Mrgudi street-punk Belgrade

Mrgudi su beogradski streetpunk bend iz radničkog naselja Karaburma nastali 1983. godine. Članovi grupe tokom njenog postojanja bili su Branislav Rodić, Goran Ašanin, Nenad Davidović, Petar Ivanišević, Predrag Ivanišević i Zoran Naumović. Originalnu postavu činili su braća Ivanišević, Petar glas i gitara, Predrag bas i Nenad Davidović bubnjevi. Ono što je Mrgude izdvajalo od drugih beogradskih streetpunk bendova iz perioda 80-tih godina je to što nisu kritikovali sistem u Jugoslaviji sa desničarsko-nacionalističkih odnosno antikomunističko-građanskih pozicija. Pesme Mrguda su bile itekako angažovane, ali ne u cilju diskreditacije izvornih komunističkih ideala već beskompromisne kritike devijacija u socijalističkom sistemu koji bi se mogao podvesti pod parolu “dole crvena buržoazija”. I zaista pesme “Tata hoću da budem budža” i “Proleteri” na najbolji način ilustruju takvu orijentaciju Mrguda. Pesma “Šljakeri” je njihova interpretacija parole “Proleteri svih zemalja ujedinite se”. Numere poput “Alkohola” i “Komšije” kao i ostalom i sve druge pesme Mrguda posebno dobijaju na “težini” u “tranzicionom” kapitalističkom sistemu koji je zarobio Srbiju u poslednjih 20-tak godina. Svoju working class “ideološku liniju” Mrgudi nastavljaju i u 90-tim. Pesma “Sara” je posvećena pripadnici urbane gerilske grupe Brigate Rossa u Italiji a naslov pesme “Madrid” govori sam za sebe i ne trebaju mu dodatna pojašnjenja. Iako je reč o bendu izvanrednih muzičkih i tekstopisačkih kvaliteta na žalost iza njih je ostalo malo zapisanih materijala. Prva pesma Mrguda koja je “ugledala svetlost dana” na nekom zvaničnom izdanju je stvar “Proleteri” koja se pojavila na ploči Ventilator 202 Demo Top 10 Vol 3 (LP) u izdanju PGP RTS 1985. godine. Godinu dana nakon toga “Proleteri” i numera “Budala” su objavljeni na kasetnom kompilacijskom albumu “Beograd OK!” u izdanju No Profit Tapes. Svoj jedini solistički album Mrgudi su objavili 1992. godine . Reč je o audio izdanju “Tamo gde su svi” koji je objavila izdavačka kuća Baneta Loknera Rockland. Bend na žalost više ne postoji. Mnogi poznavaoci punk scene u Beogradu, Srbiji i Jugoslaviji za Mrgude kažu da su jedan od najboljih bendova na ovim prostorima. I zaista oni koji vole zvuk The Clash, Stif Leatle Finggers, Angelic Upstarts obradovaće se kada čuju Mrgude .U svakom slučaju ovaj bend je velika inspiracija za sve working class streetpunkere u Beogradu, Srbiji ali i šire.

G.V. član redakcije ''Crveni Skinhed''
Proletkult

Crvena rock kompilacija

“Rock the Institution!” je CD kompilacija numera pretežno britanskih rokabili bendova i američkih angažovanih folk izvođača izdata kako bi se prikupio novac za potrebe Nove komunističke partije Britanije (NCP). Kompilaciju “ pesama o rokenrolu, revoluciji, teškim vremenima i herojima” je objavila Hammer and Motorsickle Production, etiketa Pola Bareta, najpoznatijeg britanskog promotera rokabili muzike i dugogodišnjeg člana NCP.
Na ovom izvanrednom albumu mogu se čuti sjajne pesme velških izvođača poput Nervous Breakdown, Rockin Louie, Percy kao i austrijskog sastava Little Franky & The Town Beats. Ipak, pravu poslasticu čini numera sastava The Mig Combo “Stalin Wasn't Stallin”. Reč je o obradi pesme iz 1943. godine afro-američkog gospel benda Golden Gate Jubilee Quartet. Pored toga što predstavlja potvrdu kakvu je reputaciju Josif Visaironovič Staljin uživao među Afro-Amerikancima pesma svedoči i o slavljenju Staljina i Sovjetskog Saveza od strane zvaničnika Sjedinjenih Američkih Država tokom Drugog svetskog rata, istih onih koji su licemerno iz propagandnih razloga četvrtog klasika naučnog socijalizma oklevetali kao “najvećeg zločinca i diktatora” tokom “Hladnog rata”.Pažnju pobuđuje i velški bend The Class of 58 koji je obradio pesmu legendarnog američkog sindikalnog organizatora i pesnika Džoa Hila “Pie in The Sky”. Posebna vrednost kompilacije je što pored rokabili bendova sadrži i pesme američkih progresivnih folk izvođača iz 30-tih i 40-ih godina prošlog veka koji su svojom muzikom otovreno podržavali Komunističku partiju SAD (CPUSA) i Sovjetski Savez prvu i u to vreme uz Mongoliju jedinu zemlju socijalizma na svetu. Radi se o muzičarima kao što su Tom Glazer, Baldwin Hawes, Pete Seeger, Earl Robinson, The Weavers, The New Singers i mnogi drugi. Ova sjajna kompilacija je “začinjena” obradama “Internacionale” i “Red Flag” što joj daje najbolju preporuku među sledbenicima marksizma. Ono što je posebna zanimljivost je podatak da iako je većina britanskih rokabili bendova apolitična a na žalost manjina čak naklonjena krajnjoj desnici svi izvođači na kompilaciji su levičarski orijentisani i nijednom nije smetalo da se pojavi na CD-u koji za cilj ima prikupljanje novca za NCP i na čijem crvenom omotu se nalazi proleterski simbol ,žuti srp i čekić.
Iako je kompilacija “Rock the Institution!”izdata 1998. godine određeni broj primeraka CD-a se još uvek može naći u centrali NCP. Svi zainteresovani koji žele da nabave album mogu da se jave na email adresu ncpb@btconnect.com

V.G. član redakcije ''Crveni Skinhed''

Proletkult

ANTIFA Poljska - Napad na bend Tormentia

''Ne postoji Antifa u Poljskoj'' – često je ponavljana mantra od strane poljskih desničara na internet forumima.Stvarno?! Na internetu možete videti kratak klip aktivizma ''sportski orjentisanih antifašista'' (tako militanti sebe u šali nazivaju). http://rutube.ru/tracks/3713206.html?confirm=f39bceb0b951d7d580ffb9d32c2c2480&v=5ecac2a6b5039d42d2eb70528ad35a14 Na ovom snimku možemo videti kako ''sportisti'' napadaju bend ''Tormentia''.Za one koji nisu upoznati to je grupa iz poljske koja svira nacional-socijalistički black metal.Toga dana ''Tormentia'' je trebala da učestvuje na ''Szczery Memorial'' –u zajedno sa bendom iz Srbije ''Razor 88''. Mariusz Szczerski poznatiji kao "Szczery" bio je frontmen poljskog naci benda ''Honor''.Poginuo je 2005 i od tada ljudi bliski ''Blood and Honour'' pokretu stvorili su od njega pravog pravcatog heroja.Ukoliko se automobilska nesreća smatra herojskom pogibijom,pa onda je "Szczery" zaista heroj – poginuo je kao i hiljade ljudi u toku prebrze vožnje.Naravno šalimo se oko herojstva.Eto i tako današnji fašisti organizuju svirke u njegovu čast koje okupljaju sve samu ''elitu'' neo-nacizma u savremenoj Evropi.Detalji oko ovih okupljanja drže se u strogoj tajnosti,stoga se učesnici o njima informišu u poslednjem trenutku telefonom ili SMS-om.Uprkos preduzetim sigurnosnim merama naša ekipa je uspela da dođe do pojedinih informacija.Dogovorili smo se da se nađeno sa ''Tormentiom'' na putu do mesta gde će se održati koncert.Nacistički idioti su mislili da će im doći pratnja - pun kombi saboraca koji će im obezbediti da bezbedno stignu na dogovoreno mesto.Na kraju se ispostavilo da neće ići nikuda,niti će biti bezbedni u našem društvu.Usledio je vrlo interesantan razgovor na blic koji moramo ovoga puta da vam prenesemo:

Antifa : ''Ok vi sigurno znate ko smo mi'' Tormentia: ''Ne...'' Antifa : ''Mi smo Antifa Poljska'' Tormentia : ''Uh jebote''...

Rezultat nije bilo teško predvideti.Kao što se može primetiti na fimu fašisti su ostali na zemlji bez svesti.Njihova oprema je poprilično uništena,dok je memorijalni gig naravno otkazan.Pošto ''Tormentia'' nikada nije priznala da se ovaj napad dogodio,odlučili smo da pustimo snimljeni materijal koji smo napravili toga dana.Međutim pošto su autori filma opomenuti od vlasnika sajta,morali smo deo materijala da obrišemo.Uz to lica onih koji su učestvovali su prekrivena na snimku iz dobro poznatih razloga. Neki će se možda zapitati zašto smo imali potrebu da kačimo ovaj film na internet.Razlog se sam nameće – to je odgovor na nacističke tvrdnje – da Antifa Poljska ne postoji.Ova njihova rečenica će se često ponavljati,jer to su kukavice koje nikada neće priznati svoj poraz.Moramo i to da naglasimo da je ovo drugi po redu NS RAC bend koji se susreo sa ''sportski orjentisanim antifašistima''.Ukrajinski black metal bend ''Kroda'',nakon naše posete koncertu u Varšavi je bio primoran da otkaže svoju evropsku turneju jer im je smrckana kompletna oprema,a ni članovi nisu prošli bez ozleda.

Red Attitude Manchester United

Intervju sa urednicima fanzina ''Red Attitude'' - Manchester United!

Koja je bila originalna ideja pri osnivanju Red Attitude-a?

Prvobitna ideja je bila da se osnuje navijački fanzin,zasnovan na čuvenoj antifašističkoj istoriji grada Mančestera i uspešnom odolevanju United-ovih fanova ekstremno desnim pojavama tokom svih ovih godina.Inicijative poput ''Crveni protiv Nacista'' ranih 80-ih stvorile su plodno tle za one koji su želeli da drže desničare podalje od fudbala.Odluka da se uradi nešto konkretno po ovom pitanju doneta je zahvaljujući akciji koju su sproveli antifašisti FC Celtic-a kada su počeli da štampaju TAL fanzin.

Šta mislite,koliko je uspešna bila vaša akcija u postizanju zacrtanih ciljeva?

Osnovni cilj je bio da se najpre obezbedi baza,odnosno okupira teritorija na kojoj bi smo kasnije operisali.Što se tog aspekta tiče fanzin je ostvario veliki uspeh,međutim za neke ljude koji su sproveli akciju tih godina,ovo je bio jedini cilj koji su nameravali da postignu.Jednostavno nisu imali ambicija za daljim razvojem cele kampanje.

Izveštaji nacionalnih medija koji su se bavili podrškom ''Red Attitude''-a Eriku Kantoni (Erik je tada napao u Palasu Matthew Simmons-a jer ga je vređao na nacionalnoj osnovi) dali su publicitet militantnoj AFA.Međutim kada je navijač Palasa izgubio život u Walsall-u ''Red Attitude'' se nije oglašavao.Jel ovo bila greška?

U suštini da.Uredništvo je gurnulo problem pod tepih nakon incidenta u Walsall-u.Sve ovo je prouzrokovalo zabrinutost,naročito zbog stava koji je ranije zauzet prilikom ekscesa sa Erikom Kantonom.Tokom razmene pisama između tadašnjeg urednika i Manchester United antifašista koji su otvoreno prozvali redakciju,uredništvo je izdalo saopštenje u kojem je navelo da je incident u Walsall-u nepolitički i da nema nikakve veze sa onim što se dogodilo Eriku.Mislim da su ljudi koji su tada vodili ''Red Attitude'' smatrali da su pozicionirali sebe preko leđa Erika Kantone i jednostavno nisu bili spremni da rizikuju svoj sopstveni kredibilitet i status zarad navijača United-a koji su se suočavali sa ozbiljnim optužbama zbog militanog antifašizma.Nije potrebno posebno isticati niti je potrebno previše pričati o tome kako su dotične osobe smenjene sa svojih pozicija.

Od desetog broja ''Red Attitude'' vodi novi uređivački tim.Ako ostavimo po strani novi dizajn i grafičku štampu,šta je to što bi moglo da nas privuče u njegovom sadržaju?

Van toga što su se desile promene u uređivačkom timu,veliki progres desio se što su raniji periferni elementi uključeni u rad fanzina – tu pre svega mislim na ljude koji su bili zainteresovani da učestvuju u njegovoj izradi.Zahvaljujući ovome Red Attitude se pojavio u mnogim krajevima otvarajući vrata svim United-ovim fanovima i antifašistima koji su počeli aktivno da participiraju u promociji časopisa.

Ranije je ''Red Attitude'' bio poznat po tome što je otvoreno napadao navijače drugih klubova pišući o njima u negativnom kontekstu.Sada se čini da su mete pažljivije odabrane,kao što je recimo Pol Gaskojn zbog nasilja nad suprugom.Da li ovo predstavlja zaokret u uređivačkoj politici i šta mislite koliko je bitan napad na druge klubove?

Pisati u negativnom kontekstu o drugim klubovima i njihovim navijačima je sastavni deo fanzinske scene.Mnogi fanzini uspevaju da nedostatak informacija i objektivne analize nadomeste napadom na najbližeg i najljućeg protivnika!U svakom slučaju ukoliko vam je inicijalna namera bila da svojim radom iznesete određeni politički stav,onda će umnožavanje takvog materijala na mnogim mestima imati odličan efekat,dok će u najgorem slučaju biti opisan kao podsticajna predrasuda prema protivničkim navijačima.Postoje problemi u okviru sopstvenog navijačkog jezgra sa kojima bi časopisi trebalo da se suoče,međutim mnogi su skloni da idu linijom manjeg otpora okrećući se istorijskom rivalitetu i antagonizmu prema drugima,a ne rešavanju onih stvari koje se tiču njih samih.Red Attitude o ovome posebno vodi računa baveći se kako političkim tako i pitanjima vezanim za fudbal.



Šta mislite o ostalim časopisima Manchester United-a i postoji li rivalitet među vama?

Navijači United-a imaju pored Red Attitude-a: Red Issue,United We Stand i Red News.Fanovi su slobodni da odaberu svojevoljno koji će čitati.Jednostavno – platiš i izabereš.Ljudi znaju čime se konkretno bavi naš fanzin,a sav naš materijal je na raspolaganju zainteresovanim kupcima.

Da li se ostali fanzini bave fašizmom i kakvi su oni u stvari?

Bave se,ali svakako ne na način na koji to radi Red Attitude.Smatram da United-ovi fanzini rade pravu stvar,mada politika može biti osetljiva tema za ljude koji su tu samo zbog fudbala i koje fudbal jedino i zanima.

Sudeći po onome što sam pročitao u C18 magazinima kada je reč o ''Menčesterovoj levičarskoj rulji'' koja se tamo spominje,izgleda da su C18 dobili ozbiljne pretnje od strane AFA?

U potpunosti se slažem!Combat 18 i Britanska Nacionalna Partija (BNP) su se grčevito borile da umarširaju u Mančester.Pre nekoliko godina BNP je formirao svoj ogranak u Mančesteru,međutim samo koju nedelju kasnije nakon što su se pojavili u javnosti,partija je izbačena od strane izborne komisije.Njihov organizator se susreo sa AFA-om u par navrata i to je naravno uslovilo da odustanu od promovisanja svoje desničarske politike.Treba biti pošten pa reći da se progres BNP ogranka sastojao u delovanju van scene,stoga je AFA morala da se bori kako protiv njihovih aktivnosti iza kulisa,tako i protiv štetnih akcija Serchlight-a čije učešće u ovom poduhvatu nije bilo od pomoći.

Red Attitude distribuiraju i promovišu Manchester United antifašisti.Možete li nam reći kako je grupa formirana,koja su njena dostignuća i kako će sve to izgledati u narednom periodu?

Antifašisti Manchester United-a čine mrežu fudbalskih fanova čiji je zadatak da proizvode,prodaju i promovišu fanzin.Naravno ovo podrazumeva aktivnost na globalnom nivou odakle United crpi svoju podršku.Ta podrška se ogleda u doprinosu koji pružaju saradnici širom Britanije,Evrope i članovi aktuelnog uređivačkog odbora koji žive o trošku njegovog visočanstva (šalimo se Erik).Nadamo se da će veća podrška stići iz okoline Mančestera,Londona i Dablina u narednom periodu.

U prve dve sezone svog postojanja,Red Attitude je ustanovio dosta veza na međunarodnom planu.Kako gledate na to?

Red Attitude je nastavio da učvrćuje svoje veze sa raznim navijačkim grupama širom Evrope.Ove godine nameravamo da pokrenemo evropsku inicijativu posvećenu anti-rasizmu u fudbalu.

Da li će biti organizovana i internacionalna mreža antifašističkih navijača?

To svakako ne bi bilo loše učiniti.Progresivni elementi u mnogim klubovima su već u kontaktu jedni sa drugima,stoga ni evropska superliga ne bi trebala da bude nešto neostvarivo.Pre ili kasnije i Red Attitude će morati da učini nešto povodom toga.

Da li se Red Attitude bavio ''rasnim sukobom'' između Iana Wright-a i Petera Schmeichel-a i zašto povodom toga nije u javnosti izdato saopštenje?

Red Attitude je objavio jedan članak u 11br. pod nazivom ''Danak svađe'' u novembru 1996 godine.U njemu smo obelodanili da je Peter Schmeichel odbacio optužbe da je rasista.Što se tiče Iana Wright-a on je takođe tvrdio i konstantno naglašavao kako nije bio izložen uvredama na rasnoj osnovi.Fudbalska Asocijacija je istraživala slučaj oko koga se digla nepotrebna prašina.Ona je zapravo zahtevala suđenje koje će skrenuti pažnju medija samo da bi se o tome raspravljalo iz politički korektnog ugla.To je čelnicima FA bilo i više nego potrebno u obeležavanju godišnjice anti-rasizma.Naravno nisu imali dokaza za svoje anti-rasističke i anti-fašističke postupke,što je rezultiralo da se kroz manipulaciju u ovom slučaju ispolji nedostatak principijelnosti i integriteta.Pre nego što se dogodila cela ova zavrzlama,FA nije dozvolila PFA (sindikat fubalera) da posreduje u pomirenju.Prvo je zapretila fudbalerima sa oštrijim kaznama,da bi nešto kasnije nagovestila kako bi mogla da odbaci optužbe ukoliko se spor okonča mirnim putem.Peter Schmeichel je na to odgovorio FA kako će učiniti sve kako bi se legalnim putem izbrisala ljaga sa njegovog imena.Sukob između Wright-a i Schmeichel-a je bio lične prirode,a proistekao je iz sporne situacije na fudbalskom meču.Ovo se naravno moglo pravovremeno izgladiti običnim rukovanjem,ali je FA promovisala rasni element zarad svojih ciljeva tražeći oštar presek izlaska iz date situacije.Pošto je Ian Wright odbio da glumi tužioca (žrtvu),a Schmeichel je negirao da je vređao na rasnoj osnovi Ian-a,FA je konačno razotkrivena.Ovoj organizacije je trebalo suditi,a ne igračima zbog kršenja pravila igre.

To što je javni komentar Red Attitude-a izostao,nije posledica pomankanja želje za daljim istraživanjem ovog slučaja.Nakon drugog incidenta na Hajberiju u februaru mesecu,Red Attitude je poslao saopštenje novinskim agencijama,radio i TV stanicama.Da li je sadržaj adekvatan ili ne prosudite sami :

''Nedavno je debata povodom rasizma bila fokusirana na slučaj ubistva Stephen Lawrence-a.Ljudi su bili prinuđeni da se suoče sa užasnom realnošću rasističkog nasilja i gubitka života,sjedinjenog sa rasističkim inherentnim odgovorom policije i rasističkim potezima sudstva kao institucije.Ovakvi potezi institucija omogućili su da ubica mladog crnca slobodno napusti mesto zločina.U ovom slučaju nije bilo identifikacije zločinca niti očevidaca,međutim i pored toga nama se nameće pantomima Fudbalske Asocijacije koja poziva policiju da se bavi Peterom Schmeichelom.Ali kod incidenta sa ovim fudbalerom nema ni žrtve,ni svedoka,niti ima bilo koga ko bi se žalio zbog onoga što se navodi od strane FA. Biće mnogo onih koji će biti zadovoljni ovakvom zamenom teza u debati povodom rasizma u Britaniji,a pogotovo će biti zadovoljni promoteri rasne netolerancije.Rasističke ubice,rasistička policija i rasističke sudije... svi su oslobođeni odgovornosti dok se Peter Schemichel nalazi na njihovom mestu,a Ian Wright preuzima ulogu žrtve umesto Stephena Lawrenc-a.Jel to ta borba protiv rasizma u fudbalu pitamo se samo?!''