четвртак, 14. јун 2018.

Вођа чопора (2014)




Остварење Мартина Кемпа представља редитељски подухват прављења уверљивог филма заснованог на хулиганизму и организованом криминалу,који нам намеће питање да ли можемо живети са последицама својих акција.

Нешто старије издање увек упослене продукцијске куће ''Richwater films'',доноси нам још један филм о фудбалским хулиганима.Срећом та његова страна је сведена на минимум,тако да постоји нешто много дубље у целој причи.Редитељски подухват Мартина Кемпа превасходно је фокусиран на насиље,понекад је проткан клишеима,међутим наступи главних актера спречавају га да проклиза у монотонију.

Били Еванс (глуми га Лео Грегори) је вођа банде кежуала фудбалског клуба Тотенхем Хотспур.Задовољан што у слободно време има могућност да учествује у уличним сукобима заједно са својим друговима против ривалских банди,он у исто време одаје утисак узорног оца и мужа,као што је и успешан послован човек.Али оног тренутка након што стаје на жуљ гангстеру Микију (Ричи Харнет),желећи да сачува паб своје фамилије од рекетирања,Билијев живот се окреће наглавачке,постаје много мрачнији,утолико што је својим потезима довео у питање не само безбедност својих пријатеља,већ и чланова своје породице.





Иако ће вам можда филм ''Вођа чопора'' (Top Dog) изгледати као још једно у низу остварење везано за гангстеризам и хулигане у хиперпродукцији за које не бисте дали ни десет пара,ипак га карактерише нешто много више од обичних уличних сукоба,дајући му дубљи смисао.Заправо постоје моменти ван ових поменутих,када филм оставља веома снажан утисак.Мартин Кемп наслоњен у својој редитељској столици нам заправо пружа веродостојне уличне сукобе,остављајући нам довољно простора да удахнемо ваздух,а да опет не прибегава оштрим променама главног тока саме радње филма.Штета је само што постоји неколико драматичних сцена које се могу упоредити по квалитету са ТВ цапуницама,па скоро као ''Hollyoaks'' ,једноставно превише су успорене.

Не дешава се то исувише често,међутим када таква ситуација наступи,извлачи вас некако из филма који у појединим сценама бива поприлично досадан.Можда је то само покушај да се извуку драматични елементи или је то једноставно избор Мартина Кемпа.У сваком случају,не функционише баш најбоље,нити се уклапа у сам филм.Мора се признати да редитељ даје тон филму у неколико тачака,јер је стално присутан осећај страха.Напетост појачава само сазнање да ће се догодити нешто страшно,а када се коначно догоди,има масиван узнемирујућу утицај на главне ликове који претварају ''Вођу чопора'' у осветнички трилер када је реч о жанру.

Што се тиче главне улоге Лео Грегори је фантастично изнео ролу Билија која има своју сврху,бравурозно је одигравши.Били Еванс је заправо типичан момак са улице,међутим постоји нека грозна црта у његовом карактеру,тако да он константно изазива невоље.Привлачност према криминалним активностима која се код њега јавља,на крају се претвара у његову тоталну пропаст у овој причи о насталим последицама,па се са правом поставља питање можемо ли живети са реперкусијама које производе наше акције.Када је реч о осталим улогама,Харнет је сасвим добар у улози Билијевог ривала,док је Винсент Реган у улози Вотсона веома прикладан за злочинца,ирског гангстера увученог у сукоб који је изазван Билијевим понашањем.

Такође је освежавајуће за сам филм да можемо да видимо женске улоге које нису третиране карикатурално,односно као особе које ћете гледати кроз прозор како се пресвлаче.У овом случају Данијел Брент као Билијева супруга Саманта, и Лорејн Стенли као Џули,представљају виталан део ове приче.Вођа Чопора можда неће донети ништа ново у оквиру породичне драме,односно осветничког трилера,међутим љубитељи овог жанра ће бити и више него задовољни оним што нам Мартин Кемп доноси на мале екране.

среда, 07. фебруар 2018.

Хаос у Пиреју: Столице ,бакље,сузавац (ВИДЕО)


Педесетак навијача Олимпијакоса улетело је на терен стадиона ''Караискакис'' након што је њихов тим у последњим тренуцима меча примио гол за пораз од АЕК-а.

Велики нереди по завршетку дербија Грчке!

Олимпијакос је био пред победом против великог ривала,али су Чингрински и Јакумакис у 87. и 94. минуту меча успели да постигну голове за госте и да нанесу болан пораз (1:2) домаћину на ''Караискакису'',што је изнервирало навијаче.

Око педесетак домаћих навијача,боље речено хулигана,улетело је на терен након последњег судијског звиждука у жељи да се обрачуна са играчима АЕК-а.


Грчки медији јављају да је тај инцидент спречен,али да су се поменути сукобили са полицијом коју су напали столицама и бакљама,па су ови били принуђени да користе и сузавац.Фудбалери АЕК-а су успешно спроведени у свлачионицу док се ситуација није рашчистила...

Олимпијакос није у доброј форми ове сезоне,већ су сменили двојицу тренера,а након две трећине шампионата сада заостају четири бода за првопласираним ПАОК-ом.

Подсетимо навијачи Олимпијакоса су и прошле сезоне на сусретима против АЕК-а и Платанијаса направили нереде,а дисциплинска комисија Фудбалског савеза Грчке је чак разматрала и одузимање бодова којим би црвено бели остали без титуле.

Олимпијакос - АЕК / 4.02.2018.


Утакмица одиграна 4.02.2018.
Транспарент домаћих навијача у знак солидарности са анархистом Григорисом Циронисом који је ухапшен према мојим информацијама због експропријације капитала како ми комунисти волимо то да кажемо.

ПУШИТЕ КУРАЦ ВИДИМО СЕ У ЗАТВОРУ!



понедељак, 15. јануар 2018.

Јан Кучера (20.09.1989-18.01.2008)


Ускоро се навршава десет година од убиства навијача ФК Бохемианс из Прага Јана Кучере кога су на смрт изболи нацисти.Наиме 19.јануара 2008 у Плзењу око хиљаду људи се окупило како би присуствовало комеморацији нацистичког терора пре 66 година када је велики број Јевреја из овог града депортован у концентрационе кампове,али нико од присутних није тада ни слутио да се још једна жртва нацизма у исто време бори за живот у болници.

Осамнаестог јануара у Прибраму,граду који се налази на свега 50-ак километара југозападно од Прага,двадесетогодишњи неонациста Јири Фоус ножем је избоо на смрт осамнаестогодишњег Јана Кучеру у пределу бубрега и леђа око један иза поноћи.Пре самог напада локална банда неонациста провоцирала је и вређала групу младих скинхеда антифашиста и панкера ,међу којима је био и Јан.Његови пријатељи су покушали да зауставе крварење из феморалне артерије и убрзо позвали хитну помоћ.Међутим нити доктори,као ни Јанови пријатељи нису уочили да је Јан убоден и у леђа.Јан је изгубио огромне количине крви и пао је у несвест ,тако да је за реанимацију било прекасно и поред тога што је пребачен у локалну болницу где су се доктори борили за његов живот,али је он у недељу ујутру преминуо.

ВИДЕО:

Јан Кучера је био скинхед антифашиста из Прибрама који никада није осећао страх да јавно испољи своје ставове.Тако је рецимо на свом интернет профилу написао: ''Ја сам сасвим нормалан момак који припада SHARP скинхед покрету.Не марим за то које су националности моји пријатељи,као што ни не делим људе према томе коју музику слушају,како се облаче,и које им је боје кожа.Судим о људима према томе како се понашају и шта чине.Свако ко буде желео може да ме контактира.Мрзим нацисте,буржоазију,ауторитарце и сличну ђубрад.Антифашиста до смрти!''И заиста он се држао тих својих принципа до самога краја.Овај момак остаће заувек у срцима своје породице,пријатеља и свих људи непоколебљивих антифашиста.


Неколико година касније на његовој трибини sektor 1905 мала група од 15-20 десничара ''Berserk'' кренула је на утакмици да салутира нацистичким поздравом и пева шовинистичке песме.С обзиром на то да је sektor 1905 већински левичарска трибина,навијачи прашког Бохемианса су претукли припаднике групе ''Berserk'' избацивши их при том напоље ван стадиона о чему сведочи и видео снимак.


четвртак, 30. новембар 2017.

Керкира - ОЛИМПИЈАКОС (26.11.2017)




НИКОС ГОДАС 
(1921-1941)
ПОЧИВАЈ У МИРУ!

Навијачи фудбалског клуба Олимпијакос из Пиреја, на гостовању фудбалском клубу Керкира на Крфу,развили су транспарент у знак сећања на Никоса Годаса (1921-1948) бившег играча Олимпијакоса.Током Другог светског рата, када је његова земља већ била под окупацијом,Годас дугогодишњи члан Комунистичке Партије Грчке,узео је оружје у руке како би учествовао у покрету отпора у петом корпусу Народно Ослободилачке Армије Грчке (ELAS).Децембра 1944 год. Трупе Никоса Годаса учествовале су у борбама за главни град против британских трупа и њихових грчких савезника,међу којима су били некадашњи сарадници окупатора.Међутим вођство Комунистичке Партије и ELAS-a, одлучили су да напрaве компромис и потпишу споразум са својим противницима.Након такозваног ''Варкиза'' споразума,Никос Годас се враћа у Пиреј,где бива ухапшен и осуђен након процеса који је вођен против њега и његових сабораца.Првобитно је био заточен на острву Егина (где је играо фудбал за екипу коју су формирали сами затвореници),да би нешто касније био осуђен на смрт и пребачен на острво Крф.Ту је Никос Годас остао три године ,одлучно одбацујући понуду да потпише како се одриче идеја комунизма ,што му је могло спасити живот.Нажалост он бива стрељан у сред грађанског рата 19.новембра 1948 год. на острву Лазарето,а последња жеља му је била да на дан егзекуције буде обучен у црвено-бели дрес Олимпијакоса и без повеза преко очију,како би последњи пут могао да види боје свог вољеног клуба пре него што умре.Његове последње речи су биле : ''Победићемо! Нека живе олимпијски хероји социјализма!''

среда, 15. новембар 2017.

Лењин поново у Београду!


У нашем главном граду освануо је билборд у част стогодишњице Црвеног октобра.
Овим билбордом Нова комунистичка партија Југославије (НКПЈ) и Савез комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) не само да обележавају важан јубилеј,већ и доприносе враћању у ''великом формату'' симбола и значаја револуције у јавни простор у Србији.

Славимо Октобар, настављамо борбу!

Секретаријат НКПЈ,
http://www.nkpj.org.rs/clanci-la/clanak_id=399.php
Секретаријат СКОЈ,

Београд,

10. 11. 2017.