понедељак, 13. децембар 2010.

Garra Blanca - Colo Colo




Moram da priznam da nisam kupio DVD (Raza Brava – GB Colo Colo) te se stoga izvinjavam svima,a naročito režiserima ovog velikog poduhvata.Internet vam pruža mogućnost za download jako dobrih stvari,što znači da možete doći do korisnih informacija pod uslovom da znate gde da ih tražite.Magija je verovatno nepovratno izgubljena – nećete čekati nedeljama ili mesecima da bi ste dobili knjigu,video ili fanzin za kojim ste žudeli,jer danas se sve obavlja jednim običnim klikom miša.S obzirom da vam je na dohvat ruke,važno je znati u kom pravcu ćete usmeriti svoje dalje korake u potrazi za dokumentarnim filmom ’’Raza Brava’’.Ovaj dokumentarac vredi pogledati i verujte mi isplati se utrošenog vremena.Video zapis o kome je reč je snimljen 2007 godine,ali sam ja eto sve do danas živeo u neznanju da tako nešto uopšte postoji.Naravno da mi je poznat rad čuvene navijačke grupe Colo-Colo-a ’’Garra Blanca’’, s tim što nikada nisam uspevao da prodrem unutar njihovog jezgra i shvatim suštinu njihove borbe.Sve u svemu ostaviću vam članak iz jednih čileanskih novina,jer on sažima ideju dugogodišnjeg rada GB-a.Na sajtu http://www.razabrava.net/ postoji mnoštvo informacija u vezi sa ovom temom,stoga vredi obratiti pažnju i na taj deo priče.
Iako ih mnogi ne vole,navijačka grupa Colo-Colo-a je najveća u zemlji i kud god da odu ostavljaju svoj trag.Kada je dobro ili kada je loše,najveća atrakcija nacionalnog fudbala će uvek biti prepoznatljiva po neizmernoj ljubavi prema klupskom dresu,ludilu na tribinama i naporima da se svom snagom bodri klub….jednostavno to su oni! Garra Blanca!

Albo monitoring
Pune četiri godine Jose Peres i Hernan Caffiero,reditelji filma,pratili su ‘’Garra Blancu’’ na gostovanjima.a najpoznatije je sigurno ono u Meksiku kada je Colo-Colo igrao u finalu Copa Sudamericana.Materijal uključuje intervjue sa poznatim javnim ličnostima kojе se indentifikuju sa klubom.Jedan od njih je svakako novinar Alejandro Guiller,čovek koji je podredio ceo svoj život ‘’Raza Bravi’’ – dokumentarcu za koji se očekuje da će biti prikazan u bioskopima.Audiovizuelni deo je ovih dana u postprodukciji i mada još nije potvrđen datum kada će sve biti gotovo trejler već ima na hiljade posetilaca na youtube-u.

Navijačka groznica

Ono što se unapred može videti je to što se film obraća direktno navijačima.Nešto slično je postignuto i sa dokumentarcem ‘’Damned’’ koji je ostvario ogroman uspeh,a posvećen je punk bendu ‘’Fiskales ad hoc’’.Sudaka films je takođe oživela celu ovu priču,pripremajući dosta materijala i na kraju krajeva istražujući kako je sve počelo na popularnoj navijačkoj šipci.

Socijalni kontekst
''Godine 1986,u vreme čileanske vojne diktature jedna grupa fanova Colo Colo-a oformila je Garra Blancu.Mladi ljudi iz te grupe su zvali sebe Garrere kreirajući identitet Colo Colo-a kroz: trijumf,ponos slobodnih ljudi i na kraju kroz nemilosrdnu borbu plemena Mapuche''. Ovaj citat je upravo ono što promoviše ''Raza Brava'',fokusirajući se uglavnom na socijalni faktor koji karakteriše navijačku tribinu.

Jedno je sigurno
Juanegro član lokalne sekcije navijača Mediocamino istakao je značaj filma za prave navijače.To se zove prava strast i teško je razumeti svu tu ljubav prema klubu.Kao klinac svađao sam se sa svojima u kući,jer sam svakog vikenda želeo da idem na stadion i da gledam Colo-Colo.Ljutili su se na mene govoreći mi da idealizujem celu priču,ali Colo Colo je za mene najvažniji i svakako ću odgledati ovaj film.’’

* napomena – članak je preveden sa sajta ''levičarska banda'' i star je 2 godine.U međuvremenu ceo fim ‘’Raza Brava’’ je uploudovan na youtube-u tako da ga u celosti možete odgledati preko ovog portala ukoliko ne nameravate ga skinete sa neta.

среда, 1. децембар 2010.

The Bootstroke - Grčka



Veoma je teško napisati recenziju o jednom od najboljih Oi! bendova na Balkanu.Možda je ova ocena za nekoga preterana,jer reći za bend da je u samom vrhu regionalane scene zahteva detaljan analitički prikaz njegovog rada koji treba da potkrepi takvu tvrdnju.U slučaju ''The Bootstroke''-a jedanaestogodišnji istorijat - 1999-2010 - pruža nam neophodan materijal u potvrdi njegove veličine,a naročito u ispisivanju zlatnih stranica Oi! Punk-a na ovim prostorima.
Formirani u Solunu sada već daleke 1999,momci koji su tada činili grupu uspevaju da izdaju demo kasetu i odrade nekoliko svirki.Ubrzo članovi benda se sele u Atinu i postava se poprilično menja s obzirom da im se priključuju skinhedi iz sastava ''Streetboys''.Ono što čitaoce verovatno najviše zanima je kojim se konkretno žanrom bavi ''Тhe Bootstroke''.Zvuk ''The Bootstroke''-a može se opisati kao melodični,ali u isto vreme i oštar punk Oi!,pomešan sa tvrđim rock’n’roll-om i HC-om na koji su uticali britanski bendovi 80-ih.Lirika je uglavnom vezana za fudbal,svakodnevne probleme,socijalna pitanja i borbu radničke klase i to je upravo ono što karakteriše bend blizak levici,mada ''The Bootstroke'' ne smatraju sebe politički angažovanim.Interesantno je da su svi njegovi članovi ujedno i navijači fudbalskog kluba AEK,koji ima reputaciju da okuplja oko sebe socijaliste,komuniste i anarhiste.Radili su svirke za navijačku grupu Marseja ''Commando Ultra 84'' koja je u bratskim odnosima sa AEK-ovim ''Original 21'',a tu je veliki koncert u Exarchia kvartu i mnogo toga što je uticalo da se ovaj fantastični bend nađe na stranicama fanzina.



Ako sam u jednom trenutku i bio u nedoumici da li bi trebalo ovaj sastav proglasiti za antifašistički,onda sigirno izjava jednog od članova (Fotsisa) ''da su nacisti poput duhova na grčkoj Oi! sceni,'' dokazuje posvećenost u odstranjivanju ekstremnih desničara iz ''Skinhead Unity Crew''-a.Ova udružena ekipa S.U.C. ima za cilj da ojača scenu organizujući razne događaje,a tu potpadaju pre svega svirke i žurke po pabovima koje okupljaju brojne atinske bendove.Putovanja širom Grčke (Atina,Patra,Pirgos,Volos,Kastoria,Solun,Kavala,Alexandropouli...itd) treba usput pomenuti,jer ovi momci su jako traženi i u gradovima inostranih država (Marsej,Bolonja,Milano,Firenca,Istočni Eseks,Beč,Ourense)....The Bootstroke je imao čast da podeli binu sa dobro poznatim imenima kao što su : Sham 69,The Oppressed,Peter and Tast Tube Babies,Perkele,Skarface...pridodobivši simpatije brojne armije obožavalaca u svim državama u kojima su nastupali.Što se tiče festivala, ''Oi! The meeting'' u Postdamu (2006) govori sam za sebe,a tu su još i ''Concrete jungle festival'' u Istočnom Eseksu (2007),odnosno ''Rebellion festival'' u Beču (2008).
Za kraj evo i izdanja ''The Bootstroke''-a:
''Eilo Meta Moisikis'' – demo CD iz 2000
''Give Em Bootstroke'' – CD iz 2005
''Football drinks and RnR'' – Anfibio Records 2009
''Pride of Athens'' – Anfibio Records 2010.

The Bootstroke : ''Sve je u fudbalu,pivu,dobrom druženju i Oi! muzici....Nikad ne gubite nadu!''.

петак, 12. новембар 2010.

Mrgudi street-punk Belgrade



Mrgudi su beogradski streetpunk bend iz radničkog naselja Karaburma nastali 1983. godine. Članovi grupe tokom njenog postojanja bili su Branislav Rodić, Goran Ašanin, Nenad Davidović, Petar Ivanišević, Predrag Ivanišević i Zoran Naumović. Originalnu postavu činili su braća Ivanišević, Petar glas i gitara, Predrag bas i Nenad Davidović bubnjevi. Ono što je Mrgude izdvajalo od drugih beogradskih streetpunk bendova iz perioda 80-tih godina je to što nisu kritikovali sistem u Jugoslaviji sa desničarsko-nacionalističkih odnosno antikomunističko-građanskih pozicija. Pesme Mrguda su bile itekako angažovane, ali ne u cilju diskreditacije izvornih komunističkih ideala već beskompromisne kritike devijacija u socijalističkom sistemu koji bi se mogao podvesti pod parolu “dole crvena buržoazija”. I zaista pesme “Tata hoću da budem budža” i “Proleteri” na najbolji način ilustruju takvu orijentaciju Mrguda. Pesma “Šljakeri” je njihova interpretacija parole “Proleteri svih zemalja ujedinite se”. Numere poput “Alkohola” i “Komšije” kao i ostalom i sve druge pesme Mrguda posebno dobijaju na “težini” u “tranzicionom” kapitalističkom sistemu koji je zarobio Srbiju u poslednjih 20-tak godina. Svoju working class “ideološku liniju” Mrgudi nastavljaju i u 90-tim. Pesma “Sara” je posvećena pripadnici urbane gerilske grupe Brigate Rossa u Italiji a naslov pesme “Madrid” govori sam za sebe i ne trebaju mu dodatna pojašnjenja. Iako je reč o bendu izvanrednih muzičkih i tekstopisačkih kvaliteta na žalost iza njih je ostalo malo zapisanih materijala. Prva pesma Mrguda koja je “ugledala svetlost dana” na nekom zvaničnom izdanju je stvar “Proleteri” koja se pojavila na ploči Ventilator 202 Demo Top 10 Vol 3 (LP) u izdanju PGP RTS 1985. godine. Godinu dana nakon toga “Proleteri” i numera “Budala” su objavljeni na kasetnom kompilacijskom albumu “Beograd OK!” u izdanju No Profit Tapes. Svoj jedini solistički album Mrgudi su objavili 1992. godine . Reč je o audio izdanju “Tamo gde su svi” koji je objavila izdavačka kuća Baneta Loknera Rockland. Bend na žalost više ne postoji. Mnogi poznavaoci punk scene u Beogradu, Srbiji i Jugoslaviji za Mrgude kažu da su jedan od najboljih bendova na ovim prostorima. I zaista oni koji vole zvuk The Clash, Stif Leatle Finggers, Angelic Upstarts obradovaće se kada čuju Mrgude .U svakom slučaju ovaj bend je velika inspiracija za sve working class streetpunkere u Beogradu, Srbiji ali i šire.

G.V. član redakcije ''Crveni Skinhed''
Proletkult

Crvena rock kompilacija


“Rock the Institution!” je CD kompilacija numera pretežno britanskih rokabili bendova i američkih angažovanih folk izvođača izdata kako bi se prikupio novac za potrebe Nove komunističke partije Britanije (NCP). Kompilaciju “ pesama o rokenrolu, revoluciji, teškim vremenima i herojima” je objavila Hammer and Motorsickle Production, etiketa Pola Bareta, najpoznatijeg britanskog promotera rokabili muzike i dugogodišnjeg člana NCP.
Na ovom izvanrednom albumu mogu se čuti sjajne pesme velških izvođača poput Nervous Breakdown, Rockin Louie, Percy kao i austrijskog sastava Little Franky & The Town Beats. Ipak, pravu poslasticu čini numera sastava The Mig Combo “Stalin Wasn't Stallin”. Reč je o obradi pesme iz 1943. godine afro-američkog gospel benda Golden Gate Jubilee Quartet. Pored toga što predstavlja potvrdu kakvu je reputaciju Josif Visaironovič Staljin uživao među Afro-Amerikancima pesma svedoči i o slavljenju Staljina i Sovjetskog Saveza od strane zvaničnika Sjedinjenih Američkih Država tokom Drugog svetskog rata, istih onih koji su licemerno iz propagandnih razloga četvrtog klasika naučnog socijalizma oklevetali kao “najvećeg zločinca i diktatora” tokom “Hladnog rata”.Pažnju pobuđuje i velški bend The Class of 58 koji je obradio pesmu legendarnog američkog sindikalnog organizatora i pesnika Džoa Hila “Pie in The Sky”. Posebna vrednost kompilacije je što pored rokabili bendova sadrži i pesme američkih progresivnih folk izvođača iz 30-tih i 40-ih godina prošlog veka koji su svojom muzikom otovreno podržavali Komunističku partiju SAD (CPUSA) i Sovjetski Savez prvu i u to vreme uz Mongoliju jedinu zemlju socijalizma na svetu. Radi se o muzičarima kao što su Tom Glazer, Baldwin Hawes, Pete Seeger, Earl Robinson, The Weavers, The New Singers i mnogi drugi. Ova sjajna kompilacija je “začinjena” obradama “Internacionale” i “Red Flag” što joj daje najbolju preporuku među sledbenicima marksizma. Ono što je posebna zanimljivost je podatak da iako je većina britanskih rokabili bendova apolitična a na žalost manjina čak naklonjena krajnjoj desnici svi izvođači na kompilaciji su levičarski orijentisani i nijednom nije smetalo da se pojavi na CD-u koji za cilj ima prikupljanje novca za NCP i na čijem crvenom omotu se nalazi proleterski simbol ,žuti srp i čekić.
Iako je kompilacija “Rock the Institution!”izdata 1998. godine određeni broj primeraka CD-a se još uvek može naći u centrali NCP. Svi zainteresovani koji žele da nabave album mogu da se jave na email adresu
ncpb@btconnect.com
V.G. član redakcije ''Crveni Skinhed''
Proletkult

среда, 10. новембар 2010.

ANTIFA Poljska - Napad na bend Tormentia


''Ne postoji Antifa u Poljskoj'' – često je ponavljana mantra od strane poljskih desničara na internet forumima.Stvarno?! Na internetu možete videti kratak klip aktivizma ''sportski orjentisanih antifašista'' (tako militanti sebe u šali nazivaju). http://rutube.ru/tracks/3713206.html?confirm=f39bceb0b951d7d580ffb9d32c2c2480&v=5ecac2a6b5039d42d2eb70528ad35a14 Na ovom snimku možemo videti kako ''sportisti'' napadaju bend ''Tormentia''.Za one koji nisu upoznati to je grupa iz poljske koja svira nacional-socijalistički black metal.Toga dana ''Tormentia'' je trebala da učestvuje na ''Szczery Memorial'' –u zajedno sa bendom iz Srbije ''Razor 88''. Mariusz Szczerski poznatiji kao "Szczery" bio je frontmen poljskog naci benda ''Honor''.Poginuo je 2005 i od tada ljudi bliski ''Blood and Honour'' pokretu stvorili su od njega pravog pravcatog heroja.Ukoliko se automobilska nesreća smatra herojskom pogibijom,pa onda je "Szczery" zaista heroj – poginuo je kao i hiljade ljudi u toku prebrze vožnje.Naravno šalimo se oko herojstva.Eto i tako današnji fašisti organizuju svirke u njegovu čast koje okupljaju sve samu ''elitu'' neo-nacizma u savremenoj Evropi.Detalji oko ovih okupljanja drže se u strogoj tajnosti,stoga se učesnici o njima informišu u poslednjem trenutku telefonom ili SMS-om.Uprkos preduzetim sigurnosnim merama naša ekipa je uspela da dođe do pojedinih informacija.Dogovorili smo se da se nađeno sa ''Tormentiom'' na putu do mesta gde će se održati koncert.Nacistički idioti su mislili da će im doći pratnja - pun kombi saboraca koji će im obezbediti da bezbedno stignu na dogovoreno mesto.Na kraju se ispostavilo da neće ići nikuda,niti će biti bezbedni u našem društvu.Usledio je vrlo interesantan razgovor na blic koji moramo ovoga puta da vam prenesemo:
Antifa : ''Ok vi sigurno znate ko smo mi'' Tormentia: ''Ne...'' Antifa : ''Mi smo Antifa Poljska'' Tormentia : ''Uh jebote''...
Rezultat nije bilo teško predvideti.Kao što se može primetiti na fimu fašisti su ostali na zemlji bez svesti.Njihova oprema je poprilično uništena,dok je memorijalni gig naravno otkazan.Pošto ''Tormentia'' nikada nije priznala da se ovaj napad dogodio,odlučili smo da pustimo snimljeni materijal koji smo napravili toga dana.Međutim pošto su autori filma opomenuti od vlasnika sajta,morali smo deo materijala da obrišemo.Uz to lica onih koji su učestvovali su prekrivena na snimku iz dobro poznatih razloga. Neki će se možda zapitati zašto smo imali potrebu da kačimo ovaj film na internet.Razlog se sam nameće – to je odgovor na nacističke tvrdnje – da Antifa Poljska ne postoji.Ova njihova rečenica će se često ponavljati,jer to su kukavice koje nikada neće priznati svoj poraz.Moramo i to da naglasimo da je ovo drugi po redu NS RAC bend koji se susreo sa ''sportski orjentisanim antifašistima''.Ukrajinski black metal bend ''Kroda'',nakon naše posete koncertu u Varšavi je bio primoran da otkaže svoju evropsku turneju jer im je smrckana kompletna oprema,a ni članovi nisu prošli bez ozleda.

петак, 5. новембар 2010.

Red Attitude Manchester United

Intervju sa urednicima fanzina ''Red Attitude'' - Manchester United!

Koja je bila originalna ideja pri osnivanju Red Attitude-a?

Prvobitna ideja je bila da se osnuje navijački fanzin,zasnovan na čuvenoj antifašističkoj istoriji grada Mančestera i uspešnom odolevanju United-ovih fanova ekstremno desnim pojavama tokom svih ovih godina.Inicijative poput ''Crveni protiv Nacista'' ranih 80-ih stvorile su plodno tle za one koji su želeli da drže desničare podalje od fudbala.Odluka da se uradi nešto konkretno po ovom pitanju doneta je zahvaljujući akciji koju su sproveli antifašisti FC Celtic-a kada su počeli da štampaju TAL fanzin.

Šta mislite,koliko je uspešna bila vaša akcija u postizanju zacrtanih ciljeva?

Osnovni cilj je bio da se najpre obezbedi baza,odnosno okupira teritorija na kojoj bi smo kasnije operisali.Što se tog aspekta tiče fanzin je ostvario veliki uspeh,međutim za neke ljude koji su sproveli akciju tih godina,ovo je bio jedini cilj koji su nameravali da postignu.Jednostavno nisu imali ambicija za daljim razvojem cele kampanje.

Izveštaji nacionalnih medija koji su se bavili podrškom ''Red Attitude''-a Eriku Kantoni (Erik je tada napao u Palasu Matthew Simmons-a jer ga je vređao na nacionalnoj osnovi) dali su publicitet militantnoj AFA.Međutim kada je navijač Palasa izgubio život u Walsall-u ''Red Attitude'' se nije oglašavao.Jel ovo bila greška?

U suštini da.Uredništvo je gurnulo problem pod tepih nakon incidenta u Walsall-u.Sve ovo je prouzrokovalo zabrinutost,naročito zbog stava koji je ranije zauzet prilikom ekscesa sa Erikom Kantonom.Tokom razmene pisama između tadašnjeg urednika i Manchester United antifašista koji su otvoreno prozvali redakciju,uredništvo je izdalo saopštenje u kojem je navelo da je incident u Walsall-u nepolitički i da nema nikakve veze sa onim što se dogodilo Eriku.Mislim da su ljudi koji su tada vodili ''Red Attitude'' smatrali da su pozicionirali sebe preko leđa Erika Kantone i jednostavno nisu bili spremni da rizikuju svoj sopstveni kredibilitet i status zarad navijača United-a koji su se suočavali sa ozbiljnim optužbama zbog militanog antifašizma.Nije potrebno posebno isticati niti je potrebno previše pričati o tome kako su dotične osobe smenjene sa svojih pozicija.

Od desetog broja ''Red Attitude'' vodi novi uređivački tim.Ako ostavimo po strani novi dizajn i grafičku štampu,šta je to što bi moglo da nas privuče u njegovom sadržaju?

Van toga što su se desile promene u uređivačkom timu,veliki progres desio se što su raniji periferni elementi uključeni u rad fanzina – tu pre svega mislim na ljude koji su bili zainteresovani da učestvuju u njegovoj izradi.Zahvaljujući ovome Red Attitude se pojavio u mnogim krajevima otvarajući vrata svim United-ovim fanovima i antifašistima koji su počeli aktivno da participiraju u promociji časopisa.

Ranije je ''Red Attitude'' bio poznat po tome što je otvoreno napadao navijače drugih klubova pišući o njima u negativnom kontekstu.Sada se čini da su mete pažljivije odabrane,kao što je recimo Pol Gaskojn zbog nasilja nad suprugom.Da li ovo predstavlja zaokret u uređivačkoj politici i šta mislite koliko je bitan napad na druge klubove?

Pisati u negativnom kontekstu o drugim klubovima i njihovim navijačima je sastavni deo fanzinske scene.Mnogi fanzini uspevaju da nedostatak informacija i objektivne analize nadomeste napadom na najbližeg i najljućeg protivnika!U svakom slučaju ukoliko vam je inicijalna namera bila da svojim radom iznesete određeni politički stav,onda će umnožavanje takvog materijala na mnogim mestima imati odličan efekat,dok će u najgorem slučaju biti opisan kao podsticajna predrasuda prema protivničkim navijačima.Postoje problemi u okviru sopstvenog navijačkog jezgra sa kojima bi časopisi trebalo da se suoče,međutim mnogi su skloni da idu linijom manjeg otpora okrećući se istorijskom rivalitetu i antagonizmu prema drugima,a ne rešavanju onih stvari koje se tiču njih samih.Red Attitude o ovome posebno vodi računa baveći se kako političkim tako i pitanjima vezanim za fudbal.



Šta mislite o ostalim časopisima Manchester United-a i postoji li rivalitet među vama?

Navijači United-a imaju pored Red Attitude-a: Red Issue,United We Stand i Red News.Fanovi su slobodni da odaberu svojevoljno koji će čitati.Jednostavno – platiš i izabereš.Ljudi znaju čime se konkretno bavi naš fanzin,a sav naš materijal je na raspolaganju zainteresovanim kupcima.

Da li se ostali fanzini bave fašizmom i kakvi su oni u stvari?

Bave se,ali svakako ne na način na koji to radi Red Attitude.Smatram da United-ovi fanzini rade pravu stvar,mada politika može biti osetljiva tema za ljude koji su tu samo zbog fudbala i koje fudbal jedino i zanima.

Sudeći po onome što sam pročitao u C18 magazinima kada je reč o ''Menčesterovoj levičarskoj rulji'' koja se tamo spominje,izgleda da su C18 dobili ozbiljne pretnje od strane AFA?

U potpunosti se slažem!Combat 18 i Britanska Nacionalna Partija (BNP) su se grčevito borile da umarširaju u Mančester.Pre nekoliko godina BNP je formirao svoj ogranak u Mančesteru,međutim samo koju nedelju kasnije nakon što su se pojavili u javnosti,partija je izbačena od strane izborne komisije.Njihov organizator se susreo sa AFA-om u par navrata i to je naravno uslovilo da odustanu od promovisanja svoje desničarske politike.Treba biti pošten pa reći da se progres BNP ogranka sastojao u delovanju van scene,stoga je AFA morala da se bori kako protiv njihovih aktivnosti iza kulisa,tako i protiv štetnih akcija Serchlight-a čije učešće u ovom poduhvatu nije bilo od pomoći.

Red Attitude distribuiraju i promovišu Manchester United antifašisti.Možete li nam reći kako je grupa formirana,koja su njena dostignuća i kako će sve to izgledati u narednom periodu?

Antifašisti Manchester United-a čine mrežu fudbalskih fanova čiji je zadatak da proizvode,prodaju i promovišu fanzin.Naravno ovo podrazumeva aktivnost na globalnom nivou odakle United crpi svoju podršku.Ta podrška se ogleda u doprinosu koji pružaju saradnici širom Britanije,Evrope i članovi aktuelnog uređivačkog odbora koji žive o trošku njegovog visočanstva (šalimo se Erik).Nadamo se da će veća podrška stići iz okoline Mančestera,Londona i Dablina u narednom periodu.

U prve dve sezone svog postojanja,Red Attitude je ustanovio dosta veza na međunarodnom planu.Kako gledate na to?

Red Attitude je nastavio da učvrćuje svoje veze sa raznim navijačkim grupama širom Evrope.Ove godine nameravamo da pokrenemo evropsku inicijativu posvećenu anti-rasizmu u fudbalu.

Da li će biti organizovana i internacionalna mreža antifašističkih navijača?

To svakako ne bi bilo loše učiniti.Progresivni elementi u mnogim klubovima su već u kontaktu jedni sa drugima,stoga ni evropska superliga ne bi trebala da bude nešto neostvarivo.Pre ili kasnije i Red Attitude će morati da učini nešto povodom toga.

Da li se Red Attitude bavio ''rasnim sukobom'' između Iana Wright-a i Petera Schmeichel-a i zašto povodom toga nije u javnosti izdato saopštenje?

Red Attitude je objavio jedan članak u 11br. pod nazivom ''Danak svađe'' u novembru 1996 godine.U njemu smo obelodanili da je Peter Schmeichel odbacio optužbe da je rasista.Što se tiče Iana Wright-a on je takođe tvrdio i konstantno naglašavao kako nije bio izložen uvredama na rasnoj osnovi.Fudbalska Asocijacija je istraživala slučaj oko koga se digla nepotrebna prašina.Ona je zapravo zahtevala suđenje koje će skrenuti pažnju medija samo da bi se o tome raspravljalo iz politički korektnog ugla.To je čelnicima FA bilo i više nego potrebno u obeležavanju godišnjice anti-rasizma.Naravno nisu imali dokaza za svoje anti-rasističke i anti-fašističke postupke,što je rezultiralo da se kroz manipulaciju u ovom slučaju ispolji nedostatak principijelnosti i integriteta.Pre nego što se dogodila cela ova zavrzlama,FA nije dozvolila PFA (sindikat fubalera) da posreduje u pomirenju.Prvo je zapretila fudbalerima sa oštrijim kaznama,da bi nešto kasnije nagovestila kako bi mogla da odbaci optužbe ukoliko se spor okonča mirnim putem.Peter Schmeichel je na to odgovorio FA kako će učiniti sve kako bi se legalnim putem izbrisala ljaga sa njegovog imena.Sukob između Wright-a i Schmeichel-a je bio lične prirode,a proistekao je iz sporne situacije na fudbalskom meču.Ovo se naravno moglo pravovremeno izgladiti običnim rukovanjem,ali je FA promovisala rasni element zarad svojih ciljeva tražeći oštar presek izlaska iz date situacije.Pošto je Ian Wright odbio da glumi tužioca (žrtvu),a Schmeichel je negirao da je vređao na rasnoj osnovi Ian-a,FA je konačno razotkrivena.Ovoj organizacije je trebalo suditi,a ne igračima zbog kršenja pravila igre.

To što je javni komentar Red Attitude-a izostao,nije posledica pomankanja želje za daljim istraživanjem ovog slučaja.Nakon drugog incidenta na Hajberiju u februaru mesecu,Red Attitude je poslao saopštenje novinskim agencijama,radio i TV stanicama.Da li je sadržaj adekvatan ili ne prosudite sami :

''Nedavno je debata povodom rasizma bila fokusirana na slučaj ubistva Stephen Lawrence-a.Ljudi su bili prinuđeni da se suoče sa užasnom realnošću rasističkog nasilja i gubitka života,sjedinjenog sa rasističkim inherentnim odgovorom policije i rasističkim potezima sudstva kao institucije.Ovakvi potezi institucija omogućili su da ubica mladog crnca slobodno napusti mesto zločina.U ovom slučaju nije bilo identifikacije zločinca niti očevidaca,međutim i pored toga nama se nameće pantomima Fudbalske Asocijacije koja poziva policiju da se bavi Peterom Schmeichelom.Ali kod incidenta sa ovim fudbalerom nema ni žrtve,ni svedoka,niti ima bilo koga ko bi se žalio zbog onoga što se navodi od strane FA. Biće mnogo onih koji će biti zadovoljni ovakvom zamenom teza u debati povodom rasizma u Britaniji,a pogotovo će biti zadovoljni promoteri rasne netolerancije.Rasističke ubice,rasistička policija i rasističke sudije... svi su oslobođeni odgovornosti dok se Peter Schemichel nalazi na njihovom mestu,a Ian Wright preuzima ulogu žrtve umesto
Stephena Lawrenc-a.Jel to ta borba protiv rasizma u fudbalu pitamo se samo?!''

среда, 27. октобар 2010.

Demonstracije u Livornu protiv Folgore Parachute Brigada


23. oktobra u toskanskom gradu Livorno održane su demonstracije kontra godišnjici osnivanja padobranske brigade - Folgore Parachute http://en.wikipedia.org/wiki/Folgore_Parachute_Brigade. Ove jedinice formirane su 1941 godine,a trenirane su od strane nemačkih oficira kako bi aktivno učestvovale u operacijama fašista i njihovih saveznika.Verovali ili ne bataljoni Folgore Parachute-a i dan danas postoje u okolini Livorna,Pistoie,Siene,Pise,stoga ne bi trebalo da vas čudi što 2010 komunisti nazivaju Italiju i dalje musolinijevskom državom .U svakom slučaju ova đubrad su dobila šta su tražila 1942 u bici El Alamein http://en.wikipedia.org/wiki/Second_Battle_of_El_Alamein
zahvaljujući antifašističkim saveznicima i to je ono što građani Livorna svake godine proslavljaju.Na demonstracijama na kojima su participirale važnije levičarske grupacije istakli su se naročito ex Brigate Autonome Livornesi koji su predvodili kolonu sa banerom Azione Bolscevika Labronika.



E da,ako se nekad desi da se za trenutak zgrozite nad činjenicom što neki tamo ''huligani'' iz Livorna zvižde poginulim italijanskim vojnicima u Avganistanu,a tаkav akt ''nepoštovanja'' je više nego prisutan na utakmicama bordo toskanskog kluba ovih dana,neka vam pred očima bude ova slika istih i zgražavanje će odmah nestati:



NATO=NAZIS
EU=FAŠISTIČKI KONGLOMERAT


петак, 15. октобар 2010.

Splinter (Škotska) - Intervju


Leto 2006 – autor : Paul Benschop

Možete li ukratko da predstavite bend i njegove članove?

Mi smo Splinter street-punk band iz Škotske,tačnije iz Glazgova.Članovi su Bennis (vokal),Dek (bubnjevi),Euan (bas gitara) i Sancho (ritam gitara).

Iako ste upravo snimili svoje prve pesme,već ste stigli da svirate u državama poput Slovenije,Srbije i Danske.Kako se desilo da baš tamo ugovorite koncerte?

Mi smo u stvari izdali EP septembra 2005 i pesme su mogle da se skinu sa interneta besplatno.Troškovi postavljanja su se na svu sreću isplatili.U vreme kada smo organizovali svirke,nekoliko meseci je prošlo odkad je EP izdat,prema tome ostalo je na nama da kontaktiramo ljude i dogovorimo se oko nastupa.

U nekoliko poslednjih izdanja fanzina posvetio sam dosta pažnje palestinskom i baskijskom nacionalizmu.Vi se deklarišete kao antifašistički bend,a sa druge strane se izjašnjavate kao škotski nacionalisti.Šta biste poručili onima koji se protive levom nacionalizmu?

Mislim da ste pogrešno shvatili šta smo hteli da kažemo.Mi ne vidimo sebe kao nacionaliste,jer Škotska za nas predstavlja mesto odakle bend potiče.Otuda sva ta ljubav prema prijateljima,lokal patriotizmu..itd.Ljubav i poštovanje prema zavičaju ne čini te nužno nacionalistom (nacionalizam je inače tehnički više desničarska forma politike).Nacionalizam takođe prezentuje konzervativni sektor u politici,koji ne ide ruku pod ruku sa levičarskim idealima uopšte.

Hajde još malo da popričamo o škotskom nacionalizmu...Nedavno se desilo da se Škotska Socijalistička Partija (SSP) podelila.Ona je ujedno i najveća škotska radnička partija,pa nas zanima da li ste i vi uzeli učešće u njenim aktivnostima?

Mi smo veoma anti-rasistički nastrojeni i verujemo u vrednosti radničke klase,ali ne idemo baš toliko daleko da se deklarišemo kao socijalistički bend.SSP je jedina radnička partija predstavljena u regionalnom škotskom parlamentu,stoga vi imate ograničene mogućnosti po pitanju toga za koga ćete glasati kako bi vam se kvalitet života poboljšao.Sve ovo je u velikoj meri u rukama Westminstera i ja stvarno ne vidim da nedavna podela u SSP-u utiče na razlike u stavovima,niti smatram da će one biti uočljivije u budućnosti.Aktivnost u okviru SSP-a nije nešto što zaokuplja bend niti smo zainteresovani da učestvujemo u tome.Nismo baš toliko uključeni u politiku,a SSP sam po sebi baštini dosta utopističkih ideala.

I Škotska i Irska su kolonizovane od strane Engleske.Konflikt u Irskoj je postao poznat jer je započet oružani sukob,dok većina ljudi u svetu nije ni upoznata sa škotskim pretenzijama za nezavisnošću.Koja je glavna razlika među tim sukobima koje sam napomenuo?

Glavna razlika u škotskoj i irskoj borbi je u tome što su mnogim škotima ponuđene titule i zemlja od strane engleske monarhije.Ovo je naravno prouzrokovalo trvenja među klanovima koja su oslabila Škotsku i stvorila uslove Englezima da odnesu konačnu pobedu.Irskim klanovima nisu ponuđene slične privilegije,a zemlja je data engleskim plemićima.To je motivisalo još više republikanske elemente da nastave borbu za nezavisnost.

Dobro ajmo sad malo više da se posvetimo bendu.Iako sebe opisujete kao street-punk bend,čuo sam da tu ima i uticaja hard-core-a.možete li da navedete neke hard-core bendove koji su vas inspirisali?

Neki od mojih omiljenih mogli bi biti Minor Threat,7 seconds,Blood for Blood i Dag Nasty.

Mnogi naši čitaoci su fanovi street-punk škotskih bendova poput Oi! Polloi,Bakers Dozen i United Front.Postoji li još neki bend na koji bi naši čitaoci trebali da obrate pažnju?

Wasted Nation je dobar street-punk bend iz Pertha/Dundee-a,a tu bi istakao i članove benda On File (legendaran bend iz Dundee-a).

Kada možemo očekivati neku kompilaciju od Splintera?Imate li neke planove za budućnost?

Željno iščekujemo ulazak u studio što pre,jer imamo dosta toga da snimimo.S druge strane trudićemo se da sviramo što je moguće više na mnogim mestima dok ne popadamo s nogu.

Imate li neku poruku za kraj?Kako ljudi mogu da vas kontaktiraju?

Hvala mnogo na intervjuu- Paul,nadamo se da ćemo stići vrlo brzo do Holandije i napraviti svirku za pamćenje.Svako ko bi želeo da nas kontaktira,može to učiniti preko našeg veb sajta.

среда, 6. октобар 2010.

Oktobar,ali ne onaj na koji anti-komunisti misle...


VIDEO:

http://www.youtube.com/watch?v=DGUEO2HfyY0&feature=related

Demonstracije ruskih komunista 1. maja 1993!!!

Verovatno su mnogi očekivali da će ''Crveni Skinhed'' ovih dana objaviti članak posvećen 5. oktobarskim dešavanjima u Srbiji 2000,ali postoji nešto mnogo bitnije što treba pomenuti nego što je kontra-revolucionarna pobuna u kojoj su učestvovali liberalno-kapitalistički jurišni odredi i patetični nazovi revolucionari,koji se izdaju za avangardu radikalne levice.Kada budu naučili da je nacionalna sloboda preduslov revolucije,a da su levi nacionalisti naši prirodni saveznici u borbi protiv imperijalizma,možda im posvetimo bar malo pažnje.

Heroji sa istoka

Četvrtog oktobra u Moskvi održan je protest radikalno leve opozicije posvećen žrtvama Jeltsinovog režima 1993 godine.Skupu je prisustvovalo 1500 ljudi,pristalica Komunističke Partije (KPRF),Levoga Fronta,SKM-a i AVN-a.Na samom početku protest je započet u ''Ulici 1905'' koja se nalazi nedaleko od metro stanice.Govornici su tom prilikom naglasili da je : ''Trećeg i četvrtog oktobra 1993 godine Jeltsinova kriminalna mašinerija pucala u samom centru Moskve na stotine civila,branilaca sovjetskog sistema i da baš zbog toga ovaj krvavi zločin nikada ne sme biti zaboravljen''.Nakon održanog skupa započet je marš kroz ulicu ''Presnaja'' koji vodi ka Belom Domu.U prvim redovima kolone demonstranti su nosili slike poginulih aktivista koji su branili tadašnji Dom Sovjeta.Članovi Levoga Fronta u više navrata su skandirali ''Nećemo da zaboravimo,nećemo da oprostimo'' , ''Večna slava herojima oktobra'' i ''Sva vlast sovjetima''.Jednoga trenutka policija čak blokirala maršutu kojom se kolona kretala ali većih incidenata nije bilo.










субота, 2. октобар 2010.

Barcelona Supporters

Godine 1981 osnovana je prva huliganska grupa na južnoj tribini Barseloninog stadiona – Boixos Nois (Ludi momci - na katalonskom).

Od svog nastanka bila je omražena od strane velikog broja ljudi koji su želeli da prate utakmice u apsolutnom miru,međutim ovi momci su konstantno pevali,donosili zastave i palili baklje.Automatski,igrači Barselone i ostali navijači su ih zavoleli zbog njihove posvećenosti i želje da bodre Barsu tokom svih mečeva.Karakterisao ih je radikalni katalonski nacionalizam,separatizam,a zatim i zalaganje za slobodnu katalonsku državu otcepljenu od Španije.Politika Boixos Nois-a bila je u suprotnosti sa španskim radikalnim nacionalizmom i fašističkim tendencijama,pa su zbog toga sa nekim antifašističkim grupama sklopili savezništvo: Indar Gorri (FC Osasuna) i Brigadas Amarillas (FC Cadiz).Sa druge strane neprijatelji su im bili pripadnici španskih fašističkih,odnosno desno nacionalističkih ekipa poput LFN Saragose i Ultra Sur-a (Real Madrid).

Broj članova Boixos Nois-a je postepeno rastao.Krenula su i prva gostovanja uz neizbežne tuče sa oponentima,naročito gradskim rivalima Brigadas Blanquiazules-ima (FC Espanyol).

Nakon četiri godine,pojedine nasilne scene koje su se dogodile unutar i van stadiona dovele su do oštrih sankcija UEFA-e.Tu treba spomenuti : preko 80 zapaljenih baklji na jednom od prvenstvenih mečeva,lansiranje vatrometa i bacanje pirotehnike u teren,ozbiljne ulične nerede u Valensiji i na kraju ono što je presudilo da FC Bracelona bude kažnjena je transparent Boixos-a na utakmici protiv Juventusa : ''Hvala Liverupulu zbog Juventusovih smrtnih slučajeva'' (čime su aludirali na tragediju iz Hejsela).Kriminalizacija u medijima i represija na stadionu su sve više rasle.Konačno 1985 godine Boixos Nois-i su odlučili da raspuste grupu.

Nestankom Boixos-a mnoge manje grupacije su se pojavile na južnoj tribini: Gamper boys,Anarko Sud,Barca Supporters...itd.Međutim veći deo članova Boixos Nois-a pridružio se novoformiranoj ekipi ''Cel lules Blaugranes'' (Plavo-Crvene Ćelije).Ono što je karakteristično za ''Cel lules Blaugranes'' je to da su bili povezani sa levičarskim i separatističkim organizacijama.Sledeće godine ''Boixos Nois'' su se ponovo rodili tako da je veliki broj članova Cel lules Blaugranes ponovo pristupio Boixos-ima,dok je jedan deo formirao Inter City Culе,koji se i dan danas nalazi na južnoj tribini Kamp Nou stadiona.

Iste godine jedan od navijača Barselone je izboden od strane Ultrasa Espanyola što je bio okidač da se započne međusobni rat.Tih godina konstantno su izbijale tuče u gradu,a takođe i na samim stadionima uz desetine povređenih i izbodenih ljudi.

Godine 1986 prvi skinhedi su se pridružili Boixos Nois-ima,a grupu su još činili metalci,pankeri i mods-i.Na samom početku samo su redskinsi (skinhedi komunisti) bili uključeni u sve to,a zatim je došlo i do pojave fašističkih skinheda.Komunisti i nacisti zajedno su bodrili Barsu na južnoj tribini.Jednostavno Barselona i Katalonija su ih ujedinile.

Incidenti unutar stadiona su se nastavili,zastave i baklje su zabranjene (mada su barselonini navijači uspevali da ih prokrijumčare).Godine 1989 Boixos Nois-i su pomereni od strane kluba na treći sektor južne tribina,pošto je pozicija iza gola bila praktično nedostupna za njihove članove.Manji deo grupe je odbio da promeni lokaciju formirajući kop na starom mestu.Ljudi koji su ostali pri takvom stavu, formirali su grupu Komando Flipper koja i dan danas stoji na istom mestu.Bez obzira na pojedine odluke kluba incidenti su se nastavili pa je 140 članova Boixos-a izbačeno sa stadiona te godine.U godini 1990 grupa se vratila na poziciju iza gola,međutim jedan deo je ostao na trećem sektoru.U pitanju je ekipa koja je oformila Sang Cule,sastavljena pretežno od ljudi koji se nisu slagali sa tim da stoje zajedno u kopu sa fašistima Boixos Nois-a.


Boixos Nois-i 1991 ubijaju jednog navijača Espanyola čime se svete zbog bodenja njihovog člana nekoliko meseci ranije.Represija i kriminalizacija je ponovo u porastu,tako da je preko 1000 pandura bilo prisutno na sledećem meču Espanyol – Barselona nakon što je navijač plavo-belih ubijen.Sledeće godine policijska represija je dostigla svoj maksimum.Kao odgovor na tu meru navijači Barselone kreiraju sekciju kežuala - Casuals FCB - 1992 stastavljenu od najnasilnijih članova Boixos Nois-a.Njihovo zvanično pojavljivanje desilo se tokom meča Saragosa – Barselona kada je na desetine Casuals FCB-a kupilo karte za gostujuću tribinu infiltrirajući se među ultrase Saragose.Spektakularna tuča je trajala tokom celog meča.

Fašisti su sve više počeli da pristupaju Boixos Nois-ima,dok su levičari napuštali ekipu i pridruživali se Sang Cule-u.Fašistička sekcija je na kraju potpuno preuzela Boixos-e što je dovelo do toga da im se neki španski nacionalisti priključe.Međutim 1994 sve navijačke grupe Barselone su se ujedinile na severnoj strani stadiona (Boixos Nois, Sang Culе, Komando Flipper i Almogаvers – ekipa formirana 1989).Više od 3000 ljudi kreiralo je fenomenalan ambijent na stadionu.UEFA je naredila Barsi da adaptira stadion prema novim bezbednosnim pravilima,pa je uprava odlučila da sagradi nove tribine.Navijačke zone gde su najradikalniji fanovi bili smešteni su postale jako male sa svega 1000 mesta,što je dovelo do toga da sve grupe pređu na treći sektor izuzev Boixos Nois-a.

Tenzije između različitih političkih frakcija navijača Barselone: fašista (Boixos Nois) i antifašista (Sang Cule,ICC,Almogavers-a,Kommando Flipper-a) prouzrokovale su haos na tribinama što je imalo za posledicu smrt jednog od članova Boixos-a koji je poginuo u incidentu.Stadion je nakon toga osvanuo prepun grafita u kome se zahtevalo da se nacisti odstrane sa Kamp Noua.Tog dana je sedam navijača Barselone završilo u bolnici.Epilog celog događaja je raskid Boixos-a i ostalih navijačkih grupa koje su godinama bile ujedinjene.

Godine 2003 Joan Laporta je izabran za novog predsednika Barselone,menjajući Nunjeza i Gaspara,dvojicu predsednika koji su oduvek podržavali Boixos-e.Novi predsednik je želeo da izbaci Boixos Nois-e sa stadiona zbog svih incidenata koje su napravili,a naročito zbog rasističkih ispada.Krenulo se sa rapresivnim akcijama.U prvim godinama samo je nekoliko ljudi iz te ekipe moglo da prati utakmice sa severne strane.Nešto kasnije materijal im je zaplenjen i na kraju grupi je potpuno onemogućeno da dolazi na stadion.Trenutno samo na južnoj tribini preživljavaju manje grupe Almogaversa,ICC-a,Kommando Flipper-a i nekih novih poput Grupo Fidel-a (formirana 2004 od strane antifašista koji su činili Boixos Nois) i Ressaka Cule.Sve ove ekipe se suočavaju sa represijom policije,tako da im je jako teško da formiraju veći kop od 200 ljudi.U svakom slučaju navijači Barselone su dokazali da iako se suočavaju sa zabranama ulaska, pojedinci nastavljaju da prave povremeno odlična izdanja kao nekada uz neozaobilazne baklje,skandiranja i zastave.

среда, 22. септембар 2010.

Antifašisti Aston Ville



Fašisti su često koristili tribine pojedinih fudbalskih klubova kao mesto regrutovanja svojih jurišnih odreda.Kasnih 1980-ih BNP (Britanska Nacionalna Partija) je načinila sveobuhvatnu akciju pokušavajući da angažuje nove članove i na taj način obezbedi sigurnosni lanac sačinjen od navijača huliganskih ekipa,koji su bili naklonjeni njenoj krajnje desničarskoj politici.Ranih 1990-ih klub pijandura ekstremne desnice ili ti frajera na baterije – Combat 18 – dobio je popriličnu podršku od strane nekih firmi koje su kasnije učestvovale u neredima u Oldham-u 2001.

I dok se BNP polako hladio od svoje agitatorske politike na fudbalskim stadionima,pojava Engleskog Odbrambenog Saveza (EDL) vratila je nacionalizam u centar pažnje navijača koji su vrbovani od strane ove organizacije.Tačnije dosta kežuala je počelo da im pristupa.Mnogi ljudi -velika većina- koja ide na fudbal,odnosi se prema ovoj političkoj grupaciji sa prezirom.Drugi kežuali u njoj vide seme razdora i zablude u koju su mnogi upali.Međutim i pored svega navedenog prisutnost EDL-a se nikako ne sme ignorisati.Bez obzira na to što se mogu čuti razne tvrdnje kojima se opovrgava njihova povezanost sa nekim prethodnim grupama,EDL je uspeo da privuče neke stare njuške Combat 18 i ostalih nasilničkih bandi.Skorašnja tuča u Londonu koju su mnogi aktivisti ove organizacije opisali kao sukob EDL vs Combat 18,u nameri da je predstave u svetlu netrpeljivosti sa ekstremnom desnicom,čini da se pre radi o ratu među samim frakcijama navijača londonskih klubova.

I pored ponovne pojave ovakvih ljudi na fudbalu,veoma nam je drago što mnogi navijači pojedinih klubova zauzimaju jasan stav po ovom pitanju.Godine 1990 Combat 18 je pokušavao da regrutuje fanove sa Villa Park-a,ali smo ih u tome sprečili pomoću kampanje koja je organizovana od strane Villa antifašista,brojnih kežuala i članova Antifašističke Akcije (AFA).Danas su demonstracije EDL-a u Birmingemu podstakle antifašističke tendencije,stoga je i kreirana grupa koja sebe naziva Aston Villa Antifascists.

Cilj naše grupe je boriti se protiv svakog pokušaja regrutacije EDL-a ili BNP-a na Villa Parku ili okolnim pabovima,a takođe i protiv malobrojnih desničarskih navijača Ville,koji će imati prilike da se suoče sa nama.

Kada su upitali jednog starijeg navijača ovog birmingemskog kluba šta misli o novoformiranoj grupi on je odgovorio sledeće : ’’Kao old skul Villa antifašista,moram da naglasim da mi je drago što vidim mlađe Villanse koji se bore protiv ovakvih pojava.Svaki put kada budu digli svoje ružne glave na Villa Parku treba da im bude jasno da će postojati ljudi koji će ustati i kontrirati im kao što se dešavalo i u raniji situacijama.Fašisti i rasisti nemaju šta da ponude Villanima!’’

уторак, 21. септембар 2010.

Zvižduci navijača Livorna poginulom vojniku u Avganistanu

Sa severne tribine gde se okupljaju najradikalniji ultrasi Livorna,mogli su se čuti zvižduci dok je trajao minut ćutanja posvećen Alesandru Romaniu,toskanskom vojniku koji je poginuo u Avganistanu prošle subote.Ovo nije prvi put da pristalice bordo kluba izazivaju turbulencije na ovakav način.

Slična situacija se dogodila 2007 tokom minuta ćutanja Danielu Paladiniju,takođe žrtvi avganistanskog sukoba.Ministar odbrane Ignjacio La Rusa za najnoviji incident optužio je ‘’četiri idiota’’.Sam taj čin dogodio se pre utakmice Serije B između Livorna i Portogruara.

''Oni koji su uputili zvižduke imali su iza sebe svega par desetina sledbenika.Ostatak stadiona je pokušavao da dugim aplauzom ublaži nastalu situaciju''.

La Rusa dalje navodi : ''Ovo što se desilo u Livornu i jeste vest vredna pažnje.Stanje se drastično promenilo u odnosu na incident od pre nekoliko godina kada je 30% javnosti izviždalo žrtvu.Danas to rade samo četiri idiota''.

Valja napomenuti da je treći čovek Livorna Alesandro Cosimi,juče kontaktirao komandanta italijanskih snaga u Avganistanu dajući podršku vojnoj misiji ''u ime grada'' Livorno.Takođe je naglasio da su vinovnici incidenta osobe koje nemaju poštovanja za tuđi život,jer iako se možda ne slažu u političkom smislu sa ‘’mirovnim’’ misijama,trebali bi bar da odaju poštu svom sugrađaninu koji je položio život služeći otadžbini.

''Razgovarao sam sa komandantom italijanske jedinice i tom prilikom sam mu rekao da ako bude bilo potrebe,grad će stati uz italijanske trupe i potpuno biti na raspolaganju''.


Fanzin ''Crveni Skinhed'' na sve ove nebuloze ministra odbrane dodaje : Livornesi svaka čast na akciji!Živeo crveni anti-imperijalistički grad i njegov klub!Neće vas slomiti!

субота, 4. септембар 2010.

AFA UK (dokumentarac)



drugi deo:
http://www.youtube.com/watch?v=PUpPS5R2E0U
treći deo:
http://www.youtube.com/watch?v=EdO503JZF7w&feature=related
četvrti deo:
http://www.youtube.com/watch?v=UcN0DoWk9l4&feature=related

''Kada su nacisti došli po komuniste,
ja sam ćutao;
jer nisam bio komunista.

Kada su zatvorili socijaldemokrate,
ja sam ćutao;
jer nisam bio socijaldemokrata.

Kada su došli po sindikalce,
ja se nisam pobunio;
jer nisam bio sindikalac.

Kada su došli po mene,
nije preostao niko da se pobuni''

pesma Martin Niemöllera

Ovim citatom originalne verzije,Tomas Mensfort vokal Oi! benda Angelic Upstarts započinje dokumenatarac posvećen AFA UK,koji je snimljen 1993.U njemu se govori o istorijatu militantnog antifašizma u Britaniji : od bitke za Cable Street 1936 vođene protiv crnokošuljaša,preko borbe za Lewisham protiv Nacionalnog Fronta 1970,pa sve do uličnog rata vođenog protiv članova Britanske Nacionalne Partije 90'ih.

субота, 28. август 2010.

Marš u čast Valerija Verbana



Preuzeto sa RASH Roma

Valerijo je bio devetnaestogodišnji student Arhimedovog naučnog fakultata,strasno vezan za politiku,karate,AS Romu i fotografiju.Kroz objektiv svog foto aparata uspeo je da dokumentuje političke događaje tih godina i pokrene sam istragu o ekstremno desnim pokretima koji su se pojavljivali u prestonici.Izvešatiji o povezanosti neo-nacista,počinjenih zločina i ambijenta u zemlji koji je vladao,fokusirali su se i na one koji su ubijani samo da bi se prikrila neugodna istina.
Na tridesetogodišnjicu njegovog ubistva,hiljade ljudi je izašlo na ulice kako bi odalo počast Veleriju uz podsećanje na žrtvu podnetu zarad pravde i istine.Na paradi je bila prisutna i grupa ljudi iz San Lorenzo distrikta koja je stajala iza banera ’’Antifašisti San Lorenza’’.
Kolona je marširala ulicama Montesacro Tufello i stigla do trga Piazza Sempione gde je nakon govora Valerijeve majke,Karle Verbano održan koncert u znak sećanja na ovog velikog antifašistu.

недеља, 15. август 2010.

Razor Bois (Russia)



Razor Bois je antifašistički bend iz Moskve.Muzika koju sviraju može se opisati kao brz i bučan miks tradicionalnog Oi! panka i old skul hard kora.

Nastanjeni u Rusiji,zemlji poznatoj po enormno razvijenom neo-nacističkom pokretu,Razor Boisi zauzimaju snažnu poziciju protiveći se svim formama fašističkog sranja (rasizma,seksizma,homofobije...itd).

Članovi ovog benda ne samo da se bave muzikom kojom pokušavaju da pošalju poruku promovišući jedinstvo i borbu protiv različitih oblika diskriminacije,oni još učestvuju i u različitim inicijativama i direktnim akcijama: akcije protiv rasizma,državne represije i policijske brutalnosti.

Razor Boisi:

''Mi verujemo da kroz svirku ne samo što imamo šansu da obezbedimo hranu za nezbrinutu decu,već možemo na taj način i da sakupimo novac za ljude i grupacije koje podržavamo.Zbog toga učestvujemo na mnogim manifestacijama trudeći se da sviramo u kontinuitetu.Više puta smo davali podršku političkim zatvorenicima,ekološkim i antifašističkim aktivistima.

Smatramo da je glavna stvar u vezi sa pankom jedinstvo,drugarstvo i uzjamna pomoć.Bez toga sva odeća,tetovaže i istančan muzički ukus se svode samo na običan trend.Verujemo da svi mi (strejt momci,pijanice,skinsi i pankeri) moramo stajati zajedno u borbi protiv zajedničkog neprijatelja.

Naravno ne podržavamo međusobne sukobe na AFA svirkama.Moderna pank-rok scena je rezultat timskog rada mnogih ljudi širom sveta.Zato nemoj biti neko ko iskorišćava omladinu i uništava njihovu zabavu''.

U proleće 2008 Razor Bois je napravio turneju po USA,postavši prvi ruski oi-pank bend čijim članovima je to pošlo za rukom.Krajem iste godine izašao im je i prvi album.

недеља, 4. јул 2010.

RASH New York



Pamflet Njujorške sekcije Crvenih i Anarho Skinheda

Čime se mi to bavimo?

RASH NYC osnovan je 1993 godine i predstavlja začeće internacionalne RASH mreže.Grupa se sastoji od proverenih članova koji održavaju sporadične sastanke kad god je to potrebno.Od članova se takođe očekuje da plaćaju nedeljnu dažbinu u okviru fonda za grupne aktivnosti.

Organizujemo mnoge javne događaje,uključujući DJ večeri i koncerte kako bi promovisali klasnu i anti-rasističku skinhed kulturu.

Kad god je to moguće održavamo političke tribine zarad širenja naših ubeđenja,izgradnje i daljeg progresa militantnog anti-fašizma,klasnog jedinstva i socijalne pravde.Neki od ovih događaja uključuju forume i prikazivanje dokumentarnih filmova.

Pratimo takođe i druge značajne manifestacije (DJ večeri,tv emisije,forumi,demonstracije,prezentacije raznih radikalno-levih knjiga...itd) kao grupacija koja je spremna da pruži podršku datom projektu.

Proizvodimo i dalje distribuiramo RASH i antifašističku-skinhed materijal : CD-ove,majice,bedževe,prišivke,šalove fudbalskih klubova iz razloga što želimo svetu da otvoreno pokažemo koja je naša boja,ko smo mi i za šta se borimo.

Uspeli smo da očuvamo arhivu naše subkulture i politike u koju verujemo.Ova arhiva uključuje materijal koji datira od sredine 1960'ih,stotine izdanja knjiga,pamfleta,video zapisa i ostalog medijskog materijala (kako subkulturnog tako i političkog).Naravno ona je otvorena za sve članove njujorške sekcije.

Poseban akcenat stavljamo na političku i kulturnu edukaciju naših članova koja podrazumeva pozajmljivanje knjiga iz naše biblioteke i video materijala koji cirkuliše unutar grupe.Takođe sugestivno preporučujemo novim ljuima u pokretu da pročitaju određene članke i posete pojedine mejling liste.

Što se tiče štampanog materijala koji izdajemo on upravo služi da bi podržao naše ciljeve.Treba tu izdvojiti RASH United : Prve 2 godine i Anti-Rasistički Skinhedi u štampaim medijima 1988-2003.Takođe povremeno objavljujemo zin ''Here to stay,here to fight'' kada nam materijalni uslovi to dozvoljavaju.

Kao pojedinci mi participiramo u radu levičarskih političkih organizacija i anti-rasističkih organizacija.Naši članovi su slobodni da se uključe u rad političke grupe po svom izboru.

Konačno,moramo i to da naglasimo da držimo besplatno časove samoodbrane (oni su otvoreni za sve članove RASH NYC-a i simpatizere).Borilačke veštine koje se uče su boks,kik-boks,rvanje i slobodna ulična borba.

Sloboda,jednakost,solidarnost!
RASH New York City

субота, 5. јун 2010.

Solidarnost sa Alvarom Paradesom



Internacionalna Konfederacija RASH United skinheda,koja okuplja na stotine militantnih sekcija širom sveta,izražava punu podršku i solidarnost sa drugom Alvarom Paradesom,članom RASH Ekvadora.Naš drug Alvaro Parades ubio je u samoodbrani jednog od članova nacističke bande koja ga je napala na raskrsnici Amerika i Kolumbus avenije.Četvoročlana grupa nacističkih skinheda među kojima se nalazio i ubijeni Abraham Chimborazo,poznata je inače po agresivnom ponašanju,rasnim,verskim, nacionalnim i politički motivisanim napadima na građane Ekvadora.

Desničarski militanti ovoga puta nisu uspeli u svom teroru.Drug Alvaro Parades zario je nož u grudi Abrahamu Chimborozou nakon ataka koji je smišljeno planiran.Treba jasno naglasiti da mi antifašisti nismo kriminalci,jer ovde se ne radi o obračunu bandi kako to plaćenički mediji žele da predstave.Kampanja hajke i smišljene propagande je fabrikovana od strane istih onih koji finansisiraju ove nazi grupe,a to su desničarske paramilitarne organizacije i udruženja.

Zbog toga pozivamo sve antifašiste širom sveta da podrže Alvara Paradesa,političkog zatvorenika koji je optužen samo zbog toga što je reagovao u samoodbrani,spašavajući svoj život od fašisoidnih i politički instruisanih hordi.

Prilog Ekvadorske televizije:


http://www.tvecuador.com/index.php?option=com_reportajes&id=1351&view=showcanal&Itemid=27

ALVARO,PRIJATELJU,DRUŽE!
REDSKINSI IZ SRBIJE SE SOLIDARIŠU SA TOBOM! (///)

SLOBODA,JEDNAKOST,SOLIDARNOST ZAUVEK!
RED AND ANARCHIST SKINHEADS INTERNATIONAL!

четвртак, 3. јун 2010.

Senza Parole (2. deo)

Curva Nord:

Livorno-Milan 2005/2006



Livorno-Como 2003/2004

петак, 28. мај 2010.

MTZ Ripo Minsk (Side 10) – Intervju!



Najvatreniji navijači fudbalskog kluba iz Minska MTZ Ripo,predstavljaju fenomen u odnosu na ostale grupe beloruske scene,a možda čak i celog bivšeg SSSR-a.Njihova ideološka principijelnost zasnovana na antifašizmu i antirasizmu,vezana je za klub iza koga stoji fabrika traktora,oko koga su okupljeni ljudi levog opredeljenja.

Zaista se prvi put susrećemo sa tim da na prostoru bivšeg SSSR-a postoji lokalni ''St.Pauli'',čiji su navijači antifašisti i levičari?

Da to je činjenica,jezgro je oformljeno pre tri godine.Početkom 2003 vezali smo se za MTZ Ripo Minsk u vreme kada klub nije ni igrao u prvoj ligi.Prvo smo počeli da pratimo domaće mečeve na kojima smo jedva uspeli da sakupimo 15-20 ljudi,a zatim je brojka skočila na 40-50 ulaskom u prvu ligu.Danas nas ima oko 300-450 kod kuće,dok gostovanja odrađujemo u nešto manjem broju.Naše navijače ne čine samo građani Minska,ljudi dolaze i iz Grodna i drugih mesta.Nadamo se da se ovde nećemo zaustaviti,ali to zavisi pre svega od samih ljudi i njihovog redovnog dolaska na stadion.



Kako ste došli na ideju da se angažujete kao antifa huligani?

Iskreno došli smo na ideju čitajući jedan od brojeva magazina ''Autonomist'' u kojem je iznesen članak o fudbalskim antifa huliganima FC Mosenergo (Rusija).Među nama antifašistima mnogi su voleli fudbal: neki su ludovali za FC Dinamom,dok su drugi podržavali FC Torpedo.Čitajući materijal odlučili smo da sami napravimo svoju grupu.

Postoje li još negde u bivšem SSSR-u antifa navijači?Koliko je meni poznato od toga sa FC Mosenergom nije ispalo na kraju ništa?

FC Mosenergo je propao i na kraju je raspušten.Razgovarao sam svojevremeno sa njihovim momcima oko svega što se izdešavalo.Ono što znam je da je postojala ekipa koja je pratila Dinamo iz St.Petesburga,međutim i Dinamo se raspao tako da oni sad prate Petotrest.Pored toga mnogi antifašisti su okupljeni oko hokejaškog kluba Spartak St.Petesburg.Što se tiče poznatijih ruskih fudbalskih klubova,treba napomenuti pojedine ekipe CSKA Moskve,FC Moskve i mnogih drugih klubova.Mislim da ne postoji navijačka grupa u Rusiji koja nema antifašiste u svojim redovima.Ovde u Belorusiji je slična situacija – možda antifašisti ne igraju značajnu ulogu ali su svuda prisutni!Danas osim beloruskog MTZ-a gde antifa čini većinu,moram da istaknem i klubove : Grodno Neman,Svetlogorsk Chemist i FC Gomel gde ih takođe ima.Naravno moramo da priznamo da većinu beloruskih navijača čine nacisti,samo što ni u kom slučaju ne treba generalizovati zanemarujući apolitične huligane koji stoje iza parole ''Mi smo protiv rasizma'' ali ne zalaze dublje u politiku.



Zašto ste izabrali da navijate baš za MTZ-Ripo?

Jednostavno nije imao navijače.Postoji još jedan dodatni razlog: to je klub koji ima fabriku traktora iza sebe.MTZ Ripo je klub radničke klase,dok je Dinamo Minsk sponzorisan od strane pandura.Zato naši navijači imaju dvostruko zadovoljstvo pri skandiranju : skandiramo klubu i sknadiramo radnicima.

Srž vaše grupe čini antifa iz različitih kvartova Minska.Kako stojite sa lokalnim stanovništvom koje živi u okolini fabrike naročito sa mladima?Imate li bilo kakve kontakte?

Nažalost kontakti su veoma slabi.MTZ Ripo tradicionalno okuplja veliki broj gledalaca,ali je fanatizam u Belorusiji u opadanju.Iz okoline MTZ-a dolazi možda nekih 200 ljudi za koje znamo da rade na plantažama.

Kako bi ste opisali stanje u kom se nalazi navijački pokret u Belorusiji danas?

Subkulturna pojava navijača u Belorusiji počela je naglo da se razvija 1995 godine.Desnica je dominirala u svakom pogledu,stoga ukoliko ste navijač,podrzumevalo se da ste neo-nacista.Međutim šta se dalje dešava : negde početkom 2003 modni detalj svastike počeo je da bledi.Danas ima sve više apolitičnih huligana (naravno srešćete i naciste) ali ćete naići i na ljude poput mene koji su apolitični.Dobra vest je što na stadionima više nema toliko keltskih krstova.Mi nemamo banere tipa ''Nazi fans'' ili ''White Power''.Moguće je naravno da u sektorima Dinama,Gomela i Vitebsk Lokomotive s vremena na vreme vidite keltske krstove,ali generalno taj trend polako zamire.

Da li su ovi klubovi centri neo-nacističkih navijača?

U principu da.Mnogo ima neo-nacista kao i u Brestu.Jednа od najpoznatijih grupa je ''Lida''.Prilikom gostovanja Vitebsk-u sreli smo mladiće od 13-14 godina,koji su na kaputima imali nacrtane svastike.Ostalo je zabeleženo i nekoliko tuča koje smo imali u ''Lidi'' sa lokalcima.

Sa navijačima kog kluba ste zakleti neprijatelji?

U ratu smo sa svim navijačkim grupama iz Minska.

Navijači Torpeda su u prethodnom periodu bili dovođeni u vezu sa beloruskim nacionalistima.U kakvim ste odnosima sa njima?



Torpedovci su ostali nacionalisti - na njihovom web sajtu možete naći tragove koji će vas dovesti do toga.Ranije smo prema njima bili uzdržani,ali su se stvari promenile nakon incidenta kada su optužili jednog našeg člana da je skočio na njihovog nacistu.Naravno,ukoliko imaju takve ljude u svojim redovima ne mogu biti ništa drugo nego naši neprijatelji.Nemamo malo neprijatelja... jedan od naših momaka je skoro uboden nožem u klubu Lav.

Koja je prosečna starost navijača MTZ – Ripo Minsk-a?

Prosečna starost se kreće između 19-21 godine,mada imamo i klince od 15 godina.E sad tu su i stariji ljudi zaposleni,imamo i sedam devojaka kojima pomažemo da naprave žensku grupu.

Imate li kontakte sa antifa navijačima iz Evrope?

Kontakti postoje sa Ultrasima St. Pauli-ja,Rayo Vallecana (Madrid),Fortune Dizeldorf,Polonie Varšava.Moguće je da ćemo preko beloruskih fanova Seltika upostaviti kontakte i sa Škotima...videćemo.

Kakve odnose imate sa upravom kluba?Znaju li za vaša ideološka ubeđenja?

Imamo veoma dobre odnose.Sarađujemo sa igračima i trenerom i viđamo ih po gradu.Komunikacija je odlična,a i pomažu nam dosta.Pre finalnog meča za kup pomogli su nam u izradi banera i doneli nam nekoliko zastava.Takođe nam pomažu i prilikom gostovanja.Naravno da znaju da smo antifašisti i prihvataju to kao i svaka normalna osoba što bi prihvatila.

Komunikacija među fanovima odvija se i na forumima i internetu?

Da tačno je.U Belorusji postoji samo jedan forum tog tipa koji je u vlasništvu navijača Dinama.Svi razgovori se uglavnom odvijaju na ovom mestu,dok su ostali u senci.Imamo i mi isto tako svoj forum na sajtu Oi! Belarus (sajt SHARP skinsa sa naših prostora).Biće nam drago da ga posetite .

Hvala vam na intervjuu!

понедељак, 24. мај 2010.

Senza Parole (1.deo)

Curva Nord Livorno:

Livorno - Juventus (sezona 2005-06)






Livorno - Ascoli (sezona 2002-2003)


четвртак, 20. мај 2010.

Nucleo Terco - Crvena Horda





Krv se sliva
nakon uboda noža
crvena horda juriša
sva puna besa
držimo čvrsto oružje naše
buržoazija je uplašena

refren:

Crvena horda ruši sve pred sobom
i viče : Buržoaziju u Gulag!

Crvena horda ruši sve pred sobom
i viče : Buržoaziju u Gulag!

Ljudi vraćaju
izgubljeno dostojanstvo
dižu pesnice u vis!
Daju smisao životu svom
oduzimaju bogatima palate
Demoliraju ih i pretvaraju u prah.

refren:

Crvena horda ruši sve pred sobom
i viče : Buržoaziju u Gulag!

Crvena horda ruši sve pred sobom
i viče : Buržoaziju u Gulag!

уторак, 18. мај 2010.

Green Brigade – Istorija

Za razliku od mnogih naših drugova u okviru udruženja ’’Alerta Network’’ Green Brigade su nova grupa osnovana 2006 godine.Istorija našeg kluba i naših navijača je prepuna priča o borbi protiv nepravde i mržnje,a veliki broj pesama je vezan za tu tematiku.Green Brigade sa ponosom nastavlja tradiciju naših prethodnika iz navijačkog kopa boreći se protiv : fašizma,rasizma i sektaštva na tribini.

Ultra tradicija je nov koncept u škotskom fudbalu,ali je podrška Celtic-u vrlo dobro poznata po bučnom navijanju sa puno kolorita.Doduše izgleda da se poslednjih godina karakter našeg navijanja poprilično promenio : visoke cene karata i drakonske kazne za navijače na stadionima učinili su našu podršku manje bučnom,koloritnom i političkom.Green Brigade je oformljena od strane mlađih navijača i relativno starijih koji su godinama dolazili na utakmice Celtic-a,zainteresovani za ultra scenu.Naš cilj je da sa puno strasti pratimo naš tim kao nekada i vratimo bučnost na tribini što predstavlja tradiciju kada je u pitanju navijanje CSC-a.

Naš skroman početak desio se na utakmici Lige Šampiona protiv Benfike septembra 2006 kada smo uneli ogromnu anti-rasističku parolu čime smo smo postali aktivan i dobro poznat deo Celtic-ove podrške.Naša kratka istorija za ove tri godine,bila je obeležena represijom od strane kluba i policije (iako dolazi do popuštanja u poslednje vreme), a to nam je pomoglo u neku ruku da učinimo grupu snažnijom,povezanijom i politički profilisanom što je karakteristika navijača Celtic-a kada je u pitanju antifašizam.Naša uloga je širimo zdrav navijački duh sa puno koreografija i navijanja uz nezaobilazan antifašizam na tribini i van nje.

Ono što je važno napomenuti je da smo napravili nekoliko antirasističkih koreografija.Džejson Skotland tadašnji igrač St. Johnston-a,bio je rasno uznemiravan na utakmici protiv Mothervell-a u četvrtfinalu škotskog kupa.Celtic je igrao protiv St.Johnston-a u polufinalu tog takmičenja što smo mi iskoristili da napravimo koreografiju sa porukom : ’’Svi smo mi Džejson Skotland’’ ispod koje je stajala pesnica koja razbija kukasti krst.Ovo je bilo lepo propraćeno od strane igrača,a nama je bilo drego ne samo zbog toga što smo podržali ovu žrtvu rasizma,već što smo dokazali da smo svi žrtve kako na tribini tako i van nje.Naravno ovo se ne odnosi na navijače Celtic-a pošto smo mi poznati kao levo orjentisani,za razliku od mnogih drugih tribina na svetskoj sceni.Aidrie je notoran desničarski klub čiji su navijači članovi fašističkih organizacija koji imaju tu bolesnu naviku da se oblače poput nekadašnjih članova Klu Klux Klana-a kako bi rasno uznemiravali crne igrače protivničkog tima.Naša grupa je sa punim autobusom krenula na meč protiv njih u predsezoni,tako da smo sa ponosom istakli naše antifa zastave provocirajući ih.



Mnoge od naših akcija su čisto usmerene na fudbal,ali smo takođe svesni toga da ni naša politika ne sme biti zaboravljena.Imali smo koreografiju u čast Michaela Davitt-a koji je bio jedan od prvih pokrovitelja Celtic-a.Davitt je bio poznati socijalista koji je vodio bitku protiv zemljoposednika u Irskoj tokom 20. veka.Istakli smo šetalicu na kojoj je bio on a ispod je stajalo: ’’Uništitelj šovinista’’ čime smo hteli da isprovociramo škotske rasiste koji su anti-irski raspoloženi,a njih ima mnogo među navijačima Rendžersa koji nazivamo Scotland Shame – ili ti Škotska Sramota.Hteli smo naravno time da kažemo otvoreno svima onima koji mrze istoriju našeg kluba i irski identitet šta mislimo o njima.

Na sličan način naša šetalica ’’Refugees Welocome’’ ilustruje našu prošlost na koju smo svi ponosni,naše nade u budučnost i vezanost grupe da se bori za prava svih onih koji su prisutni u našem društvu.U Glazgovu postoji značajna populacija azijskih imigranata,tako da je bilo tu i nekoliko incidenata koji su bacili ljagu na naš grad: prvo je jedan musliman ubijen 2003,a zatm je 2007 jedna Alžirka sa jednogodišnjim detetom seksulano uznemiravana i kamenovana od strane rasističke bande.Green Brigade kao grupa održava kontakte sa azijskim inigrantima u Glazgovu,vodimo ih na mečeve kada nam finansije to dozvoljavaju,a takođe smo poznati po tome što organizujemo mali fudbal na kojem se takmičimo protiv njih.Mnogi od vas su verovatno obavešteni da je Celtic osnovan od strane irske imigracione zajednice,a za dan Sv.Patrika (St. Patrics day) igrali smo protiv somalijskih azilanata prijateljsku utakmicu.Sa zadovoljstvom možemo da vas obavestimo da su Green Brigade pobedile na turniru koji će se verovatno održavati svake godine mada mu još nismo dali naziv.Od tada smo kao navijačka grupa odigrali nekoliko fudbalskih utakmica i dadamo se da će ih biti još više.

Mi otvoreno podržavamo ideju o ujedinjenoj Irskoj i nezavisnoj Škotskoj tako da redovno učestvujemo u političkim marševima i dogašajima kako bi podržali ove ciljeve.Veoma je važno napomenuti da je veliki kontigent navijača Celtic-a bio uključen u organizaciju škotskog sindikalnog skupa ,kao i antifa marša 2008.Kao što smo participirali u ovim događajima,bili smo i organizatori protesta protiv John-a Reida (starijeg člana nove laburističke vlade,koji je bio uključen u rat protiv Iraka,dok je njegov sekretar bio odgovoran za vođenje rasističke i anti-imigracione politike) kao predsednik Celtic-a.Naš protest i netrpeljivost prema njemu izražavamo na svakoj utakmici tako što okrećemo udarni trasparent naopačke.

Green Brigade blisko sarađuje sa ’’Ticfaidh Ar La’’ fanzinom i navijačkim fanzinom svih navijača Celtic-a pod imenom ’’Celtic fans against fascism’’.Na utakmici protiv Milana u Ligi Šampiona otišli smo na gostovanje a sa nama su bili ljudi iz časopisa Ticfaidh Ar La (za one koji ne znaju tak naziv znači – naše vreme će doći- a koristili su je i pripadnici IRA-e).Organizovano smo otišli na komemoraciju italijanskih partizana koji su se borili protiv Musolinija i fašističkih trupa u Italiji.Treba još dodati i to da smo odali počast i komandatu Giovaneu Pesceu,veteranu Španskog građanskog rata i lideru partizanskog pokreta.Imali smo koreografiju i na konto toga čime smo obeležili njegovu skorašnju smrt.

Mi smo mlada grupa koja deluje drukčije u odnosu na naše drugove iz Italije,Grčke,Nemačke,Baskije...itd koji su članovi ’’Alerta Network’’ uruženja.Ono što nas vezuje je posvećenost grupi i masovnost na tribini,kao i naša uloga u borbi protiv fašizma u fudbalu.

недеља, 9. мај 2010.

Livorno 9.maj 2010



Bez obzira na loše stanje na tabeli,ispadanja u niži rang takmičenja i protesta koji traje protiv uprave poslednjih mesec dana,navijači Livorna su 9. maja odlučili da poslednji put isprate svoj klub.Naravno problemi oko kluba su se odrazili i na posetu,pa je Curva Nord bila polu-prazna.




четвртак, 6. мај 2010.

Erode!



Na žalost ne postoji ni zvaničan ni nezvaničan "Erode" sajt.U vreme kada je bend postojao,internet nije imao značaj kakav ima danas,a posle raspada grupe niko od fanova se nije setio da napravi neki nezvaničan sajt.Šteta!

Na internetu ima veoma malo informacija o "Erode-u".Neki šturi podaci mogu se naći na sajtu "Gridalo Forte Records" za koju su "Erode" izdavali.
"Erode" su nastali 1994 godine kada su tri italijanska redskinsa iz Coma odlučila da osnuju bend.Ubrzo su izdali demo kasetu.Odmah posle toga pevač i basista napušta grupu i umesto njega dolazi Cesare,dotad član HC benda iz Milana "Crash Box".Cesare je iz komunističke porodice(otac mu je bio ortodoksni komunista i njemu je posvetio prvi i jedini album grupe "Erode"- Thempo che non retorna) i doneo je u grupu taj marksističko-lenjinistički stil ili "Bolsevik Oi!" kako ga neki nazivaju i "Erode" se tako svrstava u tabor takozvanih prosoviet redskinsa koji i danas predvode kao vodeći bend "Banda Bassotti",a u to vreme su još uvek bili i aktivni "Kortatu".Namerno sam potecirao odrednicu prosoviet redskins,jer do pojave "Kortatu" i "Banda Bassotti" na redskin sceni su dominirali uglavnom trockistički bendovi britanske škole kao sto su: Red Alert,Red London i Redskins,a i za Angelic Upstarts bi se moglo sa pravom reći da nisu bili prosovjetski bend sudeći po pesmi- Solidarity.
Po dolasku Cesare-a u bend "Erode" realizuje svoj prvi EP za GFR-Al popolo tradito,koji zbog tematike pesama postaje veoma popularan među italijanskim redskinsima iz SHARP Italija,ali među mnogim komunistima koji ne pripadaju skin/punk tradiciji.

Posle prvog EP bubnjar(koji je bio i idejni tvorac benda) i gitarista napuštaju Erode.Bubnjar se seli u UK i tamo iz samo njemu znanih razloga menja političku orjentaciju i muzicki pravac,postaje desničar neo-nacista i pocinje da svira u nekom darkerskom fašistickom bendu kome ne znam ime,ali je prema informacijama koje sam dobio kopija "Death in June".Dakle bubnjar postaje prodana duša i izdajnik.

Cesare formira novu postavu,odnosno u bend dolaze dva redskinsa iz Coma,bubnjar i gitarista.Cesare kao i ranije peva i svira bas.Erode realizuje 1996 godine svoj drugi EP-"Stalingrado", i postaje poznat i van granica Italije.EP koji je opet objavljen za GFR biva veoma brzo rasprodat kao i prvi,a prosoviet redkinsi iz Italije,Španije,Kolumbije,Portugalije počinju "Erode" da smatraju svojim vodecim bendom na koji su veoma ponosni.U to vreme RASH je vec uveliko uhvatio korene na sceni i "Erode" otvoreno podržavaju ovu formaciju bez ikakve zadrške.Iako su ortodoksni komunistički bend,"Erode" svesni potrebe borbernog i revolucionarnog antifašističkog jedinstva sprovode antisektašku politiku i podržavaju političku saradnju sa trockistima i anarhistima kao i sa svim ostali leftwing i antifa skinsima,kao i upopšte sa svim militantnim antirasistima.Svoj prvi i jedini album za GFR "Tempo che non retorna" Erode realizuju 1997 godine.I ovo izdanje je veoma brzo rasprodato.Erode održava veliki broj koncerata u Italiji i postaje jedan od najpopularnijih Oi! bendova koji rado slusaju i apoliticni skinsi.(delom zbog toga sto je Erode muzički bio sjajan bend i delom zbog toga sto nisu nikada bili sektaška grupa).

Naredne godine dolazi do sukoba izmedju Cesare-a i ostatka benda.Koji su bili razlozi za svadju ne znam,ali je sukob bio žestok i sada mi svi iz Italije kod kojih sam se raspitivao za "Erode" kažu da do pomirenja ne može doći.Ipak na sajtu GFR stoji neka stara informacja da su krajem devedesetih bubnjar i gitarista hteli da obnove grupu ali da od toga nije bilo ništa.

Cesare je posle toga formirao grupu "Oltrecortina"(koja je gajila sličan ali ipak nesto malo drugačiji muzički stil bliži punk-rock muzici ali su politički i dalje crveni bend.Ovaj materijal iz meni nepoznatih razloga nikada nije realizovan,a grupa se ubrzo raspala.Cesare je i dalje aktivan na redskin sceni(peva pratece vokale na novom albumu italijanske grupe iz Koma "Atarasiogroup" koja izdaje za Mad butcher records).
Erode je uticao na mnoge italijanske Oi! i HC bendove pa su tako "Rebelde" obradili pesmu Affankulo.Prisutan je i jak uticaj na bendove i van Italije(Opcio k95 su obradili EUROPA koja se u njihovom izvođenju zove Catalunya Unida.