Челзи! Челзиии!! Челзииии!!!

Један од момака Челзијеве старе гарде на стадиону Стамфорд Бриџ.Дефинитивно фан скинхед субкултуре,реге и ска жанра.Музички укус за сваку похвалу!

Фронтмен бенда "Madness" о фудбалском насиљу

Фронтмен бенда "Madness",Грејем Сагс Мекферсон,признао је недавно у интервјуу за "Daily star" да му се допадала хулиганска атмосфера на мечевима Челзија.

Навијач Плаваца наводи да је живео за лондонске дербије против Чарлтона,Вест Хема и Милвола,упоређујући окршаје хулигана са чувеном срењевековном битком за Азенкур.Иако Сагс данас има 58 година,он се са сетом присећа тих времена: "Било је стварно феноменално.Цела наша екипа је ишла на Челзи суботом.Мој добар друг је то сјајно описао.Будиш се ујутру сав напет ишчекујући утакмицу и на крају дана опет легнеш да спаваш нервно растројен.Када кажем да је било феноменално,то заиста и мислим,јер си могао да налетиш на било кога било где.На пример чекаш метро на станици и испостави се да је воз пун навијача Вест Хема.Можеш да набасаш на њих у било ком вагону."

Сагс каже како се једном десило да је само захваљујући интуицији пријатеља избегао жестоке батине:
"Навијачи Милвола су убедљиво најгори.Једном смо мој друг Чалки и ја отишли на стари стадион Ден.Имао је лош предосећај и у моменту ми је рекао да би требало да сакријемо шалове и одемо на супротан сектор.Испоставило се да је то била добра одлука,с обзиром на то да смо са другог краја стадиона могли да сведочимо правом истребљењу навијача Челзија.Неизвесност би владала и када би сте ишли подземном железницом,чујете галаму,а немате појма ко вреба иза угла".

Сагс наставља опусујући следећи случај:
"Другом приликом смо отишли на гостовање Чарлтону и упали на њихову трибину.Уме да буде јако узбудљиво док чекаш да неко запева Челзију,у нади да ће вас бити довољно како не би добили батине.Испоставило се да нас је било баш доста,толико да смо у једном тренутку почели да се досађујемо,па смо подметнули пожар.После неког времена стадион је био у пламену.Напољу иза облака дима сачекала нас је гомила полицајаца на коњима.Неком паметњаковићу је пало на памет како ће коњи проклизати по влажној земљи,уколико их будемо шутирали и гађали пикадо стрелицама у дупе.Потом смо ухватили лименке кока-коле из оближњег киоска и скидали полицајце са већ унезверених животиња.Сцена је личила на битку за Азенкур."

Сагс,чије је право име Грејем Мекферсон,такође каже да је био склон крађама и да је обично оперисао по "Oxfam" продавницама.Баш у то време,његов пријатељ долази на идеју о формирању бенда.
"Уђеш у просторију за пресвлачење,навучеш њихову одећу,преко ње обучеш своју и полако изађеш напоље.Мој друг је дошао на идеју да би било добро да од пропалица постанемо музичари и направимо бенд.Онда се догодила чувена музичка ТВ емисија "Top of the pops" 1980 године."

Сагс признаје да су се он и његов друг и даље бавили ситним криминалом у Лондону,иако су им се отворила врата музичке сцене наступом у овом шоу програму:
"У време када је изашла песма 'My girl' у новогодишњем издању,нас је и даље пратио имиџ сјебаних кратко подшишаних пропалица."

У својој новој књизи "Before we was we: madness by Madness",Сагс пише да је као дете био принуђен да се са мајком,џез певачицом Едит Говер,смуца по борделима:
"У Лондону смо живели у неким чудним апартманима.Сећам се да смо променили четири или пет места.Једна од тих кућа у југозападном делу града Потни је била бордел.За мене је то био део свакодневице.Ипак,ни у једном тренутку нисам дозвољавао својој мајци да буде део тога.Сналазили смо се и живели где год смо могли."

Siamo figli del Vesuvio / песма

*ВИДЕО

1) Трибина Наполија - Curva B - пева познату навијачку песму "Siamo figli del Vesuvio".

2) Део из серије "Gomorra" где Енцо и његова банда "Плава крв" певају исту навијачку песму.

Наполи се једноставно воли...

Наполи се једноставно воли...

Главни ликови из серије "Gomorra" опремљени клубским материјалом Наполија,Ђенаро "Ђени" Савастано (Салваторе Еспозито) и Ћиро ди Марцио "Бесмртни" (Марко ди Аморе).Свако ко је гледао ТВ серију врло добро зна која прича се крије иза ових карактера,шта их повезује и шта су све морали да прођу заједно.Они који је нису гледали,требали би то што пре да учине,јер је "Gomorra" према мом скромном мишљењу нешто најбоље што је италијанска кинематографија изнедрила последњих година.Колику је популарност стекла серија сведочи чињеница да су чак и ултраси Наполија захтевали да се приказује у одложеном термину,с обзиром да се поклапала са временом  одигравања утакмица њиховог клуба.
Гомора (италијански : Gomorra.La serie) је италијанска телевизијска серија заснована на истоименом роману Роберта Савијана и филму Матеа Гаронеа из 2008.год.Назив је дат по угледу на наполитанску криминалну групу "Камора", а односи се и на библијску причу о Гомори,граду грешника.

УЛИЦЕ ПРОТИВ ФАШИЗМА - 9.11.2019 / ФОТО

Антифашистичка Акција Новог Сада (АФАНС) захвалила се на својој званичној страници свим активистима,техничарима,куварима,здруженој акцији "Кров над главом",као и бендовима: The Bayonets,Lazy Class,Bamwise,Bronze,Kpax и Pestardz,што су омогућили да се одржи још један фестивал "Улице против фашизма".
СОЛИДАРНОСТ ЈЕ НАША СНАГА!
Фотографије направио Андреј Хложен.

UNION BERLIN / налепнице

Trojan Records је британска дискографска  кућа,која објављује ска,рокстеди,реге и даб музику.Основан је 1968 године од стране Ли Гоптала и тренутно послује у оквиру Sanctuary Records групе.Trojan Records стекао је популарност захваљујући продуцентима јамајканске музике Дјуку Риду,Бајрону Лију и Леслију Конгу.Препознатљив по свом лототипу старогрчког коринтског шлема,овај издавач је извршио огроман утицај на субкултуру младих - скинхеде,модове и суедхеде...

На фотографији стилизовани лого "Trojan Records"-a y виду налепнице навијачке групе Унион Берлина "Sixty niners".Назив се односи на појаву првог таласа скинхед субкултуре 1969 године). 

Скинхед фанзини и часописи / архива

Штампана издања: "Bulldog Bootboys" (SHARP Prague / Чешка), SHARP Италија, SHARP MILANO, SHARP Wales (Интервју са Родијем Мореном фронтментом бенда "The Oppressed").

Црвена звезда / стара школа

*ФОТОГРАФИЈЕ:

1) Многи би помислили да се ради о британским "casual"-има 1980-их година.Не! У питању су навијачи Црвене звезде испред Грађевинско техничке школе у истом том периоду.Ипак је Југославија била за класу више у односу на источно-европске земље,када је реч о навијању.

2) Куп Кораћа је европски кошаркашки турнир који се одржавао под покровитељством FIBA од 1972-2002 године.Био је то трећи по рангу престижни турнир иза Европског купа (касније Евролиге) и Купа победника купова (Куп Сапорта).Турнир је установљен у част легендарног југословенског кошаркаша Радивоја Кораћа,који је страдао у саобраћајној несрећи у близини Сарајева.На фoтографији навијачи Црвене звезде на путу за Париз.Црвена звезда је у Француској играла финалну утакмицу Купа Радивоја Кораћа 1.03.1984. против Ортеза,коју је нажалост изгубила.

Wolverhampton Casuals / Операција "GROWTH"

Недуго затим,Wolves-и су почели полако да тону нашавши се у фудбалској "Дивизији",четвртом по реду рангу такмичења.Мала група хулигана,сачињена претежно од млађе браће и другова бивше екипе "Subway Army",кренула је да се окупља на утакмицама током сезоне 1985/86.Иако ова група никада није имала неки специфичан назив,прикачен им је надимак "The Bridge Boys".Међутим некадашњи познати чланови ове групе и дан данас поричу да су се идентификовали под тим именом.

15.августа 1987.године,на дан отварања нове сезоне у Четвртој Дивизији,Wоlves-и су гостовали Скарбороу.То је био први меч клуба из северног Јоркшира против реномираног противника.Фудбалска утакмица,која је завршена резултатом 2:2,била је у сенци агресивног понашања навијача Вулверхемптона.У свом том хаосу,један гледалац је чак пропао кроз кров стадиона Скарбороу.Два дана касније,Фудбалска Асоцијација обавестила је клуб да улазнице од сада морају бити унапред купљене за све гостујуће мечеве у сезони.У јуну 1988.године,осамнаест људи осуђено је на казну затвора због учешћа у насиљу на спортским приредбама.Инцидент је подстакао полицију Западног Мидленда да спроведе тајну операцију инфилтрирања у редове хулигана Вулверхемптона.Ова акција постала је позната под називом - OPERATION GROWTH - Ослобођење од Вулверхемптонових проблематичних хулигана.

Она је трајала око шест месеци и завршила се упадом органа реда у куће свих познатих хулигана овог клуба.Укупно гледано,полиција је извршила преко сто хапшења.Треба рећи да је ово прва полицијска акција у којој коришћен компјутерски систем "Holmes 2" (систем података матичне службе).Шта је то у преводу заначило? То је значило да су се све остале оптужнице везане за фудбалско насиље практично распале због начина прикупљања доказа,а да је "OPERATION GROWTH" био непоновљив.Користећи помоћ неких хулигана који су сведочили против својих другова са трибине,полиција је успела да подигне око шездесет оптужница,што је имало за резултат да двадесеторица њих буде осуђено на затворске казне у распону од шест месеци до две године.

Сваки осуђеник је такође добио петогодишњу забрану присуствовања фудбалским мечевима (филм ID са Рисом Динсделом у главној улози делимично је заснован на операцији "GRОWTH").Убрзо је дошло до затишја на хулиганском фронту "Molinho" стадиона.Како би се избегле забране и даље репресивне мере,оно што је остало од момака из ове екипе,преорјентисало се на праћење репрезентације Енглеске.Крајем 1990-их на утакмицама Вулверхемптона почеле су да се појављују нове фракције млађих хулигана.

Неке ствари се никада неће променити...

И? Јесмо ли нешто научили за протеклих 50 година?! 

Комунисти поштовали,а не убили војводу Петра Бојовића

Антикомунистичка пропаганда веома често износи лажи како су народне власти социјалистичке Југославије након ослобођења Београда 20.октобра,одговорне за смрт славног српског војсковође војводе Петра Бојовића.

Стога је редакција "Гласника" одлучила да изношењем непобитне аргументације и проверених чињеница раскринка клеветничку кампању реакционара свих боја.Лаж бр.1 која се износи у јавности је да су комунистичке власти после ослобођења Београда од нациста позивале војводу Бојовића на "информативни разговор". Истина је сасвим другачија.Војвода Бојовић није привођен већ је у својству сведока дао изјаву,као и велики број београђана,који су читав период окупације провели у Београду.Циљ није био да се испитују поступци Петра Бојовића током окупације,већ да се прикупе докази у одговорности квислинга који су сарађивали са окупатором и радили против интереса сопственог народа.Као неко ко је за време окупације био у Београду војвода Бојовић је знао доста тога о активностима квислинга који су га између осталог звали и да им се прикључи што је он категорично одбио.Дакле,Петар Бојовић је позиван од стране нових народних власти да сведочи о злоделима квислинга,а никако да би био "испитиван".Друга дрска тврдња која је апсолутна лаж је да је војвода Бојовић тучен у полицији,те да је преминуо од повреда наводно нанетих током испитивања.Да војвода Бојовић није тучен у полицији потврђује чак и реакционарни буржоаски историчар Дејан Ристић који такве наводе оштро демантује у ауторском тексту у дневном листу Блиц.Он се позива на изјаве сведока о томе да је војвода Бојовић преминуо више седмица након разговора са представницима народних власти,а не "ноћ након батинања" како тврде острашћени и лажљиви антикомунистички клеветници.Још један од доказа да војвода није умро од некаквог "батинања" је извод из књиге умрлих храма Светог Саве од 23.јануара 1945. у коме се у рубрици - узрок смрти - наводи "обострано запаљење плућа".

Историчар Ристић демантује и лаж да су народне власти забраниле присуствовање грађана на сахрани војводе Бојовића и ноторну будалаштину да је са таласа Радио Београда запрећено хапшењем сваком ко присуствује погребу.Историјски подаци показују да је сахрана војводе Бојовића,великог и часног војсковође,протекла достојанствено и да је чак служен и верски обред.

Такође,веома важно је напоменути да су народне власти 1945. поништиле одлуку такозване Владе Милана Недића из 1942.године,којом је дотадашњој малој,слепој улици војводе Петра Бојовића (која се налази на Звездари) промењен назив.Другим речима,док је Недић свом ратном другу из периода Балканских ратова и Првог светског рата "одузео" улицу,комунистичке власти су му је вратиле већ током 1945.године.Исте те године градске власти доносе одлуку да именом војводе Петра Бојовића назову и један престонички булевар,што се ускоро и догодило.

Оно што је интересантно је то да је након вишедеценијске бриљијантне официрске каријере и победа остварених на бојном пољу,овеначан мноштвом српских,југословенских и иностраних одликовања,војвода Бојовић 10.децембра 1921.године бива изненада смењен са положаја начелника Генералштаба Војске Краљевине Срба,Хрвата и Словенаца.То је учињено по наређењу краља Александра Првог.Званично објашњење било је да је велики војвода смењен "због старости и показане неспособности за даље вршење војне службе".Пензионисан је по хитном поступку већ после неколико дана.Све до смрти краља Александра војвода Бојовић био је предмет потпуног игнорисања од стране владара,чак и у протоколарним ситуацијама.Услед турбулентних догађаја војвода Бојовић био је реактивиран 3.априла 1941.године и постављен на положај врховног инспектора целокупне војне силе Краљевине Југославије.Свега пар дана касније именован је помоћником врховног команданта краљевске југословенске војске.Војводи су тада биле 83.године.Читав Други светски рат војвода Бојовић провео је у свом дому у престоничкој Трнској улици на Врачару.

Са друге стране за разлику од краља Александра који је увео монарходиктатуру и деградирао војводу Бојовића,комунисти су поштовали славног војсковођу иако је 1942. године упутио писмо подршке Дражи Михајловићу у чијим колаборационистичким јединицама се борио војводин син Добрица.Разлог за поштовање комунистичких власти је одбијање војводе да на било који начин комуницира са окупаторским и квислиншким властима.

Пренето из часописа "Гласник".