Antifašistički Oi! festival u Londonu

Dragi čitaoci fanzin-bloga ''Crveni Skinhed'' želimo vam srećnu novu 2010 godinu.Nadamo se da smo opravdali vaša očekivanja kroz dosadašnju uređivačku politiku.Zahvaljujemo se ovom prilikom svima koji su nam slali materijale,tekstove i informacije kao i inostranim skinhed grupama koje su nam pomogle da ovoj blog zaživi.

Čast nam je da vam unapred najavimo antifašistički Oi! festival u Londonu koji će se održati 6.februara 2010.Na njemu će nastupiti poznati skinhed bendovi poput : The Oppressed (Vels),The Blaggers I.T.A. (Engleska),Stage Bottles (Nemačka) i mnogi drugi.

Pozivamo sve naše sunarodnike nastanjene u UK da posete ovaj događaj,kao i sve ljude sa prostora Ex YU (Srbija,Hrvatska,Bosna i Hercegovina,Makedonija,Slovenija,Crna Gora) koji će u tom periodu poslovno ili privatno biti u Britaniji.

Za detalje oko cene i nabavke karata kontaktirati sekciju SHARP UK.

Ultras Cosenza

Ispričati 30 godina istorije Ultra Kozenca je kao napisati roman ili memoar ili čak i jedno i drugo zajedno. Zato što priča koju mi tražite da napišem je totalno drugačija od bilo koje druge tribine u italiji. Ta jedinstvenost je zasnovana pre svega zbog načina nastanka ultra pokreta u Kosenci. Za razliku od ostalih gradova, agregacija ljudi je počela pre rođenja same tribine. Kosenca je, zajedno sa Tarantom, najviše komunistički opredeljen grad u celoj južnoj Italiji.Krajem 70tih godina, veliki broj levo orijentisanih političkih partija odlučuje da uđe na tribine stadiona San Vito. Pre toga klub su pratili razni mlađi simpatizeri, čiji je jedini cilj bilo bodrenje fudbalskog kluba Kosenca. U septembru 1978 nastaje “Commando Ultra Prima“ koji znatno menja način navijanja na tribini. Sada tribina ne prati samo dešavanja i rezultate crveno-plavih, nego je otvorena za sva dešavanja i probleme, koje jedan grad na jugu Italije ima i koji su nažalost raznorazni.Na tribini se diskutuje, i traži se način da se ti problemi reše. Za nas politika nije nikada značila ''juriti glas više'' i biti član neke političke stranke. Za nas politika znači skupiti narod da bih se pričalo o problemima, da bi se razmenile ideje i mišljenja i stvoriti pokret ljudi koji ima ideje da te probleme reši.

Rekao sam vam da je kosencina tribina jedinstvena u Italiji. Ima dosta razloga, ja ću vam navesti samo tri najbitnija. Naša tribina je prva u Italiji (i to svi priznaju) koja je realizovala svoj časopis (novine), koji je imao zadatak da daje informacije o dešavanjima na tribini i u grupi. Rađa se tako “ Urlo di carta” (Urlik papira), koja je kasnije promenio ime u “Voce Ribelle” (Glas pobune), sve dok 1988 nije dobio definitivan naziv koji i dan danas nosi “Tamtam e segnali di ” (Tamtam i dimlji signali). Fanzin je u potpunosti autonoman i u svojoj stranicama ne pi[e samo o Fk Kosenca, nego 360 stepeni o svim dešavanjima u gradu i regiji. Znači da sadrži istraživanja i članke o optužbama, koje mnogo smetaju državi i vlasti.Još jedna jedinstvenost Ultra Kosenca je što smo shvatili dosta pre ostalih daće nivo represije nad navijačima dostići neverovatan nivo i zbog toga smo organizovali dva zvanična ultra skupa. Razlog nije bio da bi se stvorila nova prijateljstva (bili bismo mnogo glupi kada bismo to hteli da uradimo) već da se stvori pokret koji može da se bori protiv represije i protiv medijske propagande. Nekada je državi glavni neprijatelj bio terorizam, i kada je on poražen, država je morala da nađe nekog novog ''neprijatelja'', i zahvaljujući medjijskoj kampanji protiv navijača, taj neprijatelj je postao ultra pokret. A navijači sa svojim ''divljačkim i nasilnickim ponšanjem'' su bili prava meta da bi se opravdao veliki broj policijskih snaga, koje bi inače ostale bez posla.I poslednji primer koji hoću da vam navedem o našoj tribini je sama estetika i izgled tribine. Koreografije su uvek dobro smišljane i razlikovale su se od ostalih italijanskih tribina. Prve male zastave kao na stadionima engleske i zastave na dve motke su se pojavile kod nasVelika pažnja je okrenuta ka veselom i ironičnom izgledu parola, šalova, nalepnica i svih ostalih rekvizita.

Kroz istoriju, kao i sve druge tribine u Italiji, i naša je imala uspone i padove, koje je pratila smena generacije i razni problemi. Ipak početne ideje se nisu promenile, iako na drugačiji način, antifašizam, pobuna i antirasisam nisu nikada napustili tribinu i nikada je neće napustiti.Grupe koje su činile istoriju naše tribine su pored već navedene ''Prima Linea '78'', ''Nuclei Sconvolti'', koji su bili poznati u celoj Italiji i koji su i dan danas u sećanju kao grupa koja je najbolje pokazivala nas stil navijanja, ''Nuova Guardia'', grupa koja je donela nove ideje, ''Autentici'' , koji su doneli engleski stil navijanja {sa zastavama na dve motke, engleske melodije itd.}. ''Brigate'', ''Amantea1986'' i još mnogo drugih koje vam neću navesti, jer bi lista bila stvarno predugačka, ali svaka je u svojoj meri dala doprinos za razvoj tribine.Danas je nažalost naša tribina pod mnogo velikim pritiskom od strane policije i glupih i nepravednih zakona. Zbog političkih razloga i zbog toga što smo poslednjih sezona pravili mnogo incidenta, već neko vreme nam nije dozvoljeno da idemo na gostovanja a ponekad čak igramo i domaće tekme bez publike. Naravno to nas neće zaustaviti.Kapiram da sam pričao mnogo o ''socialnim'' temama. Možda ste očekivali one dosadne priče gde ultrasi hvale svoju grupu {na tom gostovanju nas je bilo 10.000 , tukli smo te i te...itd} , ali mislim da su za to dovoljne fotografije kao dokazi brojnosti i izgleda.Ja sam hteo da vam opišem našu tribinu malo iznutra, sa našim idejama. Pozdrav pesnicom.

Ivan ''Kostolomac'' Hutorski

Ivan ''Kostolomac'' Hutorski - moskovski antifašista ubijen od strane nacističke bande

Juče 16.novembra izgubili smo našeg prijatelja.

Ivan Hutorski,poznatiji kao ''Kostolomac'' bio je antifašista koji je umro zbog svojih ideala.

Ivan je bio jedan od osnivača ruskog militantnog antifašističkog pokreta.Jedan od istrajnijih ljudi u borbi protiv neo-nacističkih hordi,dominantan na ruskoj punk/hardcore sceni tokom 90-ih i početkom 2000-e.

I dok je većina ljudi sa muzičke scene ulazila u komrpomise sa nazi šupčinama,Kostolomac i njegovi najbliži prijatelji počeli su da izbacuju fašiste sa svirki.Ubrzo je Ivan postao osnivač i uvaženi lider R.A.S.H. skinheda iz Moskve (Crvenih i Anarho Skinheda – Red and Anarchist Skinheads).

Tokom prethodnih godina tukao je naciste na ulicama,obezbeđivao punk/Oi! svirke,uzimao učešće na političkim demonstracijama i trenirao klince u borilačkim veštinama.

Neo-nacisti su mrzeli Ivana,plašeći ga se jer je bio jedan od njihovih najopasnijih neprijatelja.Njegove fotografije i adresa,pojavljivale su se na mnogim web sajtovima uz poruke kojima mu se pretilo smrću.

Napadali su ga u više navrata,pravljene su mu sačekuše ispred kuće i to svaki put od strane brojčano nadmoćnijih protivnika naoružanih noževima,palicama i šrafcigerima.Nedeljama je bio u bolnici balansirajući po tankoj liniji između života i smrti.Međutim,bez obzira na sve ostao je veran svojim idelima.

Uvek je bio u prvim borbenim redovima,uvek spreman za borbu iako se dešavalo da predvodi brojčanu slabiju grupu.Njegov nadimak ''Kostolomac'' govori sam za sebe.

Ivan je napadnut u sačekuši blizu svog stana.Kukavice su mu pucale dva puta u potiljak,previše uplašene da bi mu pogledale u lice iako su imale pištolj u rukama.

Živeo je kao ratnik i umro kao istinski heroj.

Počivaj u miru ujka Vanja!Bićeš u našim srcima zauvek!

Nikad ne oprosti,nikad ne zaboravi!

Celtarras

Naš naziv je Celtarras.Mi smo antifašistički navijači fudbalskog kluba Celta Vigo.Ono što nas karakteriše je podrška i odbrana našeg kluba i zemlje GALICIJE,kao i konstantna borba protiv fašizma i rasizma.Navijačka grupa je osnovana 1987 godine,a u sezoni 91/92 zabeležen je porast broja članova što je prouzrokovalo promenu atmosfere na samoj tribini.Uvek smo bili i verovatno čemo oduvek i biti mala grupa,ali treba istaći da je svako od nas 100 % posvećen grupi.Oduvek smo imali jasne i koherentne ideale koji su nas vodili.Odlučno odbacujemo naziv “ultra” iz prostog razloga što u španskom fudbalu ta reč karakteriše fašističku ideologiju među ovdašnjim navijačima.Vođeni tom mišlju bilo nam je nepojmiljivo da se poistovetimo se nečim takvim.Što se tiče zastupljenosti muškaraca i žena u grupi,jasno je da muškaraca ima mnogo više,međutim to nas ne karakteriše kao seksističko udruženje.Poslednjih godina raste broj žena u grupi,tako da je svaki oblik diskriminacije isključen.Svi članovi su jednaki i bitni za funkcionisanje ekipe.Nikada nećemo odbaciti ideju o povezanosti fudbala i politike,jer je to ono što karakteriše našu socijalnu borbu.Ako ostavimo po strani da smo svi mi Celtarras,onda to ne predstvlja nikakvu prepreku da budemo angažovani u različitim aktivnostima koje su usko povezane sa političkom borbom različitih levičarskih partija i pokreta.Oficijalna ideologija Celtarras-a je levičarska i galicijsko-nacionalistička.Preziremo Deportivo La Korunju kao našeg najvećeg rivala iz Galicije,ali imamo repekt prema gradu La Korunja,jer je to deo naše Galicijske teritorije.Takođe smo osnivači pokreta ''SIAREIROS GALEGOS’’ galicijske navijačke grupe koja bodri našu nacionalnu reprezentaciju u fudbalu i ostalim sportovima.Kao i sve navijačke grupe iz Galicije,tako smo i mi uzeli učešće u tom poduhvatu.


Naš fudbalski klub:


Celta Vigo je osnovan 1923 godine i predstavlja jedan od najpoznatijih španskih klubova.Zauzimamo 10 mesto kada je pitanju broj odigranih utakmica u prvoj ligi.Nismo osvojili nijednu titulu,ali smo zato tri puta bili u finalu kupa.Ono što je veoma bitno za nas je da smo odigrali veliki broj utakmica u kupu UEFA kao i Ligi Šampiona.Celta Vigo je nastao spajanjem dva fudbalska kluba iz grada Vigo – FK Fortuna i FK Vigo.Spajanje su u to vreme promovisali galicijski nacionalisti.Celta je bila ta koja je promovisala galicijsku kulturu i narod Galicije.Te snažne nacionalističke konotacije možemo videti u nazivu kluba, izgledu amblema (krst Santjago prestonica Galicije) i boji dresova koji su nebesko plavi poput galicijske zastave.Ime našeg stadiona je Balaidos.


Naša zemlja:


Naša galicijska nacija nalazi se na jugo-zapadu Evrope i okružena je Španijom i Portugalijom (koja predtsvlja naš bratski narod sa juga).Galicija se nalazi pod španskom okupacijom,još od 15. veka kada su španci upali na našu teritoriju otimajući nam zemlju.Galicija je nacija koja ima keltske korene;pravo na samostalnost nam je oduzeta od strane španske vlade,pa iz tog razloga galicijski narod nikada neće prestati da se bori za svoju slobodu i pravo na konstituisanje države.Različite španske institucije pokušavaju da unište našu kulturu, jezik,tradiciju,istorijsko nasleđe koje pokušavaju da da oboje bojama španije negirajući postojanje naše domovine.Još od tadašnjih Frankovih fašista pa sve do današnjih španskih fašista nastavlja se represija nad nacionalističkim pokretima,koja ima za cilj da stavi u prvi plan španski fašistički-nacionalizam – ne levičarski!Ta represija se sprovodi kroz : ubistva,represiju i politička zatočeništva u zatvorima širom Kraljivine Španije.Naša navijačka grupa je prva na listi zbog povezanosti sa “Galicijskim Nacionalnim Oslobodilačkim Pokretom’’ (GNLM).


Na fudbalskim takmičenjima mi nemamo naš nacionalni tim koji bi nas reprezentovao!


Celta Vigo – ANTI ULTRAS!

Brigadas Amarillas FC Cadiz (Žute Brigade)

Priča o Brigadama počinje tamo negde kasnih '70-ih,kada su momci iz škole San Felipe Nerijem odlučili da osnuju navijačku grupu oko koje bi se okupili verni navijači Kadiza.Na sva ta događanja uticala je pojava engleskih huligana,odnosno pojava ultra pokreta u Italiji.Odluka je pala,a slične navijačke grupe su počele da se formiraju u samom Kadizu.Prvo jezgro Brigada oformljeno je 1980 godine.

Ove male navijačke grupacije bile su smeštene ispd tornja olimpijskog stadiona ''Carranza'' gde se pojavljuje i prva zastava na ogradi ''Napred Kadiz''.Počinju da se izrađuju i ostale zastave,a navijači motivišu tim na način koji grad Kadiz dosad još nije video.

Tifozi su tih godina napravili nekoliko bakljada i koreografija što je uticalo na porast broja članova,mada ne u onoj razmeri koliko se očekivalo.Sledeće godine navijačka grupa menja ime u ''Barra Ultra'' i pod tim imenom putuje u Hulevu,Mairenu,Sevilju...itd.Počeo je da se stvara i navijački fond za sledeću godinu,što je bilo i očekivano s obzirom na to da su gostovanja iziskivala dosta novca,pa se morao naći način kako bi putovanja u drugi grad bila što pristupačnija za džep običnog navijača.

Ono što treba napomenuti je da su se tih prvih godina pojavile slike sa našeg stadiona na naslovnim stranama novina,gde su bili smešteni tifozi iza udarne zastave.Odlazak na utakmice je bio stalan izvor zabave,a kampanja koju smo vodili trebala je da podstakne dalji uspon fudbalskog kluba i proboj do prve lige.Naravno navijačka grupa je povrh svega ispoljavala mržnju prema čelnicima FK Sevilja kao i prema njenim navijačima.

U sezoni 1982 okačena je čuvena zastava ''Brigadas Amarillas'' na južnoj tribini čija je izrada izfinansirana od prikupljenih praznih boca piva.Naziv ''Žuta Brigada'' je osmišljen po ugledu na italijansku navijačku grupu iz Verone ''Brigate Gialoblu''.S obzirom na to da bi prevod bio i suviše dugačak,odustalo se od naziva ''Plavo – Žuta Brigada'',tako da je u nazivu ostalo samo ''Žuta Brigada'' – Brigadas Amarillas.

Na ovoj zastavi još uvek je postojao razmak između reči,koji je trebao da bude popunjen crvenom zvezdom,ali ljudi kod kojih smo izradili zastavu nisu se usuđivali da je stave,jer su verovali da smo bili deo političke organizacije G.R.A.P.O. (levičarske grupe koja se borila protiv sistema).

Od najranijih dana ono što je karakterisalo identitet grupe bio je lik Če Gevare,koji se nalazio na zastavama navijača Kadiza.Svi osnivači navijačke grupe bile su pristalice levih ideologija i pripadnici radničke klase.Ove karakteristike su zadržane sve do danas.

Iste godine (a radi se o 1982) zabeležen je porast članova prve ekipe što se vidi i na fotografijama navijačke grupe.Organizovana su gostovanja u Sevilji i Malagi,gde su se dogodili i prvi incidenti.To je bio sam početak ultra pokreta u državi,a ekspanzija se takođe dešava u celom svetu.

U tim prvim godinama pa sve do 1987,dogodila su se mnoga raseljavanja što je imalo uticaj i na tifoze.Broj članova u navijačkoj grupi je počeo da raste svakodnevno,na tribinama je bilo tifoza različitih nacionalnosti i boje kože,što je bila posledica imigracije.Ime Brigada postaje autentično i više niko nije ravnodušan u samom gradu.Van fudbalskih događanja članovi grupe su bili radno angažovani na brodogradilištu,a bilo je tu i jako obrazovanih ljudi.Među samim članovima podsticane su ideje o radikalnoj borbi što je uslovljavalo mnoge incidente nakon utakmice kako kod kuće tako i u gostima.

U sezoni 1987 uprava kluba počinje sa angažovanjem ljudi iz privatnih bezbednosnih firmi,koji imaju zadatak da se infiltriraju u Brigade i spreče eventualne incidente.Ovo su bile teške godine sa mnogo incidenata,gde su se tuče između navijača i obezbeđenja non stop dešavale kako na samom stadionu tako i van njega.

Broj članova se smanjio za nekih 20-30 ljudi usled hapšenja,mada su uprkos tome navijači bili jedinstveni.Videvši da nikako ne mogu da se obračunaju sa nama,ostavili su nas na miru.Mi kao grupa smo izdali saopštenje da uprkos svemu nećemo prestati da bodrimo svoj tim,a zaplenjen nam je i prvi navijački bilten ''Ultra Cadiz'' koji je par godina kasnije ponovo počeo da izlazi.

Godine 1990 stvari su se promenile,novi ljudi dolaze u grupu,momci koji vide fudbal na neki drugi način,a zajedno sa njima dostiže se i vrhunac kroz ogroman broj članova,kroz akcije itd...Na utakmice počinje da se dolazi sve redovnije,a one postaju praznik za FK Kadiz.Atmosfera na stadionu postaje fenomenalna.

U tim godinama je potrebno istaći nezaboravne utakmice plej-ofa i kasnije onih u prvoj ligi protiv Malage,Saragose,Valjadolida,Barselone...gde je Žuta Brigada ostavila svoj trag i iza sebe mnoge ultra grupe,a FK Kadiz je pridobio simpatije iz celoga sveta.

Nakon ovih uspešnih godina za klub,dolaze crni dani.Klub ispada u niži rang takmičenja (2.liga),a zatim u 2.B ligu sledeće sezone.Bez obzira na sve nedaće,navijačka grupa nastavlja da funkcioniše,navijači ostaju verni klubu,prave se i dalje koreografije,a sama grupa već ima dosta iskustva iza sebe.Ta godina je bila godina borbe koja nas je ujedinila kao celinu.Organizovali smo demonstracije u više navrata,ispisivali grafite,bodrili Kadiz i bili uz njega.Stavili smo jasno do znanja biznismenima bez skrupula (Gil,Grupo,Zita...) da ćemo se suprotstaviti svakom pokušaju gašenja fudbalskog kluba.

Uprkos tome što je tim bio prikovan za dno 2B. Lige,Brigada je davala sve od sebe,napredovavši više nego ikad.Autobusi prilikom gostovanja su bili prepuni.Putovalo se u Taragon,Barselonu,Amurio,Madrid...Ukratko,sve loše što se desilo nije ostavilo posledice na grupu koja je pratila klub svuda,ne propustivši niti jedan minut utakmice.

I na kraju klub se pomera sa dna 2.B lige u spektakularnoj sezoni gde Brigada ne samo da bodri momke na svakom koraku,već putuje na svako gostovanje u velikom broju.U trenucima uspona kluba važno je naglasiti da smo imali stvarno fantastična gostovanja : 4.000 tifoza u Barseloni,1.000 u Logronju,2.500 Las Palmas...To su veliki uspesi s obzirom da su dotična mesta jako udaljena od našeg grada.

Posle svake pobede u gradu su organizovane proslave koje su trajale po tri dana.To nije ništa čudno s obzirom da je klub prošao kroz devet godina patnje,koje nijedan navijač ne bi poželeo.Tih devet godina su učinile da steknemo iskustvo,a to je bio pravi test za nas kao grupu.

Postoji bezbroj anegdota vezanih za Brigade i verujem da ne bi imali dovoljno prostora sve da ih navedemo.Sve u svemu ovo je priča o istoriji grupe,kroz koju je prošlo mnoštvo ljudi.Iako je ovo samo jedan mali trag o našoj grupi,važno je da bude zapisano sve ono oko čega smo se trudili svih ovih godina.

Živela sloboda! Živeo Kadiz!

Apolitičnost i drugi problemi skinhed pokreta

Članak objavljen od strane RASH Lenjingrada 2009

U poslednje vreme takmičarski duh je postao mnogo prisutniji u okviru skinhed subkuture.Ove godine veoma je rasprostranjena kritika prema RASH skinsima kako parazitiraju u okviru pokreta povezujući sve sa politikom,nasuprot onima koji su posvećeniji kultu skinheda – apolitičnih/SHARP.Kako to obično biva počela su podbadanja i to je ono što predstavlja rak ranu u uzajamnim odnosima koji najviše koriste našim neprijateljima.Nije bilo reči o naci-smeću koji sebe nezivaju ''tradicionalima'',niti je bilo konstruktivne kritike kako bi se uklonili iz skinhed pokreta oni koji tu ne pripadaju.Sve se svelo na uzajamne optužbe bez ikakvog razloga.

Ne mogu da govorim u ime svih redskinsa,ali smatram da je moguće izraziti svoje ideje pa makar one bile i anarho,kako bi se kontriralo smradovima koje možemo da vidimo u filmovima poput ''American History X''.Može se čuti kako je RASH osnovan samo kao levičarska grupacija.Ovakav stav nekih je poprilično čudan.Očigledno je da neke stvari treba razjasniti i osloboditi se takvih predrasuda:

1)Za razliku od nacista RASH skinhedi ne smatraju da je njihov put jedini ispravan i da su oni jedini skinhedi na celom svetu.Isto kao tradicionali i SHARP,ne volimo kada javno mnjenje gleda na skinhed subkulturu iz pogrešnog ugla,pa stoga težimo da ljude upoznamo sa njenim internacionalizmom (da li ima nečeg previše političkog u ovome?)

Mi zovemo sebe skinhedima iz prostog razloga što pravi skinhedi plaćaju danak reviziji subkulture,njenog smisla i oblika.Ipak treba naglasiti da nismo zagovornici dogmatizma uključujući tu i apolitičnost.Pošto su prvi skinhedi bili apolitični,neki će vas smatrati parazitima ukoliko sledite neke ideje koje nisu povezane sa skuterima,pivom i garderobom.Ovo zvuči konzervativno i elitistički,previše zatvoreno i bez osnove u odnosu na radnički pokret.Poštujemo svačije pravo da se ne slaže sa redskinsima,pa i ako je neko apolitičan i ukoliko nemamo isto mišljenje,to ne znači da ne može doći do pregovora kao u slučaju besmislene rasprave o pripadnosti određenoj naciji.

2)Ponos koji nosimo u sebi zbog pripadništva radničkoj klasi je ključni koncept skinhed pokreta.Možeš napisati mnogo pesama,kupiti više cipela i majica,ali kada šef na poslu krene da te nervira,seti se svog ponosa petkom na Reggae žurci,oseti se ponosno zbog onoga što radiš,zbog toga što si tu zajedno sa svim drugim skinhedima.Možeš i da opsuješ šefa,budeš otpušten sa posla i to će biti časnije nego ono prethodno što ti se nudi....bar ćeš znati šta je bio uzrok.Ali za razliku od takve situacije,život pripadnika radničke klase koji je još uz to i skinhed je mnogo lakši.Zato počni da se boriš za svoja prava i prava svih ljudi oko tebe ukoliko si zaista zabrinut zbog problema koje zajedno delite....

Veliki neredi u istočnom Belfastu

Republikanci u akciji odbrane skupa

Ogromna pobuna je izbila večeras u istočnom Belfastu nakon što je miting leve nacionalističke partije Sinn Fein napadnut od strane bande lojalista.

Mirovni skup koji je imao za cilj da obeleži zatvaranje ''Mountpottinger police Barracks'' se završavao,kada su lojalisti okupljeni na ''Albertbridge Road'' – u napali masu učesnika.

Specijalne snage PSNI – ja bile su prisutne,ali nisu uspele preventivno da reaguju na napade.
Tuča je ubrzo eskalirala u velike gradske nerede,a neki izveštači navode da je učestvovalo u njima čak 600 lojalista.Lojalisti su se kasnije povukli do kraja ''Short Strand/Woodstock Road'' –a i započeli napade na kuće katolika koji žive u malim nacionalističkim enklavama.

Potpuno je jasno da su specijalne snage PSNI trenutno prisutne na mestu incidenta i da je ispaljen veliki broj gumenih metaka.Treba naglasiti da je veliki broj ljudi povređen među onima koji su posetili miting,mada kruže još nepotvrđene informacije da se koristila i bojeva municija.

Kraj oko Albertbridge Road-a u Belfastu je zatvoren.Partija Sinn Fein je opisala skup kao priliku da se društvene zajednice ponovo okupe ''nakon duge borbe i duge kampanje'' kako bi obeležili zatvaranje militarizovane kasarne za koju se navodi da je bila ''sramota za celo društvo''.

''Kasarna je služila kao podsećanje na sve ono što je bilo pogrešno u vođenju ovdašnje politike,a predstavljala je i prepreku razvoja civilizovanog društva koje svi mi želimo da vidimo''.

Na skupu je zatraženo i da se obrati pažnja na potrebe ovoga kraja u pogledu povećanja broja domaćinstava i dodeljivanja zemlje u cilju daljeg ekonomskog razvoja lokalnih porodica.

Fossa dei Leoni

Fossa Dei Leoni

Fossa Dei Leoni (FDL) je bivše italijansko udrženje fudbalskih ultrasa FK Milan osnovano 1968 godine.To je ujedno bila i prva navijačka grupa osnovana u Italiji.

Istorija navijačke grupe

Udrženje je osnovano kao navijačka grupa kada je veći broj mlađih navijača počeo da se sastaje na rampi 18 popularnog sektora San Siro stadiona u Milanu,noseći obeležja fudbalskog kluba Milan,zastave i papire.Ime je izabrano s obzirom na nadimak starog stadiona FK Milan.Fossa Dei Leoni u stvari označava Jazbinu Lavova.

Godine 1972 navijačka grupa se pomerila sa rampe 18 u središnji deo sektora samog stadiona.Iste godine je i smišljena himna koja je bila inspirisana italijanskim filmom ''L'armata Brancaleone''.U tom periodu mnoge italijanske ultra grupe identifikovale su sebe kroz različite političke ideje,a Fossa se identifikovala kao levičarska grupacija noseći na svakoj utakmici veliku zastavu sa likom Che Guevara-e.Zbog mnogobrojnih problema koje su imali sa italijanskom policijom u periodu od 1975-1977 došli su do toga da promene svoje ime u ''Inferno Rossonero'' što bi u prevodu značilo (Crveno-crni pakao).

Narednih godina Fossa je postala model za mnoge italijanske ultra grupe,a 1982 to je bilo pretočeno i kroz italijanski film ''Eccezzziunale...veramente'' u tom filmu glumi i Diego Abatantuono koji igra ulogu lidera grupe ''Donato ultras fosse''.

Udruženje posle 37 godina postojanja zvanično je raspušteno 17. novembra 2005 godine od strane samih članova koji su vodili polemiku o dve otete zastave posle utakmice Milan – Juventus 29.oktobra 2005.Tokom unutrašnjeg konflikta između navijača Milana pojavila se i optužba na račun grupe Fossa Dei Leoni da sarađuje sa policijom (što je neprihvatljivo za ultra ideale) kako bi vratili oduzete zastave,pa je zbog toga nekim članovima prećeno i napadani su zbog toga.Nakon tog konflikta lideri grupe su odlučili da je raspuste.

Ostale razloge sukoba treba tražiti u odnosu FDL-a sa drugim grupama,pre sve sa dve ultra grupe A.C.Milana ''Brigate Rossonere'' i ''Commandos Tigre'' zbog različitog političkog opredeljenja i borbe za prevlast među navijačima Milana.Posle različitih hipoteza i pokušaja da se obnovi grupa,mesec dana kasnije (31.decembra 2005) osnovana je grupa ''Guerrieri Ultras Curva Sud Milano'' sačinjena od velikog broja bivših članova Fossa Dei Leoni.

Himna

Himna navijačke grupe Fossa Dei Leoni zasnovana je na temi italijanskog filma ''L'armata Brancaleone'' iz 1966 godine i glasi ovako :

''Leoni armati stiam marciando siam la Fossa Dei Leon...dei leon...leon...leon...leon...leon...siam la Fossa Dei Leon!Sangue!Violenza!Fossa Dei Leoni!''

Rivalstva i prijateljstva :

Rivalstva i prijateljstva grupe Fossa Dei Leoni slična su sa prijateljstvima i rivalstvima drugih navijača Milana.Principijelni i najstariji rivalitet je sa navijačima Intera drugog fudbalskog kluba iz grada Milano.Ostala rivalstva su sa navijačima Rome (koje datira od 1980-ih),Napolijem (koje datira od 1980-ih),Juventus,Lazio,Djenova,Verona,Atalanta,Fiorentina,Sampdoria i Kaljari.Što se prijateljstava tiče ona su sklopljena sa nekoliko navijačkih grupa,a najsnažnije je sa navijačima fudbalskog kluba Breša.

Brigate Neroazzure Atalanta (BNA)

Brigate Neroazzure Atalanta (BNA) je navijačka grupa fudbalskog kluba Atalanta Bergamo,a sam naziv u prevodu znači ‘’Crno-plave brigade’’.Osnovani su daleke 1976 godine u vreme kada je Italijom harala ekstremna komunistička gerilska grupa Brigate Rosse - ‘’Crvene Brigade’’,poznata po velikom broju oružanih akcija,političkim ubistvima,postavljanju ekplozivnih naprava širom velikih gradova Italije.Tih godina mnoge navijačke grupe u Italiji su u ‘’Crvenim Brigadama’’ videle idole pa su po ugledu na njih i preuzimale naziv ‘’Brigate’’,stavljajući ga uz svoje ime.Atalantini navijači su to uradili među prvima,usvajajući u isto vreme ideologiju i simbole pomenute grupacije.Nedugo nakon formiranja,na utakmicama su se pojavile crvene petokrake i velika zastava sa likom Che Guevare koja je bila okacena na vrhu tribine,odmah pored udarne zastave Brigada.To će u kasnijim godinama biti njihova prepoznatljivost i nešto što će gosti prvo uočiti čim kroče na stadion u Bergamu.

BNA i navijači Atalante generalno,uspeli su da ponesu epitet jedne od najcenjenijih i najpoštovanijih tribina u Italiji.Od svog osnivanja 1976 BNA nije menjala način i stil navijanja.Na utakmicama su se viorili veliki barjaci,pravljenje su koreografije uz raznobojne dimove,a ono što ih je posebno karakterisalo je autentični stil oblačenja.Naime članovi BNA su mogli da se prepoznaju po tome što su skoro svi nosili crne spit fajer jakne,duge kose i marame.Nikada nisu krili da su levo opredeljeni politički i čak su sa ponosom to isticali kako ranije tako i danas.Ono što je veoma važno napomenuti je i to da su jako ratoborni i skloni incidentima,a to su i njihovi protivnici u navijačkim obračunima posebno naglašavali kao njihovu glavnu karakteristiku.U tučama koriste isključivo ruke i palice,trudeći se da odole prljavom načinu borbe ostalih grupa,koje se nisu libile da koriste protiv njih sekire,satare,noževe pokušavajući da nadomeste svoju slabost.Svoju čestitost u navijačkim obračunima ovekovečili su kroz parolu : ''BASTA LAME BASTA INFAMI'' (što u prevodu znači ''dosta noževa dosta sramote'').Na glavnoj ogradi pored transparenta ''Brigate'' takođe je dugo stajala okačena i parola ''Forza magica Atalanta'' kao i ''Guardia di una fede'' (čuvari vernosti),u to vreme novije grupe navijača Atalante.BNA ima i svoju žensku sekciju poznatiju kao BNA DONNE.

Jedna od retkih grupa sa kojom BNA ima odlične odnose su navijači Ternane,tačnije grupacije ''Freak Brothers'' i ''Working Class'',momci iz istoimenog industrijskog grada poznatog takođe po svojoj levičarskoj tradiciji.Nakon što je vođa navijača Ternane tragično preminuo BNA i FB su istakli zastavu sa natpisom IVAN sa simbolima i bojama oba kluba crno-plavi-zeleno-crveni.Kad god bi se u drugoj ligi sastala ova dva kluba (s obzirom da je Atalanta zajedno sa Terananom u jednom periodu nastupala u seriji B) isticana je parola ''BNA-FB prijatelji zauvek''.

Što se tiče ostalih organizovanih grupa na tribini treba izdvojiti ''Wild Kaos Atalanta'' koju je formirao otcepljen deo BNA sklon desnici.Razlike između BNA i WKA su pre svega političke,a nerazumevanje postoji i u tome što BNA ima drugačiju koncepciju vođenja grupe i shvatanja navijačkog života.Međutim ''Wild Kaos Atalanta'' je jedina navijačka grupa koja je desno orjentisana i predstavlja minornu grupaciju uzimajući u obzir deklarisanje ostatka tribine.Razlog treba možda tražiti u tome što poslednjih godina (od 2000 godine pa na ovamo) izbore u Bergamu dobija autonomna partija desnice ''Lega Nord'' – Liga za Sever.Da bi se sprečili sukobi na samoj tribini koja je tradicionalno levičarska i koja nije navikla na ispoljavanje desnih ideja onih koji su se tek nedavno pojavili,došlo se do kompromisnog rešenja koje je zagovarala treća grupacija navijača Atalante pod nazivom NOMADI.Ova poslednja grupacija je u osnovi apolitična i na samom početku je brojala oko 100 članova.NOMADI su smatrali da ne postoje više uslovi da se socijalizam propagira na severnoj tribini,jer je stanovništvo Bergama drugačije danas opredeljeno,a s druge strane nisu dozvoljavali da manjina ( u ovom slučaju Wild Kaos ) na silu gura ono što ostatak tribine ne želi da prihvati.

NOMADI su počeli brojačano da jačaju i njihov koncept vođenja tribina počeo je sve više da se prihvata.To se ipak nije svidelo BNA koja je i dalje bila možda pojedinačno najsnažnija najuticajnija grupa,ali ne dovoljno jaka da se suprostavi WKA i NOMADI-ma + novoformiranim grupacijama koje su se ovog puta udružile.Brigate Neroazzure Atalanata nisu odustale od namere da tribina mora da bude politički opredeljena ka levici ne želeći da pravi nikakav kompromis kroz apolitičnost i sukob je otpočeo.Posle niza incidenata na stadionu i van njega BNA je izgubila bitku očekivano,zamerivši se bukvalno svima.Rezultat je bio odlazak BNA na južnu tribinu,ali ono što će kasnije uslediti je neočekivan zaokret koji će dovesti do toga da se i NOMADI odnosno Wild Kaos nađu u istoj situaciji.

Represija od strane policije je uzela maha širom Italije i to se naravno odrazilo kako na ultrase Atalante tako i na ostale.Ono što je nakon toga usledilo su stravični pritisci koji su uticali da se organizovano navijanje ugasi na severnoj tribini i grupe su zvanično prestale da postoje 2009 godine.Za to vreme BNA je nastavila da deluje ilegalno (bez zastava,koreografija i svega onoga što ih karakterisalo),favorizujući silom prilika ''casual stil'' ne toliko karakterističan za italijansku scenu.Uspeli su s vremena na vreme da izvedu par akcija napadajući gostujuće navijače pokazavši time da grupa nije prestala da postoji,a ni njihovo učešće u političkim akcijama van fudbalskih događaja ne zaostaju.

Sve u svemu,ultra duh bergamaša generalno polako zamire.Gostovanja nisu više toliko organizovana kao prethodnih godina kada se išlo na derbije sa skuterima protiv Breše (navika ostala iz perioda mod - skinhed subkulture) ili kada je kavez u Milanu bio dupke pun crno-plavih fanatika.Ipak BNA će ostati upamćena širom čizme po svojoj hrabrosti,akcijama,strasnom navijanju i ultra mentalitetu koji ih je izdvajao od ostalih grupa.Nadamo se samo da će i ova kriza proći,da se u budućnosti na ultrase neće gledati kao na huligane i da će BNA ponovo zablistati u punom sjaju.BNA samo hrabro kao i uvek!

video:

http://www.youtube.com/watch?v=s6EdoiIAKcU

RASH Pariz

Intervju publikovan u fanzinu ''Skinhead Revolt'' prvom izdanju RASH Poljske

Ko su ''Red and Anarchist Skinheads''?

Red and Anarchist Skinheads (Crveni i Anarho Skinhedi) predstavlja internacionalnu mrežu skinheda antifašista i antikapitalista.Udruženje je osnovano početkom '90-ih u USA,ali se ubrzo pokret proširio kroz Kanadu,Evropu i Južnu Ameriku.Danas mi imamo veze u mnogim državama sveta.

Kako je RASH Pariz kreiran?Možeš li nam reći malo više o njegovoj istoriji?

Pre 8 ili 9 godina u Parizu sam sreo Viktora koji je bio gitarista Brigada Flores Magon-a.Nas nekolicina je otputovala u Italiju i Španiju kako bi ostvarila kontakt sa ostalim sekcijama.Odlučili smo da napravimo lokalnu sekciju RASH internacionalne mreže,u nameri da smrvimo glupe naciste i unesemo malo više političkog smisla na našu muzičku scenu.Sve do danas nismo prestajali da organizujemo svirke solidarnosti za zatvorenike,antife,radnike u okviru štrajkova...itd.

Postoje veoma interesantne inicijative koje dolaze od strane RASH Pariza poput ''Barricata zine-a''.Možeš li nam reći nešto više o tom fanzinu?

U maju 1999 odštampali smo prvo ''Barricata'' izdanje koji je na samom početku bio običan mali fanzin sa političkom i muzičkom tematikom.Međutim ubrzo je postao veliki kulturni magazin,anarhistički naravno,furiozan,pisan na francuskom jeziku i ponekad na engleskom.Svi smo se posvetili tome i nadamo se da ćemo ''od punk-a ponovo napraviti pretnju''.Svako novo izdanje izlazi u više od 2000 kopija.Trebalo bi da ga pročitate!

Vratićemo se na ''Brigada Flores Magon''.Možeš li nam reći nešto više o samom bendu?

Sviram u Brigadi bas gitaru nekih tri godine,pa bi Mateo mogao bolje da vam odgovori na to pitanje.Međutim pre toga ja sam verno pratio bend dugi niz godina.To je jedna divna priča o sjajnom vremenu u kojem smo tukli političku đubrad ultra desnice.Ponosan sam na sve ono što smo organizovali poslednjih godina poput svirki ispred zatvora i na ulici suprotstavljajući se fašističkom neprijatelju.Danas mi snimamo novi album i nadamo se da ćemo nastupati ponovo na ulici tokom velikih socijalnih protesta!

Šta predstavlja francuski CNT sa kojim RASH Pariz sarađuje?

Ja lično pripadam francuskom CNT-u i zadužen sam za propagandu.CNT predstavlja mali sindikat sa veoma kvalitetnom upravom.Crvena i crna zastava se duboko nalazi u mom srcu.Čak i kada vremena nisu baš tako sjajna mi nastavljamo da se borimo.

Svake godine organizujete antifašistički festival ''Barricata''.Ajmo malo o tome?

Pozvani ste na sledeći ''Barricata'' festival u Parizu koji se održava početkom juna meseca.Kao i svake godine tamo možete da sretnete prijatelje sa svih kontinenata i dobro se zabavite.

Kakava je situacija sa naci-šupljoglavcima u Parizu?Da li i dalje imate sa njima problema ili su stvari pod vašom kontrolom?

Nemamo problema sa naci-skinhedima u Parizu iz prostog razloga što nećete moći da nađete naci-skinhede sem u buržujskim naseljima!Problemi dolaze od strane naše vlade i našeg društva koje postaje sve više rasističko,ispoljavaju se nejednakosti i egoizam.

Kakva je situacija sa apolitičnim skinhedima?Da li vam stoje na putu ili imaju nameru da budu ''apolitični skinhedi koji privatno streme ka levici''?

Ma apolitični skinhedi su seronje uvek i svuda.Kako neko može da bude apolitičan ako se bavi problemima radniče klase?To je najobičnija glupost!

Možda neka poruka za kraj?

Nastavite da se borite!

The Oppressed ( ll deo )

Lični pogled na SHARP

''Skinhedi Protiv Rasnih Predrasuda'' – SHARP.

Sve je tako jednostavno! Ako ste skinhed i protivnik ste rasizma,onda ste po definiciji SHARP.Bilo da nosite prišivku ili ne,to nije ni bitno.Bilo da stojite u anti - rasističkom frontu ili ne,činjenica koja vas podseća na to da ste i dalje SHARP skinhed je vaše protivljenje rasizmu.

''Zašto bi trebalo da se izvinjavam zbog onoga što rasistički skinhedi govore i rade?''

Opet jednostavan odgovor – i ne treba!Ali nemojte da se žalite kada nema svirki,a ostali skinhedi u vašem gradu drkaju na Hitlera.SHARP nije opravdanje,to je otvoreno deklarisanje i iznošenje vaših ideja.Mi stojimo čvrsti i ponosni,a gde vi stojite?

''Držite politiku podalje od toga!''

Sa ovim se u potpunosti slažem.Budimo iskreni,oni koji su uneli politiku u skinhed kulturu su nacisti-fašisti šuploglavci.Prema tome ako hoćete da se borite protiv politizacije skinhed pokreta,borite se protiv skinheda nacista i fašista.Oni su godinama pišali na skinhed kulturu,a SHARP postoji iz razloga što želimo da sačuvamo vrednosti onakve kakve jesu u originalnom značenju toga šta znači biti skinhed.

''Vi ste razlog što se skinhed pokret razdvojio''

Kada se SHARP pojavio,očekivao sam pljuvanje od strane nacista.Ono što nisam očekivao je pljuvanje od strane ''apolitičih skinheda''.Ono što mogu da primetim je da mnogi ljudi koriste ''apolitičnost'' kao izgovor.Ako ne želite da učestvujete u ovome ok,ali nemojte da nas pljujete zato što uzvraćamo udarac istom merom.Što se tiče razloga razdvajanja skinhed pokreta,TU STE POTPUNO U PRAVU!Razlike trebaju da postoje između skinheda i šupljoglavaca (fašista i nacista).

Na svu sreću danas svi znaju istoriju skinhed pokreta.Od ranih šezdesetih pa sve do danas.Od Rudija sa Jamajke pa sve do britanskih Modova mi smo uključeni u kulturu radničke klase koja se širi svetom.

STAY TRUE TO YOUR CULTURE,REMEMBER YOUR ROOTS IF YOU AIN’T GOT A BOTTLE,JUST HANG UP YOUR BOOTS FUCK FASCISM BEFORE IT FUCKS YOU!

OSTANI VERAN SVOJOJ KULTURI,SETI SE SVOJIH KORENA AKO NEMAŠ FLAŠU,PODIGNI SVOJE ČIZME SJEBI FAŠIZAM PRE NEGO ŠTO ON SJEBE TEBE!

Oi! priča 4 deo – Oi!/Ska izdanja

Pošto se bend raspao 1984 godine odlučio sam da izdam Oi! ploču.U to vreme nisi mogao da da pomisliš na Oi!,a da te mediji i novine koje su se bavile muzikom nisu tretirale kao rasistu.Screwdriver i ostale drkadžije belog zvuka postajale su sve gore.Stoga sam odlučio da pokažem ljudima kako Oi! nema nikave veze sa fašizmom.Mogao sam svoje izdanje da nazovem običan streetpunk i život bi mi bio mnogo lakši,ali kao što sam već naglasio,bio sam izvan svega toga da bi dokazivao peontu.

Napravio sam jedno muzičko izdanje i kroz par nedelja rekao ''Oi! bendovi su to želeli.Ni crvene ni rasiste'' i tako je demo izdanje počelo da se kreira,a pisma su dolazila sa svih strana.Prvo ostvarenje bilo je ''Bricks,Blood'n'Guts (1985) od strane Complete Control-a.Ovo je bio prvi bend Mattyja Blagga (R.I.P.) koji je kasnije oformio The Blaggers / Blaggers I.T.A.Kasnije sam sarađivao na njihovom izdanju koji je bio debi album ''On Yer Toez''.Neki od bendova koji su učestvovali na tom izdanju bili su: Oi!Polloi,Vicious Rumours,The Magnificent,Barbed Wire Last Rough Cause,Societys Rejects,The Press,The Radicts,Abnormal,Last Stand,The Glory,Winstone and the Churchills i The Oppressed.The Feckin Ejits se takođe pojavio na izdanju This is Oi!.

Tu je bilo i nekoliko grešaka pa sam morao da sklonim jedan ili dva benda koje nisam želeo.Moraju ljudi da shavate da su ti bendovi koje sam sklonio bili novi,bez ijedne snimljene stvari;prema tome kad mi jedan bend kaže da je protiv rasizma,a pesme koje su snimljene za izdanje nemaju ničeg prikrivenog morao sam da ga prihvatim bez pogovora.Gledajući unazad ponosan sam na neke bendove koji su prošli kroz moje izdanje pogotovo na Mattyja i na njegovu brigadu.To su bili antifašisti do srži!

Ska Records je sarađivao sa američkim ska bendovima pout The Tostersa i Bim Skala Bim.Ska je dostigao LP-a i 2 EP-a od kojih je jedan bio RUDE BOY SHUFFLE EP od strane mog Ska bneda Rude Boysa.Krajem osamdesetih posao je počeo da ide loše,a Jayne je bila trudna i trebala da rodi mog sina Paula.Zbog svega toga rešio sam da prekinem sa poslom.

Mark Brennan nije prestao da se bavi sa Oi! zvukom izrađujući Captan Oi! izdanja koja traju sve do danas.

''Oi! working class protest nothing more,nothing less!''.

''Oi! klasni protest ništa više ništa manje!''

The Oppressed ( l deo )

Oi! Priča 80-ih

Marta 1981,Russel (Ducky) Payne je pušten na slobodu iz Borstala,a ja sam takođe pušten iz zatvora.U to vreme mi se nismo poznavali,tako da je to bila obična koincidencija da zajedno budemo u zatvoru zbog nasilja.U svakom slučaju Ducky (gitara),njegov brat Ronnie (bas) i Gary Tier (bubnjevi) koji svi svi do jednog bili Skinsi iz Kardifa zajedno sa Martin Brennan-om (vokal) koji je bio skins novog perioda,odlučili su da osnuju Oi! bend.

U vreme dok je sve ovo trajalo ja sam osnovao INSANITY SQUAD,a članove su činili moj brat Dom na basu njegov ortak Vince King koji je bio vokal,Ed Fleming na bubnjevima,dok sam ja svirao gitaru.Ja i Vince smo bili skinhedi,dok su Dom i Ed bili pankeri,tako da smo upravo mi osnovali u Kardifu prvi skunk bend.Svirali smo na nekoliko lokalnih svirki,nismo snimili nijedan album i na kraju se raspali pokušavajući da napravimo samostalnu svirku,toliko iznervirani da nismo mogli razumno da sagledamo sve što se izdešavalo.

Hajde sad malo da se vratimo na Ducky-a;Ronnie je odlučio da napusti bend.To nije bilo ništa novo jer se momak nije snalazio u svemu tome.Tražeći novog basistu pitali su mog ortaka Peddy (Suedehead) Murphy-ja da li želi da im se priključi.Peddy nije mogao da svira u tročlanom bendu pa je predložio mene.Ja i Peddy smo išli na njihovu prvu svirku,a sećam se da sam tada rekao Jayne-u (Er Indoors) kako bi ja trebalo da budem u bendu.

Tako su Ducky,Gary i Brennan neočekivano pozvonili na moja vrata i izneli mi ponudu koju nisam mogao da odbijem.Predložio sam da Dom bude na bas gitari uz mene kao drugog gitaristu,a momci su to sa oduševljenjem prihvatili.Sve se ovo događalo u periodu 1981 godine,tako da smo ovu liniju gurali godinu dana.Brennan i Gery su odlučili da napuste bend tako da sam ja preuzeo vokale,a u međuvremenu smo našli Kid Lee Jenkins-a da se stara o bubnjevima.Lee je bio iz Risca-e mesta udaljenog oko 20 milja od Kardifa.Ostalo mi je u sećanju to da mi je jednom prilikom rekao : ''Ja sam jebeno fantastičan''.Naravno to mi je rekao onog momenta kada sam ga pitao da li je dobar,na šta mi je on odgovorio : ''pa naravno,zbog toga sam i rekao da sam jebeno fantastičan'' uz pitanje : ''imaš li opremu?''.Ova postava je svirala oko 2 godine i snimila približno sve tokom 80-ih.

Skoro sve naše svirke su se završavale sa tučama (momci će oduvek biti to što jesu) i na kraju će nam se sve to smučiti.Radili smo zajedno u studiju sa Juanom Garciom,pankerom koji je živeo blizu Kardifa i svirao bubnjeve.Odsvirali smo tri verzije albuma,ali nismo organizovali nijednu svirku.To je bilo sve što se dešavalo 80-ih.Prošlo je manje od četiri godine,ali sve izgleda kao da je trajalo celog života.

Oi! Priča 90-ih

Posle razdvajanja 1984,proveo sam narednih šest godina sređujući i radeći na mojim Oi! i Ska izdanjima,pomagao da se osnuje SHARP pokret,1987/88 spojio The Rude Boys-e sa mojom braćom Dom-om i Adrianom (R.I.P.) i tri saksofonista.Krajem osamdesetih The Rude Boys-i su se raspali,jer je trebalo uložiti mnogo napora za nalaženje izdavača.Na sve to treba dodati da je i beba bila na putu (Oi! dečko),tako da sam odustao od muzike i zaposlio se.

Ponovo sam okupio bend The Oppressed 1994 pošto su neka fašistička govna lepila nalepnice Combat 18 – Crnci napolje! u mom kraju.Poskidao sam one nalepnice i pomislio ''ma jebeš ti ovo'',iskoristivši profil benda kako bi se ponovo borio protiv fašizma.Naredne dve godine ja,Dom i Adrian snimili smo neke antifašističke pesme uključujući dodatni EP ''Fuck Fascism'' – Jebeš fašizam!

Svirali smo na nekoliko lokalnih svirki ''Šou za momke'' uključujući našu oproštajnu svirku sa ratnicima koji su snimali film ''THEY THINK IT'S ALL OVER – IT IS NOW!''Iako je ovo bila naša oproštajna svirka dobili smo ponudu koju nismo mogli da odbijemo – svirka u Camden Irish Centru za ANTIFAŠISTIČKU AKCIJU (5.oktobar 1996).Bendu The Business je upropašćena svirka od strane Combat 18,iz raloga što nisu želeli da ih unajme kao obezbeđenje.Fašisti su zatim izdali proglas u kome su saopštili da nijedan Oi! bend ne može da svira u Londonu bez obezbeđenja iz organizacije Combat 18.Momci iz Antifašističke akcije (AFA) su na to odgovorili ''ma jebeš ti to'' i organizovali koncert za nas.Floyd je u to vreme bio u bendu za gitarom i ovo je bila njegova prva i jedina svirka sa nama.Čak je i Stage Bottles (nemački skinhed bend) došao da bi nas podržao.To veče je bilo vrhunsko,bez ikakvih problema kao da je 1981 godina.To je bila jedna od naših najboljih svirki,a Combat 18 je bio nevidljiv što nas uopšte nije iznenadilo.Ljudi su 1998 godine mogli da nas vide ponovo zajedno sa novim bubnjarem Yan-om.Tada smo nešto i snimali, ali od tada nismo zabeležili ništa novo.Sada je 2004 i ponovo smo na probi.U poslednjoj postavci sam i dalje ja,Dom,Floyd,a tu je Tony Kizmus (bivši Societys Rejects) na bubnjevima.Ako sve bude teklo po planu sviraćemo na jednom festivalu kasnije u toku godine.

Oi! Priča treći deo – oštrina SHARP-a

Novembra 1988 godine ja i Peddy Suede uskočili smo u avion i uputili se ka Njujorku.Unapred sam se dogovorio sa Rob Hingleysom (The Toasters) da odsednemo kod njega.Pošto smo prenoćili kod njega,uputio nas je kod Andrea (The Press).Nažalost on nije mogao da nas primi tako da smo drugu i treću noć odseli kod The Radicts-a.Četvrtog dana već sam se uželeo svoje kuće tako da smo se vratili nazad.U svakom slučaju kada smo došli u Njujork uspeo sam da pokupim i prve letke od njujorške SHARP ekipe.

Mislio sam da je to sjajna ideja da proširim taj naziv (SHARP) po svetu.Ubrzo nakon mog povratka održao se i dvodnevni Ska festival u Londonu na kojem je dominirala muzika Laurel Aitkena i drugih bendova.Imao sam gomilu bedževa,flajera i ostalog materijala sa SHARP logom koje smo ja Suede delili na samom koncertu.Skinhedi širom zemlje pisali su njujorškoj SHARP ekipi kako bi osnovali lokalne grupe i nakon godinu dana to sve je poprimilo globalne razmere,a ostalo je već istorija.

Crveni skinhed pokret u Nemačkoj

U martu 1995 godine,osnovana je nemačka sekcija Crvenih i Anarho Skinheda (RASH).U avgustu 1995 izdat je prvi redskin magazin,nazvan “Revolution Times” – Revolucionarna vremena.U januaru 1996 godine vec smo imali blok od oko 50 crvenih skinheda u Berlinu na godišnjoj manifestaciji u čast Karl Liebknecht-a i Rose Luxemburg.Policajci su napadali demonstrante u više navrata,uključujući mesta gde su sahranjena dva velika revolucionara.Dali su se u poteru za nekima iz naše ekipe,zato što ni u kom slučaju nisu mogli da dopuste skinhedima prisustvo na levičarskom koncertu demo bendova.

30. aprila 1.maja prva dva zvanična RASH koncerta dogodila su se blizu Mehengladbaha,na kojima su učestvovali bendovi kao što su Klasse Kriminale (Italija),Poblers United (Švedska),Short and Curlies...itd.Uzeli smo učešće u prvomajskim demonstracijama sa grupom od oko 60 crvenih skinheda ili nešto više.Lepo smo se zabavljali,a policija je bila poprilično zaplašena.Bez obzira na sve,mogao bih da kažem da ne postoji ozbiljno organizovana “redskin” scena u Nemačkoj.Postoji mnogo crvenih skinheda širom cele Nemačke ali je nas nešto više od oko (150-200 crvenih skinheda) i manjina smo u svemu tome.To je veoma loše,ali je istinito.Apolitični skinhedi su većina,ali ima i dosta anti-fašista među njima.U svakom slučaju tolerancija desničarskih tendencija i bendova koji propagiraju tu ideologijuje u porastu.
Mislim da Nemačka nikada nije imala pravi redskin bend kao što su : Red Skins,Kortatu ili Remences.U prošlosti su postojala dva crvena fanzine pod imenom : “Rote Front” i “KB84/reason why?”,ali su oni postojali tokom 80-ih.Ja lično poznajem neke redskin bande u različitim gradovima : veoma dobru bandu u Hamburgu (blizu Lubeka), u Mehengladbahu,Braunšvajgu,Berlinu…Pre nastanka RASH-a postojale su male grupe redskinsa u nekoliko gradova koje nisu bile u baš najboljim odnosima međusobno.Na primer u Berlinu je postojala “Rote Garde” , što u prevodu znači Crvena Garda.

Redskinsi ovde deluju u nekoliko grupa i organizacija,a takođe i u RASH mreži.Ali moram da napomenem da smo mi sa RASH sekcijom na samom početku.Mnogi skinhedi ovde u Nemačkoj mrze redskinse.Neki od redskinsa su staljinisti,ali je većina protiv Staljina i kompanije.U Nemačkoj postoji jedna prava crvena izdavačka kuća nazvana “Mad butcher records”.Njena izdanja su stvarno dobra.Ta izdavačka kuća je izdala ''Stage Bottles'' (koji je donekle redskin bend),Comrade (redskin bend iz Belgije),a svorili su redskin bend sličan Banda Bassotti,Red London...-''See you Vallahla.''Jedan od nas ima radnju u Mehengaldbahu (Nightmare records) i prpodaje skinhed odeću,muziku i ostalo.Ja sam počeo sa malom poštanskom porudžbinom nazvanom ''Porudžbina revolucionarnih vremena'',i trgujem sa raznim stvarima od bendova kao što su : Banda Bassotti,Kortatu,The Oppressed,Aut aut,...

Postoji dosta dobrih žurki i koncerata u Nemačkoj,mada se mnogo puta dešavalo da se pojavljuju i boneheadi (bonhead – šupljoglavac,naziv za naci skinhede).S vremena na vreme ima i problema.Na primer u Štutgartu,aprila 1995 dogodilo se nekoliko tuča između crvenih i antifa skinsa sa jedne i fašista sa druge strane.Mi smo ih dobili u toj tuči,ali su fašisti prebili pankere na samom koncertu.Situacija i atmosfera na sceni postaje sve gora.Previše ima tolrancije prema fašistima i njihovim bendovima,magazinima.

Jedino mogu da kažem da je potrebno stvoriti snažno levo krilo skinhed pokreta i boriti se protiv desničarskih tendencija.Ne smemo izgubiti ponos radničke klase.Počnite da kontrolišete svoje živote,budite aktivni i ne dozvolite pasivnost proždire.Napravite bend,stvorite fanzin,podržite scenu,borit se za svoju klasu i budućnost,borite se za svoj život a ne za svinje u državi,borite se protiv oligarha i njihove zemlje,bogatstva i profita.ali nikada ne zaboravite da se zabavite. Kao što je Kortatu i Negu Gorriak rekao – Jaia bai,barroka ere bai! (da za zabavu,da za borbu). Ostanite buntovni,ostanite crveni,smrvite sistem!

RASH UNITED (Crveni i anarho skinhedi)...ll deo

Dodatno,RASH je formirao radne grupe oko pratećih izdanja:

• Interneta : da bi kordinisao naše organizacione napore preko mreže i u realnom svetu.

• Fudbalskih navijača : da bi povezao antifašističke i levičarske fudbalske navijače

• Gej i lezbo udruženja : radi zabave i samoodbrane

• Grupe robijaša : da bi podržali naše drugove antifašističke skinhede iza rešetaka

Konačno,RASH skinhedi vole da izlaze i piju zajedno.Mi posećujemo fudbalske mečeve i nepolitičke koncerte,da bi izgradili prisustvo,prenosili naše ideje novim klincima i konfrontirali našim političkim protivnicima.Ovo takođe ima uticaja na drugarstvo,borbeni duh i smisao zabave kako bi odstranili ranjivost kod mnogih levičarskih političkih grupa.

Ko može biti član RASH-a?

RASH je otvoren za sve skinhede koji imaju politički radikalno leve poglede,a ti pogledi se odnose na same političke tendncije.Sve dok ste voljni da radite principijelno sa ostalima koji drže do samih levičarskih pogleda,koji se možda razlikuju od vaših,RASH je pravo mesto za vas.

Oni koji nisu skinhedi ne mogu biti članovi RASH-a.U svakom slučaju,u USA i Kanadi mi imamo status ''podržavaoca'' za sve one koji simpatišu našu borbu i imaju slična uverenja.Takvi su recimo : crveni modovi,buntovni pankeri,rokabileri,huligani,kežuali...Takvi podržavaoci izlaze sa RASH ekipama,učestvuju u aktivnostima imajući pristup svim pisanim materijalima koji se ažuriraju,kao i samom slanju pisama i materijalima koji se čitaju.Ali podržavaoci nemaju tu moć da glasaju u američko/kanadskim RASH odlukama.Na taj način RASH će oduvek biti skinhed mreža,pre svega i iznad svega.(Za status ''podržavaoca'' van USA i Kanade,pišite svojoj lokalnoj grupi).

Kako da se priključim?

Kriterijum za upis u članstvo varira od zemlje do zemlje.Ovde u USA i Kanadi propisi za članstvo se moraju ispitivati jedanput-dvaput godišnje i to je vezano za USA/Kanadske RASH skupove.Posle obraćanja za upis u članstvo,vama je dato pravo da budete ''kandidat za učlanjenje'' i taj status traje 6 meseci.Tokom ovog vremena od vas se očekuje da radite na izgrađivanju RASH-a i sebe,praveći sebi ime i ponosno stojeći na skinhed sceni kao član RASH sekcije (bez obzira na vaše fizičke i psihološke mogućnosti).

To vam pomaže da kontaktirate i upoznate RASH grupe na vašem području kako bi oni mogli da jemče za vašu molbu upućenu radi učlanjenja.Ovo je veoma važno zbog toga što će ovo biti ljudi sa kojima ćete uglavnom blisko sarađivati u budućnosti.

Mi smo utemeljili ovaj ''kandidatski'' period kako bi sačuvali RASH od lažnjaka i ''lokalnih buntovnika''.Naši članovi moraju imati posvećenost,srčanost i biti u ovome dosta dugo,kako bi reputacija RASH-a ostala na snazi zahvaljujući svakome od nas.Mi smo jaki onoliko,kolliko je jaka naša povezanost u našem lancu,i kada ljudi odluče da postanu redskinsi van svih pogodnosti,ili samo na godinu ili dve,ili da regrutuju omladinu u njihovu političku partiju,to nas sve pravi da izgledamo kao manje legitimni predstavnici skinhed subkulture.Revolucionarni skinhed je naš način života i mi smo se posvetili tome.Neki ljudi veruju da je pogrešno sa naše strane što isključujemo ljude za koje mislimo da nisu iskreni,a na sve ovo mi odgovaramo da mi nismo dobrotvorna ustanova.Ako osetimo da RASH nije prava stvar za tebe,predlažemo ti da se priključiš jednoj od stotine levičarskih grupa,ili osnuješ svoju redskin organizaciju.

Posle 6 meseci ''kandidatskog'' perioda,bićete izglasani za pristup u organizaciju na sledećem USA/Kanadskom sastanku,ukoliko ne postoji nijedan veći prigovor na vas ili vaš rad.Ako postoje veći prigovori,onda se tu stvara diskusija i sve žalbe su raspoložive.Posle toga je potrebno da ¾ glasača glasa za vaš pristup.Ako ne budete prihvaćeni,možete ponoviti zahtev za novim pristupom u narednih 6 meseci.

Van USA i Kanade,savetujemo vam da kontaktirate najbližu RASH grupu u svom regionu i podnesete molbu za učlanjenje kako bi ste dobili informacije o samoj proceduri.Možete I da pišete NYC grupi i mi ćemo vam pomoći.

Napisano od strane Dan Sabater-a.

RASH UNITED (Crveni i anarho skinhedi)...l deo

Rash United

RASH je zvanično započeo sa radom 1.januara 1993 godine i činili su ga članovi “May day crew”-a,levo krilo skinheda stacioniranih na Njujorškom području i potpomognutih skinhedima iz Otave,Mineapolisa,Čikaga,Sinsinatija,Monterala.Ubrzo posle prvobitnog javljanja pojavila se formacijaska mreža sekcija formiranih u ostalim zemljama (Kolumbija,Italija,Nemačka…).Danas je RASH pokret raširen kroz celu S.Ameriku,J.Ameriku,Evropu i Karibe.Ako ste srodni sa skinhed kulturom,onda verovatno znate da pravi skinhedi nisu rasisti.Postoji dosta web stranica kojima je sažeto objašnjena istorija skinhed pokreta.Ponegde u okviru pokreta,neki zastupaju mišljenje da bi skinhedi trebalo da prestanu da obraćaju pažnju na politiku i događanja u svetu.Danas ljudi tvrde da je to oduvek bio put kojim su skinhedi išli.Ovo naravno nije tačno.Oduvek je bilo skinheda levičara na sceni.Jedna od glavnih ideja sjedinjenih sa skinhedima je pripadništvo radničkoj klasi.Skinhedi levičari veruju u politiku radničke klase,zbog toga što su svesni klasne nejednakosti.Postoji dosta tekstova u vezi sa levim krilom skinhed pokreta u Njujorku,ali ne postoji kvalitetan web sajt na kome bi sve informacije bile sažete i objektivno prezentovane.To sve zahteva ozbiljnu analizu utvrđenih činjenica i događaja bez ikakvih ulepšavanja.

Sta je RASH United?

RASH (Red and Anarchist Skinheads/Crveni i Anarho Skinhedi) United je internacionalna mreža skinheda koji imaju antifašističke poglede i poglede radikalno levih političkih pokreta.

Koji su ciljevi i svrha RASH-a?

Svrha i ciljevi RASH-a mogu varirati od jednog do drugog člana individualno,ali postoji neka svrha i ciljevi koji su nam svima zajednički.Ovde je sastavljena nepotpuna lista :

• Da se razbije mit u medijima i mišljenju javnog mnjenja,kako su svi skinhedi rasisti.

• Da se održi u životu i proširi istinska skinhed subkultura kroz značaj muzike (Oi!,Ska,Reggae,Soul,Harcore,Street Punk...itd),mode,fanzina,flajera,koncerata,dvorana za igru i skupova.

• Da se stvori prostor za ideje levog krila koje bi egzistirale na skinhed sceni.

• Da se bori,fizički i politički,protiv postojanja krajnje desnih ideja na skinhed sceni.

• Da se povrati dobro ime našoj subkulturi od maloumnika i rasista.

• Da se jasno stvori povezanost između mladih,radničke klase,višerasne skinhed subkulture i ideja levičarskog pokreta.

• Da se organizuje za fizičku samoodbranu svih skinheda levičara od napada svih onih koji se deklarišu kao naši neprijatelji.

• Da se aktivno učestvuje u organizovanju snažnog anti-rasističkog pokreta skinheda u okviru radikalno-levog i antifašističkog pokreta.

• Da se osigura naša vizija antifašističke radikalne levice (radničke klase,višerasne,ulične i militantne) koja će nastaviti svoje postojanje.

• Ili da sumiramo sve ovo sa klasičnim Oi! motom,da naši ciljevi najbolje mogu biti opisani kao ''biti veseo i imati šta da kažeš''!

Kao što se naša mreža širi,isto tako se radi i na postizanju svrhe i naših ciljeva

Šta RASH radi da bi postigao ove ciljeve?

Jedna od najvažnijih aktivnosti članova RASH-a je rad na lokalnom nivou,da bi se stvorile ekipe skinheda koji slično razmišljaju.Ekipa je bazični organizacioni oblik mreže.

Mi promovišemo ideju redovnih sastanaka RASH-a na lokalnom nivou,da bi diskutovali o poslu i stanju na sceni.Američko/Kanadska sekcija organizuje dve posete godišnje da bi diskutovala o RASH aktivnostima u našim međudržavnim odnosima.RASH članovi takođe organizuju česta neformalna putovanja po gradovima u specijalnim okolnostima (koncerti,demonstracije...itd) ili samo da bi se družili odnosno sakupljali prilog.

RASH sekcije publikuju sporadično biltene i fanzine sa informacijama koje se odnose na skinhed i političku kulturu,odnosno aktivnosti.Mi takođe izdajemo flajere i pamflete zbog informacija koje se šire i stižu do onih koji simpatišu našu borbu.Interna biltenska diskusija je publikovana s vremena na vreme,kako bi se razvijalo naše rukovođenje,podelile ideje i diskutovalo o tekućim događajima.

Individualci u RASH-u sviraju u skinhead muzičkim bendovima i bave se izdavanjem ploča,odnosno CD-ova.RASH organizuje koncerte,igranke i piknik od svojih novačanih fondova kako bi napravili zabavu.Da bi bili prepoznatljivi svojim imenom i da bi poslali poruku celome svetu,mi proizvodimo i distribuiramo bedževe,prišivke majice,nalepnice i video izdanja.Poslednjih godina često ostvarujemo kontakte preko internet mreže,a tu je i nekoliko RASH web stranica odnosno mejl lista.

RASH članovi takođe sarađuju sa ljudima koji nisu skinhedi,antifašistima i levičarskim političkim grupama odnosno koalicijama po svom izboru,praveći savezništva i šireći naše ideje.Mi smo često prisutni na političkim demonstracijama,protestima,forumima i konferencijama kao grupa.Takođe sarađujemo sa medijima koji simpatišu našu borbu,ne bi li dobili svoj prostor kao vest i kako bi priče o nama,našem aktivizmu i postojanju bile publikovane široj javnosti.

Skinhedi protiv rasnih predrasuda - SHARP

SHARP je skraćenica od naziva Skinhedi Protiv Rasnih Predrasuda (Skinheads Against Racial Prejudice).Prva grupa osnovana je u Njujorku 1987 godine kao odgovor na medijske laži i stereotipe o skinhedima kao rasistima,što predstavlja totalnu neupućenost u suštinu same subkulture.U isto vreme skinhedi iz Mineapolisa poznatiji kao ''Baldies'' održali su konferenciju na kojoj je učestvovalo više od 150 antirasističkih skinheda koji su osnovali organizaciju poznatiju kao ''Sindikat''.Ovo je bila preteča onoga što je kasnije dobilo naziv Anti-Rasistička Akcija.SHARP skinhedi su počeli da se pojavljuju na TV-u,davali su intervjue za novine i krenuli sa distribucijom flajera kako bi edukovali javno mnjenje o istinskim nerasističkim korenima skinhed subkulture.Ono što je još važnije,SHARP-ovci su počeli organizovano da odlaze na punk i hardcore svirke sa namerom da onemoguće prisustvo nacistima koji su masovno dolazili na pomenute događaje,kako bi regrutovali ljude u svrhu nasilnih akcija protiv onih ljudi koji nisu belci i naravno protiv onih koji su otvoreno izražavali anti-rasističke stavove.

Znači skinhedi nisu rasisti?

Nasuprot onome što ste mogli da čujete na skoro svim medijima,biti skinhed nema nikakve veze sa rasizmom.Čak štaviše,vi možete danas da nađete skinhede različitog etničkog porekla na svim delovima sveta.Skinhed subkultura vuče svoje korene sredinom i krajem 1960-ih godina.Sve je to započelo kroz pokret Modova u Engleskoj.U to vreme mnogo imigranata je stiglo sa Jamajke.Naravno,omladina sa Jamajke je donela sa sobom ska/reggae muziku,jedinstven stil oblačenja,čime su svi bili označeni kao Rude Boys-i i Rude Girls.Skinhedi su bili sastavni delovi radničke klase belaca za razliku od rude boys/girls i išli su na igranke zajedno sa omladinom Jamajke,uživajući u Ska,Reggae i Soul muzici.Skinhedi su bili toliki podržavaoci Ska i Reggae muzike da su im mnogi bendovi sa Jamajke posvećivali pažnju kroz pesme poput : ''Skinhead Revolt'',''Skinhead Moonstomp'' i ''Skinhead Girl''.Muzika,način oblačenja,snažne vrednosti radničke klase...definisali su životni stil skinheda.Osim toga nijedna politička ideologija nije uticala na našu subkulturu.Kao deo društva skinhedi su pristupali različitim političkim ideologijama i imali svoja lična uverenja.Naravno uvek je bilo ljudi koji su se deklarisali kao skinhedi pri tom imajući rasistička uverenja,ali ovo je bilo i uvek će biti suprotno ska,reggae i soul korenima skinhed subkulture.Zbog toga su rasisti kopirajući skinhed stil oblačenja označeni kao ''bonheads'' ili ti šupljoglavci,jer predstvljaju otpadak od onoga šta zapravo znači biti skinhed.

SHARP danas

Prošlo je više od 15 godina a SHARP je i dalje jak.SHARP sekcije su se raširile po čitavoj Evropi i Severnoj Americi a naročito u zemljama poput : Meksika,Argentine,Brazila i Kolumbije.Čak i tamo gde nema SHARP sekcija,individualci koji su skinhedi nose sa sobom SHARP uverenja u svojim srcima braneći svoje korene.Svaka SHARP sekcija je ujedinjena na svom području i može da se osnuje iz različitih razloga.Mi u Filadelfiji verujemo da je borba protiv rasizma,kao i protiv seksizma i homofobije deo šire političke borbe.Ali SHARP je uvek bio nepolitički po svojoj prirodi i zbog toga mi ohrabrujemo skinhede različitih anti-rasističkih političkih ubeđenja da naprave udruženje kako bi se borili protiv svih oblika rasne diskriminacije.Mi se suprotstavljamo rasizmu kako fizički tako i ideološki.Naš cilj je da edukujemo javnost kao i punk scenu kroz istinske korene subkulture.Takođe nastojimo da organizujemo i odbranimo našu scenu odnosno udruženja od rasističkih napada i regrutovanja.Ako nacistička đubrad dođu na naše svirke ,izbacićemo ih napolje!Ako se budu organizovali u našem kraju,nikada im nećemo prepustiti ulice!

Nastavi da se boriš za pravedne ciljeve!Ostani Skinhed! Ostani SHARP!