RED ARMY-FK Velež Mostar

Istorijat i dokumentarac preuzeti sa zvaničnog sajta: http://www.redarmy-mostar.ba/RA81/historija-kn-redarmy-mostar.html

Fudbalski klub Velež je od svog nastanka 1922. godine, imao svoje vjerne navijače.Medjutim, prva organizovana navijačka grupa nastala je 1981. godine pod imenom Crveni Šejtani. Povod za njeno osnivanje bilo je učestvovanje i pobjeda Veleža u Kupu Maršala Tita protiv sarajevskog Željezničara...Tada nije bilo puno stalnih članova. Zatim je nastupilo neko zatišje, mada se i dalje išlo na utakmice, čak i na gostovanja, medjutim momci su starili i lagano se povlačili. Tada je došlo i do smjene generacija. Za tifoze Veleža prelomna godina bila je 1986. Opet je povod bio jak - još jedno finale Kupa, ovog puta sa Dinamom.Poslije tog finala odluceno je da grupa ponese naziv RED ARMY.
Neki su se i protivili, ali je ime ipak ostalo. U okviru Red Army-a djelovao je priličan broj malih grupa, a najbitnije medju njima su bile: Zealots, Eagles (slika),Chicago, Furia, Carina i dr.

Čvrsto jezgro Armije sastojalo se stotinjak ljudi, a računajući na sve, bilo je oko 1000 stalnih članova. Svoju podgrupu Red Army su imali i u Sarajevu (Red Platon - Crveni Vod), a u početku je bilo navijača koji su dolazili iz Konjica, Čapljine, Travnika, Doboja, Tuzle, Dubrovnika itd. Kasnije se sve svelo uglavnom na Mostar. Red Army su bili brojni, ako ne i najbrojniji s obzirom na veličinu grada.Engleze su uvijek imali kao uzore, a taj ostrvski način navijanja Veležovim tifozima je uvijek bio i najdraži.

Red Army su oduvijek najveće rivalstvo imali sa Splićanima, odnosno Torcidom. Pamti se i pamtiće se kada je u sezoni '86 iz Mostara, tada grada sa 100 000 stanovnika, na prvenstvenu utakmicu u Split otišlo 8000 Veležovih navijača i kada im ništa nisu mogli ni čuvena Torcida, a ni splitska murija.

Takodje će se pamtiti kada je u istoj sezoni, u Mostaru, demolirano 40-tak splitskih auta.Jedan od prvih incidenata na stadionima bivše domovine, koji je u medijima dobio veliki publicitet i čak nazivan Yugo-Hejselom, vezan je za Red Army i dogodio se 1987. godine u Tuzli, na utakmici Sloboda - Velež. To je bilo zadnje kolo koje je sve odlučivalo. Veležu je pobjeda trebala za titulu, a Slobodi za opstanak u društvu najboljih. Čak 3 - 4000 pripadnika Red Army je otišlo u Tuzlu.

Kada je na utakmici Velež poveo, nastala je prava ludnica. Ograda se tresla, a ljudi su letjeli preko nje. Nešto kasnije, očigledno dobro plaćeni sudija iz Klisa je izmislio dva penala za Slobodu i ona je povela sa 2:1. Velež je bio šampion samo 13 minuta!. Tada su navijači Veleža počeli gadjati pomoćnog sudiju, a uprava Slobode je pozvala specijalce u akciju. Počeli su preskakati ogradu i udarati. Stadion u Tuzli je imao vrlo usku kapiju. Tri hiljade navijača je tada krenulo kroz nju, a drotovi su i dalje tukli bez milosti. Nisu gledali ni koga ni gdje udaraju. Počela je opsta tuča i Red Army su bili izbačeni sa stadiona. To je bio ujedno i kraj utakmice, a tek početak haosa po gradu. Veležovi tifozi su tada rušili sve pred sobom. Razvalili su robnu kuću i usput sve lomili, a stradali su i obični gradjani. Bilo je puno povrijedjenih. Ovi dogadjaji imali su i dugoročne posljedice na uspon i kvalitet Red Army-a. Navijači su od kluba tražili zaštitu, ali je nisu dobili. Tada su vidjeli da nisu potrebni Veležu i tada se mnogo pravih navijača totalno razočaralo jer im je klub okrenuo ledja.

Medjutim, bez obzira na ove nemile dogadjaje, i u 90-im Red Army su nastavili sa navijanjem i gostovanjima, doduše u nešto blijedjem izdanju u odnosu na osamdesete. Red Army su bili žestoki protivnici nacionalizma koji je nekako u to vrijeme počeo da dolazi do izražaja kod mnogih navijačkih grupa. Sa politikom Red Army nije imao nikakve veze, a ruku na srce, uvijek smo, čak i vise nego ostale BH grupe, sa ponosom isticali da smo Jugosloveni. Pamtiće se i veliko gostovanje Red Army-a na SP u Italiji 1990 godine.

1992. godine nastaje doba koje nikom sa zdravim razumom neće ostati u lijepom sjećanju. Uglavnom se odlazi svak na "svoju" stranu. Crvenu Veležovu zastavu zamjenila su nacionalna obilježja, a "nacionalni interesi" bacili su sjenu na zajedništvo i ljubav prema Veležu. Cinilo se da je stih "sve nas ista ljubav spaja", za nekog bio samo farsa. Od pojedinih igraca i navijača mogle su se cuti izjave "kajanja" sto su ikad igrali i navijali za "crveni" Velež.

Sredinom devedesetih počinje BH Liga, a Velež svoje domaće utakmice igra na stadionu u Vrapčićima pod najgorim uslovima. Loše igre i loša organizacija, život na ivici materijalne egzistencije, te stadion bez tribina, samo su neki od razloga blijedog izdanja Red Army-a u tom periodu. Medjutim, i dalje se išlo na utakmice, čak i na neka gostovanja. Svoju renesansu Red Army doživljava u sezoni 1998/1999. Napravljeno je mnoštvo novih transparenata, većih i manjih zastava, izradjene nove majice i šalovi, te izgradjena tribina za Red Army. Prateći Velež, Red Army su obišli sve prvoligaške stadione u BiH. Medjutim, od poslijeratnih gostovanja, izdvajamo ona u Sarajevu protiv Željezničara (sezona 1997/1998), Sarajeva (1998/1999),(slika) Bihaću protiv Jedinstva (1998/1999), u Bihaću kao podrska Jedinstvu u Intertoto Kupu (1998/1999), te u Sarajevu protiv Zrinjskog (1999/2000).
Takodje će ostati upamćen prvi gradski derbi odigran pod Bijelim Brijegom (sezona 2000/2001) (slika), gdje se okupio veliki broj najvatrenijih Veležovih navijača.

Moscow Trojan Skinheads - Intervju!

Možeš li da nam se predstaviš i kažeš nam šta je u stvari Moscow Trojan Skinhead Crew?

Mi nismo nikakva organizacija,već grupa prijatelja koja drži do skinhed kulture promovišući je u Moskvi.To bi ukratko značilo da smo spremni da se borimo za naš pokret na sve moguće načine:organizujemo svirke,radimo magazine,neki od članova MTS-a sviraju tradicionalnu muziku sa svojim bendovima..itd.Što se tiče muzičkog ukusa on se razikuje od člana do člana ponaosob;pojedinci su navučeni na tradicionalni crnački zvuk tipa ska,reggae,rokstedi,američki soul...dok su drugi opet vezani više za Oi!,street punk,američki old school harcore (Warzone,Agnostic Front,Slapshot)..Nadenuli smo sebi ime ''Trojan'' ali kao što sam već rekao nisu svi ljubitelji reggae muzike,niti se svi zanimaju za skinhed kulturu 60-ih godina.Sa ponosom možemo da kažemo za sebe da smo antirasisti,da se borimo protiv nacizma,ali ne krijemo naša patriotska uverenja - volimo našu zemlju i naš grad.Što se tiče Vlade Rusije,obično ne diskutujemo o tome.Svaki član naše ekipe ima neko svoje mišljenje i trudi se da ga zadrži za sebe.

Da li to znači da ste vi antifašistička skinhed ekipa?Neki smatraju da je bolje biti apolitičan skinhed i ne ulaziti u konflikt sa nacistima.Sta vi mislite o tome?

Mi vidimo sebe kao antifašiste koji ne zalaze dublje u politiku.Moscow Trojan Skinheads je grupa koja prevashodno drži do skinhed tradicije i kulture.Imamo s vremena na vreme problema sa nacistima i da,razbijamo im glave kada je to neophodno.

Poznato je da je u Moskvi jak naci skinhed pokret.Kako se nosite sa tim?

Nažalost postoji jako mnogo naci skinheda,huligana koji praktikuju casual stil oblačenja i ostalog desničarskog šljama.Sukobi su neizbežni,mada u poslednjih pet godina čini mi se da je situacija daleko bolja.Danas imamo respektabilno jaku anti-nazi grupu na Oi!,punk,harcore,reggae događajima koje obezbeđuju naši članovi i prijatelji.Moglo bi se reći da postoje zone u kojima nacisti nemaju pristup,jer se plaše da se pojave.Ponekad se dešava i da im upadamo na svirke sa namerom da sabotiramo događaj.Možda će vam ovo zvučati smešno,ali najveći problem su ''apolitični'' i desno orjentisani fudbalski navijači koje možete videti (iznenadićete se) na ska i punk večerima.Nimalo ne simpatišemo ovu nazovi ''apolitičnu'' scenu i jedino bi se za ''Distemper'' odnosno ''Spitfire'' moglo reći da stoje na antifašističkim pozicijama.Tu ima još nekoliko mladih bendova i to bi otprilike bilo sve.Znači tuča sa nacistima i ovim nazovi ''apolitičnimа'' obično počinje na ska koncertima.Stvarno da ti pripadne muka...pitam se samo kako neko može da bude desničar i rasista,a da sluša muziku sa Jamajke i one pravce čiji su koreni u crnačkom zvuku?!

Možeš li nam reći nešto više o moskovskoj skinhed istoriji,koji je bio prvi skinhed bend u Moskvi i uopšte u Rusiji,izdavačka kuća,fanzin,ekipa?

Još uvek ne postoji čisto skinhed izdavačka kuća u Moskvi.Što se fanzina tiče,naš drugar Pankrat radi na ''Streetprint Zine''-u koji se bavi baš skinhed kulturom.E sad ja mislim da su prve ekipe SHARP,RASH i TRAD momaka počele da se pojavljuju negde 90-ih.Grupa ''Distemper'' je prvih godina dekade pokrenula celu priču oko ove kulture,jer kako sami kažu oni su još sredinom 80-ih prolazili kroz punk fazu.Momke iz ''Distempera'' smatramo velikim prijateljima,jer su zajedno sa nama napravili ogroman anti-rasistički korak na moskovskoj i ruskoj Ska sceni.Nacistički pokret je takođe počeo da se okuplja 90-ih i bio je jako popularan do neke 2000.Danas i nisu toliko jaki.Prvi skinhed bend je koliko mi se čini bio ''Uchitel Truda'',ali mi ih baš i ne simpatišemo.Razlog možda leži u tome što je za njih sve zajebancija,a oni sami se nikada nisu ni trudili da se uozbilje.I još nešto,''Uchitel Truda'' su uvek bili da kažemo ''apolitični'',podrazumevajući pod time distanciranje od nacista ali ne i otvoreni sukob,što je za nas potpuno neprihvatljivo.MTS (Moscow Trojan Skinheads) kao grupa je uvek bila spremna da se pobije ne zbog same politike,već zbog svojih drugova i antirasističke skinhed kulture.

Vi ste SHARP skinhedi.Kakvo je vaše mišljenje o uticaju politike na scenu i pokretima kao što su RASH tj. Redskins?

Vidite,mi mislimo da su crveni skinsi i anarho skinsi društveno prihvatljivi.Međutim takve tendencije nisu prihvatljive u okvirima Moscow Trojan Skinhead grupe.Mi se držimo toga da budemo apolitični,što znači da ne postoji zvanična ideologija ekipe,već svako od nas ima svoj lični stav i opredeljenje.Družimo se sa momcima iz RASH sekcije,imamo i neke zajedničke akcije,ali iskreno uopšte nas ne zanima nikakva politika u okvirima skinhed kulture.

Postoji li neki fudbalski klub za koji navijate? Šta je sa fudbalskim huliganima,oni su takođe većim delom nacisti u Rusiji?

Ne postoji fudbalski klub oko koga se MTS okuplja.Moram da istaknem da većina navijača i nije baš toliko zainteresovana da učestvuje u političkim događajima,već se zanima isključivo za pravljenje nereda,tuče..itd što je posledica casual trenda koji je zavladao i koji je za takav profil ljudi mnogo interesantniji nego bilo kakva politika.Svako od nas iz ekipe MTS-a navija za neki drugi fudbalski klub,znači da se i po tome razlikujemo.E sad što se tiče ovoga oko nacizma...da,nacistički pogled je jako popularan među huliganima u Rusiji.Da ne bude sve tako crno,MTS ima dosta prijatelja među navijačima iz Belorisije (MTZ Ripo Minsk- Side 10),tu su još i FC Grodno Neman koji ima antinacističku podršku, ukrajinski FC Arsenal Kiev – Hoods...itd.

Šta je sa Antifa Moskvom ko su oni? Jel su to nekakvi hipici koji glume ulične ratnike ili predstavljaju jak antifašistički pokret?

A ja pitam vas ko su antifa? Ljudi koji podržavaju antifašizam? U Rusiji je antifa veoma komplikovan pojam.MTS grupacija je pre svega SKINHED grupacija i mi sebe ne zovemo antifa.Mi smo antifašisti,ali pre svega toga skinhedi.U Moskvi antifa može biti hipik,a može biti i čvrst momak koji će zgaziti fašistu....dakle to su sasvim obični ljudi za koje ne postoji konstanta.Mi smo spremni sarađujemo sa nekim ljudima koji sebe nazivaju antifa,ali je jako puno i onih za koje se ispostavilo da nisu bili baš najljubazniji u komunikaciji sa našom grupom.U Rusiji nije toliko jak antifašistički pokret kao u Francuskoj ili Nemačkoj recimo,ali se mi nadamo da će se vremenom omasoviti.

Ima li nekih drugih skinhed inicijativa? Možeš li nam preporučiti neke zanimljive iz tvog grada i države? Bend,fanzin,izdanje?

Preporučio bih vam da kontaktirate RASH. http://www.redskins.ru/modules.php?name=contact/ Dalje mogli bi da pogledate top listu prijatelja na našem myspace-u (http://www.myspace.com/moscowtrojanskins) jer se tu nalazi jako mnogo naših prijatelja.

Postoje li neki planovi u bliskoj budućnosti što se tiče Moscow Trojan Skinheads ekipe?

Trenutno pokušavamo da pripremimo jedno moskovsko skinhed izdanje (neka kompilacija),napravimo neki sajt na kome će se ljudi informisati i mislim da ćemo to završiti vrlo brzo.U planu su i Oi! punk hardcore koncerti..reggae žurke.Uskoro nam dolaze u Moskvu i legende streetpunk-a poljske The Analogs,kao i neprevaziđeni Oi! heroji iz Belorusije Mister X.

Želite li nešto da poručite za kraj?

Organizujte što više svirki,držite se svojih uverenja i poradite na tome da se skinhed scena sve više i više razvija.Mi radimo stvari u koje zaista verujemo – sledite naš primer! Budite otresiti,budite pravi i ostanite buntovni! Srećno.

Kampanja "Tri prestonice" : Moskva – Minsk – Kiev

Saopštenje antifašista iz bivšeg SSSR-a (SHARP Rusija,RASH Rusija,MTZ Ripo - Side 10,Arsenal Kiev - Hoods,FC Monsenegro supporters,Star Hools,ruske patriote,beloruske patriote,ukrajinske patriote,anarhisti,komunisti,socijalisti i svi oni koji sebe vide u ujedinjenom antifašističkom frontu...)

’’Tri prestonice’’ je kulturni projekat organizovan od strane omladine Moskve,Kieva i Minska,koji ujedinjuje muzičare,aktiviste nezavisne scene,sportiste,crtače grafita,kao i sve zainteresovane pojedince.

Glavni cilj projekta je promocija,razvoj i širenje među omladinom onih vrednosti koje se mogu podvesti pod: zdrav način života,kreativnu slobodu,solidarnost i međusobnu pomoć,poštovanje istorije i kulture,prijateljstvo među narodima i tradiciju humanizma.

Fudbal,borilačke veštine,grafitiranje i ulični koncerti okupili su više stotina devojaka i mladića u sve tri države bez obzira na granice i kapric političara.Zajednički muzički festivali i sportski događaji,brojne dobrotvorne akcije u korist onih kojima je pomoć potrebna (izgradnja domova za decu i stare) više puta su pokazale da je ova ekipa ljudi spremna da stane rame uz rame,dajući jedinstvenu podršku pomenutim vrednostima.Stoga se nadamo da će naš projekat pomoći da se uspostavi još čvršća veza među našim glavnim gradovima.

Ne smemo zaboraviti ni naše gradske heroje koji su odigrali ogromnu ulogu u pobedi nad fašizmom,plaćajući svojom krvlju spasenje planete od kuge koja ju je zahvatila.U predvečerje Dana Pobede,zvanični mediji su već počeli da se bave političkim špekulacijama šta zapravo predstavlja projekat ’’Tri prestonice’’,a mi im otvoreno poručujemo da je to poziv ljudima da se prisete svih onih vrednosti za koje su se naši preci borili – mir,solidarnost,saradnja – bez obzira na granice i šovinističku propagandu.

Danas kada većina stanovništva naše države tone sve dublje u ponor socijalne i moralne degradacije,važno je podsetiti sve mlade ljude koliko je važno poraditi na sebi i trezveno gledati na svet oko sebe.Realnost koja nas okružuje ne odgovara ružičastim obećanjima političara : kultura i obrazovanje su u očajnom stanju,droga i alkohol nemilosrdno uništavaju gen našeg društva,i na kraju na plodnom tlu socijalnih promena što je poražavajuće,rastu i razvijaju se neonacizam i etnička mržnja koje vuku celo naše društvo u haos i beznađe.

Mi smo se posvetili ovom projektu zarad svih ljudi koji se brinu u kakvom će svetu živeti oni i njihova deca.Mi se borimo za sve one koji misle svojom glavom i ne nasedaju na lažna politička obećanja i manipulacije.Za one koji sa podjednakom skepsom doživljavaju histerični plač propovednika rasne i verske superiornosti i sa nepoverenjem gledaju na licemerno cmizdrave zagovornike političke korektnosti.

Ludilu i haosu savremenog sveta suprotstavićemo se našom odgovornošću,nezavisnošću,uzajamnom podrškom i spremnošću da radimo zajedno braneći svoje ideale.

NABAT BOLOGNA SKINHEADS

Bend Nabat oformljen je daleke 1979 godine u gradu Bolonja.Tadašnju prvu postavu činili su: Steno vokal (koji je već bio na bas gitari u bendu RAF PUNK),Stiv gitara,Giulio bas i David na bubnjevima.
Iste godine Nabat je imao svoju prvu svirku u anarhističkom centru ''C.Bernieri''.
Tada su podelili binu zajedno sa još nekoliko bolonjskih punk oi grupa poput RAF PUNK,Stalag 17,Bacteria,Anna Falks,Irha,EHX...
Postava koja se ustalila kasnijih godina bila je sačinjena od Steno-a vokal,Abbondantea bas,Ui Ui bubnjevi i Stiva na gitari.U tom sastavu snimili su zajedno sa ''Rip Off '' Oi! bendom iz Bolonje demo kasetu 1981.Nakon što je snimanje završeno Abbondante je napustio ekipu,a na njegovo mesto je došao Riccardo.
U junu 1982 Nabat je izdao svoj prvi nezaboravni singl ''Scenderemo nelle strade'' (Idemo na ulice) sa pet sjajnih Oi! pesama.To je bio ujedno i jedan od prvih nezavisnih punk EP izdanja u Italiji.Za kratko vreme Nabat postaje jedan od najomiljenijih italijanskih skinhed bendova.

Godina 1983 ostaće upamćena po drugom izdatom EP izdanju ''Laida Bologna'' (Ružna Bolonja).Nedugo nakon toga Nabat se angažuju kao protagonisti i promoteri prvog/drugog nacionalnog muzičkog skupa u Monci i Bolonji,festivala koji dobijaju ne tako loše kritike od strane nezavisnih italijanskih novina.

Pomenuti skupovi na kojima su svirali punk i skinhed bendovi imali su za cilj prevazilaženje svih razlika vezanih za oba pokreta '' SKIN E PUNK SARANNO UNITI GLI OBBIETTIVI SONO COMUNI QUESTI FOTTUTI PERBENISTI'' i ujedinjenje scene.
Međutim ono što se desilo na trećem i poslednjem skupu maja 1983 svakako nije bilo za pohvalu.Festival su obeležili brojni incidenti i provokacije fašističkog tipa za koje su najviše bili odgovorni ljudi okupljeni oko ''Rip Off ''-a i deo publike.

Odprilike u to vreme izdavačka kuća ''C.A.S. Records'' izdala je kompilaciju njihovih hitova zajedno sa kompilacijom ''Skin + punk = TNT'' na kojoj se nalaze pesme Nabata,Dioxina,Armma,Rappresaglie..a kasnije i LP "Quelli che urlano ancora" lengendarnih italijanskih bendova kao što su Fun, Klaxon,SS20, Cani...
Ove kompilacije bile su deo projekta čiji je cilj bio da skinhed pokret prikažu u drugačijem svetlu od onog koji je širen u Engleskoj i ostalim delovima Evrope.Naravno Nabat se zbog svega toga suočavao sa mnogim problemima kao što su fašističke i rasističke provokacije.

Najveći uspeh u njihovoj karijeri je svakako diskografsko izdanje LP "Un altro giorno di gloria – Još jedan slavan dan'' (1985) posvećeno Nelsonu Mendeli,Benjaminu Moloiseu i pesniku Sowetu koji je ubijen od strane rasističke vlade Južne Afrike. Martò of „ Judas " (bolonjski bend iz 1960-ih) je takođe učestvovao na jednom njihovom albumu i na njemu se nalazi desetak pesama koje nisu isključivo Oi!.Što se LP-ja tiče on je snimljen sa novim gitaristom Redom (ex Dioxina).

Godine 1987 Nabat je odlučio da obustavi svoj rad mada se popularnost benda širila celim svetom: u to vreme Nabatovi albumi su masovno prodavani čak i u USA!!!

1994 CD "Steno and the Stab - Live alla Morara" je izašao za Twins Records.Ovaj CD sadrži live snimak koncerta održanog u Bolonji Stenoa i ''Stab''-a (pank benda sa dva bivša člana Nabata) a radi se o januaru 1992.Par pesama među kojima su neke od Nabatovih najpoznatijih,dočaravaju živi dodir sa muzikom ovog fantastičnog benda.Grupa je odlučila ponovo da se okupi 1995,nakon što je njihov bivši menadžer Tiziano Ansaldi umro.Stoga je Nabat zajedno sa Klasse Kriminale i sastavom Ghetto 84 organizovao "Tiziano Ansaldi Benefit Tour" kako bi prikupili novac za njegovu majku.Tokom turneje Nabat je svirao u Livellu 57 (Bolonja) i Leoncavallu (Milano) pred 2500 ljudi.

Poslednje izdanje "Nati Per Niente" (Rođen nizašta) snimljeno je krajem 1995,a objavila ga je februara 1996 "Banda Bonnot Records" (nezavisna rimska izdavačka kuća).Album sadrži 12 pesama plus jednu bonus,čime se odslikava vizija onoga što je Nabat predstavljao 90-ih.Sam CD je posvećen Tiziano Ansaldiu i Igbalu Masihu – pakistanskom dečaku koji je ubijen od strane brigadira u tekstilnoj industriji u kojoj je radio kao rob od svoje četvrte godine.Ubistvo se dogodilo zbog toga što se Igbal Masih pobunio protiv eksploatacije dece.Izdanje "Nati Per Niente'' snimljeno je sa novom postavom : Steno (vokal),Riccardo (gitara),Romano (druga gitara),Abbondante (bas) i Toppi (bubnjevi).

Godine 1997 Riccardo Pedrini (Nabatov gitarista) objavljuje knjigu "Skinhead - lo stile della strada" za Castelvecchi Editions,koja prikazuje istoriju skinhed pokreta od samog nastanka pa sve do danas.Naravno dobar deo ovog štiva odnosi se na italijansku scenu : detaljna bibliografija,diskografija,skinhed web stranice,fanzini..itd

U septembru 1998 nemačka izdavačka kuća "Potere record'' objavila je album "Campane a Stormo" napravivši sjajan izbor pesama sa Nabatove prve demo kasete – dve koje su snimljene uživo i nekoliko hitova.

Nabat je oktobra 1998 odlučio definitivno da prestane sa radom,neposredno pred koncert koji je trebao da održi u Vićenci.Ipak na radost mnogih obožavalaca ovog benda,neki noviji snimci sa interneta govore nam suprotno,što znači da su i pored donete odluke o prestanku aktivnog bavljenja muzikom i dalje prisutni na sceni.

CELTIC ANTI-FASCISTS (CFAF)

TAL fanzin br. 12 – 1995

Celtic Soccer Crew casuals i TAL.
Video Celtic Soccer Crew-a na gostovanju Chelsea-u: http://www.youtube.com/watch?v=cGsENm9Q4GI

Veoma uspešan donatorski skup za Celtic-ove Antifašiste,nedavno organizovan u Glazgovu,okupio je preko 100 navijača grupacije CFAF.Ekipu je zabavljao fantastičan bend Celtic connection koji je svirkom napravio takvu atmosferu da su momci i devojke skoro cele večeri igrali na stolovima.Grupa CFAF postavila je standard dajući primer navijačima drugih klubova kako bi trebalo da se ponašaju,jer osnovni cilj svih nas je zaustavljanje rasta fašističke ideje na fudbalskim stadionima.Događaji sa internacionalnog meča u Dablinu između Irske i Engleske ukazali su na ogromne probleme koji se nalaze pred nama.Sva je prilika da se Evropsko fudbalsko prvenstvo u Engleskoj sledeće godine neće svesti samo na obračun rivalskih navijačkih grupa,već će iznedriti i borbu fašista i antifašista,ma koje nacionalnosti oni bili.Što se samog Celtic-a tiče,mi smo već uveliko počeli da pružamo otpor ekstremno desnim idejama i rasizmu.

Na svirci,jedan od pripadnika Red Action grupacije (militantne ulične grupe koja je godinama pružala otpor desničarima) održao je zadivljujući govor.Stoga se TAL fanzin potrudio da ga čitaocima prenese u celosti:

''AFA je ustanovljena 1985 godine,a jedan deo saopštenja prilikom osnivanja je glasio 'da je neophodno sukobiti se sa fašistima kako fizički,tako i ideološki'.Ubrzo je postalo očigledno da mnoge pristalice AFA-e nisu bile spremne na tako nešto.Godine 1987 antifašistički marš na kome je participiralo oko 2000 ljudi,razbijen je od strane Chelsea Headhunters-a.Međutim već 1989 godine AFA se reorganizovala dobivši mnogo militantniju crtu,što je imalo za posledicu to da desničari nisu mogli više tako lako da odnose pobede u uličnim tučama.Godine 1991 nakon jednog od najopasnijih sukoba koji se odigrao u Londonu,mladi huligan Chelsea je priznao u izjavi za medije: 'nikada nisam toliko bio uplašen u svom životu.Headhunters-i su mi rekli da su pripadnici Red Action-a starci koji nose sandale i pocepane sakoe što je daleko od istine!'

Godine 1992 mnoge centralne londonske saobraćajnice uključujući Waterloo i Charing Cross su zatvorene,a razlog su bili neredi koje su izazivali militanti AFA-e sa jedne strane protiv Bloood and Honour-a/desničarskih casual-a sa druge.Tada je jedan od vođa navijača Millwall-a doživeo srčani napad,ali ono što je možda i najvažnije je da su se mnogi casual-i toga dana po prvi put borili na istoj strani sa anti-fašistima.AFA je napadana od strane liberalne levice zbog 'paramilitarne taktike',dok su novinari pojedinih listova naglašavali u svojim tekstovima kako smo povezani sa IRA-om.Činjenica da su dva vodeća pobunjenika krajem 80-ih i početkom 90-ih osuđena na ukupnu kaznu zatvora od 53 godine zbog učešća u operacijama IRA-e/INLA-e,trebala je da posluži neinformisanim ljudima kako država nije imala ni trunke simpatija prema tom pokretu.

Niko ne može da negira prirodnu sklonost militantnih republikanaca prema militantnim antifašistima i obrnuto,jer borba protiv prirodnih neprijatelja osigurava afinitet.Uloga Frank Ryana i ostalih u Španskom građanskom ratu je vrlo dobro poznata.Ono što je manje poznato je vitalna uloga IRA-e u slamanju domaćeg irskog fašizma tokom 1930-ih kada su se sukobili sa Plavokošuljašima.Svojevremeno 'Plavokošuljaši' su tvrdili da imaju članstvo od oko 60.000 ljudi,što je ekvivalent brojci od 500.000 u Britaniji.Međutim s obzirom da je IRA povela računa preduzevši konkretne mere ne bi li slučajno došlo do fašizacije društva,njihov broj je drastično smanjen.

Sledeći opis događaja koji su se desili na mitingu 'Plavih košulja' u Tralee Co Kerry-u 1933 dočaraće vam kakva je zapravo IRA bila opozicija. ''Miting je potpuno razbijen...O'Duffy je zadobio ozbiljne povrede glave nakon što je pogođen čekićem u hodniku...oko stotinak delegata bilo je zarobljeno unutar objekta koji je zasut kamenicama od strane demonstranata.I to nije sve – dvesta policajaca nije uspelo da se obračuna sa simpatizerima IRA-e dok vojnici u punoj borbenoj opremi nisu pristigli u Cork kako bi zaveli red i mir.Jedna bomba je bačena kroz svetlarnik,ali nije eksplodirala pošto se zaplela u mrežu postavljenu ispred bine.Automobil O'Duffy-a je zapaljen munjevitom akcijom okupljenih ljudi,a već sledećeg dana pronađena je i druga eksplozivna naprava iza hale.''

Fašizam ima anti-klasnu i anti-demokratsku prirodu.To je pokret koji egzistira na osnovu fizičke sile i zbog toga je neophodno na njega reagovati silom (nasiljem),a ne pacifizmom.Da su 1933 ostali politički pokreti u drugim državama pratili taktiku IRA-e,verovatno da 50 miliona ljudi ne bi izgubilo svoj život u Drugom Svetskom Ratu.

Danas se kao što vidimo istorija ponavlja: u Francuskoj Nacionalni Front slobodno promoviše svoju agendu,u Nemačkoj se menja Ustav,u Austriji desnica dobija 22% na republičkim izborima,italijanski fašisti uzimaju zalet,dok se Britanija takođe sve više približava desnim idejama.Možda je AFA trenutno obuzdala ambicije BNP-a na Ostrvu,ali borba još nije završena.

Laburisti su okrenuli leđa radničkoj klasi,izdajući saopštenje o tome 'da će u budućnosti biti partija srednje klase koja će zastupati interese srednjeg sloja'.Naravno desnica namerava da popuni ovu prazninu što se u praksi već ostvaruje kroz agitaciju među fudbalskim navijačima.I stvarno posmatrajući navijače dolazimo do zaključka da su sve grupe manje ili više desničarske.Tako se recimo godine 1993,selekcija od preko 600 huligana pojavila na ulicama Londona kako bi razbila demonstracije na 'Krvavu nedelju' koje su organizovali republikanci.

FC Celtic zbog svoje tradicije je možda jedini klub koji fašisti nikada nisu uspeli da uzurpiraju.Stoga je sasvim opravdano istaći kako su navijači ovog kluba prvi koji su se organizovali protiv fašizma.Sve do danas desnica je slobodno delovala na fudbalskim tribinama,međutim naš kontra-napad je već otpočeo.Plan nam je da u bližoj budućnosti ujedinimo Irsku,a nezavisnost Škotske je sledeći korak.Da bi ostvarili ove ciljeve neophodno je postojanje politički nezavisne radničke klase!

TIOCFAIDH AR LA!