Национално питање код навијача у СССР-у

Банда ЦСКА на гостовању Дњепетровску 1981
Извор : Русский Фан-Вестник № 20. Январь 2001

Да ли је навијачки покрет у Совјетском Савезу, односно државама формираним на његовим рушевинама одувек био близак десници? Наравно да није. Било је наравно оних који су се интересовали за политику, па и за национално питање, али ништа више од тога. Навијачки покрет, поготово московски, одликовао се пре свега по свом интернационализму. Десничарске идеје узеле су маха негде средином 90-их, у време када су на фудбалске утакмице почели масовно да долазе наци скинси. Узгред буди речено, у тој истој Москви која је још од доба СССР-а привлачила људе из целе државе у потрази за добром зарадом, националне мањине су итекако присутне у оквиру група, међутим навијачима не-руског порекла или се не даје довољно простора да изнесу свој став или су прадоксално ''прихватили правила'' политичке игре која влада данас.Стога би овом приликом желели да вам презентујемо причу једног од познатијих навијача ЦСКА Москве активног још од времена СССР-а чије је име Анзор, а која се појавила у двадесетом броју руског ''Навијачког Весника''.

''То је било време када никога није било брига какав је национални састав ваше банде, а богами ни у самој држави СССР није се осећала међунационална нетрпељивост међу становништвом. Друштво је некако било много смиреније, није било унутрашњих сукоба, иако се тачно знало да има много људи не-руског порекла који су са Русима стајали раме уз раме.
Спартак је рецимо сматран ''Татарским'' клубом, јер је доста виђенијих навијача било татарског порекла. Постојала је чак и рима Спартакове банде : ''Тары-бары, растабары – в Спартаке одни татары.'' (Тари – бари – растабари уз Спартак су сви Татари). Једна од виђенијих глава био је Рифат такође Татарин, који је касније постао вођа Комсомола, организације комунистичке омладине. Како га је Комсомол повукао са собом, Рифат је 1989 престао да долази на стадион. Наравно он није једини, виђенији Татари су били такође : Ренат, Дима Шпијун, Морнар, Лохмати, Преображенки и наравно професор Амир Хрутљинов.
Иако се Спартак сматрао ''татарским'' клубом не треба заборавити ни јермене, сиријце,грке међу њиховим фанатицима ... Пушкин и Гогољ су рецимо јевреји шта даље да се прича.

Навијачи ЦСКА такође су имали доста људи различитих националности. Татари : Ренат, Тола Машинац, Порт, Мина, Саквој, Грузин И..., Закир Јакубжанов рођен у Ирану коме је мајка Чеченка, Црни Сергеј Кабардинац, Бондари и Рома робот јевреји...итд. Касних 80-их имали смо на трибини баш странце рођене ван Русије : Хозеа Шпанца, Холанђани Аналгина...

Од Динамоваца бих извојио Саида и два јеврејина Царског и Љодоа.
Као што рекох, у совјетском друштву није било трзавица, нити је међу бандама било нетпељивости без обзира на националну разноликост.Све то је трајало до 1988 када су почели и први етнички конфликти ко је Рус, а ко не.
Умало да заборавим, са Литванцима смо увек имали проблема, јер Литванци не само да су били анти-совјетски расположени, већ су мрзели и Русе као такве без изузетка. У Риги на хокеју је било пиздарија редовно, а са Бендеровцима из Лвива (Украјина) да не причам.''

Иван Хити - Хрват који је спасао српско црквено благо

БЕОГРАД  - Професор Иван Хити из Вараждина, кога је патријарх Иринеј одликовао орденом Светог  цара Константина, каже да је пре 20 година у Пакрацу спасавао црквено благо Српске православне цркве, јер је сматрао да је то људски гест и да није спасавао српско, већ светско благо.

Хити је 1992. године био на дужности помоћника заповедника оперативне зоне Бјеловар када је ушао у Пакрац и видео оштећену српску цркву Владичин двор, а књижно и уметничко благо разбацано у дворишту, док је на старе књиге и слике падао снег.

Због хуманости доживео голготу

"И црква је била минирана. Али када сам погледао прекрасне књиге и уметничке слике около и у цркви заборавио сам на опасност и ушао унутра", каже Хити (66) који за "Политику" први пут говори о операцији спасавања црквеног блага СПЦ из Пакраца којом је лично командовао, а због чега је у Вараждину доживео голготу и наредних 16 година све до пензије нигде није могао да се запосли.

Међутим, за његов подвиг, патријарх Иринеј уручио му је 19. фебруара орден Светог цара Константина у београдској Патријаршији.

"Тај несрећни рат зовем 'грађански', иако га овде зову 'домовински'", каже Хити и објашњава да је мобилисан и постављен за помоћника оперативне зоне која је покривала територије од Вировитице, Пакраца, Дарувара, Бјеловара и да је свега 45 дана био у рату, јер су га отерали.

Он каже да се ни са једне стране, ни српске ни хрватске, није водило рачуна о женевским прописима, а прича и како је заповедник оперативне зоне пуковник Јерзечић на његов захтев да треба спасавати уметничко благо СПЦ, рекао да има пречих послова.

Хити наводи да је заједно са двоје људи из Свеучилишне библиотеке у Загребу пошао за Пакрац. "Нисмо имали возило за транспорт, па сам ангажовао војне и цивилне камионе. Моји момци из бригаде су скупљали списе по улици и двориштима и утоваривали у камионе", прича бивши професор о операцији која је трајала неколико дана.

Он каже да је неколико камиона превезло драгоцености СПЦ у Универзитетску библиотеку у Загребу, а да је он добио писмену потврду да се благо тамо налази.

"И данас поседујем тај документ. Фотокопију сам послао патријарху Павлу поштом, али никада нисам сазнао да ли је он то писмо добио", каже Хити, који је одмах после те операције истеран из хрватске војске и проглашен за издајника.

Спасио сам светско благо

"Речено ми је да такву особу која радије спасава уметничке књиге и културна добра уместо да се ухвати пушке они не требају. Ја сам рекао да се у рату не бори само оружјем већ и пером и добрим делима".

Када се вратио у Вараждин на место шефа за просвету, културу, спорт и техничку културу града рекли су му да "им таква будала не треба".

Хити каже да је прехрањивао породицу радећи на грађевини, орао и копао, али да га је највише заболело што му Хрватска није захвалила на подвигу који је учинио, као и што је чекао две деценије да његов људски гест неко примети.

"Вређали су ме и говорили: ти си спасавао српско благо, ја сам им говорио нисам спасавао српско, већ људско и светско благо", присећа се Хити.

Патријарх српски Иринеј уручио је јуче висока одликовања Српске православне цркве заслужним појединцима за њихов допринос на пољима привреде, науке, уметности, културе и унапређења људских права и слобода. Један од добитника је и професор Иван Хити из Вараждина.

Преминуо навијач Модене који је више од 10 година био у коми

Данас смо примили тужну вест за коју смо се надали да нам никада неће бити саопштена.Након 10 година у коми преминуо је Андриано Вентури, у 41. години живота.Адриано Вентури, тада 30-годишњи навијач Модене, пао је 1. децембра 2002 пре утакмице Болоња - Модена у канал који раздваја трибину Сан Лука од терена, приликом качења транспарента своје групе. Очевици кажу да је Адриано изгубио равнотежу и да су му одмах након пада притекли људи из хитне помоћи који су га у критичном стању превезли у болницу.Од тада је био у коми на велику жалост свих који су га познавали.Јуче у подне, коначно је престала његова патња као и патња његове породице којој је саопштено да је Адриано умро у болници. Адриано Вентури је био члан навијачке групе ''Brigate Gialloblu'' Модена и секције Сан Биађо. Очекује се да ће данас бити сахрањен у присуству великог броја ултраса, симпатизера и званичника ФК Модена.

Адриано почивај у миру..

Савоја - Рагуса 3:1 (6.01.2013)