Претходног викенда,више стотина грађана Подгорице заједно са десетак активиста СКОЈ-а из Црне Горе учествовало је у акцији пошумљавања брда Горица и њеном опоравку од пожара.Како се наводи у саопштењу организације,ово је чист доказ да наш народ и даље баштини волонтарни,хумани и солидарни рад,те ће СКОЈ ЦГ наставити и даље да организује и подржава сличне акције водећи рачуна о свом завичају и околини.
ФОТО:
Млади комуниста помаже другу у пошумљавању.Свуда цокуле и обријане главе...
Песма месеца новембра што се мене лично тиче.Плаво-бели део Боготе далеко испред свих осталих колумбијских навијача када је реч о мелодији...
Пре неких шест година грчка 'Gazzetta TV' ушла је унутар зидина најозлоглашенијег затвора у земљи како би направила телевизијски прилог о људима који се тамо налазе.Додуше нису улазили у блокове где су политички затвореници као нпр. припадници марксистичко-лењинистичке организације '17 Новембар' или анархисти из 'Завере ватрених ћелија' и 'Револуционарне борбе'.Ово је мало опуштенија варијанта са навијачима Олимпијакоса и АЕК-а, где у интервјуима говоре о својим пре свега спортским активностима,које им помажу да прекрате време током одслужења казни.
Ексархиа (гр.Exarcheia) је кварт у централном делу Атине који се налази у близини историјске зграде Националног техничког универзитета.Дистрикт је настао између 1870-1880 године и имао је значајну улогу у друштвеном и политичком животу Грчке.Наиме,управо на том месту се одиграла чувена побуна на Атинском политехничком унивезитету новембра 1973.Ексархиа је место пребивалишта интелектуалаца и уметника,подручје где су смештене многе социјалистичке,анархистичке и антифашистичке групе.Полицијске станице и друга представништва власти и капитализма, као што су банке,често су на мети левичарских група.
ФОТО:
Фан клуб "Exarcheia" најјача и најорганизованија група навијача ФК АЕК заједно са џукцем Лоуканикосом.Прошло је ово створење све и свашта са момцима,увек спремно у првим редовима,од уличних демонстрација до многих фудбалских гостовања и сукоба са противничким навијачима.Нека његова храбра псећа душа почива у миру!
Ои! бенд "Brigada 16" долази нам из државе Пернамбуко која се налази на североистоку Бразила.Према сопственом признању и без имало устезања,наводе да сносе одговорност за велики број отворених лобања у уличним нападима,те тако и у овом видео споту преносе визију како скинхед секција RASH-SP,чији су иначе чланови,третира фашисте и неонацисте у Латинској Америци.Посебан поздрав упућен је свим припадницима мреже "Red and Anarchist Skinheads",уз поруку да улице морају бити очишћене од фашизма,а друштво слободно без расизма...
Мало је познато у јавности да је на стадиону Пакаембу 13.октобра 1945. одигран пријатељски фудбалски меч између два клуба из Сао Паула,како би се прикупила финансијска средстава за Комунистичку партију Бразила.
Хелио да Коста,магистар историје и друштвених наука унивезитета "Уникамп",наводи да је 1945.година била просто "магична" за левицу.Та послератна година је како истиче аутор "веома значајна,јер је за последицу имала раст и легализацију крајње левих партија и покрета".У Бразилу и Латинској Америци генерално,ове организације одједном постају далеко релеватније на националном нивоу,што се могло видети у оквиру самих избора.
Покушавајући да себе прикажу што прихватљивијом опцијом бразилским радницима,партије примењују нове методе у деловању како би прикупиле средства и стекле финансијску самоодрживост.Готово заборављена епизода - али важна за историју Бразила - била је пријатељска утакмица између тимова из Сао Паула,одиграна 13.априла 1945.године.
Комунистичка партија Бразила (PCB),настала је 25.марта 1922. током надолазећег таласа марксизма подстакнутог победом бољшевика у Русији 1917.У том тренутку левичарски милитанти имали су контролу над великим бројем синдиката,међутим добар део њих је још увек био у рукама интервенатора.
Да би ову ситуацију превазишли,левичарски милитанти се одлучују на формирање паралелних синдикалних тела,као што је то био случај са "Покретом за уједињење радника" (MUT),основаним у априлу 1945.године.Ова синдикална тела испред себе су поставила следеће циљеве: окупљање радника различитих категорија како би их заступали у њиховим потраживањима пред послодавцима,консолидовање и учешће комуниста на будућим синдикалним изборима,и на крају формирање синдикалне базе за Комунистичку партију Бразила (PCB) не би ли се пружила подршка кампањи за легализацију партије.
Покрет за уједињење радника (MUT) је био тај који је започео организовање иницијатива у циљу прикупљања средстава за PCB.Према речима аутора књиге "O Jogo Vermelho" Алда Ребела (2010),у којој се описује фудбалска утакмица између Палмеираса и Коринтијанса,званично је приход ишао MUT-у,међутим њиме је заправо финансирана кампања странке.
Између забава,игранки,уметничких шоу програма,изложби и добротворних вечери...централно место је заузела култна "црвена утакмица" два ривала из Сао Паула,Палмеираса и Коринтијанса.На Ел Класику је прикупљено око 114.464 крузеира,новца прекопотребног у кампањи за регистрацију и учешће Комунистичке партије на изборима,који ће се одржати касније те године,тачније 2.децембра 1945.
"Публика на препуном стадиону дрхти од узбуђења жељно ишчекујући да почне Ел Класико у слободарској атмосфери 1945.Пакаембу је на трибинама окупио торциде,раднике,новинаре,синдикалисте и комунисте,који збратимљени славе долазак демократије надајући се у боље сутра",пише Ребело у једном од поглавља књиге.
Атмосфера на терену током одигравања пријатељске утакмице,одговарала је турбулентном политичком сценарију које је владало у времену редемократизације земље.Тада је "Gazeta Esportiva" прво полувреме описала као "45 мржње".Ништа мање од очекиваног за ривелитет какав је Ел Класико!На крају је Палмеирас победио Коринтијанс са 3:1.
Ребело такође објашњава да је цео овај догађај у том неком смислу помогао јавности да створи саосећање према страдалим комунистима.
"У Бразилу,током поновног рађања демократије,мислим да је јавно мњење створило емпатију према Луису Карлосу Престесу,коме је жена Олга Бенарио најпре предата нацистима у време диктатуре,да би потом била погубљена у концентрационом логору.
Са новцем прикупљеним током добротворне утакмице,два месеца касније Престес успева да се кандидује,те бива изабран за сенатора Рио Де Жанеира са освојених 157.357 гласова,оставши на функцији од 1946 па све до 1948.Комунистичка партија Бразила (PCB) такође постиже успех,тако што је 14 њених посланика изабрано на савезном нивоу,укључујући Хорхеа Арманду,Карлоса Маригелу,Жоаоа Амазонаса и Клаудија Силву.Међутим ни то није дуго потрајало.
7.маја 1947 године,доласком на власт генерала Еурика Гаспара Дутра,комунисти су поново били принуђени да делују у илегали,овога пута захваљујући одлуци Вишег изборног суда,који је једноставно поништио регистрцију ове политичке партије.Осам месеци касније мандати сенатора и посланика су опозвани.