Нацисти међу Србима / Марко Николић

Марко Николић (особа са жутом заставом и тамним наочарима за сунце),тренутно тренер Локомотива Москве,на старој фотографији са гостујућег меча ФК РАД у групи навијача 'United Force'.Марко Николић започео је своју тренерску каријеру у вољеном фудбалском клубу Рад,успевши да га доведе до европских такмичења 2011 год,чиме је поновио историјски успех овог клуба након 21 године.Пре тога ФК РАД је наступао на европским такмичењима 1990,где је изгубио од грчког Олимпијакоса са 2:1 у Београду и 2:0 у Пиреју.Након ФК РАД Марко је тренирао Војводину,Партизан са којим је освојио шампионат Србије,да би напослетку отишао у иностранство.Марко Николић је укупно провео 24 године у ФК РАД,од 1989 када је имао само 10 година (прошао је Радову омладинску школу) па све до 2013.Клуб напушта услед неспоразума са управом.

Навијачи Спартака из Москве такође испред споменика 'Мајка Отаџбина зове'

Волгоград,26.08.2020.
На дан када је њихов тим требао да одигра меч у гостима против Ротора,навијачи Спартака из Москве су организовали скуп посвећен 75-годишњици победе 'Црвене армије' и совјетског народа над нацистичком Немачком у Великом отаџбинском рату 1941-1945.Том приликом положени су венци и цвеће на брду Мамајев Курган.

Манчестер Јунајтед - Кристал Палас 2018/19

Екипа Кристал Паласа наоштрена је кренула на гостовање,зашла код 'Tollgate' паба,међутим ту их је сачекала навијачка група Манчестер Јунајтеда 'Red Army' која их је налупала и послала кући.И порази су саставни део живота фудбалског хулигана.Биће ваљда боље следећи пут.

Навијачи Зенита испред споменика 'Мајка Отаџбина зове'

Брдо Мамајев Курган,заједно са меморијалним комплексом подигнутим у част 'Хероја Стаљинградске битке' и централним спомеником 'Мајка Отаџбина зове!',представља свето место за житеље Волгограда и све људе који долазе на поклоњење херојима који су дали своје животе у борби против фашизма.

ВЕЧНА ИМ СЛАВА!

Волгоград,Руско фудбалско првенство

11.08.2020, сезона 2020/21

Ротор Волгоград - Зенит Санкт Петербург 0:2

Спарта Праг - Спартак Москва 0:0 / 29.11.2007

Пре тачно 52 године,у ноћи 20/21 август 1968,трупе Варшавског пакта ушле су у Чехословачку (операција позната као Дунав) чиме су окончане реформе спроведене током тзв. 'Прашког пролећа'.Поменути период 'Прашког пролећа' односи се на политику либерализације Чехословачке,која је трајала од 5.јанура до 21.августа 1968,а везана је превасходно за избор Александра Дубчека за првог секретара Централног комитета и његових настојања да прошири права и слободе грађана у централизованој земљи.

На фотографији навијачи московског Спаратака на гостовању у Прагу 2007 године,са заставом на којој је приказан совјетски тенк са чувене фотографије 'Инвазија на Чехословачку' и натписом:
'Вратили смо се!'

Акција 'Олуја' - побједа једноетничке Хрватске!

Ових дана,као и сваке године почетком коловоза,иритантно је пратити хрватске медије,који помпезно и навијачки славе празник претенциозно и патетично назван "Дан побједе и домовинске захвалности".За разлику од претходних година,кад се у јавном простору није могла пронаћи нити најблажа критика акције,у посљедње вријеме стидљиво се појављују одређена критичка промишљања,али и даље нитко не спомиње истину о бити те акције - чињеницу да је акција Олуја планирана,организирана и проведена као злочиначка организација етничког чишћења којом је велики број хрватских грађана протјеран с њихових вјековних огњишта,чиме је акција Олуја попримила карактер протухрватске операције будући да је срушила вриједности прокламиране Уставом РХ:хрватски грађани су убијани,протјеривани,уништавана им је имовина.

Стога 5.8 није није дан победе грађанске,већ једноетничке Хрватске.Дан злочина над Хрватским грађанима,друштвом и државом,па је апсурдно и морбидно да га та иста држава обиљежава као празник.Карактер акције Олуја није ни најмање упитан јер га прецизно осликавају бројни повијесни докази: не само начин на који је акција проведена,не само њене катастрофалне посљедице,него и бријунски транскрипти који доказују да је етничко чишћење било договорено у највишем државном врху,на састанку предсједника Туђмана с генералима ХВ-а.

Неки оспоравају аутентичност бријунских транскрипата,али о њиховом постојању не свједоче само материјални докази,већ и индиције које оснажују вјеру у њихово постојање: у контексту понашања хрватског државног врха (националистички и шовинистички говори,нестајања цивила српске националности диљем земље,ратни злочини који нису процесуирани и на тај начин неизравно потицани - опћенито,суставно ширење мржње против дијела хрватских грађана) у деведесетим годинама бријунски транскрипти се одлично уклапају.

У питање се не може довести Туђманова изјава који је након Олује рекао да је из Хрватске нестао "реметилачки фактор". Већ овај термин,у склопу с осталим индицијама,ставља Туђмана у категорију етничког чистача с предумишљајем.

Креатори те политике,од којих данас неки нису више међу живима (па су тиме избјегли суд правде),унесрећили су велики број грађана и хрватске и српске и других народности.С тим посљедицама морамо живјети у трауматизираном друштву које тек чекају големи напори у нормализацији односа међу људима на простору захваћеном ратом 90-их и политичким промјенама које су усљедиле.Остајемо,као политичка партија,привржени том племенитом циљу макар у томе били још дуго усамљени на политичкој сцени која не цијени ни човјека ни истину.

- Саопштење другова из Социјалистичке радничке партије Хрватске 

Емилијано Запата (1879-1919)

Графит у мексичкој држави Синалоа
'Косово је Србија' на коме је грб Лазаревића и лик Емилијана Запате

Дана 8.августа 1879 године,рођен је лидер Мексичке револуције Емилијано Запата.

Запата је предводио устанак сељака који је довео до чувене Мексичке револуције.Мање је познато да је Запата такође предводио побуну радничке класе из руралних крајева,борећи се за остварење социјалистичких идеала равномерније расподеле богатства и моћи.

Запата је стао у одбрану вредности социјализма и социјалне правде,по угледу на револуционарни модел В.И. Лењина,будући да се Октобарска револуција паралелно одвијала са оном у Мексику.На пример,он је установио равномернију дистрибуцију богатства у држави Морелос.

10.априла 1919 године,федералне снаге направиле су заседу и пуцале у Запату два пута из непосредне близине,мучки га усмртивши на лицу места.Седемдесет и пет година касније,основана је 'Запатистичка војска националног ослобођења' (EZLN) у Мексику.Добивши име по Запати,идеологија овог покрета који се темељи на борби против неједнакости,инспирисала је глобални отпор према неолиберализму и сачувала запатистичко револуционарно наслеђе све до данашњих дана.

Демистификација појаве 'четништва' на Звездином северу / трећи део

'Четници Север' са срамном паролом и одговор правих Звездаша (ВИДЕО)

Идеја мале групе људи,монархистичких активиста,који су пре 30 година амбициозно кренули у преобликовање Црвене звезде,прављење од ње оним што она није и никада неће ни бити,показала се неуспешном,неприменљивом и неприхваћеном у навијачкој бази од 2,7 милиона љубитеља црвено-беле боје.Другим речима после толико времена и уложеног труда доживела је фијаско!А како је тај шамар Звездине публике упућене  групи 'Четници Север' изгледао,најбоље се видело на кошаркашкој утакмици Црвена звезда - Олимпијакос 2018,приликом премијерног наступа Алена Омића,играча друге вере и националности,који је пристигао у клуб.Како је истрчао на паркет,одмах му је упућена парола:

"Шиптар,Хрват,Балија,нису моја братија!"
Да би одмах затим кренуле увреде на његов рачун од стране не више од 500 заблуделих синова срБских,који изгледа заборављају ко је све наступао кроз историју за Црвену звезду,а друге је вере и националности.

А онда фантастичан одговор (као и много пута до сада) оних правих и искрених Звездаша,више од 6000 хиљада људи у хали,који крећу да вређају и звижде 'Четницима Север'! Монархисти по Омићу,Звездаши по монархистима и тако у круг целу утакмицу до самог краја...Јебига,не можеш на силу да гураш нешто што је неприродно,што није у складу са духом једног клуба.

И да се не лажемо,колико у ствари има монархиста,поштовалаца 'равногорског покрета' и краљевине у данашњој Србији према свим истраживањима? Па не више од 25%.

Епилог меча и догађаја знамо,видели смо све.Група 'Четници Север' увређено напушта утакмицу и издаје саопштење како не жели да прати више КК јер се њихова реч не поштује,плачући и слинећи данима на званичном форуму.А Ален Омић? Понашање и одговор скроз онако шмекерски:

"Народ у Србији доживљавам као себи близак,уосталом имао сам још знатно раније 
идеју да аплицирам за српски пасош уз матерњи словеначки.Ја као Словенац нисам што се вере тиче неко кога то баш занима,одмах и да додам,људе делим на оне добре и лоше,трећег нема.Ако баш некога и интересује,атеиста сам,па нека буде да је Црвена звезда моја нада и вера,јер је мени кошарка на првом месту" - рекао је Омић који је додао да у слободно време врло радо погледа и филмове Емира Кустурице,а нека писана дела Андрића и Селимовића зна готово напамет.

Демистификација појаве 'четништва' на Звездином северу / други део

Пошто смо у првом делу дали одговоре на суштински важна питања ко је,када и како извршио пресудан утицај на најватреније присталице Црвене звезде,трудећи се да северну трибину окрене ка идејама 'равногорског покрета' (ради се о СПО-у тј. Вуку Драшковићу),ваљало би нешто рећи и о човеку који је идејни творац и покретач приче 'Четници Север' Браниславу Зељковићу званом Зеља.

Бранислав Зељковић Зеља,познатији још и под надимком 'Командант',био је један вођа чувене групе 'Red Devils'.Он не само да није крио,већ је са поносом истицао како је са првом екипом 'Делија' учествовао на манифестацији подизања спомен плоче Дражи Михаиловићу на Равној гори 1990,коју је организовао управо Српски покрет обнове на челу са Вуком Драшковићем.

Међутим оно што је овде кључно је његов интервју који је део за B92 28.децембра 2002.године у коме искрено говори шта га је навело да крене тим идеолошким путем:

"Ми смо првенствено фудбалски навијачи.Ја сам кренуо на Звездине утакмице због фудбала,нисам пошао због национализма.Волим фудбал и волим Црвену звезду као клуб,а у међувремену су се све те ствари дешавале.Одем са 16 година на прву утакмицу у Винковце и пребију ме зато што сам Србин,не зато што сам навијач Црвене звезде.И туку ме и јебу ми мајку српску.И шта онда можеш да очекујеш од мене,какву другу реакцију?Моја породица иначе није ни четничка ни партизанска.Ја сам се учио сам,учио са друговима,упознавао се на утакмицама,на стадиону.Неку песму сам чуо ја,неку песму је чуо он.Не знам одакле је то потекло,али потекло је..."

Овим делом интервјуа,цела замисао и конструкција злонамерних појединаца о Црвеној звезди као клубу за који навија 'реакција',практично се руши попут куле од карата.И џаба сав труд, репродукција мајица и застава 'Четници Север' данашње северне трибине,када идејни творац натписа сам изјави да му породична традиција уоште и није четничка!

Демистификација појаве 'четништва' на Звездином северу / први део

Црвена звезда и 'четништво' у истој реченици?! Симболи 'равногорског покрета' на северној трибини поред петокраке?!Да, знам да за свакога ко бар мало познаје историју СД Црвена звезда,кад застане и поразмисли,све ово звучи болесно перверзно.Али то је реално стање ствари данашњег севера,девијација у понашању која на сву срећу није узела маха међу навијачком базом нашег најпопуларнијег клуба,кога бодри више од 2,7 милиона људи у Србији.Одговор на питање када и како смо дошли у ту ситуацију,налази се на званичном форуму delije.net : 

"У Србији је од 1982. године излазио часопис "Погледи", за који је ретко ко знао, све до краја 1989. док нису почели да пишу о Четничком покрету. 

1990. године "Погледи" су постали најчитанији часопис у држави са тиражем од 200.000 примерака. 

Може се рећи да га нисмо читали, него да смо "упијали" све то и са великим нестрпљењем ишчекивали следећи број. 

На Бадње вече 1990, у Новој Пазови је створена прва национална странка Српска Народна Обнова. Основали су је Мирко Јовић,дотадашњи председник антикомунистичког удружења "Друштво Сава" и Вук Драшковић. 

Убрзо затим, направљен је и први антикомунистички митинг у Београду после рата. То је било 30ог јануара 1990. године. Говорници су били Вук Драшковић, Шешељ, Мирко Јовић... 

Не сећам се ко нас је обавестио о митингу (јер тога није било у медијима), али знам да је било присутно много људи из екипе са севера, међу неколико хиљада присутних. 

Први пут су се јавно певале четничке песме. Сећам се да су говори били толико запаљиви, да ја нисам могао да спавам ту ноћ. Да кажем да су тадашњу екипу сачињавала већином деца између 15 и 20 година и да су они најстарији долазили максимално до 25. 

За све нас то што чујемо је било ново, невероватно колико је пријало ушима... У једном тренутку маса је кренула ка републичкој скупштини. Помислио сам "то је то", "почиње Берлин, Букурешт"... Док смо ишли кроз улице Београда, мислио сам да ће људи почети да нам се придружују, али су нас сви бело гледали - "ко су сад ови?".... 

На крају смо се опет вратили на Трг Републике и разишли, али више ништа није било исто. Добили смо тог тренутка нове идоле којима смо почели да скандирамо на трибини (јебо нам пас матер наивну и дечију и нашу жељу да се бавимо политиком а нисмо имали појма колико ништа не знамо о животу). 

Колико смешно и нестварно изгледа све гледано из ове перспективе после више од 30 година. Вук Драшковић какве данас ставове заступа а како је говорио то вече, СПО данас у коалицији са СНС, итд...

Ајде још ово да напишем. Од тог митинга у Косовом Пољу априла 1987, многи из екипе су присуствовали протестима и митинзима који су одржавани у Београду. Често су долазили Срби са Косова да нешто траже и да се буне. Многи из екипе су били са њима, али искрен да будем, многи нису били ту из идеала. Често је то било и због авантуризма, јер су се понекад дешавали сукоби са милиционерима, па је постојала жеља да се учествује у томе. Било је и оних који су долазили јер су волели гужву, као када је вашар, па је то прилика за блејање и дружење. Не сећам се више који је то догађај био, јер их је било пуно у то време, али су се видели наши људи начичкани на коњима испред улаза у скупштину и како пале бакљу (која је била реткост у то време). 

На Бадње вече 1990, испред Саборне Цркве се скупило људи као никад пре и после тога. Ту је била и нека наша тадашња млађа екипа са трибине, која је све време навијала и певала вулгарне навичке песме против непријатеља припадника другиг народа, а у једном моменту су упалили и једну или две бакље. Већини присутних верника се све то толико огадило, да су многи отишли пре времена кући. 

Шта да се ради, тако је било и зато не треба правити исте греке, већ максимално укључивати мозак, посебно у ово време, које можда може да буде и судбоносно."

Ето толико о томе.Па ипак,тридесетак година касније група 'Четници Север', која мало тога има заједничког са оним што представља Црвена звезда у идеолошком смислу,нападају у 2019 митинг СПО-а на Равној гори,цепају и пале заставу странке која их је обликовала:

"Неколико младића срушило је данас јарбол и запалило заставу Српског покрета обнове,која се налази поред споменика генералу Дражи Михаиловићу на Равној гори.До инцидента у којем није било повређених,дошло је после скупа у организацији странке Вука Драшковића,поводом 78 година од почетка устанка Равногорског покрета против нацистичке окупације Краљевине Југославије.Полиција Горњег Милановца је због нереда привела тројицу изгредника.

- Не знам ко су момци који су то урадили.На мајицама које су носили писало је "Четници Север",рекао је јуче посланик Александар Чотрић,који је предводио делегацију.Дошло је до препирки са људима који су били на скупу,који организујемо 29.пут али срећом није било већих инцидената."

- Вечерње Новости, 11.05.2019.

Навијачи из братске Словеније

Детаљ са осмог по реду турнира фудбалских навијача 'Brcnimo rasizem' (Избацимо расизам) који је одржан у Загорју,Словенији...