The Burial

The Burial је био Оi! бенд који је укључивао SKA,Northern soul и фолк утицаје у своју музику.Оформљен 1981 године у Јоркширу,Енглеској овај састав је издао свега један албум ''Day in the town'' 1988,али је истовремено сарађивао и са анархистичким поетом из Бредфорда Ником Токжеком на различитим пројектима под именом ''Britananarchists''.Нажалост,The Burial се убрзо и распада 1988 године.

Прва два снимка бенда ''The Burial'', ''Backstreet child'' и ''I just cant forget'' појавила су се на компилацији Oi! The Demos ('80-'83), чији издавач их је описао као прототип скакор жанра.Имали су три нумере на компилацији Oi! of Sex / две као The Burial (Old mans poison и Friday night) и једну као Britananarchists (Stiff with a Quiff).Нешто касније њихова песма ''Sheila'' појављује се на листи ''The sound of Oi!'' а затим и песма ''Holding on'' на ''Oi! Glorious Oi!''.

У књизи Дух '69:Скинхед Библија,њихов звук је означен као прави правцати коктел панка и соула.У свом чланку ''Истина о Oi! музици'' Гери Бушел је написао да су момци из бенда The Burial имали предсказање у ком правцу ће се кретати Oi!  и 2 Tone,још тада мешајући SKA звук са сировим панком на својим наступима.Колико је Гери Бушел био фасциниран оним што су радили,могло се чути у песми Бушеловог бенда ''The Gonads''  - Joys of Oi! која је имала стих да је ''The Burial број један''.Магазин ID описао је момке из Јоркшира као ''први скинхед бенд који је икада свирао SKA музику''. И нису много погрешили,јер The Burial  је стекао такву популарност својом оригиналношћу да је чак и чувени фанзин традиционалних скинхеда ''Hard as Nails'' редовно објављивао репортаже о њима.Тако их је у свом четвртом издању између осталог назвао и новим надама Street Punka.

Поглед на политику

Ерик Барни Барнс одлучујуће је утицао на The Burial по питању левичарског опредељења.Он је важио за активног члана троцкистичке организације ''Милитантна тенеденција'', пружајући снажну подршку Националном Синдикату Рудара током њихових вишегодишњих штрајкова,као што је сарађивао и са револуционарном социјалистичком групацијом ''Црвена акција''.Управо за часопис Црвене акције гитариста бенда Крис је дао интервју рекавши том приликом ''да то што има кратку косу не значи да је нациста,мада себе никада није смaтрао ни за комунисту''.

У магазину ID Барнс наводи следеће: ''Потичем из једног малог места крај Мидлзброа где се налази рудник челика,тако да је цела моја породица везана за раднички синдикат.Такође многи људи из мог окружења су оригинални скинхеди и за нас бити скинхед значи припадати радничкој класи,док је идеологија фашизма у потпуној супротности свему томе.Снажно утемељење у оквирима радничке класе омогућило је нама скинсима са севера Енглеске да боље сагледамо шта представља Национални Фронт према коме осећамо одвратност,док скинхеди из Лондона никада нису имали такво искуство какво ми имамо''.

Уредник ID магазина је написао како је The Burial настао пре неких шест година појавивши се одприлике у исто време када и бенд ''Redskins''.Међутим док су се други бендови повлачили у студентске кругове ,не желећи да имају проблеме због нациста који су им упадали на свирке,The Burial је постао препознатљив по томе што су нацисти на њиховим свиркама пребијани.Пол Мек Гин члан ''Glasgow Spy Kids''-a је једном приликом рекао како је The Burial један од ретких који је устао и отворено рекао оно што је већина људи осећала.У књизи Дух '69: Скинхед Библија налази се цитат певача Мика Хала са концерта у Стоктону 1985,на коме се обратио публици овим  речима: ''Свакодневно можете да прочитате у новинама како су сви скинхеди дебеле фашистичке силеџије.Ево ја нисам дебели фашистички силеџија! Види ли неко у сали дебеле фашистичке силеџије?!''.То је био бенд The Burial,баш онакав каквим су га описале универзитетске новине са Оксфорда - непоколебљив,милитантан и антифашистички!

Чланови:

Мајкл Мик Хал - вокал
Крис Вестон - прва гитара
Ерик Барни Барнс - ритам гитара
Ешли Бел - бас гитара
Чарли Симор - бубњеви

Саопштење групе ''ULTRAS VIAREGGIO''

ПЕДЕСEТ ЗАБРАНА!Да, можда ће вам звучати као шала али ово је тужна истина наше реалности.У малом градићу попут Вијаређа,у последње три године активности навијачке групе ''Viareggio Ultras'',репресија државних органа спроведена је кроз 54 забране одласка на утакмице,од којих су њих 50 и даље на снази.

Практично 0,1% грађанства Вијаређа (1 у њих 1000) подвргнуто је истрази,што је број који до сада није виђен у аматерским лигама!!!Оваквој диспропријацији мора се додати скорашњих 33 забране,издатих од стране полицијске станице града Масе-Карара,које се тичу добро познатих догађаја од 08.04.2018 године,када су ултраси Вијаређа без обзира на то што им није дозвољено гостовање,отпутовали као и увек у Масу,сукобивши се са локалним навијачима.

Ових 33 забране само ће се акумулирати на нових 17 тужби,увелико покренутих против чланова групе током наше констатне и неуморне активности.Не треба заборавити ни претрпљене превентивне мере (хапшења и кућни притвор) које ван сваке сумње показују манијакални ниво репресије над ултрасима Вијаређа.

Сада сви (нарочито државни органи) вероватно очекују како ћемо објавити да распуштамо групу...али то се овде неће десити!!!Са овим саопштењем ултраси Вијаређа  најављују како ће суспендовати све даље активности на стадиону,укључујући и подршку нашем вољеном клубу на утакмицама,али у исто време ми најављујемо нове битке и ултра активности на улицама које ће итекако бити појачане!!!

Нема распуштања,нема одустајања,нећемо се предати пред онима који желе да нас виде лоботомиране попут неких који слепо прате информације на ТВ-у и прижељкују нас иза решетака .Прво што ћемо предузети је легална борба,жалба вишој инстанци против недавних мера,имајући у виду да постоји један део забрана које су одбачене,а затим поново реактивиране под сумњивим околностима,јер сматрамо да је то нелегитимно и противуставно.

Наставићемо нашу борбу како би поново отворили капије стадиона Dei Pini,наставићемо са сакупљањем добровољних прилога кроз социјалну активност,наставићемо посете братским групама,организоваћемо велику манифестацију на стогодишњицу оснивања Вијаређа...али изнад свега континуирано ћемо бранити наш град седам дана у недељи,нашу територију,као што смо и до сада то чинили.

За крај хтели бисмо да нагласимо овим саопштењем да све што смо до сада радили и што радимо је у складу са ултрас кодом...Шта год мислили о нама,будите свесни да смо ми поштовање заслужено стекли пре свега од стране наших непријатеља,искључиво залагањем и вером у оно што радимо,тако да поручујемо свима,да без обзира на притиске који се спроводе над нама дођете у наш град,јер ми ћемо се вратити врло брзо и то још снажнији!!!

Ultras Viareggio / Историја

Група зачетник организованог навијања: Commandos Zebre 1973
Актуелна група водећа на трибини: Viareggio Ultras
Пријатељи: Пиза,Гросето,Алесандриа,Тулон,Болоња...
Ривали: Лукезе,Масезе,Пистојезе,Прато,Каререзе,Специа,Монтекатини...

Ултра покрет у Вијаређу настао је средином 70-их,или да будемо још прецизнији са формирањем групе ''Commandos Zebre'' 1973/74,које су окупиле различите екипе из градских барова,са намером да бодре ФК Вијаређо у великом броју на гостовањима Парми,Ређо Емилији,Равени,Ђенови...Не треба заборавити тих година ни дербије са Лукезеом,као ни јурњаве на улицама градова са навијачима Специје и Ђенове.

У сезони 1979/80 Вијаређо након годину дана проведених у серији Ц2,где су дошли кроз бараж у мечевима са Рондинелом (тада још није било пенала),својим играма показује да није довољно сазрео за виши ранг,тако да се убрзо враћа у серију Д.Међутим,што се навијања тиче те сезоне се рађају групе ''Black and White Supporters'' и ''FEDAYN'' доносећи нешто ново и другачије на трибини иако клуб постиже лоше резултате.Током шампионата 1983/84 још две мање групе излазе на светлост дана,а ради се о ''Ultras''-има и ''Fighters''-има.Није прошло много времена, када момци из поменутих екипа доносе одлуку да би најцелисходније било удружити снаге те тако настају ''ULTRAS FIGHTERS VIAREGGIO 1984'',који ће пасионирано пратити црно-беле широм Италије.Грађани су их ценили због њихове посвећености клупском дресу,па иако је ФК Вијаређо у годинама 1985 и 1988 у два наврата захваљујући сјајној подршци UFV-а  улазио у виши ранг такмичења,на велику жалост локалног становништва никако није успевао ту и да се задржи.

Путовања у Вајано,Ћећину,Леванто,Кастелини,Ћианти,Миранделу,Карпи и Колорно су без сваке сумње вредни помена што се издања тиче,међутим инциденти у Пиатресанти,Масезеу,Серцонезеу (где је према извештајима било јако много повређених) и Ћећини (где ће транспарент ''Gioventu'' бити отет),остаће забалежени као велике победе ових момака у уличним сукобима.Њихове акције привући ће пажњу неких других екипа,тако да се склапају прва пријатељства са тифозима Рапале,Погибонса и Гросета која трају до дан данас.

У сезони 1988/89 под патронатом Ђорђа Мендела,UFV као група је направила евидентан скок у квалитету,услед чињенице да је клуб промовисан у лиги Ц2.Навијање је уздизано до звезда,град је мобилисан за свако гостовање,од хиљаду људи у Болцану,преко 600 у Лугу и више десетина аутобуса у Пистоји,Имоли,Русију...малтене свим местима где год се играло у окружењу.Како је првенство у оквиру лиге Ц2 одмицало,тако је присуство навијача на трибинама доживело праву експлозију на домаћем терену и са стране - 5000 људи на дербију против Пистојезеа остаће незабораван моменат уз прегршт инцидената и хапшења - Брешело,КолорноГросето,Рођиоло...тешко је све и набројати.

Кулминација невероватне атмосфере тих година постигнута је домаћим утакмицама где је просечно 7000 људи могло да ужива у играма црно-белих,нарочито у головима Андреа Телесија,који ће помоћи да се ФК Вијаређо устали у серији Ц2 све до сезоне 1993/94.За те четири године UFV-у су приступиле и друге мање групе,али су увек биле подвргнуте одлукама водеће екипе оснивача.Рецимо ''Viareggio Alcoolica'', ''Infiascaderos'' и чувени ''Brigata diffidati'' који су укључивали бројне осумњичене за разна дела (током пар године било их је 60-ак).Ова последња екипа међу њима остаће упечатљива по томе што је успевала да се непримећено угура на стадион,избегавајући ригорозне полицијске провере.Штавише у том периоду појавиле су се и прве секције ван Вијаређа.Уз историјске ''Lido di Camaiore'' и ''Torre del Lago'',основане су секције и у Фиренци,Милану и Палерму.За ове четири године не смемо заборавити ни многа путовања: четири пуна аутобуса у Алесандрији (склопљено пријатељство са тамошњим ултрасима),осам аутобуса у Новари,500 људи у специјалном возу који су отишли у Прато,200 у Ливорно,800 у Маси,Олбији и Темпио Паузанији.Код куће незабораван меч је онај против Алесандрије када се 9000 гледалаца окупило на стадиону,а затим и против Тортоне у домаћем шампионату 1990/91.

У лето 1994 године,Вијаређо је искључен из серије Ц2 након банкрота.Формира се нови тим,креће се од самог почетка из најниже лиге локалне тосканске Ећеленце,где иако терени изгледају катастрофално на граници трагикомедије,ULTRAS FIGHTERS редовно прате клуб како код куће,тако и на страни.Не треба заборавити да је те године 600 људи путовало у Болцано,400 у Пизу,преко 200 на острво Елбу.Вијаређо је у наредним сезонама некако успео да се избори у најнижим лигама побеђујући противнике,па се тако већ 1996/97 враћа у серију Ц2,категорију прикладну овом лучком граду,чији ултраси се без сваке сумње могу ставити у исту раван и поредити са добро познатим именима навијачких група из Пизе,Пијемонта и Биеле.Јер неспорна је чињеница да су навијачи многих врхунских клубова такође били принуђени да прате свој тим у најнижим лигама,који се ту нашао што због лоше финансијске ситуације,што због очајних игара.

Ултрасе Вијаређа није срамота да признају своја лоша издања,путовање са петорицом људи у Биелу,осморицом у Савону,међутим они исто тако никада неће увећавати бројке када кажу да их је отишло 300 у Пиатресанту,200 у Кастелнуово Гарфоњану,или 800 у Фасано на дан промоције у серију Ц2 током прославе.

Повратком у серију Ц2 UFV-у се придружује група ''TESTE MATTE'',која је још у шампионату 1996/97 показала шта зна и уме,доприносећи раду трибине.Почетком 1997/98,њихов број постепено расте,али 23 забране и лоши резултати Вијаређа,помало су покварили целокупан утисак,с обзиром да група доживљава ломове.

У лето 2003 године на сцени се појављује екипа младих момака под именом ''GRUPPO AUTONOMO VIAREGGIO'' који су у неком ранијем периоду били део UFV-а заједно са појединцима из политичке организације социјалног центра друштвеног отпора (SARS).Не сме се занемарити ни улога група као што су ''IRRIDUCIBILI 84'' односно ''2.MAY 1920'', пионира и савременика ''ULTRAS FIGHTERS VIAREGGIO''-а,ако се има у виду да су свуда пратили популарне ''Зебре'' где год су играле.Али без обзира на све остале фракције и раслојавања, ULTRAS FIGHTERS VIAREGGIO никада нису и неће одустајати од својих првобитних циљева.Постоји нешто у њиховом духу,борби и начину деловања што их чини аутентичним још од 1984.

Данас ФК Вијаређо игра у серији Д,а њена ударна група је ''La Viareggio Ultras'' која гаји највеће ривалство тренутно са Монтекатинијем и њеним тифозима.

ULTRAS 84