crveniskinhed

World Of Skinhead (1995)

2012-02-01T07:00:00.000-08:00

Dokumentarac ''World of Skinhead'' snimljen 1995 godine, detaljno se bavi jednom od najturbulentnijih subkultura radničke klase na Zapadu.Pitanja koja se postavlju se svode na to šta zapravo znači biti skinhead,sa posebnim osvrtom na uticaje drugih subkultura, naročito reggae muzike.Mnoge bitne face pokreta su intervjuisane,tako da ovde definitivno nema onog dosadnog novinarskog klišea koji insistira na rasnim predrasudama.Tu su skinsi svih religija,rasa, nacionalnosti i političkog opredeljenja, pa ukoliko ste voljni da naučite nešto o skinhead istoriji onda je ovaj dokumentarni film prava stvar za to.Tvorac filma je Doug Aubrey, dok su naratori upravo oni - aktivni učesnici - subkulture koja nije nikoga ostavila ravnodušnim.Ukoliko ste predstavnik stare škole možda prepoznate neke od njih,s obzirom da su intervjui napravljeni u Americi,Nemačkoj, Skandinaviji i naravno Velikoj Britaniji.Informacije koje posedujem su da je dokumentarac ''World of Skinhead'' prvi put prikazan na Channal 4 Britanske televizije. Za kraj treba pomenuti da je Doug Aubrey radio za www.autonomi.tv produkciju sa veoma interesantnim izdanjima.

Betis Sevilla-Sevilla

2012-01-24T04:26:00.000-08:00

Domaći

http://img543.imageshack.us/img543/620/18260495.jpg

http://img40.imageshack.us/img40/237/79997357.jpg

http://img543.imageshack.us/img543/3269/90896047.jpg

http://img17.imageshack.us/img17/9659/82158169.jpg

Gosti

http://ultras-tifo.net/photo-news/681-real-betis-sevilla-21012012.html
Sve slike

Panther (1995)

2012-01-17T05:05:00.000-08:00

CEO FILM:

Barcelona Skinheads Report

2012-01-05T14:46:00.000-08:00

DOKUMENTARAC:

http://www.youtube.com/watch?v=GcaI56wL4Ys

http://www.youtube.com/watch?v=QXYTbq585Zw&feature=related

Reportaža koja sledi sigurno je jedna od zanimljivijih,jer se opisuje scena u Barseloni, katalonskom glavnom gradu , čijim ulicama ponosno maršira mnoštvo skinheada.U razgovoru sa jednim baskijskim redskinom (članom benda Mossin Nagant) koji je svojevremeno bio naš gost u Beogradu, dotakli smo se i teme o tamošnjim prilikama kada je ova subkultura u pitanju.Naime o katalonskim,a naročito skinhedima iz Barselone, kod ostatka Španije vlada mišljenje da su pomodari i da celu priču furaju pozerski.Moram da priznam da me je to u prvom momentu začudilo, jer imajući u vidu da iz Barselone dolazi jako veliki broj stvarno dobrih Oi! bendova, priča mi se činila pomalo neverovatnom.Ipak posle nekog vremena shvatio sam da i pored mana koje ima svaka scena, postoji tu i dosta rivaliteta između pet najsnažnija centara ovog pokreta (Madrid, Barselona, Bilbao, Sevilja i Vigo) pa otuda i ne čude međusobne kritike na račun onih drugih.ako se uzme u obzir da je Barselona veliki grad sa dugom punk/skinhead tradicijom, onda je jasno zašto će pripadnik konkurentske scene pokušati da ospori značaj Barselone. Tu nema ljubomore, već isključivo takmičarskog duha, biti bolji od drugog, što i nije tako loše.
Dvodelni dokumentarac ,iako je možda kratak po minutaži sadržajno odslikava duh katalonskih ćelavaca.U njemu možete videti da se priča sastoji iz tri dela, tj. tri intervjua različitih skinhead grupacija sa različitim političkim pogledima na suštinu subkuture. Nacional-Socijalisti (bonheadi) naravno imaju svoju verziju za koju će upućeniji o istorijatu pokreta znati da je neutemeljena jer rasno-šovinistički aspekt nema blage veze skinsima, zatim tu je ekipa antifašističkih skinheda (SHARP / RASH) koja sem sa stanivišta multikuturalnog aspekta pokreta govori i o revolucionarno-političkim pitanjima i na kraju treća grupacija koja se pojavljuje je independistička (secesionistička), po mom nekom viđenju jako zanimljiva sekcija čiji je glavni moto borba za nezavisu republiku Kataloniju.Sa navijačke strane o skinsima i njihovoj ulozi na tribinama,deo reportaže je posvećen i klubovima FC Barseloni i FC Espanjolu, a ja sam na vrhu teksta kao što se da videti postavio fotku sa južne tribine Kamp Nou stadiona FC Barselone, gde levičarski i antifašistički skinheadi pale zastavu Kraljevine Španije.Navijači FC Barselone su ogromnom većinom levičari i katalonski independisti, pa je i to jedan od razloga zašto treba obratiti više pažnju na njihovo izlaganje u emisiji.
Na kraju izvinjavam se svim ljudima sa srpskog govornog područja i šire što nema titla na srpskom ili makar engleskom jeziku,ali se u isto vreme i nadam da ćete ponešto razumeti s obzirom da su španske sapunice na ovim prostorima ostavile traga i ako ništa drugo pomogle nam da imamo makar kakve-takve koristi sa lingvističke strane.

Ultras Granata (intervju)

2011-12-28T15:54:00.000-08:00

Stari stadion Filadelfija je mesto na kome smo uradili intrevju sa Joe i Ferrucciom,ljudima iz vrha Ultras Granate.Filadelfija je izabrana baš iz tog razloga što za nove generacije tifoza Torina evocira prošlost bogate istorije i uspeha.

Istorija vaše grupe je kompleksna,a prošlost burna.Možete li da nam kažete kako je nastala Ultras Granata?

Sredinom 60-ih grupa ’Fedelissimi’ (jedna od bitnijih na tribini Maratona), predstavljala je kičmu organizovnih tifoza u periodu u kome je bilo značajnih previranja među mlađim članovima.Nešto kasnije podmladak pravi zaseban transparent Commados Fedelissimi, dok ostali nastavljaju da deluju u okviru postojeće organizacije.Iz nedelje u nedelju među navijačima su se smenjivali razni nazivi (Panthers, Tupamaros, Fedayn..itd) zavisno od toga ko je bio aktuelan na međunarodnoj sceni. Ipak ime Commandos se najčešće koristilo,pa je u skladu s tim odlučeno da se transparent kači na sredini tribine.Godine 1970 igrala se utakmica Torino-Vićenca koju je sudio Rossario Lo Bello i tu je sve počelo: crveni kartoni, dva penala u korist gostiju za poslednjih pet minuta pri našem vođstvu i na kraju poraz rezultatom 2-3. Karavani automobila razjarenog naroda dali su se u poteru za sudijom, nered i haos na ulicama obeležili su dan,a novine su u narednom broju označile navijače koji su učestvovali u tim događajima kao ’ultrase’.Ovaj termin je naišao na pozitivnu reakciju kod ljudi,stoga je odlučeno da grupa ponese baš taj naziv.Krenulo se sa izradom transparenata na kojima se nalazila lobanja po sredini,mada su ’ultrasi’ bili sastavni deo kluba ’Fedelissimi’ sve do 1973, kada je trener Giagnoni smenjen od strane uprave.Želja navijača je bila da Giagnoni ostane na toj poziciji, što bi značilo borbu sve do samog kraja.Međutim ’Fedelissimi’ su predstavljali meku liniju, sukob među nama je otpočeo, i posle nekog vremena se završio cepanjem članskih karata mlađih tifoza,koji su ljutito napustili kancelariju Karla Alberta.Na samom početku nam je bilo važno da budemo priznati kao nezavisan klub navijača koji će imati svoje prostorije,društveni status i zvanično ime,pa je tako i nastao naziv ’Maratona Club Torino Ultras Granata’ koji je i dalje u upotrebi.Imajući u vidu gore izložene stvari vezane za istoriju grupe,neki će reći da smo kao klub navijača nastali 1973,a da kao pokret delujemo od 1969.Dobra i loša tifo izdanja ne zavise od toga kakve partije pruža fudbalski tim,već sve isključivo zavisi od zajedničkog rada nas članova.Tako na primer pripadništvo ultra pokretu može da izađe iz mode,ali mi ćemo i dalje da pravimo dobu atmosferu,pa čak i da privučemo veći broj ljudi iako FC Torino ne igra onako kako se od njega očekuje.Vodeći članovi ne moraju da budu striktno birani među onima koji se ne ustručavaju da upotrebe pesnice u sukobima, već je poželjno da tu budu i osobe koje će vas na pravi način reprezentovati, oni koji su u stanju da održe odnos dijaloga sa društvom i novinarima.

Na popularnoj ''Curva Maratona'' vi ne delujete sami. Koje se još grupe nalaze na tribini i da li postoje razlike među vama?

Odmah do nas sa leve strane nalazi se Granata Korps, dok su sa naše desne strane Leoni.Grupa Leoni je tu već decenijama i čine je izbačeni članovi ekipe ’’Fedelissimi’’.Njih karakterišu manje radikalni stavovi tifoza, isključivo zainteresovanih za folklorni aspekt učestvovanja u pravljenju dobre atmosfere,što i nije tako loše za samu tribinu.Granata Korps su nastali u okviru naše grupe od strane onih koji se nisu slagali sa zvaničnom politikom Ultras Granate.To ipak ne znači da onaj ko je član Ultras Granate po svaku cenu mora imati suprotne stavove od njihovih, niti se zahteva od naših članova da poseduju partijske knjižice kao uslov za pristupanje grupi.
U svakom slučaju nema ništa lakše od toga da ljudi iz naših redova, koji se ne slažu sa idejama Granate Korps započnu politički konflikt, ali to niko od nas zaista ne želi.Zato bih ovom prilikom hteo da istaknem kako članovi Granate Korps i Ultras Granate slobodno mogu da pogledaju u oči jedni drugima, a ja u ovom intervjuu ne želim da kažem ništa loše o njima, jer bi bilo nekorektno pričati o nekome ko nije prisutan.

Generalno u Italiji vlada uverenje da pravi torinjani navijaju za FC Torino,dok je FC Juventus tim za koji navijaju došljaci.Da li se slažete sa ovom konstatacijom?

Moje mišljenje je da ljudi otprilike na taj način i posmatraju navijačka jezgra,međutim razlike nisu baš tako jasne kako se mnogima od vas čini: recimo imate južne krajeve koji masovno prate FC Torino,dok Pijemont važi za pokrajinu u kojoj Juventus ima prevlast.Potencira se priča o FC Torinu - klubu srednjih i siromašnijih slojeva na jednoj,odnosno FC Juventusu - klubu bogatih na drugoj strani,ali ako bismo dublje sagledali sociološku konotaciju,mogli bismo da konstatujemo da je Toro tim za koji navijaju široke narodne mase, dok za Juventus navija plemstvo.U smislu ukorenjenosti tifo kulture Toro je mnogo homogeniji,pa se samim tim javljaju velike razlike između naše i tribine Juventusa.

A kada je reč o broju posetilaca na stadionu kakav je tu odnos snaga?

Takođe i ovde smatram da postoji razlika u posvećenosti,jer je naš prosek uvek 30.000...kada osvajamo Skudeto taj broj može da dosegne 40.000.Juve može da ispuni ceo stadion u trenutcima kada sve ide po planu,ali zato će na utakmici Juventus-Ascoli na primer biti 5.000 gledalaca ako pada kiša ili je tim na sredini tabele.

Na gostovanjima van zemlje,koji su strani navijači ostavili na vas najjači utisak (ko vas je što se kaže impresionirao) .. navedite mi bitne razlike između vaše i stranih grupa?

Razlike u mentalitetu nisu ostavile na mene bog zna kakav utisak ako ste na to mislili.Italijanski navijač u inostranstvu će biti primećen samo ako nosi boje kluba i tu sve prestaje: stranci ne razlikuju obične navijače od ultrasa, baš zbog toga što njihove grupe ne razumeju konotaciju određenog načina oblačenja, tj. mode koja je kod ultrasa prisutna.Sa lokalnim navijačima nemamo nikakvih problema.Koliko se sećam poslednji ozbiljniji incident dogodio se u Insbruku kada smo se sukobili sa policijom,jer su organizatori u želji da zarade veći novac od karata nagurali 20.000 ljudi u objekat koji prima 15.000 gledalaca.Mi smo jednostavno tada bili prinuđeni da probijemo u susedni sektor kako bi napravili više prostora,a policija je nakon toga pustila kerove na nas.Za sve ovo dobar deo krivice snosi sportsko društvo,jer ne možete navijače da smestite na montažne tribine gde je slaba vidljivost i gde je ugrožena bezbednost pojedinca.
Recimo 80’-ih u Molenbeeku se desilo da je prilikom pokušaja otimanja transparenata pala ograda (da ne napominjem kako je objekat više ličio na kokošinjac nego na stadion).Iznenada našli smo se okruženi policajcima, pa je Pianelli stao ispred nas misleći da ulećemo u teren da bi pravili incidente.

U okviru italijanske lige koja zanimljiva gostovanja bi izdvojili?

Pre nekoliko godina kada smo se borili za Skudeto,otišli smo put Firence u četiri dupke puna autobusa.Kiša je padala kao luda, a mi smo i pored toga išli kroz grad u korteu kao pravi tifozi.Na samoj utakmici cela tribina je navijala svih 90 min. iako smo gubili od domaćina rezultatom 4-1.E sad nevezano za Italiju meni lično je najlepše gostovanje bilo u Nantu kada smo pobedili sa 4-0. Takođe će mi u sećanju ostati i Štutgart,gde smo se i pored poraza super proveli,i čak doneli odluku da namerno pokvarimo autobus samo da bi ostali jedan dan duže.

Koliko su žene prisutne na Curva Maratona?

Pa recimo da ih ima oko 35%, nekad više nekad manje zavisno od utakmice.Ne postoji grad gde žene na tribini imaju baš toliko aktivnu ulogu,međutim one ovde uvek dolaze u velikom broju.

Vaš odnos sa grupama drugih klubova?

Oficijelno prijateljstvo postoji sa Đenovom,Fiorentinom i Laciom (Granata Korps je zasnovala ovo poslednje).U korektnim odnosima smo sa Pizom,Barijem i Milanom..zatim tu dolaze još neke grupe prema kojima ne gajimo ni ljubav, ni mržnju... i na kraju spomenuo bih zaklete neprijatelje : Juventus, Atalanta, Roma, Sampdorija i Inter.

Da li je bilo ljudi u okviru grupe koji su pokušavali da je ispolitizuju ili iskoriste zarad nekakvih skrivenih motiva?

Kolektiv sa izraženom navijačkom svešću poput naše, uvek se trudio da spreči monopolizaciju pojedinaca koji su želeli da vrše politički uticaj, mada je takvih bilo jako malo.Nikada nije moglo da se desi da grupa bude pod uticajem određenog trenda,samo zato što je vođa sledio taj politički trend.Baza se od početka dosledno držala osnovne ideje : opšti interes preovladava nad interesom pojedinca unutar grupe,a sve ideologije koje nisu vezane za fudbal držaće se podalje od ove ideje.

Poslednjih godina dešavale su se neprijatne scene tokom derbija, ali izgleda da se situacija poprilično smirila.Šta je to što je uticalo na promene u ponašanju?

Ranije smo rizikovali zatvor zbog nekih akcija koje je bilo moguće izvesti bez većih problema.
Danas međutim niko ne želi da se upušta u nešto što je rađeno prethodnih godina,s obzirom na to da će vas policija zaustaviti i pre nego što stignete do svojih suparnika.Činjenica da smo skoro pa prihvatili jedni druge zarad viših ciljeva je nešto što niko ne poriče, ali interpretirati baš na ovaj način trenutnu situaciju deluje u najmanju ruku neobično.Naravno,ako se desi incident na derbiju mi ćemo znati kako da odreagujemo ’’ovo ne treba posmatrati sa stanovišta obostrane koristi,niti sa stanovišta pakta o nenapadanju’’.

Možete li da mi kažete nešto o organizacionim detaljima vezanim za sekcije navijačke grupe Ultras Granata?

Ideja mnogih ljudi je bila da osnuju sekciju,ali nakon prvih godina entuzijazma niko više nije znao šta se s nekima od njih dešava,niti su se pojavljivale na stadionu. Što se tiče onih koje su nastavile sa radom (a imaju više filijala), mi smo u svakom slučaju uvek bili voljni da im ekonomski pomognemo kako bi mogle uredno da obavljaju svoje aktivnosti.Sekcije obično izrađuju transparente sa velikim natpisom ’Ultras’,a onda ispod ili pored stavljaju ime regiona ili grada iz koga dolaze.Na taj način one ponosno iskazuju svoje poreklo, jer se po tome sasvim jasno vidi čija su podgrupa.Treba ipak istaći da su najveće sekcije one koje dolaze iz Ligurije i Centralne Italije,za šta je zaslužan momak iz Groseta čije ime je Riccardo Ceccarelli.

Kakvo je vaše mišljenje o intervjuima koji su se ranije pojavljivali u Supertifu?

Želeli bi ovom prilikom da podsetimo članove onih grupa sa kojima smo manje ili više u neprijateljskim odnosima,da bez obzira na sve razlike ima jako puno toga što nas spaja i po čemu smo identični.Nepotrebno je iznositi neke stvari pred novinarima na takvom mestu,jer time samo diskreditujete grupu dajući povod štampi da vas predstave kao idiote iako to niste.Čitajući novine pripadnici grupa bi trebalo da budu zahvalni na objavljenom materijalu,međutim često se dešava da je samo nekoliko redova ispod celoj priči izvrnut kontekst.Mediji bi sigurno bili srećni da smo zaista svi budale ili kriminalci za šta nas smatraju.O nama ultrasima je veoma inspirativno pisati,omalovažavati nas ili suzbijati naše akcije kada je to neophodno.Najlakše je udariti na nas, nego se suočiti sa teškom socijalnom situacijom,jer je vrlo dobro poznato da mi ništa ne radimo iz interesa niti ima bilo koga ko bi nas pokrivao.

Staljin vs Hitler (strip)

2011-12-08T09:23:00.000-08:00

Ceo strip na srpskom jeziku:

Prvi deo
http://img507.imageshack.us/img507/4020/510876242b82a1e0e7ao.png
Drugi deo
http://img607.imageshack.us/img607/2130/510876246c4ba8afdcbo.png
Treci deo
http://img534.imageshack.us/img534/8205/51087625058c07f3149o.png
Cetvrti deo
http://img51.imageshack.us/img51/2650/510876256ff769a24a8o.png
Peti deo
http://img31.imageshack.us/img31/4867/51087626036b513be68o.png
Sesti deo
http://img843.imageshack.us/img843/6779/51087626469c63131a6o.png
Sedmi deo
http://img830.imageshack.us/img830/7751/5109006655d3b2494c5o.png
Osmi deo
http://img440.imageshack.us/img440/2179/510900667d1af036090o.png
Deveti deo
http://img35.imageshack.us/img35/7392/510900669c398f58e7do.png
Deseti deo
http://img24.imageshack.us/img24/3448/510900673e1042b89ffo.png
Jedanaesti deo
http://img819.imageshack.us/img819/4038/5109006755d114ea21bo.png
Dvanaesti deo
http://img507.imageshack.us/img507/4825/5109006833f87cf5b18o.png
Trinaesti deo
http://img140.imageshack.us/img140/7762/510902317151d849ea6o.png
Cetrnaesti deo
http://img825.imageshack.us/img825/7494/510902325fb48d7aff3o.png
Petnaesti deo
http://img847.imageshack.us/img847/1808/510902343bf52c6e3e9o.png
Sesnaesti deo
http://img6.imageshack.us/img6/5135/510902389407751a640o.png
Sedamnaesti deo
http://img703.imageshack.us/img703/3429/510902393b28a86165fo.png
Osanaesti deo
http://img163.imageshack.us/img163/759/510902401b0a2baa171o.png
Devetnaesti deo
http://img43.imageshack.us/img43/462/51090436548c11c6bcdo.png
Dvadeseti deo
http://img249.imageshack.us/img249/3827/510904367c6232d8457o.png
Dvadeset prvi deo
http://img820.imageshack.us/img820/7950/5109043750114d83ecao.png
Dvadeset drugi deo
http://img26.imageshack.us/img26/9620/51090438174af575f10o.png
Davdeset treci deo
http://img638.imageshack.us/img638/4071/5109043899a04072732o.png
Dvadeset cetvrti deo
http://img577.imageshack.us/img577/3629/510904395f3c82d166co.png
Dvadeset peti deo
http://img404.imageshack.us/img404/8316/51088263462c0833d12o.png
Davadest sesti deo
http://img403.imageshack.us/img403/5342/51088263849e26bd09co.png
Dvadeset sedmi deo
http://img221.imageshack.us/img221/1038/510882640e97d040affo.png
Dvadeset osmi deo
http://img37.imageshack.us/img37/8169/510882642b634f78f03o.png
Davdeset deveti deo
http://img684.imageshack.us/img684/6459/510882644ef1620e956o.png

Ternana-Sorrento (novembar 2011)

2011-11-25T12:15:00.000-08:00

Konačno je i njima krenulo! Fudbalski klub Ternana iz grada Terni ,južne Umbrie, koja je svojevremeno igrala dva puta u Seriji A (sezone 72/73 i 74/75) , posle višegodišnjeg tavorenja u nižim ligama , na pragu je da ponovo uđe u Seriju B i tako ukrsti koplja sa timovima čiji je cilj elitno italijansko takmičenje Kalčo.Ternana se trenutno nalazi na čelnoj poziciji treće lige Lega Pro Prima Divisione sa 28 bodova, i kako stvari trenutno stoje, velike su šanse da se do samog kraja održi na vrhu tabele.Finasijsko stanje ovog kolektiva je danas daleko bolje,stadion Libero Liberati nije više sablasno prazan, a na atmosferi koju prave navijačke grupe Freak Brothers i Red Boys pozavideli bi mnogi prvoligaški klubovi u Evropi.Snimak južne tribine datira od 20. novembra ovog meseca kada je Ternana igrala protiv Sorrenta.

Mister X ! (Belorusija)

2011-11-11T14:53:00.000-08:00

Bend ’’Mister X’’ oformljen je 2002 godine kada su se Boris (bivši član Oi! Bombers-a) i BanCar (bivši član Mister X-a) sastali u gradu i nakon par ispijenih piva odlučili da privuku pažnju beloruske javnosti u vezi sa Oi! muzikom.Posle par pokušaja da se nađe dobar basista i bubnjar, članovi novog sastava sa ponosom daju sebi ime ’’Mister X’’.Na samom početku preuzimaju i obrađuju neke pesme od Oi! Bombers-a koje su uvežbavane na brojnim probama.I konačno 2003 godine bend pravi svoju prvu svirku.. Tokom prethodnog perioda Mister X je svirao na mnogim koncertima širom Belorusije,Rusije,Poljske i drugih zemalja.Važno je napomenuti,pogotovo za one koji su živeli u uverenju da je ovaj bend iz Minska, da su tu definitivno napravili omašku,jer ovaj sastav dolazi iz Grodna.Možda ih je bliska povezanost članova benda sa navijačima fudbalskog kluba MTZ Ripo (današnji Partizan Minsk) navela na takvo razmišljanje,pogotovo što najverniju publiku Mister X-a čini upravo navijačka grupa ’’Side 10’’ iz glavnog grada Belorusije.
Predstavljen vam je snimak sa jedne od njihovih živih svirki,pa procenite sami. Što se nekog mog ličnog mišljenja tiče,opisao bih to kao originalan Oi! zvuk istočnoevropske (sovjetske) škole,nešto što se retko čuje!

Pesme:

Уличная молодежь
http://www.youtube.com/watch?v=dk1RQqs-XGw
Street
http://www.youtube.com/watch?v=e0sycn6gRKA
Oi!
http://www.youtube.com/watch?v=4QSB7moHNSU
ВыходнOi!
http://www.youtube.com/watch?v=hZgN7Wpaqqs

Italijanska navijacka scena (novembar 2011)

2011-11-10T18:47:00.001-08:00

Livorno-Gubbio

slike u punoj velicini:
http://img225.imageshack.us/img225/6553/22613956.jpg
http://img337.imageshack.us/img337/8528/20212067.jpg
http://img855.imageshack.us/img855/3410/85783075.jpg

Fiorentina-Genoa

slike u punoj velicini:
http://img406.imageshack.us/img406/9334/31266987.jpg
http://img708.imageshack.us/img708/6866/87804724.jpg
http://img802.imageshack.us/img802/7039/41052703.jpg

Pisa – Benevento

slike u punoj velicini:
http://img818.imageshack.us/img818/4528/76882536.jpg
http://img192.imageshack.us/img192/7512/20484117.jpg
http://img69.imageshack.us/img69/7307/49616376.jpg

Patria Socialista (RASH Roma)

2011-10-27T06:08:00.000-07:00

DOKUMENTARAC BR2:
http://www.youtube.com/watch?v=QfLMhKiWteg&feature=related

Ako se za neku od RASH Skinheads sekcija može reći da je dobro organizovana i militantna ,onda je to svakako RASH Roma.Stoga vam ''Crveni Skinhed'' predstavlja dokumentarac o organizaciju Patria Socialista čiji su osnivači upravo redskinsi iz Rima,a čiji statut možete pročitati ispod :

Patria Socialista

Socijalistička Otadžbina (Patria Socialista) je sinteza mišljenja i delovanja koja u sebi kombinuje viziju ''romantičnosti'' i smelosti života.

Patria - ideja kulturne zajednice,tradicije,zemlje i naroda, sila koja ujedinjuje i gura napred.Organski koncept početka nadgradnje.

Socialista - sadržaj i oblik u suprotnosti sa buržoaskim načinom življenja, postavlja princip ''neophodnosti'' kao rotacionu osu ljudskog života. Ova premisa suočava se sa krizom kulturnog indentiteta stavljajući kulturni identitet na prvo mesto, dok je ekonomska politika u drugom planu.

Socijalistička Otadžbina pothranjuje svoju snagu uverenjem da je neophodno prekinuti sve veze sa dekadentnim ponašanjem i nihilizmom, jer nije cilj nastupati defanzivno i zatvarati se u čauru intelektualne svojine, već delovati ofanzivno na krilima ideala,strasti i prekopotrebne volje.

Živeti ne znači zatvoriti se u četiri zida,već nastaviti borbu!

Apatija koja obuhvata sve sfere života pojedinca,povezana je sa padom bilo kog principa ili ideje koji mogu nadmašiti pitanje ekonomske sfere utilitarističkog društva.

Svemu ovome Patria Socialista objavila je rat, i pre nego što se suprotstavimo programski i politički, radićemo na fizičkoj obuci bez koje nijedna planirana akcija ne može biti sprovedena u delo.Borbena formacija se ne može odvojiti od pravde, hrabrosti, časti, požrtvovanja i lojalnosti.Samo pratite ove vrednosti, i biće vam jasno da članovi organizacije baziraju svoju borbu na konceptu svetosti legionarske misije,kulture,fizičke obuke i kulture tela. Mi radimo na ostvarenju najviših ciljeva, trudimo se da budemo hrabriji jačajući svoje stavove, u borbi protiv iskušenja, ljudske slabosti i svih prepreka ovog vremena.Ono što želimo je da budemo vodeći svojim primerom.

Jer Socijalističku Otadžbinu drži na okupu :

-Ideja izjasniti se o svom identetu.
-Struktura koja omogućava izjašnjavanje o svom poreklu.
-Formacija koja propagira određeni način delovanja.-Organizacija koja ima svoj cilj i čiji članovi se slobodno izjašnjavaju o svojoj volji.

Italijanski levičarski ultrasi (video)

2011-10-15T04:50:00.000-07:00

Milan-Fiorentina 04/05
http://www.youtube.com/watch?v=Z2MvIcbqOGc

Atalanta-Brescia 05/06
http://www.youtube.com/watch?v=dROx5Qvr-AI&feature=related

Fiorentina-Genoa 03/04
http://www.youtube.com/watch?v=O_EujERqfE8

Modena-Pescara 04/05
http://www.youtube.com/watch?v=JokJLoBG648

Livorno-Juventus 05/06
http://www.youtube.com/watch?v=aFZ1WFIZEDA&feature=results_video&playnext=1&list=PL324461CFD5182F81

(Milan, Fiorentina, Atalanta, Genoa, Modena i Livorno)

Intervju: Original 21 (FC AEK)

2011-10-04T09:32:00.000-07:00

1. Da li možeš da nam se predstaviš za početak i kažeš iz koje podgrupe/kluba dolaziš?
Mi smo H. i A. dolazimo iz R21-Aleksandrupoli Kluba i R21-Gost Kluba Solun.

2. Da li možete da nam kažete nešto više o vašoj ultra grupi „Oridžinal 21″ (politička orjentacija, kakvu organizaciju imate…)?
Tokom šestdesetih je postojalo mnogo navijačkih grupa koji su bodrili A.E.K., ali su se 1975. godine najfanatičniji navijači okupili i oformili grupu pod nazivom „Kapija 21″ (jedna od tribina našeg srušenog stadiona u N. Filadelfiji). U 1979. godine, jezgro i najradikalniji navijači su izašli iz Kapije 21 i stvorili novu grupu pod nazivom „Oridžinal 21″ zbog toga što su smatrali da se K21 ne drži ideja zbog kojih je osnovana. 1982. je godina kada je grupa počela sa radom, sa malom grupom ljudi ali posvećenoj. Kako bi se bolje razumela tadašnja situacija, dovoljno je reći da je svaka protivnička grupa dolazila u Filadelfiju bez straha ili oklevanja, samim tim prvi koraci nove grupe su bile simbolične akcije protiv rivala. Prva akcija je usledila na prvoj sledećoj utakmici protiv Olimpijakosa, kada je oko trideset članova grupe sa šestdeset Molotovljevih koktela napala i spalila prvi voz sa navijačima protivnika. Kao grupa su se okupljali na tribini „Skepasti“ (kapije od 9 do 11) koja se nalazila na suprotnoj strani kapije 21. Ta tribina je ranije bila posvećena gostujućim navijačima sve do te godine kada je prva generacija grupe R21 razvila trans sa lobanjom na crnom, koja je predstavljala nezavisnost naše tribine i simboličnu smrt svim našim neprijateljima. Sektor za gostujuće navijače je pomeren na suprotnu stranu do kapije 21 i od te godine glavna navijačka grupa koja bodri A.E.K. je Oridžinal 21. „Domatiaki“ je naš glavni klub, tako je nazvan zato što je mala prostorija, nalazi se na pet stotina metara od stadiona Aposotlos Nikolaidis ili poznatiji kao Leoforos, još jedan simbolični akt protiv naših rivala. U kasnim osamdesetim ideje na kojima je osnovan R21 se šire kroz celu Grčku i otvaraju se klubovi u svim većim gradovima, njihova svrha je da podrže A.E.K. na svim utakmicama bez obzira na cenu, opasnost i ostale poteškoće.
Kao grupa se trudimo da nemamo političke stavove jer za nas A.E.K. predstavlja jedinu ideju. Ono što je karakteristično za našu organizaciju je da svaki Oridžinal klub nema predsednika ili neku vrstu uprave. Svi naši klubovi su otvorena društva, kolektivi gde su svi navijači jednaki i gde slobodan izbor, učestvovanje i ekonomska nezavisnost predstavljaju jedne od glavnih principa naše grupe. Svoje odluke donosima zajedno i samo pod pritiskom zakona smo morali da se odlučimo na neke poteze protiv naše volje. Pored toga što ne želimo da se politički izjašnjavamo, ne možemo da zatvorimo oči na neke stvari koje nisu vezane za A.E.K. Kao članovi društa imamo svoju dužnost da izjasnimo naše nezadovljstvo sa nekim događajima kao što su ubistvo Aleksisa 6. decembra, NATO bombardovanja, situacija sa Palestinom, Globalizacija… Ove poteze povlačimo zato što smatramo da treba delujemo u ime svih, dakle mi ne protestujemo samo za stvari koje se tiču fudbala već i za one koje se tiču celog društva kao što su rasizam, policija i brutalnost države.

3. Recite nam nešto više o istoriji vaših klubova(Aleksandrupoli i Gost Klub Solun)?
Aleksandrupoli je grad na severu Grčke blizu granice sa Turskom, udaljen je od Atine 900 kilometara. Većina stanovništa čine hrišćani koji su izbegli iz Male Azije, istočne Trakije i Pontosa. Između 1987. i 1988. godine(kada je došlo do eskaliranja nasilja na utakmicama širom Grčke) ispunjeni su snovi i ambicije navijača A.E.K.-a, osnovan je klub u centru grada blizu železničke stanice. Od tada je otvoren svakog dana. Ovaj klub se smatra jednim od najvažnijih izvan Atine i o tome govori i amblem grupe „R21 Bomba“ koji je prvi put korišćen od strane ovog kluba a kasnije postao i simbol cele grupe.Klub u Solonu je poznat kao Gost Klub. Prvi put je nastao 1986. godine u zapadnom delu grada i oko njega su se okupljali studenti. Ono što je karakteristično za njega je da često menja lokaciju, poslednja je bila u Luludadika naselju u centru grada. Kao grupa su uvek diskretni.

4. Da li možete da nam spomenete neke bitnije događaje koji su označili istoriju vaše grupe?
Kao događaji za koje će se svi navijači složiti su odlazak za Beograd za vreme bombardovanja 1999. godine ili gostovanje u Konstantinopolju protiv Galatasaraja bez karata, kao i mnoga gostovanja u Grčkoj gde nam je bio zabranjen odlazak i gde smo bili u mnogom manjem broju u odnosu na domaćina, čak i kada je petnaest hiljada domaćih navijača oko tebe kao na finalnoj utakmici protiv Panatinaikosa ili odlazak u Pirej i takva slična gostovanja na koja se navijači retko pojave zbog velike mogućnosti od poraza od strane rivala. Što se tiče naših ličnih mišljenja, rušenje našeg stadiona i tribine Skepasti je nešto što je ostavilo dubok trag na našu grupu. Pored događaja istoriju su obeležili i ljudi koji za nas u Oridžinalu predstavljaju heroje kako zbog svog odnosa prema grupi tako i zbog svojih postupaka koji su dosta doprineli slavi i renomeu grupe. Ne želimo da ulazimo u detalje jer su to stvari koje treba da ostanu u okviru našeg kluba.

5. Možete li da nam kažete sa kojim grupama imate prijateljstvo i nešto više o njima?
Što se tiče zvaničnih prijateljstava, imamo ih sa „Komando Ultra ’84″ i sa bivšog grupom „Brigejt Autonomo Livornezi“ a sada Livornezi i Vizitors. Istina je da su putem interneta neki naši članovi ostvarili lične kontakte sa drugim navijačima što je rezultiralo posetama navijača iz raznih grupa kao što je „Ultras Sent Pauli“, pored njih u posetu su nam dolazili navijači Partizana, Fenerbahčea iz grupe „Vamos Bien“ i ostali. U većini situacija smo im uzvratili posetama ali su to više lični kontakti. Sa KU ’84 i bivšom grupom B.A.L. je više od prijateljstva, pogotovu sa Francuzima sa kojima imamo prijateljstvo još od početka devetdesetih. Dolazili su nam u posetu mnogo puta, na mnogo evropskih gostovanja i sa druge strane smo doživljavali isto gostoprimstvo. Obe grupe smatramo bratskim, tako da ćemo kao i uvek do sad biti tu za njih. Mnogi smatraju da su naša prijateljstva zasnovana zbog istih političkih stavova ali nije samo zbog toga.

6. Da li možete nešto više da nam kažete o kontaktima sa navijačima Partizana?
Radi se o velikoj priči i bolje je pitati navijače Partizana kakvi su njihovi stavovi prema nama i kakvu relaciju imamo danas. Napomenućemo samo neke kontakte koje smo imali tokom istorije.Pre određenog broja godina, smatrali smo ih braćom. To smo i potvrdili na fajnal foru u Barseloni 1998. godine kao i na prijateljskoj utakmici 1999. godine. Znamo da oni imaju različito mišljenje kada su u pitanju termini bratstvo i prijateljstvo. Mislimo da su oni otkrili da nemamo iste stavove na meču Partizan-Marsej kada je na tu utakmicu otišao kombi sa navijačima A.E.K.-a iz Soluna, dvojica su otišli na južnu tribinu dok su šestorica bili sa navijačima Marseja u gostujućem sektoru. Kao događaj kada nam je postalo jasno da jake veze između naših grupa nema je transparent „ΠΕΙΡΑΤΕΣ ΤΟΥ ΟΝΕΙΡΟΥ“ manje A.E.K.-ove grupe koji je poklonjen Grobarima i koji smo sledeći put videli u rukama paokara koji su tvrdili da su im navijači Partizana dali. Razumemo da oni imaju prijateljske veze sa ostalim grupama u Grčkoj ali taj događaj smatramo kao čin nepoštovanja prema nama. Odlukom šestorice navijača da ne budu sa Grobarima ne predstavlja nepoštovanje pre njima već njihove dobre odnose sa KU ’84, pored toga zajedno sa njima smo bili u mnogo težim situacijama. Sa druge strane ne smatramo Grobare našim neprijateljima, bili smo na basketu protiv Partizana 2004. godine i tada je samo manji deo njih bio protiv nas čak i pored toga što su se neki sukobili sa nama u Lamiji. Jasno nam je da su napravili svoj izbor i poštujemo ga nebitno da li nam se sviđa ili ne. Danas postoje samo neki lični kontakti koji su normalni jer kao ultrasi imamo neke iste stavove bez obzira na državu, religiju i politička mišljenja.

7. Za nas iz Srbije je neshvatljivo da budete prijatelji sa navijačima koji dolaze iz Turske, kada je poznato da A.E.K. kao klub predstvalja ljude koji su prognani sa tih prostora, kako objašnjavate ovo?
Ovo je velika stvar tako da ćemo biti obuhvatniji što je više moguće. Prvo, ovo prijateljstvo se zasniva na ličnim kontaktima određenih ljudi. A.E.K. predstavlja centar kulture hrišćana koji dolaze sa područja Anadolije i Balkana. U ranima ’20-tim oni su izbegli sa tih prostora i ako smatramo da je izvršen genocid i proterivanje grčkog stanovništva to je zbog Turske armije i njihove politike. Smatramo da obični Turci nisu imali nikakve veze sa tim. Kao unuci ljudi koji su proterani čuli smo mnoge priče o Turcima koji su pomagali i skrivali naše pretke kao što su to oni činili prilikom invazije Rusije na Tursku. Mi prepoznajemo to, kao što znamo da su i Turci patili od te iste vlasti i politike. Kultura ljudi koji predstavljaju A.E.K. nema nikakve veze sa „mržnjom“ prema Turcima čak iako su naši preci silom proterani sa tih prostora. Kada neko pokuša da vam oduzme ponos i čast, oni su ustali ne misleći na svoje živote i to je naš duh. Ne možemo smatrati turske navijače našim neprijateljima samo zbog njihove nacije i religije. Smatrali bi smo ih u slučaju nepoštovanja ali to nema nikakve veze sa onim pomenutim. Čak i danas nas nazivaju Turcima, možete zamislite kako su se onda ponašali Grci prema našim precima kada su došli ovde. Na kraju, A.E.K. je naša religija, Konstantinopolj je naš grad i žuta i crna su naše boje.

8. Možete li da nam kažete koje ultra grupe su vaši najveći neprijatelji i nešto više? Svaku ultra grupu smatramo neprijateljima. Isti stav imamo pre svim grupama u Grčkoj.

9. Sa kojom grupom, sa druge strane, imate najveće rivalstvo i nešto o njemu?
Intezitet sukoba sa drugim grupama se razlikuje u periodima. Sredinonm ’90-ih smo imali više sukoba sa navijačima Olimpijakosa kao jedan od razloga je bio i Dušan Bajević dok smo sredinom prošle decenije najviše sukoba imali sa navijačima Panatinaikosa. Sa druge strane imamo najveće rivalstvo ali ne sa grupom već sa policijom. Još od vremena Vojne Hunte, čuli smo priče o sukobima sa policijom koji su povezani sa društvenim razlozima. U današnjem vremenu je neprijateljstvo još više izraženo. Policija je zajedno sa bivšim predsednikom kluba Demisom Nikolaidisem 2004. godine uhapsila važnije pripadnike grupe Oridžinal 21 koji su okarakterisani kao „anarhisti“.

10. Da li vaši klubovi imaju sukobe sa klubovima drugih timova(posebno nas zanima klub u Solunu)?
U Aleksandrupoliju je teško verovati da neki drugi lokalni klub može da nam se suprostavi. Poslednji sukob smo imali sa navijačima P.A.O.K-a u našem gradu kada su oni igrali meč u odbojci protiv lokalnog tima. Uspešno smo odbranili napad na naš klub i imali smo dobar sukob u centru grada.U Solunu je grupa ko što smo već rekli dosta diskretna i pažljiva. Svesni smo toga da se nalazimo u vrlo neprijateljskom gradu ali ono što karakteriše našu grupu je da se uvek pojavimo na utakmicama koje igra A.E.K. Zadobili smo poštovanje jer smo jedina grupa koja dolazi na gostovanja u Solunu bez policijske pratnje. Dobro znamo kolika je naša snaga i iz tih razloga ne možemo da ratujemo sa drugim grupa u Solunu, ali je bilo sukoba uglavnom oko stadiona posle utakmica.

11. Koje je vaše mišljenje o grčkoj navijačkoj sceni, da li napreduje ili nazaduje?
Od kako poznajemo navijačku scenu, mislimo da se trenutno nalazimo u najtežoj situaciji. Teško je objasniti razloge ali činjenica je da grčki navijači još pronalaze svoj identitet. Kao ultrasi se nalazimo na visokom nivou ali stadioni su mesta za strast a ne za bilokakav način života. Negde na putu smo se izgubili među svim „modelima“ navijanja, kod old skul grčkog navijača strast je bila mnogo pristunija iako nije bilo koreografija, navijačkog stila ili stila oblačenja… Verujemo da u eri interneta većina grupa radi „akcije“ samo zbog njega, pod „akcijama“ smatramo krađu transparenata kao lopovi ili podmetanje požara u zatvorenim klubovima. Ne znamo kakva su razmišljanja ostalih grupa u vezi grčke scene, tako da ne želimo mnogo o tome da pričamo. Ono što je sigurno je da su postojali pokušaji da se grupe okupe oko jednog stola kako bi se rešili problemi koji se tiču svih, kao što su skupe karte, policija, zabranjena gostovanja itd. ali napori nisu urodili plodom. Reč poštovanje je odavno zaboravljena i to ne samo između rivalskih grupa već između podgrupa jednog tima.

12. Kakvo je vaše mišljenje o navijačkim grupa iz Soluna?
Grupe iz Soluna su slične onima iz Atine. Koliko smo mi upoznati sa njihovim radom, kao ultrasi se nalaze na visokom nivou. Uspeli su da organizuju svoje klubove na nivou, kao i na svakoj grčkoj tribini atmosfera je odlična. Stvar je u tome kako upotrebljavaju reputaciju i snagu koju imaju.Svedoci smo da su navijači Iraklisa uspeli da svoj tim zadrže u eliti bar još jednu godinu(a to isto pokušavaju i sada iz istog razloga), takođe su uspeli u nameri da izbave svoje navijače iz zatvora(kako se dogodio incident bi trebalo njih da pitate…) ili sa druge strane to možda neko/nekoliko njih pokušavaju da svoje grupe pretvore u „biznis“? Ovo nije problem samo solunskih grupa već cele navijačke scene.

13. Jednom je važilo da su navijačke grupe iz Atine dominantnije u odnosu na one iz Soluna, da li misliš da je to i dalje tako?
Smatramo da je situacija ista a to se najbolje vidi prema klubovima Atinjana na severu i klubova solunskih timova na jugu. Takođe mislimo da je situacija bila ista i pre 10-15 godina ali se u ostatku Grčke promenila. Zbog velikih zabrana gostujućih navijača imamo smanjeno interesovanje u provincijama. Kao primer, navijač A.E.K.-a iz Kozanija je ove sezone mogao da ide na tri do šest gostovanja u Solunu ili na jedno u Larisi ali zbog svih zabrana koje važe on sa istim novcem može samo jednom da otputuje za Atinu.Ovo se događa svim lokalnim klubovima.

14. Kako putujete na mečeve u Atini i na gostovanja, kao i u kom broju?
Uglavnom putujemo autobusima i automobilima, manje javnim prevozom. Što se tiče broja, to zavisi od utakmice nekad idemo sa jednim autobusom nekada sa tri.

15. Šta mislite o srpskoj navijačkoj sceni?
Samo smo jednom bili na utakmicu u Srbiji tako da nemamo baš jasnu sliku. Zbog prisustva interneta imamo više informacija, iako on ne daje pravu sliku mislimo da je u redu da damo svoje mišljenje.Vrlo su nam dobro poznate navijačke grupe Crvene Zvezde i Partizana kao daleko najveće i najbolje srpske grupe. Verujemo da su poteškoće srpskog naroda tokom devedesetih godina, uz prisustvo ratne klime ostavile trag i na navijače. Tako da nas ne čudi što imate dve grupe koje su na samom vrhu(na svim poljima) na Balkanu. Kroz video prezentacije na internetu vidimo veliku disciplinu, od koreografija do načina na koji delujete i ekstremnu strast koju imate prema svojim klubovima. Koliko smo upoznati, nivo organizacije vaših ultrasa je na visokom nivou i za nas ljubornom. Takođe znamo da ste veliki rodoljubi i da ste to dokazali mnogo puta… Da nam se nije desio incident sa transparentom, sada bi smo rekli da je navijačka scena Srbije daleko najveća na Balkanu, uzimajući u obzir i poteškoće koje ste imali tokom ratova.

16. Hvala što ste uradili intervju sa nama.
Hvala vama!

Intervju uradio: Priština038

Srpska Tribina 21.05.2011.

Bologna Forever Ultras 1974

2011-09-29T08:57:00.000-07:00

Navijačka grupa ’’Forever Ultras’’ rođena je septembra 1974 u bolonjskoj pivari pod nazivom ’’I magnifici sette’’,kao rezultat spajanja prethodne dve ultra ekipe ’’Commandos’’ i ’’Brigate’’.Ostale grupe poput Panthersa,Boysa i Fedelissimi nisu učestvovale u ovom sjedinjavanju.Na utakmici italijanskog kupa između Bolonje i Fiorentine prvi put je istaknuta udarna zastava ’’Forever Ultras’’ 16 metara dugačka,da bi kasnije bila napravljena još duža od nekih 27 metara,koja se kačila na svakoj utakmici tribine Andrea Kosta kad god bi Bolonja igrala kod kuće.To je trajalo do sezone 2001/2002,a zatim je članovi skidaju sa ograde protestujući protiv snažne represije koja je zahvatila ultra scenu širom Italije.Doduše izuzetak je napravljen u martu 2007 na utakmici Bolonja-Frosinone; to je bio poslednji takav događaj pre nego što je doneta uredba od strane saveza da grupa koja želi da donese zastavu na utakmicu mora da traži specijalnu dozvolu od strane lokalnih vlasti.Naravno ultrasima u Italiji ova obaveza se činila preteranom i zamarajućom,stoga su se mnogi odlučili da deluju poput kežuala forsirajući anglo-saksonski stil navijanja.Što se tiče grupe ’’Forever Ultras’’ oni su zastavu ilegalno unosili,tako da se povremeno pojavljivala na ogradi,onda kada bi članovi odlučili da je istaknu.U vreme kada je ultra mentalitet dostigao svoj vrhunac,a to je bio period krajem 70-ih i početkom 80-ih,treba reći da su navijači Bolonje nosili sa sobom još jednu jako lepu zastavu ’’e la tua forza la nostra fede’’ (tvoja snaga je naša vera) dugačku 45 metara, koja je takođe isticana obično na domaćim utakmicama.

Grupa ’’Forever Ultras’’ negovala je navijački stil stare škole.Oduvek sam voleo performanse severne tribine koji su se sastojali od paljenja baklji i raznobojnih dimova uz pokoji barjak,više nego standardno navijanje iza kilometarskih transparenata.Bolonjini ultrasi nisu uspeli da odole šarmu jednog i drugog načina podrške koji je bio kombinovan par sezona, a mogli ste da vidite jako kvalitetna izdanja.Ipak,ako ostavimo po strani uobičajene performanse sa transparentima i sloganima,tribina 70-ih je kao što sam već naglasio izgledala fantastično.
Priča o grupi ‘’Forever Ultras’’ je ujedno i priča o 35-godišnjoj istoriji FC Bolonja.Osamdesete su bile jako teške,jer je tim tada igrao u nižim ligama.Naravno čak i tada masa ultrasa ga je pratila svuda na gostovanjima,bilo da je klubu išlo dobro ili loše.Logo URB’74 sa ukrštenim čekićima,po uledu da grb West Ham-a,pojavio se prvi put na tribini 1984 i to na zastavi sekcije ‘’Crevalcore’’.
Godine 1988 to postaje ujedno i simbol cele grupe.Kuriozitet koji treba istaći je i da je 1983 godine oformljena URB ženska sekcija,jedna od prvih (ako ne i prva) u ultra krugovima.Sve ove sekcije,kao i mnoge druge na utakmicama su nosile svoje transparente sve do 1993,kada je odlučeno da se za dobrobit grupe nosi samo udarna zastava FOREVER ULTRAS.Pored nje istorijski važne ekipe na tribini su još i ‘’MODS’’ odnosno ‘’Supporters’’.
Prva koju sam pomenuo (Mods) osnovana je 1982,a ono što je razlikuje od ‘’Forever Ultrasa’’ je potpuno drugačiji mentalitet.Ukratko za nju bi se moglo reći da je veoma desničarski nastrojena,prema tome to je bio jedan od razloga zašto je dolazilo do incidenata na tribini Andrea Costa među različitim političkim frakcijama.Ne bih želeo da dajem previše prostora u fanzinu drugim grupama,ali mi se ipak čini da je neophodno pomenuti u kakvim okolnostima i u kakvim prilikama se razvijala ekipa Forever Ultrasa.Kao što je i tada bilo tako i danas ima (pod drugačijim imenom) nekoliko fašističkih frakcija koje egzistiraju na tribini … to ne teba nikako kriti jer je nazalost takvo stanje i na drugim tribina u Italiji,a ne samo u ovom objektivno govoreći socijalističkom gradu.Takođe u prošlosti je delovala među bolonjezima i grupa anarhista ‘’Total Chaos’’ koji se trenutno okupljaju oko naziva ‘’Molle Cariche’’.Ova anarho ekipa takođe je respektabilna,tako da bi se o njihovim poduhvatima kroz istoriju moglo što šta reći.Što se ostalih ultrasa tiče treba izdvojiti ‘’Freak Boys’’-e čiji je symbol list marihuana i zastava Jamajke.Oni su i dalje jaka grupa za koju poznavaoci prilika u Bolonji ističu da su doživeli pravi bum i da predstavljaju danas desnu ruku URB’74.

Godine 2001 po prvi put se na stadionu pojavljuje zastava ekipe ‘’Vecchia Guardia’’ koju sačinjavaju stariji ultrasi crveno-plavih,čija filozofija je vezana za mentalitet prvih generacija.To je na samom početku bila sasvim mala grupica koja je organizovala sama putovanja autobusom.Simbol ‘’Vecchia Guardia’’-e je bulldog koga su koristile i dan danas koriste mnogi navijači širom Evrope.Godine 2007/2008 stariji ultrasi se spajaju sa ‘’Federacijom navijača Bolonje’’ što znači da je u neku ruku ekipa prestala da bude nezavisna, .. pitanje godina pretpostavljam.Kada je reč o prijateljstvima navijača Bolonje ono je najjače sa FC Ravenom,ali Freak Boys-i tj. Forever Ultrasi su u jako dobrim odnosima takođe sa ‘’Fighters’’ -ima iz Vijaređa i Crotoneom,dok na inostranom planu održavaju kontakte sa nemačkim Bohumom.Nasuprot tome istorijski neprijatelji Bolonje su : Fiorentina,Roma,Napoli,Cesena,Modena i Torino … ne toliko omiljeni ali cenjeni kao rivali.
Ultrasi su u Italiji poznati po borbi protiv modernog fudbala i biznisa koji je zastupljen.Stoga su veoma česte akcije koje se izvode kontra policijskoj represiji širom cele zemlje.

Na samom kraju članka voleo bih da spomenem Beppea člana stare garde ‘’Forever Ultrasa’’ i da ovom prilikom prenesem jedan deo intervjua iz 1999 koji je dao za magazin ‘’Player N 12’’.Verujem da ovo što je izneo zaslužuje pažnju i da će deo njegove izjave najbolje objasniti karakter grupe Forever Ultras:

‘’Od 1977 godine grupa mladih ljudi bila je nosilac ideološke linije zastupljene na ulici.To je ujedno period velikih socijalnih tenzija primetnih u svim delovima Italije.Što se tiče naše ultra ekipe, ‘’Forever Ultras’’ su možda bili jedna od najcrvenijih tifo grupa naspram Rome,Milana,Atalante,Đenove i Torina kod kojih se osećalo veće zajedništvo.Kriza kod Forever Ultrasa je nastala usled toga što smo ostali neutralni tj. nismo sklapali čvršća savezništva sa navijačima drugih klubova.Najveća greška je ta što nismo radili na izgradnji sopstvenog političkog menatiliteta,ne zato što je politika po svaku cenu morala da uđe na stadion,već zato što se istorijat grupe morao braniti svim sredstvima.Dakle ili ćeš da razmišljaš na određeni način imajući pritom jasan stav ili nisi navijač i deo grupe.’’

‘’Tačno je da je mentalitet bio drugačiji pre,… i to kada kažem pre,mislim na celokupno italijansko društvo.Lično sam čuo 1980 da se na tribini koja nije toliko radikalna (radi se o navijačima Samdorije) peva pesma podrške oružanoj komunističkoj formaciji ‘’Brigate Rosse’’,što je najbolji primer koliko na tribinu utiču socijalni problemi.Zato je i koncept ‘’tribina kao mesto mladalačkog bunta’’ možda i najpreciznije data definicija.’’

Hapšenje jednog od vođa Commando Ultra 84

2011-09-25T11:27:00.000-07:00

Cristopheu Bourguignoun-u jednom od vođa navijačke grupe Commando Ultra 84,juče je izrečena kazna u vidu jednogodišnje zabrane prisustvovanja sportskim događajima.U Francuskoj prekršioci su označeni kao ‘’Interditsi’’ i ne sledi im finasijsaska sankcija,ali je svakako veoma ozbiljan prestup koji podrazumeva nemogućnost pojavljivanja na fudbalskim stadionima u određenom roku.Delo za koje je osuđen Cristophe Bourguignoun datira još od 22. avgusta kada su se članovi grupa Commando Ultra 84 i Ultras Bordeaux sukobili kod Bayonna na putu za Udinese i Sevilju,gde su francuski klubovi trebali da igraju svoje utakmice.Kako navode lokalne novine, u narednim nedeljama savez bi trebao da izrekne ultrasima oba kluba takođe neku vrstu sankcije.

Orgullo Bogotano Skinhead

2011-09-05T15:24:00.000-07:00

Članak napisao Rodrigo Almonacid

Više od trideset godina,skinhedi su zastrašivali ljude po ulicama gradova kao i na stadionima širom sveta.Bogota je možda čak bila izuzetak od pravila,jer je stadion ’’El Campin’’ nešto kasnije postao kolevka prvih barra brava skinheda u Kolumbiji.Ovi momci su dan započinjali pesmom,a ono što ih je oduvek karakterisalo je svakako specifičan stil oblačenja,ljubav prema muzici,pivu i naravno fudbalu.

Fudbal i obrijane glave

Sisas,sisas. Oi! oi! oi! Skinheads! La,la,la Skinheads! La la la... grmeli su sa tribina kratko podšišani momci hrapavim glasom, u isto vreme privlačeći pažnju običnih navijača koji su se zatekli na Nemesio Camacho ’’El Campinu’’.

Još jedna subota i opet se dešava da stadion u kolumbijskoj prestonici bude premali za sve one koji su želeli da gledaju utakmicu.Ponovo su navijači fudbalskog kluba Deportivo Los Millonarios napravili fenomenalnu atmosferu,a ni prisutna skinhed ekipa nije zaostajala za masom ljudi.Kada se podvuče crta,mladi momci u uskim farmerkama,Dr.Martens cokulama,spit fajer jaknama i tregerima različitih boja,neumornim bodrenjem nacionalnog fudbaskog šampiona jasno su stavili do znanja da nikada neće prestati da prate voljeni klub.

Evropski stil huligana,odnosno skinhed način života,nametnuo se svojim autoritetom,prisustvom na stadionu i ulicama Bogote još 1992 godine.Popularni ’’ćelavci’’ kako ih još zovu,tih godina su organizovano krenuli da posećuju utakmice,a tada je i osnovana čuvena barra brava ’’Comandos Azules’’.Nakon nekog vremena usledio je sukob sa članovima ’’Commandosa’’-a,što je imalo za posledicu formiranje sopstvene grupe ’’Orgullo Bogotano Skinhead’’,ekipe koja prati sve utakmice Millonariosa kod kuće i u gostima.

Pred početak fudbalskog meča,na platformi jugoistočne tribine sreo sam se sa Ernestom Sandovalom,ćelavim mladićem od dvadesetak godina,inače studentom političkih nauka.Ernest (koji je osrednje visine i građe) kaže da je već četiri godine član skinhed pokreta.Stiska mi čvrsto ruku prilikom pozdrava,pripremajući se da udari u bubanj.
’’Za mnoge je ovo trend ili hir,ali istina je da je to način života. To je nešto što se nalazi u srcu’’ – dodaje Ernest.

Tetovaže na njegovim rukama i grudima su dokaz da se ovde ne radi o jednostavnoj igri.Razapet skinhed na desnom ramenu,paukova mreža na levom laktu i lovor na grudima predstavljaju između ostalog simbol ponosa i vere u ono što čini pokret.

’’Obični posetioci često su menjali tribinu čim bi nas primetili.Danas se to ne dešava,mada se i dalje oseća neka vrsta odbojnosti sa njihove strane.’’

Zbog čega,da li je razlog za tako nešto način odevanja?

Možda,ali ono što je sasvim sigurno je da fama oko nasilja i uzurpacija naše kulture od strane nacističkih idiota ima itekako uticaja.

Nažalost,većina ljudi nije upoznata da je originalni skinhed pokret na samom početku bio multikuturalan i da se u svakom pogledu suzbijao rasizam i fašizam.Nacisti su stvorili pogrešnu sliku o nama,tako da mi (originalni skinsi) još od 1969 pokušavamo da je rehabilitujemo – dodaje Ernest kroz smeh – ukoliko zanemarimo izgled moje glave.I zaista njegova glava je bila puna ožiljaka,što od uličnih tuča što od sabraćajke koju je preživeo.

Izdržljivost

Utakmica samo što nije počela a Ernesto ili ’’Erni’’ kako ga prijatelji još zovu,snažno udara u bubanj u ritmu navijačkih pesama,posvećenih klubu i navijačkoj grupi.Ovi barra bravasi su dobro organizovani i lako uočljivi u svojim spit fajer jaknama okrenutim naopako.Sva pažnja obične publike usmerena ka ovoj narandžastoj družini to i potvrđuje..

Mi smo grupa skinsa na tribini kojoj se niko ne odupire.Razlog je taj što uz dobro vino ili pivo znamo da napravimo fantastičnu atmosferu.

U nekim trenucima promukli glasovi ’’Orgullo Bogotana’’ su u senci navijanja ostalih grupa Millonarios-a,međutim to ih nimalo ne uzbuđuje niti previše obraćaju pažnju na to.Ernesto nastavlja da skandira i svi iz ekipe ga prate.Ponekad se čini da se ceo njegov život okreće oko fudbala,piva,žena i zašto da ne – nasilja! Ne mogu za sebe da kažem da sam nasilan,ali nisam ni pacifista.Jednostavno volim poštovanje.To ipak ne znači da mene nasilje ispunjava,jer uvek mora postojati razlog za agresivno ponašanje.

Igrači izlaze na teren,sudija označava početak meča a onda sa tribina kreće da leti ogromna količina rolni i iscepkanih papira koji su bukvalno prekrili travnjak.Navijači u tim trenucima zaboravljaju na svoje svakodnevne probleme,jer njihovo srce danas kuca samo za Millonarios.Gusti oblaci plavog i belog dima prekrili su stadion El Campin.
Jedino što je vidljivo u ovoj pirotehnički izazvanoj magli su narandžaste postave jakni ’’Orgullo Bogotano Skinhead’’ grupe i ćelava glava Ernesta koji fanatično navija : Embajador, ponga huevo y corazón, desde que nací te llevo en el corazón, para todo el aguante te sigo a todas partes, para toda esta familia… que vive de esta alegría.

Kako minuti prolaze,a gola nema, publika pada u očaj. Vatreni navijači (barra baravasi) za razliku od simpatizera postaju nervozni i tada kreću salve psovki upućenih igračima.
Ove uvrede od strane barra bravasa nisu izazvane rasnim,nacionalnim ili kulturnim razlozima,već kako potvrđuje i sam Ernesto,igrači ne igraju kako se od njih očekuje.
U pauzi Erni se priseća kako je počeo da navija za Millonarios : Znate kako,moj deda i otac su osnovali malu grupu barra bravasa koja više ne postoji,prema tome njih dvojica su mi preneli strast prema plavoj boji fudbalskog kluba.

Ernesto je svestan da igrači ne mogu da igraju uvek onakako kako publika želi,ali isto tako smatra da navijači treba da budu izdržljivi u podršci: ‘’treba urlati i dati sve od sebe bez obzira na ishod igre’’…Skinsi počinju da skači po tribini,lupajući cokulama o beton uz obilati oblak pračine koji se dizao.Niko od nas nije pijan nisti smo pod uticajem droge.Droga je za hipike i kukavice koje nemaju snage da se suoče sa problemima – navodi član ove grupe.

Iznenada gromoglasan urlik proneo se stadionom.Millonarios je uspeo da postigne gol,tako da je sreća na licima skinheda više nego primetna.Skakanje,smejanje,grljenje .. to je ono što je obeležillo ovaj radostan trenutak uz visoko podignutu levu pesnicu u znak pobede.Izgleda da je očaj naprosto nestao pretvarajući se istog trenutka u trans.Ponovo se čuje onaj dobro poznati londonski pozdrav Oi! Oi! Oi!, kao trijumfalni uzvik ratnika koji dolazi da zada smrtonosni udarac protivniku.

Samo skinhed

Kako se utakmica približavala kraju,Deportivo Los Millonarios je uspeo da dotuče rivala sa čak četiri na prema nula.Zadovoljstvo je bilo potpuno i već se uveliko planiralo trijumfalno slavlje u centru kolumbijske prestonice Bogota.Ernesto nije prestajao da udara u bubnjeve,a ni njegovi drugovi iz ekipe nisu posustajali sa pesmom.Ono što je u tom trenutku izgledalo najinteresanije videti je da su se čak i deca zajedno sa svojim roditeljima pridružila skinsima u slavlju.Nije bilo nikakve diskusije u vezi tuče sa suparničkim navijačima,možda zbog toga što se oni na ovom meču nisu ni pojavili.Ne bih da vas lažem,bilo je nekoliko gadnih tuča sa navijačima Nacionala.Zabrana unošenja PVC cevi na tribinu je uvedena isključivo zbog nas.Bilo je itekako žestokih bitki ,ali eto nas..još smo tu – ističe Erni sa ponosom i bez lažne skromnosti.Inače za ovog mladića se još može reći da je član street-punk benda koji ujedinjuje pankere i skinse.

Čim je sudija odsvirao konačno kraj,sreća je bila neopsiva.Zastava ’’Orgullo Bogotano Skinhead,’’ koja je prilikom pravljenja svoju inspiraciju našla u filmu ’’Paklena Pomorandža’’ i na kojoj se nalazi glavni junak Alex, ubrzo je skinuta sa ograde od strane članova ekipe.Skinsi se ubrzo razilaze,jer ono što im u ovom trenutku predstoji je priprema nezaboravne proslave do kasno u noć. Ni oni sami ne znaju u ovom trenutku gde će se fešta održati,ali ono što je sigurno biće tu dosta alkohola!

Ernesto se zadovoljno smeška.Odlučio je da provede vikend relativno mirno,a ne sa svojom skinhed ekipom,koja će biti prisutna na koncertu reprezentativnih bendova u malom lokalu Chapinero.Jedan od prijatelja ga poziva da im se pridruži na slavlju..

-Doći ćeš na žurku gde će se puštati muzika 60-ih?

-Ne druže,ne mogu.Sutra rano ujutru idem na posao.

Da tako je.. Ernest radi skoro svakoga dana za minimalnu platu,kako bi mogao da plaća školarinu na privatnom univerzitetu.On je ipak deo niže (radničke) klase,jer iako je njegova estetika nekonvencionalna to ne znači da treba da bude propalica.Njegova levičarska ideologija i način života naučili su ga da se bori za svoje ideale na racionalan način.

On ne treži priznanje za ono čime se bavi,niti mu je u interesu da seje strah među ljudima.Dobro,ali šta je onda njegova namera upitao sam ga...jer koliko vidim njegov stav je zastrašujuć i nije baš sve tako ružičasto...
Na to pitanje odgovoriću vam stihovima jedne pesme – navodi Erni : ’’Tvoj dom su ulice koje su te gledale dok si rastao..tvoj dom je tvoj kvart,ali ti to nikako da shvatiš...ljudi su zbunjeni,ali šta da se radi...ne, ti nisi svetac,ti si samo skinhed!

Collettivo Autonomo Viola

2011-08-24T08:49:00.000-07:00

Collettivo Autonomo Viola,navijačka grupa fudbalskog kluba Fiorentine spada u politički i ideološki obučen kolektiv.Nakon prve polufinalne utakmice kupa kupova 1996/1997 u kojoj je italijanski tim remizirao sa Barselonom u gostima 1:1,navijače je zahvatila opšta euforija.Na revanš meču,stadion Artemio Franki je bio popunjen do poslednjeg mesta,a Fiorentina je u većem delu igre delovala sigurno.Međutim, iskusnija katalonska ekipa postigla je dva gola na kraju prvog poluvremena rešivši utakmicu,tako da se sve do samog kraja ništa bitnije nije promenilo.Nedugo zatim desilo se nešto što će u navijačkim analima ostati zabeleženo kao ‘’Bitka za Firencu’’.Prilikom proslave drugog gola,prema igračima Barselone počeli su da lete svakojaki predmeti,pa je tako na ćelavu glavu Ivana De la Penje sleteo jedan Zippo upaljač dobro ga opalivši.Sudija Andres Frisk nekoliko puta se ozbiljno zamislio vredi li nastavljati susret,s obzirom da su debelo plaćeni fudbaleri Barselone držali non stop glavu gore, postavši meta novih i novih napada.Kako se meč privodio kraju,na tribinama je izbila tuča – italijanski ultrasi upali su u sektor sa gostujućim navijačima i započeli ozbiljan sukob.Tako se Evropa po prvi put suočila sa nasilnom akcijom ultrasa Fiorentine ‘’Collettivo Autonomo Viloa’’,jednom od najmoćnijih i najrespektabilnijih navijačkih grupa u Italiji.

Sam termin ’’ultras’’ u svom izvornom značenju kada se prevede sa italijanskog jezika,predstavlja ’’politički ekstremizam’’ – u osnovi levi.Jarko crvene boje,koje su označavale političku pripadnost ’’autonoma’’,bile su sastavni deo jezgra 20 komunista navučenih na ljubičasti klub iz Firence.Treba napomenuti da su ultrasi Fiorentine odavno sazreli kroz brutalne ratove sa navijačima drugih klubova još tokom ’80-ih,a rivali su im tokom svih ovih godinama bili Pisa,Atalanta,Inter,Salernitina,Bolonja i Milan.Međutim glavni neprijatelji ’’autonoma’’ su ipak Lazio,Roma i naravno ’’Juventus’’! Fizičke konfrontacije među fanovima Fiorentine i Juventusa su tek na 16 mestu kada je reč o legendarnim obračunima navijača na Apeninima,mada su isto tako ovi dueli ostali zapisani kao jedni od najkrvavijih.Sredinom ’80-ih militantna akcija ljubičastih u Torinu umalo se nije završila tragično u blizini jednog od lokalnih barova. Karabinjer koji je pokušao da interveniše u masovnoj tuči,uspeo je nekako da primiri rulju ispalivši hitac upozorenja u vazduh.Ali ništa se ne može porediti sa događajima iz 1987 kada su dva navijača ’’Stare dame’’ poginula u žurbi da napuste Firencu.Naime nepoznata osoba pronela je neproverenu glasinu da su ultrasi Juventusa navodno silovali devojčicu u gradu ljubičastih,usled čega je ’’autonomija’’ dovedena u stanje ludila.Loveći suparnike privatnim automobilima, ljubičasti su po svaku cenu želeli da se dokopaju bar nekog autobusa Juventusovih huligana. Navijači Fiorentine su to radili na način kako to samo rade predatori iz džungle: nisu napadali samo grupe od više ljudi,već i zalutale pojedince. Ulogu žrtve preuzeo je jedan od autobusa sa navijačima Juventusa koji je zaostao za ostalim konvojem crno-belih.Preprečivši mu put mnoštvom automobila, ’’autonomi’’ su ga zaustvili i na kraju pretvorili u gomilu metala. Omraženi rivali iz autobusa isprebijani su na brutalan način ...

Nakon ubistava italijanska država krenula je u odlučan rat protiv ekstremnih navijača.Najpre je zabranjen odlazak na utakmice prvoj ekipi Juventusovih najvatrenijih ultrasa.Hapšenja i pritvaranja ljudi bilo je bezbroj,ali ono što je začuđujuće je to da se ’’autonomija’’ nekako izvukla iz novonastalih problema koji su zahvatili scenu.Collettivo Autonomo Viola nije zabranjena,mada je sedam njenih članova dobilo kaznu zatvora.S obzirom na to da je javno mnjenje osuđivalo akcije ’’autonomista’’,ljubičasti su neko vreme bili prinuđeni da deluju u senci,ali su se zato ostale ultra grupe drugih klubova u Italiji odnosile prema njima sa puno poštovanja. Tako je Autonomni Kolektiv Viola (CAV) zauzeo centralno mesto među najvatrenijim navijačima severne tribine.

Naziv tribine koju je CAV preuzeo je ’’Curva Fiesole’’ - sektor koji su tokom duge istorije zauzimali najradikalniji navijači kluba.Međutim kako su cene sezonskih karata porasle,neki od njih sele se na suprotnu stranu stadiona – Curva Marion. U prvom trenutku se činilo da će ’’viole’’ time dosta izgubiti i šta sad? Ali, ultra podrška je čak poboljšana.Ideja lidera ’’autonomije’’ je da ne prekidaju navijanje ni sekundu : najpre će se određeni deo vremena oriti pesma sa ’’Curve Fiesole’’ od strane CAV-a,Visseux-a i Settebello,a zatim će kada severna strana posustane navijanje preuzeti ekipe sa Curve Marion ( Direttivo i Onda D’Urto). Na taj način ’’autonomija’’ je kreirala jedinstven koncept podrške koji je jasno nazvan ’’sistem dve tribine’’. Sada,pokušajte da zamislite nešto slično kod drugih navijačkih grupa u Evropi i shvatićete da to ipak najbolje može da izvede Collettivo Autonomo Viola.

Ultrasi Fiorentine su jako dobri prijatelji i kompaktna družina,stoga nije iznenađujuće što sprovode zajedničke akcije.Evo jednog primera, 2001 godine u Firenci je održana manifestacija ’’noći veštica’’,kada su domaći navijači lovili sve po ulici koji nose obeležja omraženog Juventusa.Treba reći i to da je Collettivo Autonomo Viola zasnovala prijateljske odnose sa navijačima Torina,posebno sa njenom levičarsko frakcijom ’’Ultras Granata’’ i ’’Ragazzi della Maratona’’ (Maratona je ime tribine gde se okupljaju vatreni ultrasi Torina).Prilikom međusobnih poseta,’’autonomija’’ i ’’granatisti’’ ponosno razvijaju zastave na kojima se nalazi lik komandanta Če Gevare, otvoreno pokazujući svoja politička ubeđenja. Naravno tokom okupljanja se pevaju navijačke pesme koje slave Fiorentinu i Torino,a protiv omraženog Juventusa. Savezništvo ove dve grupe vezuje se za italijanski izraz ’’amićicia’’. Amićicia – nije bratsvo,već savezništvo i prijateljstvo ustanovljeno iz razloga što obe grupe spajaju zajednički interesi. Autonomija je na primer blisko povezana sa Ultras Granatom i Ragazzi della Maratonom jer dele slična politička uverenja,a u isto vreme mrze Juventus. Amićicia CAV-a sa drugom grupom navijača Torina ’’Granata Korps’’ je mnogo labavije. Oni su ujedinjeni protiv zajedničkog neprijatelja,ali isto tako se razlikuju njihova politička ubeđenja. Granata Korps se izjašnjavaju kao desničari. Krajem ’90-ih ’’autonomiju’’ je zahvatila kriza i smena generacije. Starije vođe su počele da napuštaju grupu,ustupajući mesto mlađim momcima.Eksplicitna crvena tribina (u ideološkom smislu) pomalo je izbledela,a nove ultra snage su daleko od političke igre.Ipak treba istaći da desničarski elementi u okviru ’’autonomije’’ još uvek nemaju pristup,jer ljudi iz stare škole koji su i dalje bliski levici imaju uticaja na tribini koja je danas većim delom apolitična.Bez obzira na sve,sveža krv u okviru grupe uvek nosi sa sobom i nove ideje. Pred početak sezone ponovo je obnovljeno prijateljstvo ’’autonomije’’ i navijača Torina.Sudeći prema najavama ljubičastih,izgleda da će se CAV kao u stara dobra vremena boriti za čast svog kluba i udarni transparent svim silama.

ZAPADNI IMPERIJALIZAM IZAZIVAČ NASILJA NA KOSOVU I METOHIJI

2011-08-12T03:38:00.000-07:00

Srpska zajednica napada i pali punkt Jarinje!
NEMA PREDAJE,KOSOVO JE DEO SRBIJE!

Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) najoštrije osuđuje zauzimanje i blokadu prelaza Jarinje i Brnjak od strane imperijalističkih trupa KFOR na Kosovu i Metohiji. Zauzimanjem tih prelaza, KFOR, što je faktički ime za NATO misiju u južnoj srpskoj pokrajini, je još jednom demonstrirao da je Kosovo i Metohija okupirana teritorija. Nakon dobijenih garancija da će udarna imperijalistička vojna pesnica NATO podržati preuzimanje prelaza Jarinje i Brnjak, marionetske vlasti u Prištini su na te lokacije uputile specijalne jedinice Rosa. Međutim, zahvaljujući odlučnoj intervenciji lokalnog srpskog stanovništva koje je, prkoseći planovima imperijalizma, postavilo barikade na putevima namera marioneta iz Prištine je osujećena. Tom prilikom je došlo do pogibije jednog albanskog specijalca i paljenja prelaza Jarinje. SKOJ ističe da je direktni i objektivni krivac za novonastalo nasilje na Kosovu i Metohiji i sve njegove posledice, zapadni imperijalizam. Kosovo i Metohija se nalazi pod faktičkom okupacijom NATO i ta agresivna vojna alijansa i njeni imperijalistički gospodari snose odgovornost za eskalaciju nasilja. Uvidevši da marinete iz Prištine ne mogu da obave zadatak za koji su očito dobili saglasnost svojim imperijalističkih gazdi, KFOR preuzima prelaze Jarinje i Brnjak i sprovodi totalnu blokadu severa Kosova od ostatka Srbije. Na taj način KFOR krši rezoluciju 1244 Ujedinjenih nacija. Međutim, to nije ništa novo, jer se od prvog dana svog boravka na Kosovu i Metohiji, imperijalistička vojna formacija ponaša okupatorski. Okupacija Kosova i Metohije, izgradnja vojne baze NATO Bonstil i destabilizacija političke situacije na Balkanu i jeste bio cilj imperijalističke agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, odnosno Srbiju 1999. godine. Iako je sasvim očigledno da su objektivni krivci za novonastalo nasilje na Kosovu zapadni imperijalisti, odnosno KFOR, vladajuća većina u Skupštini Srbije krivicu svaljuju samo na marionetski režim u Prištini. Buržoaska vlast u Srbiji, uporno odbija da kaže istinu, da je objektivni krivac za sve nedaće na Kosovu i Metohiji, pa tako i za eskalaciju nasilja i nasilno preuzimanje dva prelaza, imperijalizam Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije. Buržoaske vlasti u Srbiji uporno odbijaju da kažu istinu, da teritorijalni integritet Srbije krše njihovi politički prijatelji i pokrovitelji sa Zapada. Režim u Prištini je samo marioneta u rukama SAD i EU imperijalista. Zvanični Beograd, građanima Srbije duguje odgovor na krucijalna pitanja. Zbog čega insistira na integraciji Srbije u EU ako ta organizacija podržava marionetski režim u Prištini i učestvuje u kršenju teritorijalnog integriteta naše zemlje? Zbog čega buržoaske vlasti u Beogradu insitiraju na ulasku Srbije u EU kada vodeće zemlje te organizacije insistiraju na priznavanju nezavisnosti Kosova? Zbog čega je vlast u Beogradu organizovala najveći ikad viđen samit NATO, kada ta imperijalistička oružana formacija, koja je 1999. godine bombardovala našu zemlju, zauzimanjem prelaza Jarinje i Brnjak krši rezoluciju 1244 UN? Zbog čega se buržoaski režim u Srbiji diči saradnjom sa Haškim tribunalom kome predaje one koje imperijalisti terete za ratne zločine, poslednji u nizu su bili Ratko Mladić i Goran Hadžić, umesto da izrekne istinu da su najveći krivci za sve zločine počinjene na prostoru bivše socijalističke Jugoslavije oni koji su je i razbili podržavajući i instruirajući separatističke i nacionalšovinističke režime, a to su SAD i EU? Zbog čega režim u Beogradu ne izrekne istinu da Haški tribunal za cilj ima da sudi one koji su se borili protiv imperijalizma a skine odgovornost sa imperijalističkih lidera za grozomorne zločine? Svim ratnim zločincima, pa tako i srpskim, treba suditi ali pravda ne može biti zadovoljena pred imperijalističkim sudom u Hagu.Na Kosovu i Metohiji neće biti uspostavljen istinski mir dok se krši teritorijalni integritet Srbije. Zapadnim imperijalistima odgovara situacija u kojoj se srpsko i albansko življe sukobljava međusobno jer im to daje priliku da se lažno prikazuju kao posrednici i mirotvorci. Praksa pokazuje sasvim suprotino. Upravo zapadni imperijalizam zarad svojih sebičnih pljačkaških ciljeva stvara nove konflikte. Zauzimanje prelaza Jarinje i Brnjak to ilustruje na najbolji način. Stoga SKOJ ponovo ističe svoj zahtev da okupatorske trupe NATO odmah napuste teritoriju Kosova i da se prestane sa kršenjem teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije.

Sekretarijat Saveza komunističke omladine Jugoslavije
Beograd, 30.jul 2011. godine

Black Guerrilla Family

2011-08-10T06:11:00.000-07:00

Black Guerrilla Family (takodje poznata pod nazivom Black Family ili Black Vanguard) je zatvorska grupa osnovana 1966 od strane Jeorgea Jacksona i W.L. Nolena.Pomenuta dvojica lidera osnovala su je u San Quentin-u Marin County Kaliforniji.

Filozofija i ciljevi

Inspirisana Marcusom Garvey-om,Black Guerrilla Family je okarakterisana kao ideoloska africko-americka i marksisticko-revolucionarna organizacija sastavljena pretezno do zatvorenika.Prilikom osnivanja glavni ciljevi su joj bili zbacivanje americke vlade,borba protiv rasizma i borba za ustanovljavanje dostojanstvenjeg polozaja zatvorenika.

Saveznici i rivali

Black Guerrilla Family bila je povezana sa mnogim levicarskim grupacijama ukljucujuci Black Liberation Army,Symbionese Liberation Army i Weather Undergroud.Organizacija je snazno pozicionirana kako na istocnoj tako i na zapadnoj obali,a sardjuje sa Nuestra Familiom,Latin Kingsima,Bloods-ima i Crips-ima.Aryan Brotherhood i Mexican Mafia smatraju Black Guerilla Family za svog najveceg rivala.Deset ljudi za koje se pretpostavlja da su BGF clanovi uhapseno je u julu 2010 u Baltimoru (Maryland) ukljucujuci i zatvorske cuvare za razna krivicna dela pocinjena u zatvoru i na ulicama gradova.Pogledati clanke Washington Post-a 7.10 2010 i Baltimor Citipaper 30.09.2009.

Kontraverze oko ubistva Huey P.Newton-a

22.avgusta 1989 suosnivac i lider Black Panther Party-e (Self Defense) Huey P. Newton upucan je u 1400 bloku 9th street-a u Zapadnom Ouklandu od strane 24-godisnjeg clana Black Guerilla Family Tyrone Robinsona.Robinson je optuzen za ubistvo u avgustu 1991 i osudjen na 32 godine zatvora.Policija je navela da je ubica bio poznat kao diler u Oaklandu.Robinson je tvrdio kako je Newton imao pistolj kod sebe kada su se sreli na uglu ulice,ali je istraga utvrdila da Newton nije bio naoruzan.Ubistvo se desilo u kraju gde je Newton kao ministar odbrane Black Panther Party-je ranijih godina ustanovio socijalni program,kako bi pomogao siromasnoj crnackoj zajednici.Newtonove poslednje reci prilikom suocavanja sa ubicom su bile : "Mozes da me ubijes,ali nikada neces ubiti moju dusu.Moja dusa ce ziveti vecno!" Zatim je tri puta upucan u lice od strane Robinsona po kome je ulicama dobila naziv "Double R".

Fešta u gradu Terni posvećena Rikardu Zampanji

2011-07-05T21:41:00.000-07:00

Слике:

http://img34.imageshack.us/img34/2806/festa.png
http://img195.imageshack.us/img195/8793/festa2.png
http://img534.imageshack.us/img534/9352/festa3.png
http://img42.imageshack.us/img42/7381/festa4.png
http://img706.imageshack.us/img706/279/festa5.png
http://img824.imageshack.us/img824/1588/festa6.png
http://img836.imageshack.us/img836/9498/festa7.png
http://img683.imageshack.us/img683/7297/festa8.png
http://img836.imageshack.us/img836/9236/festa9.png

Juče popodne Curva Est stadiona Libero Liberati gde se okupljaju ultrasi Ternane,ponovo je popunjena najvatrenijim navijačima,ali ovoga puta nije bio u pitanju oficijelni fudbalski meč,već oproštaj od profesionalnog fudbala legendarnog Rikarda Zampanje u čiju čast je i priređena fešta.Među tifozima koji su raznobojnim transparentima i zastavama ukrasili stadion,nalazio se ogroman broj navijača Atalante.Momci iz Bergama su dobrim delom ispunili tribinu.Njihov dolazak se i prepotpostavljao s obzirom na bratsku povezanost dve grupe,a nagovestio je nezaboravan provod.
Curva Est juče je bila pravo ultra stecište zahvaljujući takođe i DJ setovima i baru Café Rolando Terni ,koji se pozicionirao u donjem sektoru tribine dobro pripremljene za samu utakmicu.Perfektnu organizaciju i harmoničnost narušio je jedino ulazak Marka Di Loreta na teren,koji je izviždan od strane publike jer je svojevremeno nosio dres Peruđe,omraženih komšija i rivala.Sa druge strane mnogo aplauza je upućeno Igoru Protiju bivšem bombarderu ekipe,čiji lik danas krasi zastave ultrasa Livorna i Dominiku Điampi,igraču sredine terena koji trenutno brani boje Modene.

Biris Norte FC Sevilla (video br.1)

2011-07-05T13:37:00.000-07:00

S obzirom da se FC Betis vratio u špansku Primeru gde će naredne sezone 2011/2012 odigrati dva gradska derbija sa FC Sevilla-om,eto prilike da se podsetimo vatrene atmosfere sa jedne od utakmica ranijih godina i naravno severne tribine gde su smešteni Biris Norte!
NAPRED CRVENO-BELI DEO GRADA!
NAPRED SEVILLA!

Fossa dei Leoni - Intervju!

2011-06-30T21:37:00.000-07:00

(na pitanja odgovorao bivši član iz vrha FDL)

Možeš li da nam kažeš kako su FDL formirani – da li je to bio navijački odgovor na dešavanja u vezi sa Interom ili je nešto drugo bilo u pitanju?

Godinu 1968 (kao i celu deceniju 60-ih) obeležili su socijalni nemiri.Omladina je želela promene na svim poljima,pa se u skladu sa tim takvo stanje prenelo i na fudbal.Ljudi su hteli da imaju više prostora,slobode i nezavisnosti van starih obrazaca koji su im se nametali.

Da li ste imali bilo kakvih problema sa AC Milan prilikom formiranja grupe FDL,uvođenjem ultra podrške i sl. i ako jeste,kakve prirode su ti problemi bili?

U početku nije bilo nikakvih problema,jer su nas ljudi znatiželjno posmatrali.Oni su nastali nešto kasnije,nakon prvih tuča među navijačkim grupama.

Kako je vaša grupa bila strukturirana i na koji način su donošene odluke?

Prvobitno je o svemu odlučivao savet od 15 ljudi na čelu sa predsedavajućim.Kasnije ranih 80-ih,mlađa grupa (uključujući tu i mene) zamenila je starije,trudeći se da sprovede u delo svaku odluku koju bi članstvo prihvatilo na nedeljnim sastancima.

Koliko ste članova imali i koliko je onih koji su osnovali grupu ostalo do samog kraja tj. njenog gašenja?

Fossa je uspela da okupi oko sebe 10.000 članova (to se dogodilo samo jedne sezone pošto se dešavalo da svake godine ljudi dolaze i odlaze),tako da praktično niko nije bio konstatno u grupi od njenog osnivanja do njenog gašenja.Bilo je i onih koji su samo jednu utakmicu posetili i to je to..Ja sam stigao u FDL 1971 godine i tu sam ostao sve do raspada,što znači da sam jedan od onih koji je bio decenijama uz ekipu,veza između starije i mlađe generacije koja je ostala.

Kakav je bio regrutni proces?

Nije bilo nekog naročitog regrutnog procesa.Članove su činili kako oni koji su novčano pomagali rad grupe,tako i oni koji su bili u prvim borbenim redovima kada bi došlo do tuče.Nakon nekog vremena pojedincima bi bilo omogućeno da pristupe zatvorenom krugu vrha FDL.

Na koji je način članstvo komuniciralo i kako ste se organizovali u vreme kada nije postojao internet i mobilni telefon?

Organizovali su se sastanci svake nedelje i slata su pisma onima koji žive van Milana.Takođe,već sam pomenuo da je postojao zatvoreni krug vrha FDL.Taj zatvoreni krug činili su ljudi koji su se viđali svake večeri.

Možeš li da nam kažeš nešto o tvojim nezaboravnim trenutcima sa Fossom koji će ti zauvek ostati u sećanju?

Bilo je nekoliko nezaboravnih trenutaka.Prvi je svakako onaj kada me je savet FDL-a predložio za njihovog novog člana.Bio sam veoma srećan,jer tada je počeo moj život sa grupom F.D.L. (Fossa Dei Leoni).Zatim nikada neću zaboraviti finale kupa šampiona protiv rumunske Steaue 1989 u Barseloni,kada su Fossa i Brigate poveli 10.000 navijača uz perfektnu organizaciju.Od tužnih momenata izdvojio bih poslednji sastanak na kome je savet FDL-a odlučio da raspusti grupu.Oko 500 ljudi se tada okupilo ispred prostorija fan kluba,pevali smo himnu FDL-a i skandirali grupi.. zaista tužan momenat!! Što se ostalih događaja tiče,sećam se utakmice iz maja meseca 1988 kada smo pobedili Napoli i osvojili šampionat,tu je naravno i pobeda protiv Juventusa u finalu kupa šampiona odigranom u Menčesteru,a ne treba zaboraviti ni dve pobede protiv Intera u Ligi Šampiona.

Koji je tvoj nezaboravni tifo momenat?

Teško je reći.. Možda onaj na utakmici Milan - Real Madrid iz 1990 kada smo pobedili 5:0 ili gradski derbi koji smo dobili sa 3:2,a već sledeći izgubili 2:0.

Koliko su u proseku iznosili vaši tifo izdaci i koliko je bilo potrebno vremena uložiti da bi sve dobro funkcionisalo?

Godišnji iznos kojim smo raspolagali,da bi grupa uopšte mogla da fukcioniše,bio je jako visok (koreografije,troškovi puta prilikom gostovanja,baneri..itd).Slično bi se moglo reći i za uloženi rad jer je jako puno vremena bilo potrebno izdvojiti.Bilo je nekoliko grupa ljudi koje su radile različite poslove (prodaje karata,majica,kapa,šalova,organizacija gostovanja,koreografije..itd).Evo vam jedan primer : velika koreografija koja je rađena za važnu pobedu i osvajanje titule u šampionatu 1993 koštala je 4 000 000 lira (otprilike 1900 evra) i trebalo nam je oko tri meseca da je pripremimo.

Na koji način ste prikupljali novac?

Prodajom materijala grupe : šalovi,majice,nalepnice i ostalo.

Da li je bilo konfrontacija,incidenta i nasilja tokom svih ovih godina?

Bilo je i to jako mnogo.Tuča sa navijačima Sampdorije u Pontecuroneu je jedna od najvećih,kada su se naši vozovi susreli na stanici.Izdvojio bih i sukob sa navijačima Juventusa,nakon što smo se pojavili u delu grada koji predstavlja njihovo uporište,zatim bilo je incidenata sa Rominim i Veroninim ultrasima..sve u svemu jako mnogo nasilnih scena!!

Da li ste imali bliskih veza tj. da li ste zasnivali prijateljstva sa ostalim italijanskim grupama?Da li su ove veze i kontakti ostali aktuelni i danas?

Ja lično sam imao dosta prijatelja među navijačima Torina,Rome,Đenove,Bolonje (sa nekima od tih momaka sam i dan danas u kontaktu).Što se grupe tiče i njenih prijateljstava ona su se menjala tokom godina: pre smo bili u dobrim odnosima sa Romom,Đenovom,Torinom,Bolonjom .. a danas samo sa Brešom i Ređinom.

Kakve ste političke akcije imali van tribine? Da li ste imali bilo kakvih veza sa militantnim grupama koje su operisale u Italiji?

Ja sam oduvek bio levičar.Ali italijanska levica (naročito u Milanu) nažalost nikada nije razumela fenomen ''ultrasa'' i moglo bi se čak reći da se distancirala od njega.Zbog toga nije ni bilo prilike za nekom većom političkom akcijom.Međutim poslednjih godina pred raspad FDL-a,neke grupacije su počele da održavaju kontakte sa nama; opet naglašavam da mi nismo bili pristalice toga da se politika pojavljuje na stadionu.

Da li je FDL ikad protestovao protiv Berluskonijevog vlasništva nad AC Milan?

Bilo je protesta,ali su razlozi bili fudbalski,a ne politički.

Da li mislite da i dalje ima mesta politici na tribinama?

Svakako da ima mesta.Šteta samo što će u većini slučajeva desnica biti ta koja će delovati na tribinama.Jednostavno,desnica je izgleda mnogo bolje razumela potencijal ultrasa i način na koji se može agitovati na stadionu.

Možete li nešto da nam kažete o odnosu koji je ''Fossa Dei Leoni'' imala sa grupom ''Brigate Rosso Nerre''?

Sve do početka 90-ih odnosi su bili odlični,delili smo sa njima apsolutno sve (neki od mojih najbližih prijatelja koje znam preko 30 godina su članovi BRN uključujući i moju suprugu! ).Nakon 90-ih prijateljstvo nije bilo na zavidnom nivou,ali smo i dalje bili u koliko toliko korektnim odnosima sve do našeg konačnog raspada 2005.

Kako ste se osećali kada su se FDL raspali? Mora da je ostala velika praznina u vašem životu? Šta rade i čime se trenutno bave članovi FDL-a?

To je bio veoma bolan trenutak u mom životu i da,tačno je..osetio sam ogromnu prazninu.AC Milan mi ne nedostaje toliko,koliko tribina,ceo taj kolorit i naravno naše druženje.Činjenica što smo svi zajedno izašli iz svega toga,pomogla nam je dosta.Prijatelji mi mnogo znače,nastavili smo da se viđamo i van fudbala.Na neki način odnos sa nekim ljudima postao mnogo intenzivniji nego pre..ukratko druženje nam je mnogo pomoglo da prebrodimo taj događaj.

Kakva je situacija danas sa ostalim grupama u Italiji? Kako vidite naredne mesece i godine koje dolaze? Neki italijanski ultrasi su istakli kako će ukoliko ''Tessera'' bude uzela maha,osnovati svoje fudbalske klubove u italijanskim nižim ligama.Mislite li da će se ovo dogoditi i kako vi gledate na sve to .. da li podržavate akciju?

Situacija je veoma loša.Novi zakoni destruktivno utiču na nekoliko navijačkih grupa koje neguju taj stari ultra stil navijanja,dok su se ostale grupe prepustile biznisu.Ne vidim svetlu budućnost nažalost.
Što se ovog drugog tiče,smatram da nema nikavog smisla kreirati neki novi klub pored onog za koji ste oduvek navijali.

Hvala na intervjuu.

Brigate Neroazzurre Atalanta 1976 (2)

2011-06-14T10:35:00.000-07:00

Tekst preuzet iz fanzina Supertifo:

Kada je reč o navijačkoj grupi Brigate Neroazzurre Atalanta,za nju se svakako može reći da je autentična i dosledna.Tokom svih ovih godina,glavna ultra ekipa na tribini Atalantina nije se promenila.Zapravo kod starijih grupa poput ove,primećuje se veoma izražena militantnost i otpor novim modnim iskušenjima.I ne samo to,1996 ostaće upamćena po proslavi dvadesetogodišnjice osnivanja Brigate,praznika koji je proslavljen na jednostavan način uz poruku: '' AE 1976-1996, 20 godina je prošlo ali mi ćemo i dalje biti tu''.Tifozi iz Bergama,a naročito BNA postali su veoma cenjeni što potvrđuju i događaji iz Đenove.Na osnovu parole koja glasi ''Basta lame basta infami'' (dosta noževa dosta sramote) ogleda se njihov način razmišljanja i zadovoljstva zbog svega postignutog.Tu je naravno i reputacija koju bi trebalo braniti,ali samo uz poštovanje ultra kodeksa i vatrenog navijanja koje je na prvom mestu.Na domaćim utakmicama slika severne tribine govori sama za sebe: na vrhu se nalazi veliki transparent Brigate sa zastavom Če Gevare,a odmah pored je obeležje grupe Wild Kaos koja je brojčano manja,ali čiji mentalitet je tipičan bergamaški.Pali se veliki broj raznobojnih dimova : zeleni,plavi,žuti,crveni...to je postala glavna karakteristika Atalantina uz nezaobilazne zastave Baskije i Palestine koje se viore među ultrasima na tribini.Grupa funkcioniše poput zadruge,sve se svodi na kućnu izradu i ogromno požrtvovanje,bez ikakvih spoljnih donacija ili ti sponzorstava.Na kraju krajeva,autonomija grupe ne sme biti ugrožena.Devojke su aktivna komponenta ultra-ekipe i ono što je vrlo bitno jako su lepe.Treba pomenuti da BNA poseduje ručno rađenu šetalicu šivenu pre nekih desetak godina,koja je poslužila kao deo fantastične koreografije za finale kupa protiv Fiorentine (na njoj se nalaze konture grada i poruka SAMO ATALANTA).Kasnije je takva ista koreografija rađena sa više hiljada malih zastavica i balona.Što se tiče članskih karata BNA,na njima је lik Če Gevare i dobro poznat moto ''Pobunjenik zauvek''.Ispisana je i poruka tipa ''Preko Rima i Verone'' koja bi trebalo da označi ostvarene navijačke pobede u ovim gradovima (nešto slično kao pregazili smo gradove).
Ne treba zaboraviti da će se ove godine Atalanta takmičiti u Evropi,što će ujedno biti i prilika za temperamentnog Mondonica i igrače poput Inzaghija i Morfea,da pokažu svoj šampionski mentalitet.Severna tribina će im pomoći da se nađu na neočekivanim mestima, u borbi protiv svih koji im se budu našli na putu.Atalanta,njihova velika ljubav...

DOKUMENTARAC O BNA 1976:

http://www.youtube.com/watch?v=ZBg3JFDcwxA
http://www.youtube.com/watch?v=MXbCpcLN-D8&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=5pmqVv21Krs&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=DX9aVR_0L7Q&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=Gj76NNDnpPM&feature=related

Smrt Federica Pisanija

Dok smo radili na ovom broju fanzina,dogodila se tragična smrt mladog igrača Atalante Federica Pisanija i njegove devojke.Redakcija Supertifa bi želela da oda poštu svim igračima koje je zadesila slična sudbina,uz nadu da se ovako nešto više nikada neće ponoviti.

FC Serp i Molot (Moskva)

2011-06-11T07:46:00.000-07:00

Svedoci smo da u poslednje vreme levičarske navijačke grupe niču kao pečurke;
Formiraju se klubovi čiji osnivači tvrde kako se razlog nastanka takvih sportskih društava ogleda u principejalnoj borbi za vrednosti radničke klase i naravno u nezaobilaznom antifašizmu.Ipak,realnost je takva da antifašizam mnogi izrabljuju u komercijalne svrhe.I dok neki klubovi zajedno sa svojim navijačkim grupama imaju samo dekorativnu funkciju,prilepljenu etiketu antifa,dobar marketing i finasijsku potporu od strane NVO sektora (tipičnji lažnjaci),dotle se neke druge snage koje nisu toliko marketinški eksponirane,suočavaju sa realnim pretnjama od strane ekstremno desnih grupa,a egzistencijalno pitanje rešavaju same.

Crveni Skinhed vam ovom prilikom predstavlja jedan od fudbalski klubova iz Rusije za koji se sa sigurnošću može reći da je antifašistički jer da ga je formirala radnička klasa.Dakle istinski revolucionari nema šta – FC Serp i Molot tj. prevedeno sa ruskog FK Srp i Čekić.To je moskovski fudbalski klub davno osnovan u Sovjetskom Savezu (1923) koji je tokom godina menjao imena,ali je uvek bio vezan marksističko-lenjinističku ideju.Naime njegov prvobitni naziv 1923-1924 glasio je AKS,od 1925-1930 menja ime u RkimA da bi 1936 dobio ime koje ga krasi i danas FC Serp i Molot.Treba još dodati da su se provlačili i ostali nazivi kasnijih godina (Metallurg,Maccabi Moskva.,Serp i Molot SNS) ali ono što čitaoci treba da upamte je da 2009 godine ljudi okupljeni oko kolektiva stavljaju tačku na sve to,usaglasivši se da je FC Serp i Molot ponovo rođen i da naziv ne bi trebalo menjati.

FC Serp i Molot je u leto 1936 godine osvojio prvo mesto u drugoj ligi izborivši se za ulazak u elitno takmičenje Sovjetske Prve Lige.A ono što se smatra za najveći uspeh u njihov istoriji je osvojeno treće mesto 1938 u elitnom takmičenju.Nije mala stvar...zar ne...Od igračkih legendi moramo da pomeno Grigori Fedotova,Borisa Ražinjskog,Vladimira Rižkina,Fjora Selina...itd.

Danas situacija i nije baš toliko blistava za ovaj klub.Trenutno se takmiče u amaterskoj ligi (LFL MRO-Centre),ali s obzrom da su ga levičari sami aktivirali 2009 i da se finansira isključivo od prihoda radničke klase koja ulaže sama novac u ovaj klub,treba im čestitati sa kakvim entuzijazmom se bore protiv modernog fudbala i kapitalizma.

Za kraj ne bi trebalo zaboraviti vrlo bitnu stvar vezanu za navijače.FC Serp i Molot okupio je oko sebe ekipu mladih ljudi komunista koji furaju svoj hard-core levičarski fazon na tribini.Grupa mala - 50-ak ljudi - ali posvećena idealima.Uostalom pogledajte slike koje su postavljene pa prosudite sami....

RED ARMY-FK Velež Mostar

2011-05-25T17:00:00.000-07:00

Istorijat i dokumentarac preuzeti sa zvaničnog sajta: http://www.redarmy-mostar.ba/RA81/historija-kn-redarmy-mostar.html

Fudbalski klub Velež je od svog nastanka 1922. godine, imao svoje vjerne navijače.Medjutim, prva organizovana navijačka grupa nastala je 1981. godine pod imenom Crveni Šejtani. Povod za njeno osnivanje bilo je učestvovanje i pobjeda Veleža u Kupu Maršala Tita protiv sarajevskog Željezničara...Tada nije bilo puno stalnih članova. Zatim je nastupilo neko zatišje, mada se i dalje išlo na utakmice, čak i na gostovanja, medjutim momci su starili i lagano se povlačili. Tada je došlo i do smjene generacija. Za tifoze Veleža prelomna godina bila je 1986. Opet je povod bio jak - još jedno finale Kupa, ovog puta sa Dinamom.Poslije tog finala odluceno je da grupa ponese naziv RED ARMY.
Neki su se i protivili, ali je ime ipak ostalo. U okviru Red Army-a djelovao je priličan broj malih grupa, a najbitnije medju njima su bile: Zealots, Eagles (slika),Chicago, Furia, Carina i dr.

Čvrsto jezgro Armije sastojalo se stotinjak ljudi, a računajući na sve, bilo je oko 1000 stalnih članova. Svoju podgrupu Red Army su imali i u Sarajevu (Red Platon - Crveni Vod), a u početku je bilo navijača koji su dolazili iz Konjica, Čapljine, Travnika, Doboja, Tuzle, Dubrovnika itd. Kasnije se sve svelo uglavnom na Mostar. Red Army su bili brojni, ako ne i najbrojniji s obzirom na veličinu grada.Engleze su uvijek imali kao uzore, a taj ostrvski način navijanja Veležovim tifozima je uvijek bio i najdraži.

Red Army su oduvijek najveće rivalstvo imali sa Splićanima, odnosno Torcidom. Pamti se i pamtiće se kada je u sezoni '86 iz Mostara, tada grada sa 100 000 stanovnika, na prvenstvenu utakmicu u Split otišlo 8000 Veležovih navijača i kada im ništa nisu mogli ni čuvena Torcida, a ni splitska murija.

Takodje će se pamtiti kada je u istoj sezoni, u Mostaru, demolirano 40-tak splitskih auta.Jedan od prvih incidenata na stadionima bivše domovine, koji je u medijima dobio veliki publicitet i čak nazivan Yugo-Hejselom, vezan je za Red Army i dogodio se 1987. godine u Tuzli, na utakmici Sloboda - Velež. To je bilo zadnje kolo koje je sve odlučivalo. Veležu je pobjeda trebala za titulu, a Slobodi za opstanak u društvu najboljih. Čak 3 - 4000 pripadnika Red Army je otišlo u Tuzlu.

Kada je na utakmici Velež poveo, nastala je prava ludnica. Ograda se tresla, a ljudi su letjeli preko nje. Nešto kasnije, očigledno dobro plaćeni sudija iz Klisa je izmislio dva penala za Slobodu i ona je povela sa 2:1. Velež je bio šampion samo 13 minuta!. Tada su navijači Veleža počeli gadjati pomoćnog sudiju, a uprava Slobode je pozvala specijalce u akciju. Počeli su preskakati ogradu i udarati. Stadion u Tuzli je imao vrlo usku kapiju. Tri hiljade navijača je tada krenulo kroz nju, a drotovi su i dalje tukli bez milosti. Nisu gledali ni koga ni gdje udaraju. Počela je opsta tuča i Red Army su bili izbačeni sa stadiona. To je bio ujedno i kraj utakmice, a tek početak haosa po gradu. Veležovi tifozi su tada rušili sve pred sobom. Razvalili su robnu kuću i usput sve lomili, a stradali su i obični gradjani. Bilo je puno povrijedjenih. Ovi dogadjaji imali su i dugoročne posljedice na uspon i kvalitet Red Army-a. Navijači su od kluba tražili zaštitu, ali je nisu dobili. Tada su vidjeli da nisu potrebni Veležu i tada se mnogo pravih navijača totalno razočaralo jer im je klub okrenuo ledja.

Medjutim, bez obzira na ove nemile dogadjaje, i u 90-im Red Army su nastavili sa navijanjem i gostovanjima, doduše u nešto blijedjem izdanju u odnosu na osamdesete. Red Army su bili žestoki protivnici nacionalizma koji je nekako u to vrijeme počeo da dolazi do izražaja kod mnogih navijačkih grupa. Sa politikom Red Army nije imao nikakve veze, a ruku na srce, uvijek smo, čak i vise nego ostale BH grupe, sa ponosom isticali da smo Jugosloveni. Pamtiće se i veliko gostovanje Red Army-a na SP u Italiji 1990 godine.

1992. godine nastaje doba koje nikom sa zdravim razumom neće ostati u lijepom sjećanju. Uglavnom se odlazi svak na "svoju" stranu. Crvenu Veležovu zastavu zamjenila su nacionalna obilježja, a "nacionalni interesi" bacili su sjenu na zajedništvo i ljubav prema Veležu. Cinilo se da je stih "sve nas ista ljubav spaja", za nekog bio samo farsa. Od pojedinih igraca i navijača mogle su se cuti izjave "kajanja" sto su ikad igrali i navijali za "crveni" Velež.

Sredinom devedesetih počinje BH Liga, a Velež svoje domaće utakmice igra na stadionu u Vrapčićima pod najgorim uslovima. Loše igre i loša organizacija, život na ivici materijalne egzistencije, te stadion bez tribina, samo su neki od razloga blijedog izdanja Red Army-a u tom periodu. Medjutim, i dalje se išlo na utakmice, čak i na neka gostovanja. Svoju renesansu Red Army doživljava u sezoni 1998/1999. Napravljeno je mnoštvo novih transparenata, većih i manjih zastava, izradjene nove majice i šalovi, te izgradjena tribina za Red Army. Prateći Velež, Red Army su obišli sve prvoligaške stadione u BiH. Medjutim, od poslijeratnih gostovanja, izdvajamo ona u Sarajevu protiv Željezničara (sezona 1997/1998), Sarajeva (1998/1999),(slika) Bihaću protiv Jedinstva (1998/1999), u Bihaću kao podrska Jedinstvu u Intertoto Kupu (1998/1999), te u Sarajevu protiv Zrinjskog (1999/2000).
Takodje će ostati upamćen prvi gradski derbi odigran pod Bijelim Brijegom (sezona 2000/2001) (slika), gdje se okupio veliki broj najvatrenijih Veležovih navijača.

Moscow Trojan Skinheads - Intervju!

2011-05-16T18:12:00.000-07:00

Možeš li da nam se predstaviš i kažeš nam šta je u stvari Moscow Trojan Skinhead Crew?

Mi nismo nikakva organizacija,već grupa prijatelja koja drži do skinhed kulture promovišući je u Moskvi.To bi ukratko značilo da smo spremni da se borimo za naš pokret na sve moguće načine:organizujemo svirke,radimo magazine,neki od članova MTS-a sviraju tradicionalnu muziku sa svojim bendovima..itd.Što se tiče muzičkog ukusa on se razikuje od člana do člana ponaosob;pojedinci su navučeni na tradicionalni crnački zvuk tipa ska,reggae,rokstedi,američki soul...dok su drugi opet vezani više za Oi!,street punk,američki old school harcore (Warzone,Agnostic Front,Slapshot)..Nadenuli smo sebi ime ''Trojan'' ali kao što sam već rekao nisu svi ljubitelji reggae muzike,niti se svi zanimaju za skinhed kulturu 60-ih godina.Sa ponosom možemo da kažemo za sebe da smo antirasisti,da se borimo protiv nacizma,ali ne krijemo naša patriotska uverenja - volimo našu zemlju i naš grad.Što se tiče Vlade Rusije,obično ne diskutujemo o tome.Svaki član naše ekipe ima neko svoje mišljenje i trudi se da ga zadrži za sebe.

Da li to znači da ste vi antifašistička skinhed ekipa?Neki smatraju da je bolje biti apolitičan skinhed i ne ulaziti u konflikt sa nacistima.Sta vi mislite o tome?

Mi vidimo sebe kao antifašiste koji ne zalaze dublje u politiku.Moscow Trojan Skinheads je grupa koja prevashodno drži do skinhed tradicije i kulture.Imamo s vremena na vreme problema sa nacistima i da,razbijamo im glave kada je to neophodno.

Poznato je da je u Moskvi jak naci skinhed pokret.Kako se nosite sa tim?

Nažalost postoji jako mnogo naci skinheda,huligana koji praktikuju casual stil oblačenja i ostalog desničarskog šljama.Sukobi su neizbežni,mada u poslednjih pet godina čini mi se da je situacija daleko bolja.Danas imamo respektabilno jaku anti-nazi grupu na Oi!,punk,harcore,reggae događajima koje obezbeđuju naši članovi i prijatelji.Moglo bi se reći da postoje zone u kojima nacisti nemaju pristup,jer se plaše da se pojave.Ponekad se dešava i da im upadamo na svirke sa namerom da sabotiramo događaj.Možda će vam ovo zvučati smešno,ali najveći problem su ''apolitični'' i desno orjentisani fudbalski navijači koje možete videti (iznenadićete se) na ska i punk večerima.Nimalo ne simpatišemo ovu nazovi ''apolitičnu'' scenu i jedino bi se za ''Distemper'' odnosno ''Spitfire'' moglo reći da stoje na antifašističkim pozicijama.Tu ima još nekoliko mladih bendova i to bi otprilike bilo sve.Znači tuča sa nacistima i ovim nazovi ''apolitičnimа'' obično počinje na ska koncertima.Stvarno da ti pripadne muka...pitam se samo kako neko može da bude desničar i rasista,a da sluša muziku sa Jamajke i one pravce čiji su koreni u crnačkom zvuku?!

Možeš li nam reći nešto više o moskovskoj skinhed istoriji,koji je bio prvi skinhed bend u Moskvi i uopšte u Rusiji,izdavačka kuća,fanzin,ekipa?

Još uvek ne postoji čisto skinhed izdavačka kuća u Moskvi.Što se fanzina tiče,naš drugar Pankrat radi na ''Streetprint Zine''-u koji se bavi baš skinhed kulturom.E sad ja mislim da su prve ekipe SHARP,RASH i TRAD momaka počele da se pojavljuju negde 90-ih.Grupa ''Distemper'' je prvih godina dekade pokrenula celu priču oko ove kulture,jer kako sami kažu oni su još sredinom 80-ih prolazili kroz punk fazu.Momke iz ''Distempera'' smatramo velikim prijateljima,jer su zajedno sa nama napravili ogroman anti-rasistički korak na moskovskoj i ruskoj Ska sceni.Nacistički pokret je takođe počeo da se okuplja 90-ih i bio je jako popularan do neke 2000.Danas i nisu toliko jaki.Prvi skinhed bend je koliko mi se čini bio ''Uchitel Truda'',ali mi ih baš i ne simpatišemo.Razlog možda leži u tome što je za njih sve zajebancija,a oni sami se nikada nisu ni trudili da se uozbilje.I još nešto,''Uchitel Truda'' su uvek bili da kažemo ''apolitični'',podrazumevajući pod time distanciranje od nacista ali ne i otvoreni sukob,što je za nas potpuno neprihvatljivo.MTS (Moscow Trojan Skinheads) kao grupa je uvek bila spremna da se pobije ne zbog same politike,već zbog svojih drugova i antirasističke skinhed kulture.

Vi ste SHARP skinhedi.Kakvo je vaše mišljenje o uticaju politike na scenu i pokretima kao što su RASH tj. Redskins?

Vidite,mi mislimo da su crveni skinsi i anarho skinsi društveno prihvatljivi.Međutim takve tendencije nisu prihvatljive u okvirima Moscow Trojan Skinhead grupe.Mi se držimo toga da budemo apolitični,što znači da ne postoji zvanična ideologija ekipe,već svako od nas ima svoj lični stav i opredeljenje.Družimo se sa momcima iz RASH sekcije,imamo i neke zajedničke akcije,ali iskreno uopšte nas ne zanima nikakva politika u okvirima skinhed kulture.

Postoji li neki fudbalski klub za koji navijate? Šta je sa fudbalskim huliganima,oni su takođe većim delom nacisti u Rusiji?

Ne postoji fudbalski klub oko koga se MTS okuplja.Moram da istaknem da većina navijača i nije baš toliko zainteresovana da učestvuje u političkim događajima,već se zanima isključivo za pravljenje nereda,tuče..itd što je posledica casual trenda koji je zavladao i koji je za takav profil ljudi mnogo interesantniji nego bilo kakva politika.Svako od nas iz ekipe MTS-a navija za neki drugi fudbalski klub,znači da se i po tome razlikujemo.E sad što se tiče ovoga oko nacizma...da,nacistički pogled je jako popularan među huliganima u Rusiji.Da ne bude sve tako crno,MTS ima dosta prijatelja među navijačima iz Belorisije (MTZ Ripo Minsk- Side 10),tu su još i FC Grodno Neman koji ima antinacističku podršku, ukrajinski FC Arsenal Kiev – Hoods...itd.

Šta je sa Antifa Moskvom ko su oni? Jel su to nekakvi hipici koji glume ulične ratnike ili predstavljaju jak antifašistički pokret?

A ja pitam vas ko su antifa? Ljudi koji podržavaju antifašizam? U Rusiji je antifa veoma komplikovan pojam.MTS grupacija je pre svega SKINHED grupacija i mi sebe ne zovemo antifa.Mi smo antifašisti,ali pre svega toga skinhedi.U Moskvi antifa može biti hipik,a može biti i čvrst momak koji će zgaziti fašistu....dakle to su sasvim obični ljudi za koje ne postoji konstanta.Mi smo spremni sarađujemo sa nekim ljudima koji sebe nazivaju antifa,ali je jako puno i onih za koje se ispostavilo da nisu bili baš najljubazniji u komunikaciji sa našom grupom.U Rusiji nije toliko jak antifašistički pokret kao u Francuskoj ili Nemačkoj recimo,ali se mi nadamo da će se vremenom omasoviti.

Ima li nekih drugih skinhed inicijativa? Možeš li nam preporučiti neke zanimljive iz tvog grada i države? Bend,fanzin,izdanje?

Preporučio bih vam da kontaktirate RASH. http://www.redskins.ru/modules.php?name=contact/ Dalje mogli bi da pogledate top listu prijatelja na našem myspace-u (http://www.myspace.com/moscowtrojanskins) jer se tu nalazi jako mnogo naših prijatelja.

Postoje li neki planovi u bliskoj budućnosti što se tiče Moscow Trojan Skinheads ekipe?

Trenutno pokušavamo da pripremimo jedno moskovsko skinhed izdanje (neka kompilacija),napravimo neki sajt na kome će se ljudi informisati i mislim da ćemo to završiti vrlo brzo.U planu su i Oi! punk hardcore koncerti..reggae žurke.Uskoro nam dolaze u Moskvu i legende streetpunk-a poljske The Analogs,kao i neprevaziđeni Oi! heroji iz Belorusije Mister X.

Želite li nešto da poručite za kraj?

Organizujte što više svirki,držite se svojih uverenja i poradite na tome da se skinhed scena sve više i više razvija.Mi radimo stvari u koje zaista verujemo – sledite naš primer! Budite otresiti,budite pravi i ostanite buntovni! Srećno.

Kampanja "Tri prestonice" : Moskva – Minsk – Kiev

2011-05-13T16:03:00.000-07:00

Saopštenje antifašista iz bivšeg SSSR-a (SHARP Rusija,RASH Rusija,MTZ Ripo - Side 10,Arsenal Kiev - Hoods,FC Monsenegro supporters,Star Hools,ruske patriote,beloruske patriote,ukrajinske patriote,anarhisti,komunisti,socijalisti i svi oni koji sebe vide u ujedinjenom antifašističkom frontu...)

’’Tri prestonice’’ je kulturni projekat organizovan od strane omladine Moskve,Kieva i Minska,koji ujedinjuje muzičare,aktiviste nezavisne scene,sportiste,crtače grafita,kao i sve zainteresovane pojedince.

Glavni cilj projekta je promocija,razvoj i širenje među omladinom onih vrednosti koje se mogu podvesti pod: zdrav način života,kreativnu slobodu,solidarnost i međusobnu pomoć,poštovanje istorije i kulture,prijateljstvo među narodima i tradiciju humanizma.

Fudbal,borilačke veštine,grafitiranje i ulični koncerti okupili su više stotina devojaka i mladića u sve tri države bez obzira na granice i kapric političara.Zajednički muzički festivali i sportski događaji,brojne dobrotvorne akcije u korist onih kojima je pomoć potrebna (izgradnja domova za decu i stare) više puta su pokazale da je ova ekipa ljudi spremna da stane rame uz rame,dajući jedinstvenu podršku pomenutim vrednostima.Stoga se nadamo da će naš projekat pomoći da se uspostavi još čvršća veza među našim glavnim gradovima.

Ne smemo zaboraviti ni naše gradske heroje koji su odigrali ogromnu ulogu u pobedi nad fašizmom,plaćajući svojom krvlju spasenje planete od kuge koja ju je zahvatila.U predvečerje Dana Pobede,zvanični mediji su već počeli da se bave političkim špekulacijama šta zapravo predstavlja projekat ’’Tri prestonice’’,a mi im otvoreno poručujemo da je to poziv ljudima da se prisete svih onih vrednosti za koje su se naši preci borili – mir,solidarnost,saradnja – bez obzira na granice i šovinističku propagandu.

Danas kada većina stanovništva naše države tone sve dublje u ponor socijalne i moralne degradacije,važno je podsetiti sve mlade ljude koliko je važno poraditi na sebi i trezveno gledati na svet oko sebe.Realnost koja nas okružuje ne odgovara ružičastim obećanjima političara : kultura i obrazovanje su u očajnom stanju,droga i alkohol nemilosrdno uništavaju gen našeg društva,i na kraju na plodnom tlu socijalnih promena što je poražavajuće,rastu i razvijaju se neonacizam i etnička mržnja koje vuku celo naše društvo u haos i beznađe.

Mi smo se posvetili ovom projektu zarad svih ljudi koji se brinu u kakvom će svetu živeti oni i njihova deca.Mi se borimo za sve one koji misle svojom glavom i ne nasedaju na lažna politička obećanja i manipulacije.Za one koji sa podjednakom skepsom doživljavaju histerični plač propovednika rasne i verske superiornosti i sa nepoverenjem gledaju na licemerno cmizdrave zagovornike političke korektnosti.

Ludilu i haosu savremenog sveta suprotstavićemo se našom odgovornošću,nezavisnošću,uzajamnom podrškom i spremnošću da radimo zajedno braneći svoje ideale.

NABAT BOLOGNA SKINHEADS

2011-05-03T03:01:00.000-07:00

Bend Nabat oformljen je daleke 1979 godine u gradu Bolonja.Tadašnju prvu postavu činili su: Steno vokal (koji je već bio na bas gitari u bendu RAF PUNK),Stiv gitara,Giulio bas i David na bubnjevima.
Iste godine Nabat je imao svoju prvu svirku u anarhističkom centru ''C.Bernieri''.
Tada su podelili binu zajedno sa još nekoliko bolonjskih punk oi grupa poput RAF PUNK,Stalag 17,Bacteria,Anna Falks,Irha,EHX...
Postava koja se ustalila kasnijih godina bila je sačinjena od Steno-a vokal,Abbondantea bas,Ui Ui bubnjevi i Stiva na gitari.U tom sastavu snimili su zajedno sa ''Rip Off '' Oi! bendom iz Bolonje demo kasetu 1981.Nakon što je snimanje završeno Abbondante je napustio ekipu,a na njegovo mesto je došao Riccardo.
U junu 1982 Nabat je izdao svoj prvi nezaboravni singl ''Scenderemo nelle strade'' (Idemo na ulice) sa pet sjajnih Oi! pesama.To je bio ujedno i jedan od prvih nezavisnih punk EP izdanja u Italiji.Za kratko vreme Nabat postaje jedan od najomiljenijih italijanskih skinhed bendova.

Godina 1983 ostaće upamćena po drugom izdatom EP izdanju ''Laida Bologna'' (Ružna Bolonja).Nedugo nakon toga Nabat se angažuju kao protagonisti i promoteri prvog/drugog nacionalnog muzičkog skupa u Monci i Bolonji,festivala koji dobijaju ne tako loše kritike od strane nezavisnih italijanskih novina.

Pomenuti skupovi na kojima su svirali punk i skinhed bendovi imali su za cilj prevazilaženje svih razlika vezanih za oba pokreta '' SKIN E PUNK SARANNO UNITI GLI OBBIETTIVI SONO COMUNI QUESTI FOTTUTI PERBENISTI'' i ujedinjenje scene.
Međutim ono što se desilo na trećem i poslednjem skupu maja 1983 svakako nije bilo za pohvalu.Festival su obeležili brojni incidenti i provokacije fašističkog tipa za koje su najviše bili odgovorni ljudi okupljeni oko ''Rip Off ''-a i deo publike.

Odprilike u to vreme izdavačka kuća ''C.A.S. Records'' izdala je kompilaciju njihovih hitova zajedno sa kompilacijom ''Skin + punk = TNT'' na kojoj se nalaze pesme Nabata,Dioxina,Armma,Rappresaglie..a kasnije i LP "Quelli che urlano ancora" lengendarnih italijanskih bendova kao što su Fun, Klaxon,SS20, Cani...
Ove kompilacije bile su deo projekta čiji je cilj bio da skinhed pokret prikažu u drugačijem svetlu od onog koji je širen u Engleskoj i ostalim delovima Evrope.Naravno Nabat se zbog svega toga suočavao sa mnogim problemima kao što su fašističke i rasističke provokacije.

Najveći uspeh u njihovoj karijeri je svakako diskografsko izdanje LP "Un altro giorno di gloria – Još jedan slavan dan'' (1985) posvećeno Nelsonu Mendeli,Benjaminu Moloiseu i pesniku Sowetu koji je ubijen od strane rasističke vlade Južne Afrike. Martò of „ Judas " (bolonjski bend iz 1960-ih) je takođe učestvovao na jednom njihovom albumu i na njemu se nalazi desetak pesama koje nisu isključivo Oi!.Što se LP-ja tiče on je snimljen sa novim gitaristom Redom (ex Dioxina).

Godine 1987 Nabat je odlučio da obustavi svoj rad mada se popularnost benda širila celim svetom: u to vreme Nabatovi albumi su masovno prodavani čak i u USA!!!

1994 CD "Steno and the Stab - Live alla Morara" je izašao za Twins Records.Ovaj CD sadrži live snimak koncerta održanog u Bolonji Stenoa i ''Stab''-a (pank benda sa dva bivša člana Nabata) a radi se o januaru 1992.Par pesama među kojima su neke od Nabatovih najpoznatijih,dočaravaju živi dodir sa muzikom ovog fantastičnog benda.Grupa je odlučila ponovo da se okupi 1995,nakon što je njihov bivši menadžer Tiziano Ansaldi umro.Stoga je Nabat zajedno sa Klasse Kriminale i sastavom Ghetto 84 organizovao "Tiziano Ansaldi Benefit Tour" kako bi prikupili novac za njegovu majku.Tokom turneje Nabat je svirao u Livellu 57 (Bolonja) i Leoncavallu (Milano) pred 2500 ljudi.

Poslednje izdanje "Nati Per Niente" (Rođen nizašta) snimljeno je krajem 1995,a objavila ga je februara 1996 "Banda Bonnot Records" (nezavisna rimska izdavačka kuća).Album sadrži 12 pesama plus jednu bonus,čime se odslikava vizija onoga što je Nabat predstavljao 90-ih.Sam CD je posvećen Tiziano Ansaldiu i Igbalu Masihu – pakistanskom dečaku koji je ubijen od strane brigadira u tekstilnoj industriji u kojoj je radio kao rob od svoje četvrte godine.Ubistvo se dogodilo zbog toga što se Igbal Masih pobunio protiv eksploatacije dece.Izdanje "Nati Per Niente'' snimljeno je sa novom postavom : Steno (vokal),Riccardo (gitara),Romano (druga gitara),Abbondante (bas) i Toppi (bubnjevi).

Godine 1997 Riccardo Pedrini (Nabatov gitarista) objavljuje knjigu "Skinhead - lo stile della strada" za Castelvecchi Editions,koja prikazuje istoriju skinhed pokreta od samog nastanka pa sve do danas.Naravno dobar deo ovog štiva odnosi se na italijansku scenu : detaljna bibliografija,diskografija,skinhed web stranice,fanzini..itd

U septembru 1998 nemačka izdavačka kuća "Potere record'' objavila je album "Campane a Stormo" napravivši sjajan izbor pesama sa Nabatove prve demo kasete – dve koje su snimljene uživo i nekoliko hitova.

Nabat je oktobra 1998 odlučio definitivno da prestane sa radom,neposredno pred koncert koji je trebao da održi u Vićenci.Ipak na radost mnogih obožavalaca ovog benda,neki noviji snimci sa interneta govore nam suprotno,što znači da su i pored donete odluke o prestanku aktivnog bavljenja muzikom i dalje prisutni na sceni.

CELTIC ANTI-FASCISTS (CFAF)

2011-05-01T00:10:00.000-07:00

TAL fanzin br. 12 – 1995

Celtic Soccer Crew casuals i TAL.
Video Celtic Soccer Crew-a na gostovanju Chelsea-u: http://www.youtube.com/watch?v=cGsENm9Q4GI

Veoma uspešan donatorski skup za Celtic-ove Antifašiste,nedavno organizovan u Glazgovu,okupio je preko 100 navijača grupacije CFAF.Ekipu je zabavljao fantastičan bend Celtic connection koji je svirkom napravio takvu atmosferu da su momci i devojke skoro cele večeri igrali na stolovima.Grupa CFAF postavila je standard dajući primer navijačima drugih klubova kako bi trebalo da se ponašaju,jer osnovni cilj svih nas je zaustavljanje rasta fašističke ideje na fudbalskim stadionima.Događaji sa internacionalnog meča u Dablinu između Irske i Engleske ukazali su na ogromne probleme koji se nalaze pred nama.Sva je prilika da se Evropsko fudbalsko prvenstvo u Engleskoj sledeće godine neće svesti samo na obračun rivalskih navijačkih grupa,već će iznedriti i borbu fašista i antifašista,ma koje nacionalnosti oni bili.Što se samog Celtic-a tiče,mi smo već uveliko počeli da pružamo otpor ekstremno desnim idejama i rasizmu.

Na svirci,jedan od pripadnika Red Action grupacije (militantne ulične grupe koja je godinama pružala otpor desničarima) održao je zadivljujući govor.Stoga se TAL fanzin potrudio da ga čitaocima prenese u celosti:

''AFA je ustanovljena 1985 godine,a jedan deo saopštenja prilikom osnivanja je glasio 'da je neophodno sukobiti se sa fašistima kako fizički,tako i ideološki'.Ubrzo je postalo očigledno da mnoge pristalice AFA-e nisu bile spremne na tako nešto.Godine 1987 antifašistički marš na kome je participiralo oko 2000 ljudi,razbijen je od strane Chelsea Headhunters-a.Međutim već 1989 godine AFA se reorganizovala dobivši mnogo militantniju crtu,što je imalo za posledicu to da desničari nisu mogli više tako lako da odnose pobede u uličnim tučama.Godine 1991 nakon jednog od najopasnijih sukoba koji se odigrao u Londonu,mladi huligan Chelsea je priznao u izjavi za medije: 'nikada nisam toliko bio uplašen u svom životu.Headhunters-i su mi rekli da su pripadnici Red Action-a starci koji nose sandale i pocepane sakoe što je daleko od istine!'

Godine 1992 mnoge centralne londonske saobraćajnice uključujući Waterloo i Charing Cross su zatvorene,a razlog su bili neredi koje su izazivali militanti AFA-e sa jedne strane protiv Bloood and Honour-a/desničarskih casual-a sa druge.Tada je jedan od vođa navijača Millwall-a doživeo srčani napad,ali ono što je možda i najvažnije je da su se mnogi casual-i toga dana po prvi put borili na istoj strani sa anti-fašistima.AFA je napadana od strane liberalne levice zbog 'paramilitarne taktike',dok su novinari pojedinih listova naglašavali u svojim tekstovima kako smo povezani sa IRA-om.Činjenica da su dva vodeća pobunjenika krajem 80-ih i početkom 90-ih osuđena na ukupnu kaznu zatvora od 53 godine zbog učešća u operacijama IRA-e/INLA-e,trebala je da posluži neinformisanim ljudima kako država nije imala ni trunke simpatija prema tom pokretu.

Niko ne može da negira prirodnu sklonost militantnih republikanaca prema militantnim antifašistima i obrnuto,jer borba protiv prirodnih neprijatelja osigurava afinitet.Uloga Frank Ryana i ostalih u Španskom građanskom ratu je vrlo dobro poznata.Ono što je manje poznato je vitalna uloga IRA-e u slamanju domaćeg irskog fašizma tokom 1930-ih kada su se sukobili sa Plavokošuljašima.Svojevremeno 'Plavokošuljaši' su tvrdili da imaju članstvo od oko 60.000 ljudi,što je ekvivalent brojci od 500.000 u Britaniji.Međutim s obzirom da je IRA povela računa preduzevši konkretne mere ne bi li slučajno došlo do fašizacije društva,njihov broj je drastično smanjen.

Sledeći opis događaja koji su se desili na mitingu 'Plavih košulja' u Tralee Co Kerry-u 1933 dočaraće vam kakva je zapravo IRA bila opozicija. ''Miting je potpuno razbijen...O'Duffy je zadobio ozbiljne povrede glave nakon što je pogođen čekićem u hodniku...oko stotinak delegata bilo je zarobljeno unutar objekta koji je zasut kamenicama od strane demonstranata.I to nije sve – dvesta policajaca nije uspelo da se obračuna sa simpatizerima IRA-e dok vojnici u punoj borbenoj opremi nisu pristigli u Cork kako bi zaveli red i mir.Jedna bomba je bačena kroz svetlarnik,ali nije eksplodirala pošto se zaplela u mrežu postavljenu ispred bine.Automobil O'Duffy-a je zapaljen munjevitom akcijom okupljenih ljudi,a već sledećeg dana pronađena je i druga eksplozivna naprava iza hale.''

Fašizam ima anti-klasnu i anti-demokratsku prirodu.To je pokret koji egzistira na osnovu fizičke sile i zbog toga je neophodno na njega reagovati silom (nasiljem),a ne pacifizmom.Da su 1933 ostali politički pokreti u drugim državama pratili taktiku IRA-e,verovatno da 50 miliona ljudi ne bi izgubilo svoj život u Drugom Svetskom Ratu.

Danas se kao što vidimo istorija ponavlja: u Francuskoj Nacionalni Front slobodno promoviše svoju agendu,u Nemačkoj se menja Ustav,u Austriji desnica dobija 22% na republičkim izborima,italijanski fašisti uzimaju zalet,dok se Britanija takođe sve više približava desnim idejama.Možda je AFA trenutno obuzdala ambicije BNP-a na Ostrvu,ali borba još nije završena.

Laburisti su okrenuli leđa radničkoj klasi,izdajući saopštenje o tome 'da će u budućnosti biti partija srednje klase koja će zastupati interese srednjeg sloja'.Naravno desnica namerava da popuni ovu prazninu što se u praksi već ostvaruje kroz agitaciju među fudbalskim navijačima.I stvarno posmatrajući navijače dolazimo do zaključka da su sve grupe manje ili više desničarske.Tako se recimo godine 1993,selekcija od preko 600 huligana pojavila na ulicama Londona kako bi razbila demonstracije na 'Krvavu nedelju' koje su organizovali republikanci.

FC Celtic zbog svoje tradicije je možda jedini klub koji fašisti nikada nisu uspeli da uzurpiraju.Stoga je sasvim opravdano istaći kako su navijači ovog kluba prvi koji su se organizovali protiv fašizma.Sve do danas desnica je slobodno delovala na fudbalskim tribinama,međutim naš kontra-napad je već otpočeo.Plan nam je da u bližoj budućnosti ujedinimo Irsku,a nezavisnost Škotske je sledeći korak.Da bi ostvarili ove ciljeve neophodno je postojanje politički nezavisne radničke klase!

TIOCFAIDH AR LA!

Prebijanje fašista – neispričana priča Antifašističke Akcije (AFA)

2011-04-04T14:13:00.000-07:00

Najkontraverznija politička knjiga decenije koja se pojavila na ulicama Velike Britanije u oktobru 2010 došla je i do nas u Srbiji.Knjiga predstavlja istinit iskaz vezan za aktivnosti Antifašističke Akcije (AFA) od strane onih koji su bili na prvoj borbenoj liniji – organizovane i posvećene grupe ljudi,pripadnika radničke klase koji su tokom 80-ih i 90-ih godina prošlog veka učestvovali u sukobima sa ekstremnom desnicom i na kraju pobedili! Knjigu možete nabaviti preko Freedom Bookshop-a ili možete kontaktirati fanzin Crveni Skinhed preko mail-a ukoliko želite da imate ovo štivo na srpskom jeziku.

A sada nešto o samoj knjizi: ''Nakon izbornog kolapsa Nacionalnog Fronta 1979,fašisti su počeli da divljaju dok rasni napadi nisu eskalirali.Taktika NF-a i BNP-a svela se na ulično nasilje,infiltraciju među fudbalske navijače i kontrolu muzičke scene.Mladi antifašisti su istupili,novo tvrdokorno vođstvo se pojavilo i AFA je oformljena 1985.Ono što je dalje usledilo je ''pravo ratno stanje'' kako je to opisao jedan od lidera BNP-a. Ne samo što je ''Prebijanje fašista'' detaljno istražena studija,već predstavlja deo istorije vezane za radničku klasu.Tokom svih tih događanja glas radničke klase,odnosno antifašista je bio snažan i jasan bez ikakve apologetike.Vatreni a ponekad i opušteni komentari osiguraće da čitalački tempo u knjizi nikada ne opadne.Postepeno čitalac će biti uvučen u svet idealizma,paravojnog stila nasilja i herojskog samožrtvovanja.''.

AFA u Akciji – video koji će vam dočarati sve onon što se nalazi u knizi: http://www.youtube.com/watch?v=ELbeaP0EZWc&feature=player_embedded ''Jedini razlog zbog koјеg koristimo fizičko nasilje na ulici je taj, što su oni upravo na njoj....ukoliko nema fašista na ulici,po samoj definiciji nema ni anti-fašističke akcije''.

Postavljeni klip je uzet iz TV dokumentarca (1993) koji opisuje različite metode anti-rasističkog i anti-fašističkog delovanja.Na ovom snimku borba AFA-e protiv fašizma jasno je objašnjena. ''Anti-Fašistička Akcija je reaktivna organizacija u borbi protiv fašizma na ideološkom i fizičkom planu.Ona podrazumeva učešće i rad u okviru zajednice radničke klase,dakle suočavanje sa krajnje desnim idejama u okviru zajednica i fizičkom obračunu sa desničarima na ulici.Jedini razlog zbog koјеg koristimo fizičko nasilje na ulici je taj, što su oni upravo na njoj....ukoliko nema fašista na ulici,po samoj definiciji nema ni anti-fašističke akcije.''

Svojevremeno neki antifašisti bili su opsednuti zatvaranjem BNP sedišta u Welling-u,ali kao što je portparol AFA-e jednom priliko istakao 'Ukoliko bunker nije u Welling-u biće negde drugde.Kampanja da se sedište izmesti iz Welling-a je jednostavno premeštanje problema s jednog lokaliteta na drugo.Ono što mi treba da uradimo je da se borimo protiv fašizma tamo gde su fašisti aktivni,a to nije uvek lokalitet glavnog štaba.'

Paket bomba eksplodirala u kasarni padobranske brigade Folgore

2011-04-02T12:25:00.001-07:00

Fanzin ’’Crveni Skinhed’’ je već je pisao o italijanskoj fašističkoj padobranskoj brigadi Folgore Parachute : http://crveniskinhed.blogspot.com/2010/10/demonstracije-u-livornu-protiv-folgore.html . S obzirom da nesreća nikada ne dolazi sama od sebe,sva je prilika da jedna od ovih ruka koje salutiraju više neće biti u funkciji.Fotografija FP jedinice sve objašnjava ... da li ih treba sažaljevati?! Jedan italijanski vojni oficir povređen je od strane paketa bombe koja je eksplodirala u kasarni toskanske luke Livorno,saopštilo je Ministarstvo odbrane. ’’Oficir je bio u svojoj kanclariji kada je otvarao paket koji je eksplodirao i povredio mu lice i ruke. Odmah mu je ukazana prva pomoć i odveden je u bolnicu,saopštilo je ministarstvo kasno sinoć dok je policija već započela istragu celog slučaja’’. Italijanski mediji identifikovali su ranjenog čoveka kao 41-godišnjeg poručnika Alessandra Albamonte-a,pripadnika Folgore Parachute brigada. Oficir je u eksploziji izgubio svih pet prstiju na desnoj ruci,dok su mu tri prsta na levoj amputirana,saopštio je list Republica na svom web sajtu. Takođe treba dodati da postoji rizik da Alessandro Albamonte koji se nalazi u stanju šoka može izgubiti i oko,navodi se u saopštenju. List Corriere della Sera piše da će policija razmotriti koja grupacija stoji iza napada,s obzirom na to da niko nije preuzeo odgovornost,mada se sumnja na pojedine levičarske militante koji su već godinama aktivni u Italiji.

Эшелон - Rusija

2011-03-23T15:49:00.000-07:00

Šoubiznis,pop-svirke,svetske zvezde,masovna kultura...verovatno izgleda kul i elegantno.Ali narode, zar vam nije pomalo muka od takvih vrsta zabave?! A od pevača poput Šure i Naik Borzova?! Savetovao bih vam da kada slušate Vitasovu operu zaključate svoje kućne ljubimce u toalet,kako bi ste izbegli spontani napad agresije koji bi mogao da usledi.Uostalom,da li vam se dopadaju časopisi posvećeni estradi,proteini,brilijanti,nametljivi ljudi sa najnovijim modelima mobilnih telefona,olako menjanje partnera u toku večeri i skakanje s kreveta na krevet?

Zapadna ’’masovna kultura’’, ’’sloboda’’ i ’’seksualna revolucija’’ dobro su obavili svoj posao – koncertne hale i klubovi se popunjavaju,dok su pozorišta i bioskopi degradirani; uz sve to stvara se gomila mediokriteta.Takvi pojedinci jedino što znaju je da skaču po stejdžu,a masa fanova luduje.Seksualno opšte jedni sa drugima u prostorijama iza scene,rasipaju novac u kazinima i po luksuznim restoranima,poklanjaju jedni drugima za rođendan vile i Rols-Rojs automobile,a da nam pri tom niko od njih ne pruža svojim ličnim primerom bilo šta edukativno u vezi sa načinom života.Naravno oni su srećni što mogu da participiraju u različitim političkim kampanjama i izbornim trkama,pružajući podršku onima koji se pripremaju da Rusiju do kraja opljačkaju.

Živeo sam nekoliko meseci u Moskvi i mogu slobodno da kažem da ona danas izgleda više kao internacionalni bordel nego kao glavni grad naše države.Nisam očekivao da ću u jednom od klubova pronaći mlade i talentovane momke koji komponuju i izvode pesme koje se susreću sa realnošću ovoga vremena,pesme koje imaju svoje značenje,uzdižu čoveka,inspirišu ga da odoli cinizmu,lažima,nepravdi i varvarstvu.

Iskoristio sam priliku i uradio kratak intervju sa jednim od članova moskovskog rock sastava ’’Ešelon’’...

-Molim vas možete li da se predstavite?

-Ja sam Crni Dimitrij,basista benda Ešelon.

-Recite mi nešto o istoriji benda...

-Pre oko godinu dana sreli smo se sa Ivanom Baranovom pevačem grupe ’’Civilna Odbrana’’ na njihovom koncertu.Rekao sam mu da imam nekoliko pesama koje bi se odlično uklopile uz njegov vokal.Prošle zime napravili smo koncept rada i nakon toga su počele probe.Prvi koncerti održani su u novembru i decembru u teatru ’’Ulan Bator’’ – tada smo nastupali pod imenom ’’Civilna Odbrana’’,a danas kao što ste i sami mogli da se uverite nastupamo pod novim imenom u novom prostoru ’’R - Club’’-u.

-A ideja oko imena je potekla od koga?

-Ime bendu je dao Ivan Baranov,s obzirom da ga je dugo imao u rezervi.Želeo bih samo da podvučem da ne činimo samo Ivan i ja bend,dakle postoji još ljudi koji su uključeni u celu priču.Recimo Miša se sasvim iznenada pojavio kao naš novi gitarista.U proleće je došao na neki politički skup,tu smo se sreli,malo popričali...ali smo nakon toga izgubili svaki kontakt.Već u leto,drugovi su me zvali i preneli mi kako su pronašli fantastičnog gitaristu i na kraju se ispostavilo da je taj gitarista niko drugi nego Miša!

-Reci mi nekoliko reči o bubnjaru?

Bubnjar je Aleksej ili kako ga mnogi zovu - poliglota – dečko je svirao u nekoliko bendova i slobodno se za njega može reći da je virtuoz.Ako budete preslušavali živi album,uočićete da je on svoju deonicu odradio neverovatno dobro,kao da preslušavate bubnjeve sa studijskog snimka.

-Da li bi mogao neupućenima da objasniš,koji je to žanr koji vi svirate?

-Kratko i jasno smo označili taj žanr kao ’crvena alternativa’.Tu ima naravno vidljivih elemenata metala,jer je to stil koji mnogi naši članovi preferiraju.Metal bi u principu trebao da bude tvrd i čvrst,dok ove moderne ’heavy’ grupe akcenat bacaju na glas.Ivan otvoreno propagira obradu sovjetskih pesama iz 70’ih unoseći ideološki duh tog perioda u bend.Što se tiče instrumenatala,neka naša smernica je grupa ’Manowar’ – harmonična i jaka muška ekipa.Ono u čemu se u potpunosti razlikujemo u odnosu na njih je tematika pesama,jer su naše ideološki obojene.

-Rok muzika na Zapadu zamišljena je kao protest protiv kapitalističkog sistema.Reci mi Dimitrij da li je vaša muzika protestna?

Naravno.Opravdanje za takvu agresivnost gitare leži upravo u protestu,ali sva snaga mora pre svega biti utemeljena u tekstovima.Ako imate metal gitaru u ’ariji’ ili ’wizard’-u to nije dovoljno,jer bendovi tada pevaju o romantici koja je poprilično udaljena od naše svakodnevice -ispostavlja se da agresivna gitara nije u saglasnosti sa romantičnim tekstom.Na drugoj strani kod nas je sve kompletirano po tom pitanju – muzika i reči su sjedinjene u pesnicu koja drobi kapitalizam,dok se agresija u nama nalazi sve vreme i to je ono što daje konačan produkt.Postoji mali milion grupa za koje sam bog zna o čemu pevaju,a samo povremeno potkače po koju socijalnu temu u svojim pesmama.

Mi radimo potpuno suprotno od tog klišea,jer su socijalna pitanja naša osnova! Postoji naravno i kod nas revolucionarni romantizam: obrađujemo pesme Aleksandre Pahmutove,odnosno pesme Majakovskog.Vremenom smo shvatili da slušaoci pomalo čudno gledaju na naš stil,jer su se navikli da slušaju modernu buržoasku,nakazno-pedersku muziku.

-Dimitrij znam da ste član Saveza Komunističke Omladine (SKM),dok je Ivan član Avangarde Crvene Omladine (AKM).Da li ima nekih nesuglasica među vama zbog toga?

-Ne naravno.Savez Komunističke Omladine (SKM) i Avangarda Komunističke Omladine (AKM) su na političkim skupovima uvek zajedno.

Da li možete za kraj da mi kažete šta podrazumevate pod terminom ’patriotizam’? I da li postoji više patriotizama kako mnogi ističu : patriotizam Žirinovskog,Hakamade...nekog trećeg?

-Naravno da postoji više patriotizama.Vladimir Putin opet propagira neki svoj patriotizam,to je neka treća vrsta.Što se nas tiče,mi komunisti imamo svoj sovjetski patriotizam! A šta je to što mi podrazumevamo pod otadžbinom? Pa to je naravno Sovjetski Savez! U ovoj našoj postojećoj državi Rusiji,vrlo je teško odredite nečiju nacionalnost na osnovu krvi.Evo ja sam vam tipičan primer nekoga ko je rođen u SSSR-u : imam ukrajinske,malo beloruske krvi,ruske...a mogu vam reći da sam delom i Ciganin! Zbog toga mi ističemo patriotizam,jer nacionalizam kao takav više nije relevantan.Nacionalizam je uprljan zahvaljujući usko-elitističkom pristupu koji uporno propagiraju neke grupacije tipa RNE,mada i u muzici postoje bendovi koji su bacili ljagu na taj termin.Nacionalizam razdvaja ljude,dok socijalizam spaja – to je osnovni razlog zašto se mi zalažemo za Sovjetski Savez.

-Hvala vam Dimitrij na informativnom intervjuu.
Ivan Studelnikov,Samara SCM.

Bad Blue Boys-i nisu poželjni na utakmicama FC Celtic-a

2011-03-07T13:09:00.000-08:00

Zbog povećanog broja desničarskih huligana - Bad Blue Boys'a – navijača Dinamo Zagreba,koji posećuju Glazgov i prate FC Celtic u Evropi poslednjih sezona,grupacija Celtic Fans Against Fascism odlučila je da pokrene kampanju među navijačima zeleno-belih,kako bi ih edukovala u vezi sa političkom linijom ove hrvatske grupe i mobilisala sve navijače Celtic-a protiv BBB-a u sprečavanju da se dalje pojavjuju na našim mečevima kod kuće i na strani.

Bad Blue Boys-i su gomila fašističkih,desničarskih,ultra-nacionalističkih i ultra-katoličkih šovinista koji imaju više toga politički zajedničkog sa BNP-om,EDL-om i SDL-om nego sa progresivnim navijačima Celtic-a.

U najmanje dva navrata tokom svih ovih godina,BBB su napali naše prijatelje antifašiste iz St.Pauli-ja na evropskim mečevima FC Celtic (Zagreb i Budimpešta).Napadi su bili politički motivisani,jer BBB znaju za St.Pauli-evu antifašističku reputaciju koja je i bila razlog za agresiju.

Nažalost neki od naših navijača koji očigledno žive u zabludi,dopustili su sebi da članove ove hrvatske desničarske grupe ugoste na našem stadionu i našim pabovima.Ove sezone takođe se mogao videti raširen baner unutar Celtic Park-a,koji je predstavljao svojevrsnu solidarnost sa ovim navijačko-fašističkim otpadom,koji je u svađi sa svojim isto tako odvratnim desničarskim predsednikom FC Dinamo Zagreb.

Takav kancer trebao bi pod hitno da se odstrani pre nego što bude uzeo maha.Bad Blue Boys-i nisu naši prijatelji,jer mi ne pravimo prijateljstva,ni idividualna,ni kolektivna sa fašistima! Ovo je grupa koja otvoreno veliča zločince hrvatske fašističke milicije iz Drugog Svetskog Rata koja je sebe nazivala Ustašama (prekrižano U na nalepnici se odnosi na njih).Fašizam i nasilje Ustaša bilo je toliko ekstremno,da su čak i ozloglašene masovne ubice nacističkih SS odreda bile zapanjene.

Bad Blue Boys-e treba napadati i loviti poput zveri na Celtic Parku u svakoj prilici čim se budu pojavili.Nemojte da vas zavaraju vatikanske zastave i prijateljski razgovor o irskoj borbi za slobodu,jer ova fašistička đubrad nemaju ništa zajedničko sa našim republikanstvom i socijalizmom za koje se borimo.Iz tog razloga,jedino s čim bi trebalo da se susretnu su naše palice.

NEMA PRIJATELJSTVA SA FAŠISTIMA!
ZADRŽIMO BBB DALJE OD NAŠEG RAJA!

*više detalja saznajte na našem sajtu i forumu...
www.talfanzine.com/
http://talfanzine.proboards.com/
*nalepnice je moguće naručiti preko našeg TAL sajta

-----------------

Glavni urednik fanzina "Crveni Skinhed" zahvaljuje se drugovima iz časopisa ''Tiocfaidh Ar La'' na saopštenju koje je preneto!

Fašisti,imperijalisti i lažni levičari - ODJEBITE OD KOSOVA!

2011-03-01T11:12:00.001-08:00

Članak ''Enver Hodžin virtuelni socijalizam''
preuzet је sa North Star Compass-a i prerađen od strane fanzina ''Crveni Skinhed''.Prenećemo neke najzanimljivije delove uz zahvalnost ovom revolucionarnom magazinu na objavljenom materijalu.

Većina čitalaca North Star Compass-a nije ni pomišljala kako će morati ponovo da preispituje lik i delo tiranina iz Tirane na celih šest stranica svog omiljenog magazina.U svakom slučaju to je taj čovek – na glavi nosi maoistički kačket i neprestano propoveda svoja šovinistička uverenja.

Enver Halil Hodža (hodža u muslimanskoj kulturi označava sveštenika) rođen je 1908 godine u albanskoj trgovačkoj porodici u kojoj je imao privilegovan odgoj.Roditelji su ga poslali na studije u Francusku (Univerzitet Monpelje),međutim on ih ubrzo napušta i pokušava da uradi nešto značajnije na Sorboni.S obzirom da ponovo ne uspeva da se ostvari kao student,počinje da razmišlja o tome kako je socijalizam mnogo unosniji životni poziv.On ne otkriva socijalizam kao eksploatisani radnik,već kao službenik konzulata Kraljevine Albanije u Briselu 1934 godine.

Turbulencije pred Drugi Svetski Rat pružile su novu priliku mladom Hodži koji se vraća u Albaniju 1936 godine,gde započinje sopstveni posao trgujući duvanom.Njegovo zapadnjačko iskustvo i prefinjenost omogućili su mu enorman finansijski napredak u odnosu na 90% nepismenih i 70% islamiziranih sunarodnika države u kojoj radnička klasa praktično nije ni postojala.Nakon što je Musolini osvojio Albaniju koja je ubrzo prigrlila fašizam,naznaka o tome da se može stvoriti komunistička partija u ovoj državi nije bilo ni na vidiku.Međutim novembra 1941,šačica komunista ipak uspeva u svojoj nameri i osniva KP Albanije,a samo godinu dana kasnije 1942 ustanovljen je i Albanski Nacionalno Oslobodilački Front.Zahvaljujući lojalnosti Albanije i simpatijama koje je većina albanske populacije pokazala prema okupatoru u srpskoj pokrajini Kosovo i Metohija,cela oblast predata je u ruke italijanskim fašistima i nemačkim nacistima,koji su administrativne poslove poverili upravo Albaniji.Program protiv srpskih,romskih i jevrejskih starosedelaca Kosova sistematski je sprovođen,a egzodus sa sopstvene teritorije konstantno je bio u porastu.Albanci su jednostavno imali pretenzije prema srpskoj provinciji još od vremena kada su masovno počeli da prihvataju radikalan islam u vreme Otomanske Imperije,a to je bio glavni razlog zbog koga su težili da imaju superioran status u odnosu na hrišćansku pravoslavnu populaciju Srba.Albanska ekspanzionistička politika prema susedima sastojala se u konstantnom nasilju i pretnjama,bila ona potpomognuta islamom,fašizmom,socijalizmom ili NATO-om danas.Iako je većina Albanaca podržala nacističku vladu,koja je otvoreno objavila rat Sjedinjenim Američkim Državama 1941,Enver Hodža i njegovi sledbenici su imali dugoročniji plan za ono što će se desiti nakon što Nemačka bude pobeđena.Godine 1943,Enver Hodža pristupa alijansi koju predvodi desničarska albanska partija prihvatajući ujedno i njenu platformu o aneksiji jugoslovenskih i grčkih teritorija.U avgustu održan je glavni sastanak u Mukju između Balli Kombatara (Nacionalanog Fronta) koji je bio anti-komunistički i navodno anti-fašistički, i Komunističke Partije Albanije.Rezultat sastanka se sveo na dogovor o zajedničkoj borbi protiv Italijana.Kako bi ohrabrili Balli Kombatar da se obaveže i ispuni obećano,Komunistička Partija pristaje da sporazum sadrži plan o stvaranju Velike Albanije,koja bi uključivala Kosovo (sastavni deo Jugoslavije/Srbije) i Kameriju (sastavni deo Grčke).

I dok su partizani u Jugoslaviji vodili dugotrajan i odlučan gerilski rat sa nemačkim nacistima,dotle je otpor albanskog komunističkog pokreta malo toga pokazao.Baš zbog toga nije slučajno to što je komandni lanac od Kominterne u Moskvi do Enver Hodže u Albaniji vodio preko Jugoslavije! Naređenja iz Moskve upućena Enver Hodži odnosila su se na formiranje ujedinjenog fronta zajedno sa jugoslovenskim partizanima,kako bi se povećale mogućnosti u pobedi nad nacističkim okupatorom.Albanski apetiti otimanja susednih teritorija nisu mogli biti ostvareni pod ovakvim projektom,stoga je Enver Hodža bio prinuđen da odustane od savezništva sa Balli Kombatarom,jer bi u protivnom rizikovao sukob sa ostalim Komunističkim Partijama/Kominternom.Težnje albanskih komunista da okupirano Kosovo pripoje Velikoj Albaniji bile su snažne,ali ne dovoljno snažne da bi se odbacile instrukcije Kominterne.Iz tog razloga,naredna strateška odluka sastojala se u tome da se sačeka sledeća povoljna prilika.U međuvremenu,jugoslovenski partizani porazili su albanske fašiste na Kosovu,a pokrajinu vratili u okvire Srbije.Iole značajan doprinos albanskih komunista u oslobađanju Kosova od nacista učinjen je samo uz pomoć borbenog jugoslovenskog naroda,a da Albanija kao država u tome uopšte nije participirala.Komunistički pokret u Albaniji poprilično je zaostajao u oslobađanju sopstvene zemlje,ali i pored mnogo muka ipak se našao u povoljnoj situaciji nakon što je Italija kapitulirala pred saveznicima septembra 1943.Nemci su pokušali da intervenišu i dođu na mesto Italijana,međutim njihove snage su se našle u problemu kod Staljingrada,gde se zapravo odlučivalo o ishodu samog rata.Nemci su napustili svoje prvobitne planove konačno se povukavši iz Albanije novembra 1944.Enver Hodža je naravno iskoristio nastali vakum i zajedno sa svojim gerilcima formirao novu albansku vladu (Narodna Republika Albanija proglašena je 13. januara 1946 godine) u kojoj je zauzeo mesto premijera,ministra spoljnih poslova i ministra odbrane.Njegov najvažniji zadat je bio da očisti vladu od pro-jugoslovenskih komunističkih kadrova,a epilog svega je bio taj da su mnogi Albanci proterani iz sopstvene države dok su neki čak i likvidirani.Konture Enver Hodžine ksenofobije nazirale su se mnogo ranije,međutim one su došle do izražaja tek kada je došao do visokih političkih pozicija.Treba istaći i to da je podsticao rađanje dece,premda je njegov narod zavisio od socijalističke humanitarne dostave hrane u cilju preživljavanja.

Stekavši diktatorske privilegije,Hodža se dobro pozicionirao i sa tog mesta tražio socijalističku pomoć za svoju siromašnu zemlju.Kao jedna od najprimitivnijih i najsiromašnijih država u Evropi,Albanija je primila nesebičnu pomoć od strane Sovjetskog Saveza i Jugoslavije,iako su obe bile razorene ratom. ''Albanija je primila značajnu ekonomsku pomoć od SSSR-a.Krajem 1950 nekoliko hiljada sovjetskih tehničara radilo je na različitim albanskim projektima...'' Funk and Wagnalls New Encyclopedia, Vol. 1, 1972.Nezahvalna zbog pomoći koju je dobijala,Albanija pod vlašću Envera Hodže počela je da mrzi svoje susede u isto vreme se žaleći kako su donacije nedovoljne.Hodžin nacionalizam i ksenofobija bili su u direktnom konfliktu sa principima proleterskog internacionalizma.On se zapravo plašio da njegova praktično monarhistička vlast neće izdržati test socijalitičkog uređenja.Čvrsto je odlučio da ostane diktator Albanije do kraja svog života,a da bi to ostvario bilo je potrebno posejati strah među stanovništvom.I dok je Hodža nastojao da bude blizak SSSR-u i socijalističkom bloku duže ego predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito,pokušavajući da izvuče najviše koristi za sebe,on vrlo brzo odbacuje socijalizam – kao što je svojevremeno odbacio studije u svojoj ranoj mladosti.Rasista koji je mrzeo Slovene bilo koje političke orjentacije,smatrao je da treba da ostane u socijalističkom bloku sve dok donacije socijalističkih država podupiru njegov šovinistički režim.Njegov animozitet prema sovjetima bio je prekriven velom političke kvazi argumentacije,a kada je Sovjetskom Savezu postalo jasno da Albanija udara ruku koja je hrani,pomoć i donacije su naravno izostale.Ovaj kontra-revolucionar je čak dao sebi za pravo da drži predavanja o tome na koji način bi socijalizam trebao da se sprovodi u zemlji V.I. Lenjina i kakve bi lidere Sovjetski Savez trebao da ima.Albanija je postala opustošeno kraljevstvo demagogije i totalitarne diktature,neprijateljski nastrojena prema svima.Vođena sveopštom paranojom,Albanija nije mogla da učini više od angažovanja u snajperskim akcijama i ubijanjima jugoslovenskih graničara.Veliki broj Albanaca potražio je spas u begu iz svoje osiromašene zemlje u bogatu i prosperitetnu državu Srbiju naseljavajući se na Kosovo.Kosovski Albanci imali su sva prava i privilegije u Srbiji dok ih je Enver Hodža nipodaštavao u Albaniji.I to nije sve,kao kontrast svemu opisanom Srbi su se suočili sa istrebljenjem i kulturnim genocidom,neuživajući nikakva prava,čak ni ona koja bi trebala da budu zagarantovana nacionalnim manjinama.

Prisutan je apsurd u vidu široko rasprostranjene teorije kako Albanija nije mogla da toleriše promene u Sovjetskom Savezu nakon Staljinove smrti.Da je to bio glavni problem,onda bi ga sve socijalističke države i partije sveta prepoznale,međutim to nije bilo tako kao što se predstavlja.Problematika nije bila ideološke već rasističke prirode.Albanija je optuživala sovjete za revizionizam,znajući da je Staljin umro i ma šta njegovi sukcesori učinili,oni svakako neće moći da ga vrate iz mrtvih.Ta optužba je naravno garantovala da Sovjetski Savez ni u kom slučaju ne može biti u pravu,kakvi god bili njegovi naredni koraci.Odbacivši socijalizam Enver Hodža je napokon mogao da ismeva sve što je sovjetsko,jer albanski narod nije mogao u zatvorenoj zemlji da poredi svoj kvalitet života sa onim u Istočnoj Evropi.Pokušavajući da ide svojim putem,Albanija se degenerisala u siromaštvo,haos i mizeriju naročito posle sukoba sa NR Kinom.Nakon uspešno izvedene socijalističke rekonstrukcije,Enver Hodža i njegova vrhuška počeli su polako da urušavaju Komunističku Partiju,a nekadašnji revolucionar je postao apsolutni monarh.Kontra-revolucionar transformisao je socijalizam u kvazi-religiju,koju je nametnuo širokim narodnim masama.Ovakva vrsta socijalnih fenomena moguća je samo u polu-feudalnim državama u kojima ljudi imaju titule sultana i imperatora sa aurom božanske misije.Nema sumnje da Enver Hodža ne bi ni pomislio na ovakvu prevaru za Staljinova života.Staljin je imao nultu toleranciju prema izdajnicima kakav je bio ovaj albanski kontra-revolucionar,koji je samo čekao trenutak da sovjetski vođa umre kako bi mogao da sprovede svoje šovinističke i rasističke planove.Enver Hodža okončao je svoj život i sramotnu biografiju 1985 godine,a njegovi sunarodnici sa nacionalističkim uverenjima godinama kasnije spremno su dočekali NATO bombardovanje Srbije i kolonizaciju Kosova uz brutalan teror,kakav je već viđen od strane Hitlera i Musolinija u južnoj srpskoj pokrajini 40-ih godina prošlog veka.

NEMA PREDAJE!
KOSOVO JE DEO SOCIJALISTIČKE SRBIJE!

St.Pauli Skinheads

2011-02-17T17:00:00.000-08:00

Prenosimo vam intervju sa navijačima FC St Pauli i njihovom navijačkom podgrupom ''St. Pauli Skinheads'' koji se pojavio u fanzinu ''All Gangs''.Kontaktiravši ih preko myspace-a,urednici su im postavili pregršt pitanja o tome šta za njih znači biti skinhed iz St. Paulija.

AG: Zdravo! Možete li da se predstavite?

St.PS: Zdravo! Zovemo se Mickey i Chizi i članovi smo navijačke pogrupe St.Pauli Skinheads.

AG: Najpre nam recite nešto o St.Pauliju,koji je to deo Hamburga?

St.PS: To je deo dobro poznatog distrikta crvenih fenjera i srce grada Hamburg,koji predstavlja centar sveta.U njemu se nalazi veliki broj pubova,što znači da mnogo turista dolazi ovamo da bi se dobro provelo.Ono što je najvažnije pomenuti je da je to dom našeg voljenog kluba FC St. Pauli!

AG: Kada je vaša podgrupa oformljena? Da li svi živite u ovom distriktu i kada su se prvi skinhedi pojavili u Hamburgu/St.Pauliju?

St.PS:Prvi skinhedi na našem stadionu pojavili su se sredinom 80-ih.Kasnije početkom 90-ih,oformljena prva generacija skinheda iz St.Paulija,dok je sama podgrupa zvanično počela sa radom 1996 godine.Nisu svi u mogućnosti da žive u ovom kraju,jer je zakupnina stanova poprilično visoka.

AG: Šta je potrebno uraditi da bi ste postali jedan od članova St.Pauli Skinheda?

St.PS: Najpre je potrebno da volite St.Pauli ,da se indentifikujete sa ovom subkulturom,morate biti antirasista/antifašista i naravno najvažnije od svega je da budete dobra osoba.

AG: Koliko ljudi imate u okviru podgrupe St.Pauli Skinheads?Koliko devojaka ima u vašoj ekipi?

St.PS: Naša ekipa broji oko 70 ljudi,a od toga nekih 10% su devojke.

AG: Glavni rival vašeg kluba je HSV (Hamburger Sport Verein ili jednostavnije rečeno Hamburg).Kakav je vaš odnos sa skinhedima ovog kluba?Da li nam možete reći nešto više o skinhed sceni u samom gradu?

St.PS:Na koncertima nemamo nikakvih problema sa njima.Naša ekipa je velika,pa shodno tome ukoliko oni ne prave nikakav problem,ni mi ne ulazimo u frku već ih jednostavno ignorišemo.Sa druge strane tokom derbija možete svašta da očekujete.Skinhed scena u Hamburgu je dosta velika,ali naša ekipa je najpoznatija i sigurno najbolja!U našem kraju postoji dosta pubova koje skinsi rado posećuju.Najbolji za cirku su : Jolly Roger,Skorbut i Bad Taste.Takođe tu treba izdvojiti i prostor True Rebel Records-a,koji često održava svirke.

AG: Koliko često posećujete koncerte i žurke? Da li sa vama ima nekakve veze Hard & Smart klub?

St.PS: Pokušavamo što češće da posećujemo ovakve događaje.Mi sami između ostalog organizujemo koncerte,a svaki vikend rezervisan je za DJ večeri u nekom od naših pubova.
Ne,Hard & Smart klub nema nikakve veze sa St.Pauli Skinhedima! Taj klub vodi samo jedan od momaka koji je bivši član naše ekipe.Imali smo problema sa njim,tako da sad može slobodno da odjebe!

AG: Koju vrstu muzike vaša ekipa podržava? Jel neko od vas svira u nekom bendu?

St.PS: Postoji dosta bendova gde naši drugovi sviraju.Najpre tu su: Ticking bombs (Švedska),Bull Brigade (Italija),Muerti i Chancers (Češka Republika),Ruckers (Berlin),Produzenten der Froide (Štutgart) i mnogi drugi.Plus ističemo bendove gde naša deca sviraju: Testosteron,Gumbles,Smegama,Big Banders,Marburg Rejects i Oi! Sluts bend sačinjen od cele naše ekipe.

AG: Recite nam nešto o vašem fudbalskom timu St.Pauli Skinheads? Pobeđujete li na turnirima i jeste li osvojili neki trofej?

St.PS: Tačno,imamo jedan mali tim u kome mogu da igraju samo naši članovi.Na fudbalskim turnirima redovno učestvujemo i variramo što se tiče uspeha odnosno neuspeha.Evo na primer pobedili smo na Jack Daniels kupu (zimski turnir za navijačke grupe St.Paulija),Millerntor kupu,Boll Och Biera kupu (turnir timova Nemačke i Skandinavije),Antira turniru ( na kome smo pobedili ''Rude boys''-e navijače Sampdorije).Takođe svake godine igramo utakmicu sa ''Ultra St.Pauli''-jem na samom stadionu,gde je prisutno u proseku 500 fanova koji prave bučnu atmosferu uz obilje pirotehnike.U svakom slučaju možete videti celu našu kolekciju trofeja u jednom od naših pubova.

AG:Da li učestvujete u koreografijama tokom mečeva i gde je vaša pozicija na tribini?

St.PS: Često smo učesnici koreografija,a za njih je zadužena grupa ''Ultra St.Pauli.''
Većina momaka iz naše ekipe tokom utakmice stoji na prvom sektoru tribine odmah do kapije.

AG : U Rusiji često se raspravlja o vašem političkom operedeljenju.Nazivaju vas komunistima,anarhistima,socijalistima? Šta ste vi od svega toga? Šta mislite o RASH i SHARP skinsima?

St.PS: Nismo vođeni nijednim političkim trendom izuzev antifašizma.Svako može sebe da naziva kako god hoće,pod uslovom da je antifašista.Politički stav je lični izbor pojedinca,a sveukupno gledano mi smo samo skinhedi za koje jedino može da se prilepi etiketa antifašiste.

AG: Mnogi skinhedi su ponosni na svoju zemlju.Da li vi sebe smatrate patriotama?

St.PS: Ja bih pre rekao da smo lokal patriote.Svi volimo St.Pauli i ceo naš kraj,a što se tiče vezivanja za Nemačku...pa ne bih nas baš okarakterisao kao Nemačke patriote.

AG:Sigurni smo da imate mnogo prijatelja u Evropi,a navijači sa kojima ste posebno bliski su Bohemians-ovi?

St.PS: Sa navijačima FC Bohemiansa 1905 (Republika Češka) imamo jako bliske odnose,međutim zasnovali smo prijateljstvo i sa FC Celtic-om (Celtic Soccer Crew) ''Rude Boys''-ima (Sampdorija),Herri Norte Talde-om (Atletik Bilbao),Commando Ultra (Olimpik Marsej),Standard Liježom (Ultras Inferno).

AG: Recite nam nešto o vašem fanzinu?

St.PS: Počeli smo da izrađujemo sopstveni fanzin i prvo izdanje je bilo u 300 primeraka,a danas iznosi oko 800 komada.Ispunjen je pričama sa koncerata,fudbalskih utakmica St.Paulija,ima dosta intervjua sa bendovima,recenzija,zanimljivih priča i sl.U ovom trenutku pripremamo se da izdamo jubilarni br. za desetogodišnjicu postojanja.

AG: Astra ili Becks?

St.PS: Naravno Astra! Becks je urin reke Weser.Hamburško pivo Astra je sponzor i simbol St.Paulija,dok je Becks popularan među nemačkim pankerima i skinhedima ali se proizvodi u Bremenu.Podsećamo da je Bremen grad iz koga dolazi FC Werder.Onaj ko navija za St.Pauli jedino može da pije Astru.

AG: Da li znate nešto o Rusiji i njenoj skinhed sceni?

St.PS: Znamo ponešto...eto na primer znamo da postoji ekipa moskovskih Trojan Skinheda i da je stvarno hrabro biti antifašista na ruskoj sceni.

AG: Hvala vam mnogo na intervjuu.Imate li nešto da poručite za kraj?

St.PS: Ostanite ponosni i hrabri! Borite se protiv onih koji pokušavaju da vas sjebu! Zajedno smo jači!

Banda Bassotti! Ska!

2011-02-11T06:29:00.000-08:00

Koncert Bande Bassotti na festivalu Komunističke Omladine Grčke KNE/KKE – pesma Staljingrad!

Banda Bassotti je italijanski ska bend čije pesme uglavnom imaju političku konotaciju, fokusiranu na komunistička tj. antifašistička pitanja.Ime benda potiče od italijanske verzije Diznijevih junaka The Beagle Boys.
Banda Bassotti je formirana 1981 godine od strane grupe politički angažovanih muzičara, simpatizera nikaragvanske,salvadorske,palestinske i baskijske nacionalne borbe za nezavisnost.Ova grupa prijatelja podržava ''Frente Sandinista de Liberacion Nacional'' kroz inicijative solidarnosti kreirajući radne brigade.Od 1984 do 1987 godine uzeli su učešće u tromesečnoj aktivnosti brigadа prilikom izgradnje zadruge 25.april, studentskog doma i jedne škole.Od 1987 do 1989,grupa prijatelja nakon što je osnovala rock bend,počinje da svira po skvotovima i uličnim demonstracijama.Nešto kasnije,Banda Bassotti zajedno sa ostalim drugovima ustanovljava i projekat ''Gridalo Forte Ne fašizmu! Ne rasizmu!'' (dokumentacioni centar protiv fašizma i rasne predrasude).Godine 1991 organizuju antirasistički festval pod istim naslovom 3. i 4. maja u Rimu, na kome su učestvovali brojni antirasistsički bendovi iz Evrope.Dve godine kasnije pomenuti dokumentacioni centar pretvara se u izdavačku kuću Gridalo Forte Records,a odprilke u to vreme radi se na projektu ''Balla e Difendi'' oko koga su bili angažovani renomirani rimski bendovi poput : Red House-a,Filo da Torcere i AK-47.Album je producirala nezavisna izdavačka kuća Gridalo Forte Records okupivši najaktivnije levičarske bendove rimske scene.Prvi CD Bande Bassotti ''Figli della stessa rabbia'',u izdanju iste izdavačke kuće,doživljava ogroman uspeh.Javnost je oduševljena,kritike su zadovoljavajuće i sve to naravno utiče na veći angažman samog benda - sa rimske scene prešli su na nacionalnu,a sa nacionalne na internacionalnu.

Ne napuštajući svoj ukorenjeni ideološki pravac,ovaj fantastičan sastav nastavlja svoju propagandnu borbu serijom koncerata u Baskiji,gde organizuju nekoliko svirki zajedno sa par independističkih levih bendova.Tokom snimanja pesme ''O bella ciao'' rađa se ideja o nastupu u El Salvadoru za račun FMLN-a.Povod za realizaciju ideje bili su prvi višestranački izbori u ovoj zemlji (1994) nakon jedanaestogodišnjeg građanskog rata.Veliki koncert je organizovan zajedno sa Negu Gorriak-om na centralnom trgu gde se sakupilo oko 50.000 ljudi.Sem tog koncerta odžali su još četiri nastupa za manje od nedelju dana.U junu 1995 bend odlazi u Baskiju na 15 dana,kako bi u IZ studiju zajedno sa Kaki Arkarazom (gitaristom Negu Gorriak-a) snimili pesmu Avanzo di cantiere.Treba tu još i dodati da je Fermin Muguruza uzeo učešće u izvođenju tradicionalne pesme ''Carabina 30-30.''Prodaja CD-a vršena je širom Španije,a u koprodukcije je učestvovala izdavačka kuća Gorra Herriak Records – filijala Esan Ozenki produkcije.Prezentacija ploče je organizovana na nekoliko koncerata u Italiji i Španiji: Bilbao,Madrid,Barcelona,Valencia,Saragosa...itd a jedan od većih bio je u Bilbau (Gaz skver 1995) kada su svirali zajedno sa Negu Gorriak-om pred 10.000 ljudi.Nedugo nakon toga Banda Bassotti je učestvovala na ''Hitz Egin'' demonstracijama,kako bi se sakupio novac za sudski spor koji je Negu Gorriaka vodio protiv građanskog branitelja Gerelda Galinda zbog pesme Ustalkerria.Sakupljeno je 200. 000 000 lira za odbranu i tada je 15.000 ljudi učestvovalo u akciji zajedno sa 15 bendova.Prisutni su bilim skoro svi baskijski bendovi,a rimljani su probrali internacionalne simpatije zbog ovog poteza.Sredinom 1996 bend je odlučio da napravi pauzu,jer su i suviše energije trošili radeći na dva koloseka (svirke i politički aktivizam u svom dvorištu).

U februaru 2001 godine,Negu Gorriak koji je prestao sa radom u isto vreme kad i Banda Bassotti,odlučio je da održi dato obećanje ponovo se okupivši na koncertu koji je organizovan u slavu pobede nad Galindom u sudskom procesu povodom njihove pesme Ustalkerria.Dogovor je bio da im se rimljani pridruže i zajedno sviraju sa njima.Banda Bassotti je odlučila da pridoda još nekoliko instrumenata bendu (Sandokan i Fermin Muguruza – trombon,odnosno Stefano Cecchi - truba).Pridošli članovi odradili su nekoliko proba i zajedno sa starom postavom otputovali za Bilbao.U planu je bilo da odsviraju dva koncerta,međutim na kraju su odsvirali tri,zahvaljujući odličnoj poseti čiji je bilans bio preko 30.000 fanova.Banda Bassotti je ujedno iskoristila priliku da organizuje i dva koncerta u Rimu 15. i 17. marta 2001.Prva svirka po redu bila je posvećena podršci demonstracijama koje su održane protiv Hajderove zvanične posete Rimu,dok za drugu svirku i nije bilo nekog povoda sem dobre zabave u ''Villaggio Globale'' centru u kome se okupilo oko 9.000 ljudi.Dva sjajna koncerta i veliki uspeh ulili su novu energiju bendu koji je nameravao da poradi reorganizaciji.Banda Bassotti je počela ponovo da svira,a pozivi su stizali sa svih strana (najviše naravno iz Italije i Španije).U maju 2001 godine dupli live CD je izdat od strane Gridalo Forte Records-a pod naslovom ''Un altro giorno d'amore'',koji je snimljen u ''Villaggio Globale'' centru,a miks je napravljen u Euskadi Garate studiju uz live video.Ono što treba istaći je i to da je Fermin Muguruza na rimskim koncertima otpevao ''La linea del frente'' i ''Zu atrapartu arte'', dve poznate pesme koje je svojevremeno izvodio sa svojim prvim bendom Kortatuom.Nakon nekog vremena izdat je spot za pesmu ''Carabina 30-30'',a bend dobija novog člana,saksofonistu Maruricijusa Gregorija.U leto 2001 Banda Bassotti je već na turneji po Italiji,Španiji i Baskiji sve do septembra,kada sviraju sa ''Manu Chaom'' na Independent Day Festivalu.Ne zaboravljajući svoj politički stav,bend zajedno sa svojom matičnom izdavačkom kućom organizuje još jedan koncert u Rimu,čiji je cilj bila podrška partizanu Walter Dall’Ollmou i njegovoj porodici.Nakon što su i taj zadatak ispunili,odlučuuju da naprave još sedam koncerata širom Španije i Italije novembra 2001. uz ukupnu posetu 30.000 fanova.Na drugoj turneji u decembru koja se svela na četiri koncerta uspeli su da prodaju još 7.000 karata.
Za kraj izdvojili bi jednu od kompilacija koju je ovaj bend izdao,a svakako da je vredi poslušati.Njen naziv je ''Poetry and reality'' koju je izdala japanska izdavačka kuća Two Children Records.

Original 21 – AEK

2011-02-03T07:26:00.000-08:00

Ljubav,fanatičnost i iznad svega originalnost u odnosu na većinu grupa u Grčkoj.Otuda i ime ''Original 21'' za najvatrenije pristalice AEK-a,kluba koji je svoju istoriju započeo u Konstantinopolju.Njegovi navijači su potomci onih Grka koji su tokom Azijskih ratova bili prinuđeni da se presele u Grčku.Tada se AEK iz Konstantinopolja preselio u Atinu,a ogroman broj grčkih iseljenika ostao je veran svom klubu.Nadalje,Nea Filadelfia postala je baza aekovaca.Istorija R21 počela je davne 1975 godine.Gradski rivali,Panatinaikos i Olimpijakos,uveliko su imali svoje organizovane navijačke grupe,dok su fanovi AEK-a prilično zakazali na tom polju.Prvobitno ime grupe bilo je ''Gate 21'', tipično za sve grčke navijače koji nazivom pokazuju broj kapije kroz koju ulaze na tribinu.Prvi klub navijača ''Gate 21'' osnovan je u podrumu jedne zgrade u naselju Argios Nikolaos.Kada je osnovan,s obzirom na činjenicu da je tada vojni režim vladao Grčkom,mnogi su smatrali da mu je cilj prvokacija države.Ljudi iz uprave u početku su ih ignorisali,plašeći se posledica koje bi takva provokatorska grupa mogla da prouzrokuje.Međutim članovi ''Gate 21'' nisu se obazirali na prvobitne probleme jer im je jedino podrška klubu bila važna.Čak su uživali u tome što su neprekidno bili meta kritika jer je njima u tom periodu i negativna reklama bila dobrodošla.Inače valja napomenuti da unutar današnjih ''Originala 21'' zaista ima levičarskih nastrojenih članova grupe,pa čak i anarhista,što je dovelo do toga da R21 za prijatelje imaju navijače italijanskog Livorna (Brigate Autonome Livornesi) i Olimpika iz Marseja (Commando Ultra 84).Na svakoj utakmici AEK-a,na tribini gde su smešteni R21,viore se zastave Livorna i Olimpika,a ovi momci su vrlo aktivni i u isticanju antifašizma.

Do promene imena došlo je 1982 godine.Tada je unutar Gate 21 došlo do sukoba oko daljih pravaca funkcionisanja grupe.Na čistinu su izašli i dokazi da je pojedinim članovima grupe sama grupa bila važnija od AEK-a što se nije poklapalo sa osnovnom politikom na tribini.Jedan mladi navijač,videvši da stvari ne idu u pravom smeru,iz revolta je odlučio da osnuje novu grupu pod imenom ''Original 21'' čiji ce cilj biti podrška AEK-u.Tada je AEK definitivno dobio ono što je i zaslužio,a R21 unose novu energiju na grčke stadione.Original 21 postao je stil života,a čuveni slogan ''AEK, Original 21 je ovde i uz tebe smo'',postao je simbol tribine atinskih-žuto crnih.Grupa tada ostavaruje odlične odnose sa upravom i prvi put dobija svoje prostorije.Simbol navijača AEK-a postala je crna zastava sa žutom lobanjom koja je označavala smrt za protivnika i nezavisnost grupe.Ulaz 21 je delo verovatno najpopularnijeg predsednika AEK-a do sad,Lukasa Bariosa,koji je sredinom 70-ih rizikovao sopstveno bogatstvo i velelepnu kuću kako bi mogao da deluje u AEK-u.Vremenom,prostorije u kojima su ''Original 21'' boravili postale su premale.Uz to prostorije su bile svega 200 metara daleko od stadiona Panatinaikosa,što je neretko bio glavni uzrok velikih nereda.Međutim baš zbog toga,R21 bio je jedinstveniji nego ikada,a kada su se preselili u nove prostorije,namerno su tražili da budu još bliže stadionu Panatinaikosa.Od tada gotovo da nema utakmice koju igra PAO,a da ne dođe do sukoba Gate 13 (Panatinaikos) i Original 21 (AEK),jer jednostavno ove grupe se ne mogu mimoići.R21 krasi neviđena fanatičnost i vernost.Takođe u tučama su pravi ludaci i važi pravilo da nema povlačenja sa bojnog polja.Do stadiona Nea filadefila gde AEK igra,vrlo je teško prići,tako da gosujući navijači hteli ili ne moraju da dožive bliski susret sa R21,a to se onda pretvara u pravi mali rat.Najveću mržnju aekare gaje prema gradskim rivalima Olimpijakosu i Panatinaikosu,ali ni mržnja prema solunskim klubovima posebno prema PAOK-u nije ništa manja.Najveću ekspanziju doživeli su 80-ih i početkom 90-ih kada je AEK na čelu sa Dušanom Bajevićem tri puta uzastopce bio prvak Grčke.

Sekcije širom sveta

Original 21 imaju sekcije širom sveta,a dva najpoznatija su u Njujorku i Londonu.Na svakoj utakmici AEK-a zastave ovih filijala imaju svoje mesto na tribini.Filijale značajno pomažu finasiranje grupe u otadžbini.

Turci

Zbog činjenice da je AEK klub koji su osnovali grčki iseljenici iz Vizantije,svi oni koji ne podnose AEK nazivaju navijače i sportsko društvo AEK Turcima.Međutim R21 se ne obaziru na te prozivke i veoma se ponose svojom istorijom i poreklom.

Teritorija

Još od 1929 godine najveći broj AEK-ovih navijača nalazi se u atinskom naselju Nea Filadelfia.Pored ovog kvarta gde se inače nalazi stadion i upravna zgrada AEK-a,fanovi žuto-crnih imaju svoje uporište i u severnoj Atini.

Gitarom protiv zla

2011-01-10T03:32:00.001-08:00

Proleterska rok internacionala kao instrument radničkog oslobođenja (Tekst iz Glasnika Skoja,novina srpske komunističke omladine)

Većina proleterskih rok bendova u svom repertoaru ima i pesme posvećene istoriji komunističkog i radničkog pokreta .Proleterska rok internacionala (RPI) je kulturni pokret nastao 2005. godine koji okuplja muzičke sastave marksističke orjentacije.Cilj pokreta je afirmacija klasne borbe kroz protestnu muziku.Tekstovi bendova koji sačinjavaju Proletersku rok internacionalu su antikapitalistički,antiimperijalistički,antiglobalistički i antifašistički.U pokretu su uglavnom prisutni bendovi komunističke orijentacije.RPI je otvorena za sve marksističke muzičke sastave i pojedince koji se protive eksploataciji tuđeg rada.Osnivači pokreta su članovi madridskog marksističko-lenjinističkog benda “Nucleo Terco“ koji su napisali statut i program te organizacije.Proleterska rok internacionala je osnovana zbog dubokog uverenja njenih pokretača da je radničkoj klasi koja se u eri globalizma i imperijalizma suočava sa najbezočnijim oblicima eksploatacije,naročito u bivšim socijalističkim zemljama u fazi „tranzicije“ odnosno prvobitne akumulacije kapitala,potrebna sopstvena muzička kultura koja će propagirati vrednosti proleterijata i njegovu borbu za oslobođenje od stega buržoaske vlasti.U ostvarenju svoje namere Proleterskoj rok internacionali kao zvezda vodilja služi primer umetničkog pokreta „Proletkult” koji je u sovjetskoj Rusiji bio aktivan od 1917-1925 godine.Bendovi koji čine RPI su „Nucleo Terco” iz Madrida,”Accion Proletaria” iz Huelve u Andaluziji,“Mencer Vermello“ iz Galicije,“Kommintern“ iz Barselone,“Mossin Nagant” iz Vitorije, Baskija.Iz Kolumbije dolaze “Komintern 43“ i „Justicia Roja“ iz Bogote i „Brigada Oi“ iz Kalija.Tu su još i “Piolet“ iz Venecuele,”Mas Alla De Los Dogmas“ iz Perua i Guardia Bermellon iz Čilea.Pokretu su bliski i “Trade Unions“ iz Italije,”Ešalon“ iz Rusije, „44 Leningrad“ i „Commandantes“ iz Nemačke.Bendovi okupljeni u Proleterskoj rok internacionali veoma su aktivni na levičarskoj muzičkoj sceni i sviraju na brojnim koncertima organizovanim u znak solidarnosti sa borbom radničke klase,ugnjetenim narodima i antifašističkim borcima.Većina proleterskih rok bendova u svom repertoaru ima i pesme posvećene istoriji komunističkog i radničkog pokreta sa posebnim akcentom na herojsku odbranu Crvene Armije od divljačke najezde fašističkih hordi na SSSR u Drugom svetskom ratu.Posebno se glorifikuju pobede Sovjeta u odbrani Staljingrada i Lenjingrada kao simbola trijumfanad nacizmom.

Zanimljivo je da su članovi baskijskog benda „Mossin Nagant”,inače navijači košarkaškog kluba Taukeramike i pripadnici tifo grupe „Indar Baskonia”,prilikom nedavno odigrane prve utakmice četvrtfinala Evropske Lige sa beogradskim Partizanom u Vitoriji raširili transparent na kome je na srpskom pisalo NATO NAPOLJE IZ SRBIJE i na taj način izrazili protest zbog jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i imperijalističkih pritisaka na našu zemlju.

Duhovni inspiratori Proleterske rok internacionale,koji formalno nisu u njenim redovima,su članovi italijanskog Oi punk benda „Banda Bassotti“ iz Rima.Banda Bassotti su aktivni još od 80-ih godina i jedan su od prvih bendova na alternativnoj muzičkoj sceni koji je otvoreno propagirao komunističku ideologiju.Imali su prilike da sviraju na Kubi i još nekim zemljama Latinske Amerike.Bendovi okupljeni u RPI su deo šireg antifa muzičkog pokreta koji se inspiriše idejama kampanje „Rok protiv rasizma” pokrenute u drugoj polovini 70-ih u Britaniji kao reakcija na narastajući neo-nacizam u Zapadnoj Evropi.Muzičke grupe koje nastavljaju tu tradiciju postoje i na prostoru bivše Jugoslavije.To su bendovi poput novosadskih „Red Union”-a i „The Bayonets“ u Srbiji i “Redskadrilla“ u Hrvatskoj.

Garra Blanca - Colo Colo

2010-12-13T13:43:00.000-08:00

Moram da priznam da nisam kupio DVD (Raza Brava – GB Colo Colo) te se stoga izvinjavam svima,a naročito režiserima ovog velikog poduhvata.Internet vam pruža mogućnost za download jako dobrih stvari,što znači da možete doći do korisnih informacija pod uslovom da znate gde da ih tražite.Magija je verovatno nepovratno izgubljena – nećete čekati nedeljama ili mesecima da bi ste dobili knjigu,video ili fanzin za kojim ste žudeli,jer danas se sve obavlja jednim običnim klikom miša.S obzirom da vam je na dohvat ruke,važno je znati u kom pravcu ćete usmeriti svoje dalje korake u potrazi za dokumentarnim filmom ’’Raza Brava’’.Ovaj dokumentarac vredi pogledati i verujte mi isplati se utrošenog vremena.Video zapis o kome je reč je snimljen 2007 godine,ali sam ja eto sve do danas živeo u neznanju da tako nešto uopšte postoji.Naravno da mi je poznat rad čuvene navijačke grupe Colo-Colo-a ’’Garra Blanca’’, s tim što nikada nisam uspevao da prodrem unutar njihovog jezgra i shvatim suštinu njihove borbe.Sve u svemu ostaviću vam članak iz jednih čileanskih novina,jer on sažima ideju dugogodišnjeg rada GB-a.Na sajtu http://www.razabrava.net/ postoji mnoštvo informacija u vezi sa ovom temom,stoga vredi obratiti pažnju i na taj deo priče.
Iako ih mnogi ne vole,navijačka grupa Colo-Colo-a je najveća u zemlji i kud god da odu ostavljaju svoj trag.Kada je dobro ili kada je loše,najveća atrakcija nacionalnog fudbala će uvek biti prepoznatljiva po neizmernoj ljubavi prema klupskom dresu,ludilu na tribinama i naporima da se svom snagom bodri klub….jednostavno to su oni! Garra Blanca!

Albo monitoring
Pune četiri godine Jose Peres i Hernan Caffiero,reditelji filma,pratili su ‘’Garra Blancu’’ na gostovanjima.a najpoznatije je sigurno ono u Meksiku kada je Colo-Colo igrao u finalu Copa Sudamericana.Materijal uključuje intervjue sa poznatim javnim ličnostima kojе se indentifikuju sa klubom.Jedan od njih je svakako novinar Alejandro Guiller,čovek koji je podredio ceo svoj život ‘’Raza Bravi’’ – dokumentarcu za koji se očekuje da će biti prikazan u bioskopima.Audiovizuelni deo je ovih dana u postprodukciji i mada još nije potvrđen datum kada će sve biti gotovo trejler već ima na hiljade posetilaca na youtube-u.

Navijačka groznica

Ono što se unapred može videti je to što se film obraća direktno navijačima.Nešto slično je postignuto i sa dokumentarcem ‘’Damned’’ koji je ostvario ogroman uspeh,a posvećen je punk bendu ‘’Fiskales ad hoc’’.Sudaka films je takođe oživela celu ovu priču,pripremajući dosta materijala i na kraju krajeva istražujući kako je sve počelo na popularnoj navijačkoj šipci.

Socijalni kontekst
''Godine 1986,u vreme čileanske vojne diktature jedna grupa fanova Colo Colo-a oformila je Garra Blancu.Mladi ljudi iz te grupe su zvali sebe Garrere kreirajući identitet Colo Colo-a kroz: trijumf,ponos slobodnih ljudi i na kraju kroz nemilosrdnu borbu plemena Mapuche''. Ovaj citat je upravo ono što promoviše ''Raza Brava'',fokusirajući se uglavnom na socijalni faktor koji karakteriše navijačku tribinu.

Jedno je sigurno
Juanegro član lokalne sekcije navijača Mediocamino istakao je značaj filma za prave navijače.To se zove prava strast i teško je razumeti svu tu ljubav prema klubu.Kao klinac svađao sam se sa svojima u kući,jer sam svakog vikenda želeo da idem na stadion i da gledam Colo-Colo.Ljutili su se na mene govoreći mi da idealizujem celu priču,ali Colo Colo je za mene najvažniji i svakako ću odgledati ovaj film.’’

* napomena – članak je preveden sa sajta ''levičarska banda'' i star je 2 godine.U međuvremenu ceo fim ‘’Raza Brava’’ je uploudovan na youtube-u tako da ga u celosti možete odgledati preko ovog portala ukoliko ne nameravate ga skinete sa neta.

The Bootstroke - Grčka

2010-12-01T02:17:00.000-08:00

Veoma je teško napisati recenziju o jednom od najboljih Oi! bendova na Balkanu.Možda je ova ocena za nekoga preterana,jer reći za bend da je u samom vrhu regionalane scene zahteva detaljan analitički prikaz njegovog rada koji treba da potkrepi takvu tvrdnju.U slučaju ''The Bootstroke''-a jedanaestogodišnji istorijat - 1999-2010 - pruža nam neophodan materijal u potvrdi njegove veličine,a naročito u ispisivanju zlatnih stranica Oi! Punk-a na ovim prostorima.
Formirani u Solunu sada već daleke 1999,momci koji su tada činili grupu uspevaju da izdaju demo kasetu i odrade nekoliko svirki.Ubrzo članovi benda se sele u Atinu i postava se poprilično menja s obzirom da im se priključuju skinhedi iz sastava ''Streetboys''.Ono što čitaoce verovatno najviše zanima je kojim se konkretno žanrom bavi ''Тhe Bootstroke''.Zvuk ''The Bootstroke''-a može se opisati kao melodični,ali u isto vreme i oštar punk Oi!,pomešan sa tvrđim rock’n’roll-om i HC-om na koji su uticali britanski bendovi 80-ih.Lirika je uglavnom vezana za fudbal,svakodnevne probleme,socijalna pitanja i borbu radničke klase i to je upravo ono što karakteriše bend blizak levici,mada ''The Bootstroke'' ne smatraju sebe politički angažovanim.Interesantno je da su svi njegovi članovi ujedno i navijači fudbalskog kluba AEK,koji ima reputaciju da okuplja oko sebe socijaliste,komuniste i anarhiste.Radili su svirke za navijačku grupu Marseja ''Commando Ultra 84'' koja je u bratskim odnosima sa AEK-ovim ''Original 21'',a tu je veliki koncert u Exarchia kvartu i mnogo toga što je uticalo da se ovaj fantastični bend nađe na stranicama fanzina.

Ako sam u jednom trenutku i bio u nedoumici da li bi trebalo ovaj sastav proglasiti za antifašistički,onda sigirno izjava jednog od članova (Fotsisa) ''da su nacisti poput duhova na grčkoj Oi! sceni,'' dokazuje posvećenost u odstranjivanju ekstremnih desničara iz ''Skinhead Unity Crew''-a.Ova udružena ekipa S.U.C. ima za cilj da ojača scenu organizujući razne događaje,a tu potpadaju pre svega svirke i žurke po pabovima koje okupljaju brojne atinske bendove.Putovanja širom Grčke (Atina,Patra,Pirgos,Volos,Kastoria,Solun,Kavala,Alexandropouli...itd) treba usput pomenuti,jer ovi momci su jako traženi i u gradovima inostranih država (Marsej,Bolonja,Milano,Firenca,Istočni Eseks,Beč,Ourense)....The Bootstroke je imao čast da podeli binu sa dobro poznatim imenima kao što su : Sham 69,The Oppressed,Peter and Tast Tube Babies,Perkele,Skarface...pridodobivši simpatije brojne armije obožavalaca u svim državama u kojima su nastupali.Što se tiče festivala, ''Oi! The meeting'' u Postdamu (2006) govori sam za sebe,a tu su još i ''Concrete jungle festival'' u Istočnom Eseksu (2007),odnosno ''Rebellion festival'' u Beču (2008).
Za kraj evo i izdanja ''The Bootstroke''-a:
''Eilo Meta Moisikis'' – demo CD iz 2000
''Give Em Bootstroke'' – CD iz 2005
''Football drinks and RnR'' – Anfibio Records 2009
''Pride of Athens'' – Anfibio Records 2010.

The Bootstroke : ''Sve je u fudbalu,pivu,dobrom druženju i Oi! muzici....Nikad ne gubite nadu!''.

Mrgudi street-punk Belgrade

2010-11-12T13:24:00.001-08:00

Mrgudi su beogradski streetpunk bend iz radničkog naselja Karaburma nastali 1983. godine. Članovi grupe tokom njenog postojanja bili su Branislav Rodić, Goran Ašanin, Nenad Davidović, Petar Ivanišević, Predrag Ivanišević i Zoran Naumović. Originalnu postavu činili su braća Ivanišević, Petar glas i gitara, Predrag bas i Nenad Davidović bubnjevi. Ono što je Mrgude izdvajalo od drugih beogradskih streetpunk bendova iz perioda 80-tih godina je to što nisu kritikovali sistem u Jugoslaviji sa desničarsko-nacionalističkih odnosno antikomunističko-građanskih pozicija. Pesme Mrguda su bile itekako angažovane, ali ne u cilju diskreditacije izvornih komunističkih ideala već beskompromisne kritike devijacija u socijalističkom sistemu koji bi se mogao podvesti pod parolu “dole crvena buržoazija”. I zaista pesme “Tata hoću da budem budža” i “Proleteri” na najbolji način ilustruju takvu orijentaciju Mrguda. Pesma “Šljakeri” je njihova interpretacija parole “Proleteri svih zemalja ujedinite se”. Numere poput “Alkohola” i “Komšije” kao i ostalom i sve druge pesme Mrguda posebno dobijaju na “težini” u “tranzicionom” kapitalističkom sistemu koji je zarobio Srbiju u poslednjih 20-tak godina. Svoju working class “ideološku liniju” Mrgudi nastavljaju i u 90-tim. Pesma “Sara” je posvećena pripadnici urbane gerilske grupe Brigate Rossa u Italiji a naslov pesme “Madrid” govori sam za sebe i ne trebaju mu dodatna pojašnjenja. Iako je reč o bendu izvanrednih muzičkih i tekstopisačkih kvaliteta na žalost iza njih je ostalo malo zapisanih materijala. Prva pesma Mrguda koja je “ugledala svetlost dana” na nekom zvaničnom izdanju je stvar “Proleteri” koja se pojavila na ploči Ventilator 202 Demo Top 10 Vol 3 (LP) u izdanju PGP RTS 1985. godine. Godinu dana nakon toga “Proleteri” i numera “Budala” su objavljeni na kasetnom kompilacijskom albumu “Beograd OK!” u izdanju No Profit Tapes. Svoj jedini solistički album Mrgudi su objavili 1992. godine . Reč je o audio izdanju “Tamo gde su svi” koji je objavila izdavačka kuća Baneta Loknera Rockland. Bend na žalost više ne postoji. Mnogi poznavaoci punk scene u Beogradu, Srbiji i Jugoslaviji za Mrgude kažu da su jedan od najboljih bendova na ovim prostorima. I zaista oni koji vole zvuk The Clash, Stif Leatle Finggers, Angelic Upstarts obradovaće se kada čuju Mrgude .U svakom slučaju ovaj bend je velika inspiracija za sve working class streetpunkere u Beogradu, Srbiji ali i šire.

G.V. član redakcije ''Crveni Skinhed''
Proletkult

Crvena rock kompilacija

2010-11-12T13:24:00.000-08:00

“Rock the Institution!” je CD kompilacija numera pretežno britanskih rokabili bendova i američkih angažovanih folk izvođača izdata kako bi se prikupio novac za potrebe Nove komunističke partije Britanije (NCP). Kompilaciju “ pesama o rokenrolu, revoluciji, teškim vremenima i herojima” je objavila Hammer and Motorsickle Production, etiketa Pola Bareta, najpoznatijeg britanskog promotera rokabili muzike i dugogodišnjeg člana NCP.
Na ovom izvanrednom albumu mogu se čuti sjajne pesme velških izvođača poput Nervous Breakdown, Rockin Louie, Percy kao i austrijskog sastava Little Franky & The Town Beats. Ipak, pravu poslasticu čini numera sastava The Mig Combo “Stalin Wasn't Stallin”. Reč je o obradi pesme iz 1943. godine afro-američkog gospel benda Golden Gate Jubilee Quartet. Pored toga što predstavlja potvrdu kakvu je reputaciju Josif Visaironovič Staljin uživao među Afro-Amerikancima pesma svedoči i o slavljenju Staljina i Sovjetskog Saveza od strane zvaničnika Sjedinjenih Američkih Država tokom Drugog svetskog rata, istih onih koji su licemerno iz propagandnih razloga četvrtog klasika naučnog socijalizma oklevetali kao “najvećeg zločinca i diktatora” tokom “Hladnog rata”.Pažnju pobuđuje i velški bend The Class of 58 koji je obradio pesmu legendarnog američkog sindikalnog organizatora i pesnika Džoa Hila “Pie in The Sky”. Posebna vrednost kompilacije je što pored rokabili bendova sadrži i pesme američkih progresivnih folk izvođača iz 30-tih i 40-ih godina prošlog veka koji su svojom muzikom otovreno podržavali Komunističku partiju SAD (CPUSA) i Sovjetski Savez prvu i u to vreme uz Mongoliju jedinu zemlju socijalizma na svetu. Radi se o muzičarima kao što su Tom Glazer, Baldwin Hawes, Pete Seeger, Earl Robinson, The Weavers, The New Singers i mnogi drugi. Ova sjajna kompilacija je “začinjena” obradama “Internacionale” i “Red Flag” što joj daje najbolju preporuku među sledbenicima marksizma. Ono što je posebna zanimljivost je podatak da iako je većina britanskih rokabili bendova apolitična a na žalost manjina čak naklonjena krajnjoj desnici svi izvođači na kompilaciji su levičarski orijentisani i nijednom nije smetalo da se pojavi na CD-u koji za cilj ima prikupljanje novca za NCP i na čijem crvenom omotu se nalazi proleterski simbol ,žuti srp i čekić.
Iako je kompilacija “Rock the Institution!”izdata 1998. godine određeni broj primeraka CD-a se još uvek može naći u centrali NCP. Svi zainteresovani koji žele da nabave album mogu da se jave na email adresu ncpb@btconnect.com

V.G. član redakcije ''Crveni Skinhed''

Proletkult

ANTIFA Poljska - Napad na bend Tormentia

2010-11-10T03:43:00.000-08:00

''Ne postoji Antifa u Poljskoj'' – često je ponavljana mantra od strane poljskih desničara na internet forumima.Stvarno?! Na internetu možete videti kratak klip aktivizma ''sportski orjentisanih antifašista'' (tako militanti sebe u šali nazivaju). http://rutube.ru/tracks/3713206.html?confirm=f39bceb0b951d7d580ffb9d32c2c2480&v=5ecac2a6b5039d42d2eb70528ad35a14 Na ovom snimku možemo videti kako ''sportisti'' napadaju bend ''Tormentia''.Za one koji nisu upoznati to je grupa iz poljske koja svira nacional-socijalistički black metal.Toga dana ''Tormentia'' je trebala da učestvuje na ''Szczery Memorial'' –u zajedno sa bendom iz Srbije ''Razor 88''. Mariusz Szczerski poznatiji kao "Szczery" bio je frontmen poljskog naci benda ''Honor''.Poginuo je 2005 i od tada ljudi bliski ''Blood and Honour'' pokretu stvorili su od njega pravog pravcatog heroja.Ukoliko se automobilska nesreća smatra herojskom pogibijom,pa onda je "Szczery" zaista heroj – poginuo je kao i hiljade ljudi u toku prebrze vožnje.Naravno šalimo se oko herojstva.Eto i tako današnji fašisti organizuju svirke u njegovu čast koje okupljaju sve samu ''elitu'' neo-nacizma u savremenoj Evropi.Detalji oko ovih okupljanja drže se u strogoj tajnosti,stoga se učesnici o njima informišu u poslednjem trenutku telefonom ili SMS-om.Uprkos preduzetim sigurnosnim merama naša ekipa je uspela da dođe do pojedinih informacija.Dogovorili smo se da se nađeno sa ''Tormentiom'' na putu do mesta gde će se održati koncert.Nacistički idioti su mislili da će im doći pratnja - pun kombi saboraca koji će im obezbediti da bezbedno stignu na dogovoreno mesto.Na kraju se ispostavilo da neće ići nikuda,niti će biti bezbedni u našem društvu.Usledio je vrlo interesantan razgovor na blic koji moramo ovoga puta da vam prenesemo:

Antifa : ''Ok vi sigurno znate ko smo mi'' Tormentia: ''Ne...'' Antifa : ''Mi smo Antifa Poljska'' Tormentia : ''Uh jebote''...

Rezultat nije bilo teško predvideti.Kao što se može primetiti na fimu fašisti su ostali na zemlji bez svesti.Njihova oprema je poprilično uništena,dok je memorijalni gig naravno otkazan.Pošto ''Tormentia'' nikada nije priznala da se ovaj napad dogodio,odlučili smo da pustimo snimljeni materijal koji smo napravili toga dana.Međutim pošto su autori filma opomenuti od vlasnika sajta,morali smo deo materijala da obrišemo.Uz to lica onih koji su učestvovali su prekrivena na snimku iz dobro poznatih razloga. Neki će se možda zapitati zašto smo imali potrebu da kačimo ovaj film na internet.Razlog se sam nameće – to je odgovor na nacističke tvrdnje – da Antifa Poljska ne postoji.Ova njihova rečenica će se često ponavljati,jer to su kukavice koje nikada neće priznati svoj poraz.Moramo i to da naglasimo da je ovo drugi po redu NS RAC bend koji se susreo sa ''sportski orjentisanim antifašistima''.Ukrajinski black metal bend ''Kroda'',nakon naše posete koncertu u Varšavi je bio primoran da otkaže svoju evropsku turneju jer im je smrckana kompletna oprema,a ni članovi nisu prošli bez ozleda.

Red Attitude Manchester United

2010-11-05T04:04:00.000-07:00

Intervju sa urednicima fanzina ''Red Attitude'' - Manchester United!

Koja je bila originalna ideja pri osnivanju Red Attitude-a?

Prvobitna ideja je bila da se osnuje navijački fanzin,zasnovan na čuvenoj antifašističkoj istoriji grada Mančestera i uspešnom odolevanju United-ovih fanova ekstremno desnim pojavama tokom svih ovih godina.Inicijative poput ''Crveni protiv Nacista'' ranih 80-ih stvorile su plodno tle za one koji su želeli da drže desničare podalje od fudbala.Odluka da se uradi nešto konkretno po ovom pitanju doneta je zahvaljujući akciji koju su sproveli antifašisti FC Celtic-a kada su počeli da štampaju TAL fanzin.

Šta mislite,koliko je uspešna bila vaša akcija u postizanju zacrtanih ciljeva?

Osnovni cilj je bio da se najpre obezbedi baza,odnosno okupira teritorija na kojoj bi smo kasnije operisali.Što se tog aspekta tiče fanzin je ostvario veliki uspeh,međutim za neke ljude koji su sproveli akciju tih godina,ovo je bio jedini cilj koji su nameravali da postignu.Jednostavno nisu imali ambicija za daljim razvojem cele kampanje.

Izveštaji nacionalnih medija koji su se bavili podrškom ''Red Attitude''-a Eriku Kantoni (Erik je tada napao u Palasu Matthew Simmons-a jer ga je vređao na nacionalnoj osnovi) dali su publicitet militantnoj AFA.Međutim kada je navijač Palasa izgubio život u Walsall-u ''Red Attitude'' se nije oglašavao.Jel ovo bila greška?

U suštini da.Uredništvo je gurnulo problem pod tepih nakon incidenta u Walsall-u.Sve ovo je prouzrokovalo zabrinutost,naročito zbog stava koji je ranije zauzet prilikom ekscesa sa Erikom Kantonom.Tokom razmene pisama između tadašnjeg urednika i Manchester United antifašista koji su otvoreno prozvali redakciju,uredništvo je izdalo saopštenje u kojem je navelo da je incident u Walsall-u nepolitički i da nema nikakve veze sa onim što se dogodilo Eriku.Mislim da su ljudi koji su tada vodili ''Red Attitude'' smatrali da su pozicionirali sebe preko leđa Erika Kantone i jednostavno nisu bili spremni da rizikuju svoj sopstveni kredibilitet i status zarad navijača United-a koji su se suočavali sa ozbiljnim optužbama zbog militanog antifašizma.Nije potrebno posebno isticati niti je potrebno previše pričati o tome kako su dotične osobe smenjene sa svojih pozicija.

Od desetog broja ''Red Attitude'' vodi novi uređivački tim.Ako ostavimo po strani novi dizajn i grafičku štampu,šta je to što bi moglo da nas privuče u njegovom sadržaju?

Van toga što su se desile promene u uređivačkom timu,veliki progres desio se što su raniji periferni elementi uključeni u rad fanzina – tu pre svega mislim na ljude koji su bili zainteresovani da učestvuju u njegovoj izradi.Zahvaljujući ovome Red Attitude se pojavio u mnogim krajevima otvarajući vrata svim United-ovim fanovima i antifašistima koji su počeli aktivno da participiraju u promociji časopisa.

Ranije je ''Red Attitude'' bio poznat po tome što je otvoreno napadao navijače drugih klubova pišući o njima u negativnom kontekstu.Sada se čini da su mete pažljivije odabrane,kao što je recimo Pol Gaskojn zbog nasilja nad suprugom.Da li ovo predstavlja zaokret u uređivačkoj politici i šta mislite koliko je bitan napad na druge klubove?

Pisati u negativnom kontekstu o drugim klubovima i njihovim navijačima je sastavni deo fanzinske scene.Mnogi fanzini uspevaju da nedostatak informacija i objektivne analize nadomeste napadom na najbližeg i najljućeg protivnika!U svakom slučaju ukoliko vam je inicijalna namera bila da svojim radom iznesete određeni politički stav,onda će umnožavanje takvog materijala na mnogim mestima imati odličan efekat,dok će u najgorem slučaju biti opisan kao podsticajna predrasuda prema protivničkim navijačima.Postoje problemi u okviru sopstvenog navijačkog jezgra sa kojima bi časopisi trebalo da se suoče,međutim mnogi su skloni da idu linijom manjeg otpora okrećući se istorijskom rivalitetu i antagonizmu prema drugima,a ne rešavanju onih stvari koje se tiču njih samih.Red Attitude o ovome posebno vodi računa baveći se kako političkim tako i pitanjima vezanim za fudbal.

Šta mislite o ostalim časopisima Manchester United-a i postoji li rivalitet među vama?

Navijači United-a imaju pored Red Attitude-a: Red Issue,United We Stand i Red News.Fanovi su slobodni da odaberu svojevoljno koji će čitati.Jednostavno – platiš i izabereš.Ljudi znaju čime se konkretno bavi naš fanzin,a sav naš materijal je na raspolaganju zainteresovanim kupcima.

Da li se ostali fanzini bave fašizmom i kakvi su oni u stvari?

Bave se,ali svakako ne na način na koji to radi Red Attitude.Smatram da United-ovi fanzini rade pravu stvar,mada politika može biti osetljiva tema za ljude koji su tu samo zbog fudbala i koje fudbal jedino i zanima.

Sudeći po onome što sam pročitao u C18 magazinima kada je reč o ''Menčesterovoj levičarskoj rulji'' koja se tamo spominje,izgleda da su C18 dobili ozbiljne pretnje od strane AFA?

U potpunosti se slažem!Combat 18 i Britanska Nacionalna Partija (BNP) su se grčevito borile da umarširaju u Mančester.Pre nekoliko godina BNP je formirao svoj ogranak u Mančesteru,međutim samo koju nedelju kasnije nakon što su se pojavili u javnosti,partija je izbačena od strane izborne komisije.Njihov organizator se susreo sa AFA-om u par navrata i to je naravno uslovilo da odustanu od promovisanja svoje desničarske politike.Treba biti pošten pa reći da se progres BNP ogranka sastojao u delovanju van scene,stoga je AFA morala da se bori kako protiv njihovih aktivnosti iza kulisa,tako i protiv štetnih akcija Serchlight-a čije učešće u ovom poduhvatu nije bilo od pomoći.

Red Attitude distribuiraju i promovišu Manchester United antifašisti.Možete li nam reći kako je grupa formirana,koja su njena dostignuća i kako će sve to izgledati u narednom periodu?

Antifašisti Manchester United-a čine mrežu fudbalskih fanova čiji je zadatak da proizvode,prodaju i promovišu fanzin.Naravno ovo podrazumeva aktivnost na globalnom nivou odakle United crpi svoju podršku.Ta podrška se ogleda u doprinosu koji pružaju saradnici širom Britanije,Evrope i članovi aktuelnog uređivačkog odbora koji žive o trošku njegovog visočanstva (šalimo se Erik).Nadamo se da će veća podrška stići iz okoline Mančestera,Londona i Dablina u narednom periodu.

U prve dve sezone svog postojanja,Red Attitude je ustanovio dosta veza na međunarodnom planu.Kako gledate na to?

Red Attitude je nastavio da učvrćuje svoje veze sa raznim navijačkim grupama širom Evrope.Ove godine nameravamo da pokrenemo evropsku inicijativu posvećenu anti-rasizmu u fudbalu.

Da li će biti organizovana i internacionalna mreža antifašističkih navijača?

To svakako ne bi bilo loše učiniti.Progresivni elementi u mnogim klubovima su već u kontaktu jedni sa drugima,stoga ni evropska superliga ne bi trebala da bude nešto neostvarivo.Pre ili kasnije i Red Attitude će morati da učini nešto povodom toga.

Da li se Red Attitude bavio ''rasnim sukobom'' između Iana Wright-a i Petera Schmeichel-a i zašto povodom toga nije u javnosti izdato saopštenje?

Red Attitude je objavio jedan članak u 11br. pod nazivom ''Danak svađe'' u novembru 1996 godine.U njemu smo obelodanili da je Peter Schmeichel odbacio optužbe da je rasista.Što se tiče Iana Wright-a on je takođe tvrdio i konstantno naglašavao kako nije bio izložen uvredama na rasnoj osnovi.Fudbalska Asocijacija je istraživala slučaj oko koga se digla nepotrebna prašina.Ona je zapravo zahtevala suđenje koje će skrenuti pažnju medija samo da bi se o tome raspravljalo iz politički korektnog ugla.To je čelnicima FA bilo i više nego potrebno u obeležavanju godišnjice anti-rasizma.Naravno nisu imali dokaza za svoje anti-rasističke i anti-fašističke postupke,što je rezultiralo da se kroz manipulaciju u ovom slučaju ispolji nedostatak principijelnosti i integriteta.Pre nego što se dogodila cela ova zavrzlama,FA nije dozvolila PFA (sindikat fubalera) da posreduje u pomirenju.Prvo je zapretila fudbalerima sa oštrijim kaznama,da bi nešto kasnije nagovestila kako bi mogla da odbaci optužbe ukoliko se spor okonča mirnim putem.Peter Schmeichel je na to odgovorio FA kako će učiniti sve kako bi se legalnim putem izbrisala ljaga sa njegovog imena.Sukob između Wright-a i Schmeichel-a je bio lične prirode,a proistekao je iz sporne situacije na fudbalskom meču.Ovo se naravno moglo pravovremeno izgladiti običnim rukovanjem,ali je FA promovisala rasni element zarad svojih ciljeva tražeći oštar presek izlaska iz date situacije.Pošto je Ian Wright odbio da glumi tužioca (žrtvu),a Schmeichel je negirao da je vređao na rasnoj osnovi Ian-a,FA je konačno razotkrivena.Ovoj organizacije je trebalo suditi,a ne igračima zbog kršenja pravila igre.

To što je javni komentar Red Attitude-a izostao,nije posledica pomankanja želje za daljim istraživanjem ovog slučaja.Nakon drugog incidenta na Hajberiju u februaru mesecu,Red Attitude je poslao saopštenje novinskim agencijama,radio i TV stanicama.Da li je sadržaj adekvatan ili ne prosudite sami :

''Nedavno je debata povodom rasizma bila fokusirana na slučaj ubistva Stephen Lawrence-a.Ljudi su bili prinuđeni da se suoče sa užasnom realnošću rasističkog nasilja i gubitka života,sjedinjenog sa rasističkim inherentnim odgovorom policije i rasističkim potezima sudstva kao institucije.Ovakvi potezi institucija omogućili su da ubica mladog crnca slobodno napusti mesto zločina.U ovom slučaju nije bilo identifikacije zločinca niti očevidaca,međutim i pored toga nama se nameće pantomima Fudbalske Asocijacije koja poziva policiju da se bavi Peterom Schmeichelom.Ali kod incidenta sa ovim fudbalerom nema ni žrtve,ni svedoka,niti ima bilo koga ko bi se žalio zbog onoga što se navodi od strane FA. Biće mnogo onih koji će biti zadovoljni ovakvom zamenom teza u debati povodom rasizma u Britaniji,a pogotovo će biti zadovoljni promoteri rasne netolerancije.Rasističke ubice,rasistička policija i rasističke sudije... svi su oslobođeni odgovornosti dok se Peter Schemichel nalazi na njihovom mestu,a Ian Wright preuzima ulogu žrtve umesto Stephena Lawrenc-a.Jel to ta borba protiv rasizma u fudbalu pitamo se samo?!''

Demonstracije u Livornu protiv Folgore Parachute Brigada

2010-10-27T16:27:00.000-07:00

23. oktobra u toskanskom gradu Livorno održane su demonstracije kontra godišnjici osnivanja padobranske brigade - Folgore Parachute http://en.wikipedia.org/wiki/Folgore_Parachute_Brigade. Ove jedinice formirane su 1941 godine,a trenirane su od strane nemačkih oficira kako bi aktivno učestvovale u operacijama fašista i njihovih saveznika.Verovali ili ne bataljoni Folgore Parachute-a i dan danas postoje u okolini Livorna,Pistoie,Siene,Pise,stoga ne bi trebalo da vas čudi što 2010 komunisti nazivaju Italiju i dalje musolinijevskom državom .U svakom slučaju ova đubrad su dobila šta su tražila 1942 u bici El Alamein http://en.wikipedia.org/wiki/Second_Battle_of_El_Alamein
zahvaljujući antifašističkim saveznicima i to je ono što građani Livorna svake godine proslavljaju.Na demonstracijama na kojima su participirale važnije levičarske grupacije istakli su se naročito ex Brigate Autonome Livornesi koji su predvodili kolonu sa banerom Azione Bolscevika Labronika.

E da,ako se nekad desi da se za trenutak zgrozite nad činjenicom što neki tamo ''huligani'' iz Livorna zvižde poginulim italijanskim vojnicima u Avganistanu,a tаkav akt ''nepoštovanja'' je više nego prisutan na utakmicama bordo toskanskog kluba ovih dana,neka vam pred očima bude ova slika istih i zgražavanje će odmah nestati:

NATO=NAZIS
EU=FAŠISTIČKI KONGLOMERAT

Splinter (Škotska) - Intervju

2010-10-15T05:57:00.000-07:00

Leto 2006 – autor : Paul Benschop

Možete li ukratko da predstavite bend i njegove članove?

Mi smo Splinter street-punk band iz Škotske,tačnije iz Glazgova.Članovi su Bennis (vokal),Dek (bubnjevi),Euan (bas gitara) i Sancho (ritam gitara).

Iako ste upravo snimili svoje prve pesme,već ste stigli da svirate u državama poput Slovenije,Srbije i Danske.Kako se desilo da baš tamo ugovorite koncerte?

Mi smo u stvari izdali EP septembra 2005 i pesme su mogle da se skinu sa interneta besplatno.Troškovi postavljanja su se na svu sreću isplatili.U vreme kada smo organizovali svirke,nekoliko meseci je prošlo odkad je EP izdat,prema tome ostalo je na nama da kontaktiramo ljude i dogovorimo se oko nastupa.

U nekoliko poslednjih izdanja fanzina posvetio sam dosta pažnje palestinskom i baskijskom nacionalizmu.Vi se deklarišete kao antifašistički bend,a sa druge strane se izjašnjavate kao škotski nacionalisti.Šta biste poručili onima koji se protive levom nacionalizmu?

Mislim da ste pogrešno shvatili šta smo hteli da kažemo.Mi ne vidimo sebe kao nacionaliste,jer Škotska za nas predstavlja mesto odakle bend potiče.Otuda sva ta ljubav prema prijateljima,lokal patriotizmu..itd.Ljubav i poštovanje prema zavičaju ne čini te nužno nacionalistom (nacionalizam je inače tehnički više desničarska forma politike).Nacionalizam takođe prezentuje konzervativni sektor u politici,koji ne ide ruku pod ruku sa levičarskim idealima uopšte.

Hajde još malo da popričamo o škotskom nacionalizmu...Nedavno se desilo da se Škotska Socijalistička Partija (SSP) podelila.Ona je ujedno i najveća škotska radnička partija,pa nas zanima da li ste i vi uzeli učešće u njenim aktivnostima?

Mi smo veoma anti-rasistički nastrojeni i verujemo u vrednosti radničke klase,ali ne idemo baš toliko daleko da se deklarišemo kao socijalistički bend.SSP je jedina radnička partija predstavljena u regionalnom škotskom parlamentu,stoga vi imate ograničene mogućnosti po pitanju toga za koga ćete glasati kako bi vam se kvalitet života poboljšao.Sve ovo je u velikoj meri u rukama Westminstera i ja stvarno ne vidim da nedavna podela u SSP-u utiče na razlike u stavovima,niti smatram da će one biti uočljivije u budućnosti.Aktivnost u okviru SSP-a nije nešto što zaokuplja bend niti smo zainteresovani da učestvujemo u tome.Nismo baš toliko uključeni u politiku,a SSP sam po sebi baštini dosta utopističkih ideala.

I Škotska i Irska su kolonizovane od strane Engleske.Konflikt u Irskoj je postao poznat jer je započet oružani sukob,dok većina ljudi u svetu nije ni upoznata sa škotskim pretenzijama za nezavisnošću.Koja je glavna razlika među tim sukobima koje sam napomenuo?

Glavna razlika u škotskoj i irskoj borbi je u tome što su mnogim škotima ponuđene titule i zemlja od strane engleske monarhije.Ovo je naravno prouzrokovalo trvenja među klanovima koja su oslabila Škotsku i stvorila uslove Englezima da odnesu konačnu pobedu.Irskim klanovima nisu ponuđene slične privilegije,a zemlja je data engleskim plemićima.To je motivisalo još više republikanske elemente da nastave borbu za nezavisnost.

Dobro ajmo sad malo više da se posvetimo bendu.Iako sebe opisujete kao street-punk bend,čuo sam da tu ima i uticaja hard-core-a.možete li da navedete neke hard-core bendove koji su vas inspirisali?

Neki od mojih omiljenih mogli bi biti Minor Threat,7 seconds,Blood for Blood i Dag Nasty.

Mnogi naši čitaoci su fanovi street-punk škotskih bendova poput Oi! Polloi,Bakers Dozen i United Front.Postoji li još neki bend na koji bi naši čitaoci trebali da obrate pažnju?

Wasted Nation je dobar street-punk bend iz Pertha/Dundee-a,a tu bi istakao i članove benda On File (legendaran bend iz Dundee-a).

Kada možemo očekivati neku kompilaciju od Splintera?Imate li neke planove za budućnost?

Željno iščekujemo ulazak u studio što pre,jer imamo dosta toga da snimimo.S druge strane trudićemo se da sviramo što je moguće više na mnogim mestima dok ne popadamo s nogu.

Imate li neku poruku za kraj?Kako ljudi mogu da vas kontaktiraju?

Hvala mnogo na intervjuu- Paul,nadamo se da ćemo stići vrlo brzo do Holandije i napraviti svirku za pamćenje.Svako ko bi želeo da nas kontaktira,može to učiniti preko našeg veb sajta.

Oktobar,ali ne onaj na koji anti-komunisti misle...

2010-10-06T11:34:00.000-07:00

VIDEO:

http://www.youtube.com/watch?v=DGUEO2HfyY0&feature=related

Demonstracije ruskih komunista 1. maja 1993!!!

Verovatno su mnogi očekivali da će ''Crveni Skinhed'' ovih dana objaviti članak posvećen 5. oktobarskim dešavanjima u Srbiji 2000,ali postoji nešto mnogo bitnije što treba pomenuti nego što je kontra-revolucionarna pobuna u kojoj su učestvovali liberalno-kapitalistički jurišni odredi i patetični nazovi revolucionari,koji se izdaju za avangardu radikalne levice.Kada budu naučili da je nacionalna sloboda preduslov revolucije,a da su levi nacionalisti naši prirodni saveznici u borbi protiv imperijalizma,možda im posvetimo bar malo pažnje.

Heroji sa istoka

Četvrtog oktobra u Moskvi održan je protest radikalno leve opozicije posvećen žrtvama Jeltsinovog režima 1993 godine.Skupu je prisustvovalo 1500 ljudi,pristalica Komunističke Partije (KPRF),Levoga Fronta,SKM-a i AVN-a.Na samom početku protest je započet u ''Ulici 1905'' koja se nalazi nedaleko od metro stanice.Govornici su tom prilikom naglasili da je : ''Trećeg i četvrtog oktobra 1993 godine Jeltsinova kriminalna mašinerija pucala u samom centru Moskve na stotine civila,branilaca sovjetskog sistema i da baš zbog toga ovaj krvavi zločin nikada ne sme biti zaboravljen''.Nakon održanog skupa započet je marš kroz ulicu ''Presnaja'' koji vodi ka Belom Domu.U prvim redovima kolone demonstranti su nosili slike poginulih aktivista koji su branili tadašnji Dom Sovjeta.Članovi Levoga Fronta u više navrata su skandirali ''Nećemo da zaboravimo,nećemo da oprostimo'' , ''Večna slava herojima oktobra'' i ''Sva vlast sovjetima''.Jednoga trenutka policija čak blokirala maršutu kojom se kolona kretala ali većih incidenata nije bilo.

Barcelona Supporters

2010-10-02T05:25:00.000-07:00

Godine 1981 osnovana je prva huliganska grupa na južnoj tribini Barseloninog stadiona – Boixos Nois (Ludi momci - na katalonskom).

Od svog nastanka bila je omražena od strane velikog broja ljudi koji su želeli da prate utakmice u apsolutnom miru,međutim ovi momci su konstantno pevali,donosili zastave i palili baklje.Automatski,igrači Barselone i ostali navijači su ih zavoleli zbog njihove posvećenosti i želje da bodre Barsu tokom svih mečeva.Karakterisao ih je radikalni katalonski nacionalizam,separatizam,a zatim i zalaganje za slobodnu katalonsku državu otcepljenu od Španije.Politika Boixos Nois-a bila je u suprotnosti sa španskim radikalnim nacionalizmom i fašističkim tendencijama,pa su zbog toga sa nekim antifašističkim grupama sklopili savezništvo: Indar Gorri (FC Osasuna) i Brigadas Amarillas (FC Cadiz).Sa druge strane neprijatelji su im bili pripadnici španskih fašističkih,odnosno desno nacionalističkih ekipa poput LFN Saragose i Ultra Sur-a (Real Madrid).

Broj članova Boixos Nois-a je postepeno rastao.Krenula su i prva gostovanja uz neizbežne tuče sa oponentima,naročito gradskim rivalima Brigadas Blanquiazules-ima (FC Espanyol).

Nakon četiri godine,pojedine nasilne scene koje su se dogodile unutar i van stadiona dovele su do oštrih sankcija UEFA-e.Tu treba spomenuti : preko 80 zapaljenih baklji na jednom od prvenstvenih mečeva,lansiranje vatrometa i bacanje pirotehnike u teren,ozbiljne ulične nerede u Valensiji i na kraju ono što je presudilo da FC Bracelona bude kažnjena je transparent Boixos-a na utakmici protiv Juventusa : ''Hvala Liverupulu zbog Juventusovih smrtnih slučajeva'' (čime su aludirali na tragediju iz Hejsela).Kriminalizacija u medijima i represija na stadionu su sve više rasle.Konačno 1985 godine Boixos Nois-i su odlučili da raspuste grupu.

Nestankom Boixos-a mnoge manje grupacije su se pojavile na južnoj tribini: Gamper boys,Anarko Sud,Barca Supporters...itd.Međutim veći deo članova Boixos Nois-a pridružio se novoformiranoj ekipi ''Cel lules Blaugranes'' (Plavo-Crvene Ćelije).Ono što je karakteristično za ''Cel lules Blaugranes'' je to da su bili povezani sa levičarskim i separatističkim organizacijama.Sledeće godine ''Boixos Nois'' su se ponovo rodili tako da je veliki broj članova Cel lules Blaugranes ponovo pristupio Boixos-ima,dok je jedan deo formirao Inter City Culе,koji se i dan danas nalazi na južnoj tribini Kamp Nou stadiona.

Iste godine jedan od navijača Barselone je izboden od strane Ultrasa Espanyola što je bio okidač da se započne međusobni rat.Tih godina konstantno su izbijale tuče u gradu,a takođe i na samim stadionima uz desetine povređenih i izbodenih ljudi.

Godine 1986 prvi skinhedi su se pridružili Boixos Nois-ima,a grupu su još činili metalci,pankeri i mods-i.Na samom početku samo su redskinsi (skinhedi komunisti) bili uključeni u sve to,a zatim je došlo i do pojave fašističkih skinheda.Komunisti i nacisti zajedno su bodrili Barsu na južnoj tribini.Jednostavno Barselona i Katalonija su ih ujedinile.

Incidenti unutar stadiona su se nastavili,zastave i baklje su zabranjene (mada su barselonini navijači uspevali da ih prokrijumčare).Godine 1989 Boixos Nois-i su pomereni od strane kluba na treći sektor južne tribina,pošto je pozicija iza gola bila praktično nedostupna za njihove članove.Manji deo grupe je odbio da promeni lokaciju formirajući kop na starom mestu.Ljudi koji su ostali pri takvom stavu, formirali su grupu Komando Flipper koja i dan danas stoji na istom mestu.Bez obzira na pojedine odluke kluba incidenti su se nastavili pa je 140 članova Boixos-a izbačeno sa stadiona te godine.U godini 1990 grupa se vratila na poziciju iza gola,međutim jedan deo je ostao na trećem sektoru.U pitanju je ekipa koja je oformila Sang Cule,sastavljena pretežno od ljudi koji se nisu slagali sa tim da stoje zajedno u kopu sa fašistima Boixos Nois-a.

Boixos Nois-i 1991 ubijaju jednog navijača Espanyola čime se svete zbog bodenja njihovog člana nekoliko meseci ranije.Represija i kriminalizacija je ponovo u porastu,tako da je preko 1000 pandura bilo prisutno na sledećem meču Espanyol – Barselona nakon što je navijač plavo-belih ubijen.Sledeće godine policijska represija je dostigla svoj maksimum.Kao odgovor na tu meru navijači Barselone kreiraju sekciju kežuala - Casuals FCB - 1992 stastavljenu od najnasilnijih članova Boixos Nois-a.Njihovo zvanično pojavljivanje desilo se tokom meča Saragosa – Barselona kada je na desetine Casuals FCB-a kupilo karte za gostujuću tribinu infiltrirajući se među ultrase Saragose.Spektakularna tuča je trajala tokom celog meča.

Fašisti su sve više počeli da pristupaju Boixos Nois-ima,dok su levičari napuštali ekipu i pridruživali se Sang Cule-u.Fašistička sekcija je na kraju potpuno preuzela Boixos-e što je dovelo do toga da im se neki španski nacionalisti priključe.Međutim 1994 sve navijačke grupe Barselone su se ujedinile na severnoj strani stadiona (Boixos Nois, Sang Culе, Komando Flipper i Almogаvers – ekipa formirana 1989).Više od 3000 ljudi kreiralo je fenomenalan ambijent na stadionu.UEFA je naredila Barsi da adaptira stadion prema novim bezbednosnim pravilima,pa je uprava odlučila da sagradi nove tribine.Navijačke zone gde su najradikalniji fanovi bili smešteni su postale jako male sa svega 1000 mesta,što je dovelo do toga da sve grupe pređu na treći sektor izuzev Boixos Nois-a.

Tenzije između različitih političkih frakcija navijača Barselone: fašista (Boixos Nois) i antifašista (Sang Cule,ICC,Almogavers-a,Kommando Flipper-a) prouzrokovale su haos na tribinama što je imalo za posledicu smrt jednog od članova Boixos-a koji je poginuo u incidentu.Stadion je nakon toga osvanuo prepun grafita u kome se zahtevalo da se nacisti odstrane sa Kamp Noua.Tog dana je sedam navijača Barselone završilo u bolnici.Epilog celog događaja je raskid Boixos-a i ostalih navijačkih grupa koje su godinama bile ujedinjene.

Godine 2003 Joan Laporta je izabran za novog predsednika Barselone,menjajući Nunjeza i Gaspara,dvojicu predsednika koji su oduvek podržavali Boixos-e.Novi predsednik je želeo da izbaci Boixos Nois-e sa stadiona zbog svih incidenata koje su napravili,a naročito zbog rasističkih ispada.Krenulo se sa rapresivnim akcijama.U prvim godinama samo je nekoliko ljudi iz te ekipe moglo da prati utakmice sa severne strane.Nešto kasnije materijal im je zaplenjen i na kraju grupi je potpuno onemogućeno da dolazi na stadion.Trenutno samo na južnoj tribini preživljavaju manje grupe Almogaversa,ICC-a,Kommando Flipper-a i nekih novih poput Grupo Fidel-a (formirana 2004 od strane antifašista koji su činili Boixos Nois) i Ressaka Cule.Sve ove ekipe se suočavaju sa represijom policije,tako da im je jako teško da formiraju veći kop od 200 ljudi.U svakom slučaju navijači Barselone su dokazali da iako se suočavaju sa zabranama ulaska, pojedinci nastavljaju da prave povremeno odlična izdanja kao nekada uz neozaobilazne baklje,skandiranja i zastave.

Antifašisti Aston Ville

2010-09-22T12:47:00.001-07:00

Fašisti su često koristili tribine pojedinih fudbalskih klubova kao mesto regrutovanja svojih jurišnih odreda.Kasnih 1980-ih BNP (Britanska Nacionalna Partija) je načinila sveobuhvatnu akciju pokušavajući da angažuje nove članove i na taj način obezbedi sigurnosni lanac sačinjen od navijača huliganskih ekipa,koji su bili naklonjeni njenoj krajnje desničarskoj politici.Ranih 1990-ih klub pijandura ekstremne desnice ili ti frajera na baterije – Combat 18 – dobio je popriličnu podršku od strane nekih firmi koje su kasnije učestvovale u neredima u Oldham-u 2001.

I dok se BNP polako hladio od svoje agitatorske politike na fudbalskim stadionima,pojava Engleskog Odbrambenog Saveza (EDL) vratila je nacionalizam u centar pažnje navijača koji su vrbovani od strane ove organizacije.Tačnije dosta kežuala je počelo da im pristupa.Mnogi ljudi -velika većina- koja ide na fudbal,odnosi se prema ovoj političkoj grupaciji sa prezirom.Drugi kežuali u njoj vide seme razdora i zablude u koju su mnogi upali.Međutim i pored svega navedenog prisutnost EDL-a se nikako ne sme ignorisati.Bez obzira na to što se mogu čuti razne tvrdnje kojima se opovrgava njihova povezanost sa nekim prethodnim grupama,EDL je uspeo da privuče neke stare njuške Combat 18 i ostalih nasilničkih bandi.Skorašnja tuča u Londonu koju su mnogi aktivisti ove organizacije opisali kao sukob EDL vs Combat 18,u nameri da je predstave u svetlu netrpeljivosti sa ekstremnom desnicom,čini da se pre radi o ratu među samim frakcijama navijača londonskih klubova.

I pored ponovne pojave ovakvih ljudi na fudbalu,veoma nam je drago što mnogi navijači pojedinih klubova zauzimaju jasan stav po ovom pitanju.Godine 1990 Combat 18 je pokušavao da regrutuje fanove sa Villa Park-a,ali smo ih u tome sprečili pomoću kampanje koja je organizovana od strane Villa antifašista,brojnih kežuala i članova Antifašističke Akcije (AFA).Danas su demonstracije EDL-a u Birmingemu podstakle antifašističke tendencije,stoga je i kreirana grupa koja sebe naziva Aston Villa Antifascists.

Cilj naše grupe je boriti se protiv svakog pokušaja regrutacije EDL-a ili BNP-a na Villa Parku ili okolnim pabovima,a takođe i protiv malobrojnih desničarskih navijača Ville,koji će imati prilike da se suoče sa nama.

Kada su upitali jednog starijeg navijača ovog birmingemskog kluba šta misli o novoformiranoj grupi on je odgovorio sledeće : ’’Kao old skul Villa antifašista,moram da naglasim da mi je drago što vidim mlađe Villanse koji se bore protiv ovakvih pojava.Svaki put kada budu digli svoje ružne glave na Villa Parku treba da im bude jasno da će postojati ljudi koji će ustati i kontrirati im kao što se dešavalo i u raniji situacijama.Fašisti i rasisti nemaju šta da ponude Villanima!’’

Zvižduci navijača Livorna poginulom vojniku u Avganistanu

2010-09-21T10:07:00.000-07:00

Sa severne tribine gde se okupljaju najradikalniji ultrasi Livorna,mogli su se čuti zvižduci dok je trajao minut ćutanja posvećen Alesandru Romaniu,toskanskom vojniku koji je poginuo u Avganistanu prošle subote.Ovo nije prvi put da pristalice bordo kluba izazivaju turbulencije na ovakav način.

Slična situacija se dogodila 2007 tokom minuta ćutanja Danielu Paladiniju,takođe žrtvi avganistanskog sukoba.Ministar odbrane Ignjacio La Rusa za najnoviji incident optužio je ‘’četiri idiota’’.Sam taj čin dogodio se pre utakmice Serije B između Livorna i Portogruara.

''Oni koji su uputili zvižduke imali su iza sebe svega par desetina sledbenika.Ostatak stadiona je pokušavao da dugim aplauzom ublaži nastalu situaciju''.

La Rusa dalje navodi : ''Ovo što se desilo u Livornu i jeste vest vredna pažnje.Stanje se drastično promenilo u odnosu na incident od pre nekoliko godina kada je 30% javnosti izviždalo žrtvu.Danas to rade samo četiri idiota''.

Valja napomenuti da je treći čovek Livorna Alesandro Cosimi,juče kontaktirao komandanta italijanskih snaga u Avganistanu dajući podršku vojnoj misiji ''u ime grada'' Livorno.Takođe je naglasio da su vinovnici incidenta osobe koje nemaju poštovanja za tuđi život,jer iako se možda ne slažu u političkom smislu sa ‘’mirovnim’’ misijama,trebali bi bar da odaju poštu svom sugrađaninu koji je položio život služeći otadžbini.

''Razgovarao sam sa komandantom italijanske jedinice i tom prilikom sam mu rekao da ako bude bilo potrebe,grad će stati uz italijanske trupe i potpuno biti na raspolaganju''.

Fanzin ''Crveni Skinhed'' na sve ove nebuloze ministra odbrane dodaje : Livornesi svaka čast na akciji!Živeo crveni anti-imperijalistički grad i njegov klub!Neće vas slomiti!

AFA UK (dokumentarac)

2010-09-04T11:31:00.000-07:00

drugi deo:
http://www.youtube.com/watch?v=PUpPS5R2E0U
treći deo:
http://www.youtube.com/watch?v=EdO503JZF7w&feature=related
četvrti deo:
http://www.youtube.com/watch?v=UcN0DoWk9l4&feature=related

''Kada su nacisti došli po komuniste,
ja sam ćutao;
jer nisam bio komunista.

Kada su zatvorili socijaldemokrate,
ja sam ćutao;
jer nisam bio socijaldemokrata.

Kada su došli po sindikalce,
ja se nisam pobunio;
jer nisam bio sindikalac.

Kada su došli po mene,
nije preostao niko da se pobuni''

pesma Martin Niemöllera

Ovim citatom originalne verzije,Tomas Mensfort vokal Oi! benda Angelic Upstarts započinje dokumenatarac posvećen AFA UK,koji je snimljen 1993.U njemu se govori o istorijatu militantnog antifašizma u Britaniji : od bitke za Cable Street 1936 vođene protiv crnokošuljaša,preko borbe za Lewisham protiv Nacionalnog Fronta 1970,pa sve do uličnog rata vođenog protiv članova Britanske Nacionalne Partije 90'ih.

Marš u čast Valerija Verbana

2010-08-28T07:36:00.000-07:00

Preuzeto sa RASH Roma

Valerijo je bio devetnaestogodišnji student Arhimedovog naučnog fakultata,strasno vezan za politiku,karate,AS Romu i fotografiju.Kroz objektiv svog foto aparata uspeo je da dokumentuje političke događaje tih godina i pokrene sam istragu o ekstremno desnim pokretima koji su se pojavljivali u prestonici.Izvešatiji o povezanosti neo-nacista,počinjenih zločina i ambijenta u zemlji koji je vladao,fokusirali su se i na one koji su ubijani samo da bi se prikrila neugodna istina.
Na tridesetogodišnjicu njegovog ubistva,hiljade ljudi je izašlo na ulice kako bi odalo počast Veleriju uz podsećanje na žrtvu podnetu zarad pravde i istine.Na paradi je bila prisutna i grupa ljudi iz San Lorenzo distrikta koja je stajala iza banera ’’Antifašisti San Lorenza’’.
Kolona je marširala ulicama Montesacro Tufello i stigla do trga Piazza Sempione gde je nakon govora Valerijeve majke,Karle Verbano održan koncert u znak sećanja na ovog velikog antifašistu.

Razor Bois (Russia)

2010-08-15T13:00:00.000-07:00

Razor Bois je antifašistički bend iz Moskve.Muzika koju sviraju može se opisati kao brz i bučan miks tradicionalnog Oi! panka i old skul hard kora.

Nastanjeni u Rusiji,zemlji poznatoj po enormno razvijenom neo-nacističkom pokretu,Razor Boisi zauzimaju snažnu poziciju protiveći se svim formama fašističkog sranja (rasizma,seksizma,homofobije...itd).

Članovi ovog benda ne samo da se bave muzikom kojom pokušavaju da pošalju poruku promovišući jedinstvo i borbu protiv različitih oblika diskriminacije,oni još učestvuju i u različitim inicijativama i direktnim akcijama: akcije protiv rasizma,državne represije i policijske brutalnosti.

Razor Boisi:

''Mi verujemo da kroz svirku ne samo što imamo šansu da obezbedimo hranu za nezbrinutu decu,već možemo na taj način i da sakupimo novac za ljude i grupacije koje podržavamo.Zbog toga učestvujemo na mnogim manifestacijama trudeći se da sviramo u kontinuitetu.Više puta smo davali podršku političkim zatvorenicima,ekološkim i antifašističkim aktivistima.

Smatramo da je glavna stvar u vezi sa pankom jedinstvo,drugarstvo i uzjamna pomoć.Bez toga sva odeća,tetovaže i istančan muzički ukus se svode samo na običan trend.Verujemo da svi mi (strejt momci,pijanice,skinsi i pankeri) moramo stajati zajedno u borbi protiv zajedničkog neprijatelja.

Naravno ne podržavamo međusobne sukobe na AFA svirkama.Moderna pank-rok scena je rezultat timskog rada mnogih ljudi širom sveta.Zato nemoj biti neko ko iskorišćava omladinu i uništava njihovu zabavu''.

U proleće 2008 Razor Bois je napravio turneju po USA,postavši prvi ruski oi-pank bend čijim članovima je to pošlo za rukom.Krajem iste godine izašao im je i prvi album.

RASH New York

2010-07-04T13:46:00.000-07:00

Pamflet Njujorške sekcije Crvenih i Anarho Skinheda

Čime se mi to bavimo?

RASH NYC osnovan je 1993 godine i predstavlja začeće internacionalne RASH mreže.Grupa se sastoji od proverenih članova koji održavaju sporadične sastanke kad god je to potrebno.Od članova se takođe očekuje da plaćaju nedeljnu dažbinu u okviru fonda za grupne aktivnosti.

Organizujemo mnoge javne događaje,uključujući DJ večeri i koncerte kako bi promovisali klasnu i anti-rasističku skinhed kulturu.

Kad god je to moguće održavamo političke tribine zarad širenja naših ubeđenja,izgradnje i daljeg progresa militantnog anti-fašizma,klasnog jedinstva i socijalne pravde.Neki od ovih događaja uključuju forume i prikazivanje dokumentarnih filmova.

Pratimo takođe i druge značajne manifestacije (DJ večeri,tv emisije,forumi,demonstracije,prezentacije raznih radikalno-levih knjiga...itd) kao grupacija koja je spremna da pruži podršku datom projektu.

Proizvodimo i dalje distribuiramo RASH i antifašističku-skinhed materijal : CD-ove,majice,bedževe,prišivke,šalove fudbalskih klubova iz razloga što želimo svetu da otvoreno pokažemo koja je naša boja,ko smo mi i za šta se borimo.

Uspeli smo da očuvamo arhivu naše subkulture i politike u koju verujemo.Ova arhiva uključuje materijal koji datira od sredine 1960'ih,stotine izdanja knjiga,pamfleta,video zapisa i ostalog medijskog materijala (kako subkulturnog tako i političkog).Naravno ona je otvorena za sve članove njujorške sekcije.

Poseban akcenat stavljamo na političku i kulturnu edukaciju naših članova koja podrazumeva pozajmljivanje knjiga iz naše biblioteke i video materijala koji cirkuliše unutar grupe.Takođe sugestivno preporučujemo novim ljuima u pokretu da pročitaju određene članke i posete pojedine mejling liste.

Što se tiče štampanog materijala koji izdajemo on upravo služi da bi podržao naše ciljeve.Treba tu izdvojiti RASH United : Prve 2 godine i Anti-Rasistički Skinhedi u štampaim medijima 1988-2003.Takođe povremeno objavljujemo zin ''Here to stay,here to fight'' kada nam materijalni uslovi to dozvoljavaju.

Kao pojedinci mi participiramo u radu levičarskih političkih organizacija i anti-rasističkih organizacija.Naši članovi su slobodni da se uključe u rad političke grupe po svom izboru.

Konačno,moramo i to da naglasimo da držimo besplatno časove samoodbrane (oni su otvoreni za sve članove RASH NYC-a i simpatizere).Borilačke veštine koje se uče su boks,kik-boks,rvanje i slobodna ulična borba.

Sloboda,jednakost,solidarnost!
RASH New York City

Solidarnost sa Alvarom Paradesom

2010-06-05T07:20:00.000-07:00

Internacionalna Konfederacija RASH United skinheda,koja okuplja na stotine militantnih sekcija širom sveta,izražava punu podršku i solidarnost sa drugom Alvarom Paradesom,članom RASH Ekvadora.Naš drug Alvaro Parades ubio je u samoodbrani jednog od članova nacističke bande koja ga je napala na raskrsnici Amerika i Kolumbus avenije.Četvoročlana grupa nacističkih skinheda među kojima se nalazio i ubijeni Abraham Chimborazo,poznata je inače po agresivnom ponašanju,rasnim,verskim, nacionalnim i politički motivisanim napadima na građane Ekvadora.

Desničarski militanti ovoga puta nisu uspeli u svom teroru.Drug Alvaro Parades zario je nož u grudi Abrahamu Chimborozou nakon ataka koji je smišljeno planiran.Treba jasno naglasiti da mi antifašisti nismo kriminalci,jer ovde se ne radi o obračunu bandi kako to plaćenički mediji žele da predstave.Kampanja hajke i smišljene propagande je fabrikovana od strane istih onih koji finansisiraju ove nazi grupe,a to su desničarske paramilitarne organizacije i udruženja.

Zbog toga pozivamo sve antifašiste širom sveta da podrže Alvara Paradesa,političkog zatvorenika koji je optužen samo zbog toga što je reagovao u samoodbrani,spašavajući svoj život od fašisoidnih i politički instruisanih hordi.

Prilog Ekvadorske televizije:

http://www.tvecuador.com/index.php?option=com_reportajes&id=1351&view=showcanal&Itemid=27

ALVARO,PRIJATELJU,DRUŽE!
REDSKINSI IZ SRBIJE SE SOLIDARIŠU SA TOBOM! (///)

SLOBODA,JEDNAKOST,SOLIDARNOST ZAUVEK!
RED AND ANARCHIST SKINHEADS INTERNATIONAL!

Senza Parole (2. deo)

2010-06-03T06:12:00.000-07:00

Curva Nord:

Livorno-Milan 2005/2006

Livorno-Como 2003/2004

MTZ Ripo Minsk (Side 10) – Intervju!

2010-05-28T11:39:00.000-07:00

Najvatreniji navijači fudbalskog kluba iz Minska MTZ Ripo,predstavljaju fenomen u odnosu na ostale grupe beloruske scene,a možda čak i celog bivšeg SSSR-a.Njihova ideološka principijelnost zasnovana na antifašizmu i antirasizmu,vezana je za klub iza koga stoji fabrika traktora,oko koga su okupljeni ljudi levog opredeljenja.

Zaista se prvi put susrećemo sa tim da na prostoru bivšeg SSSR-a postoji lokalni ''St.Pauli'',čiji su navijači antifašisti i levičari?

Da to je činjenica,jezgro je oformljeno pre tri godine.Početkom 2003 vezali smo se za MTZ Ripo Minsk u vreme kada klub nije ni igrao u prvoj ligi.Prvo smo počeli da pratimo domaće mečeve na kojima smo jedva uspeli da sakupimo 15-20 ljudi,a zatim je brojka skočila na 40-50 ulaskom u prvu ligu.Danas nas ima oko 300-450 kod kuće,dok gostovanja odrađujemo u nešto manjem broju.Naše navijače ne čine samo građani Minska,ljudi dolaze i iz Grodna i drugih mesta.Nadamo se da se ovde nećemo zaustaviti,ali to zavisi pre svega od samih ljudi i njihovog redovnog dolaska na stadion.

Kako ste došli na ideju da se angažujete kao antifa huligani?

Iskreno došli smo na ideju čitajući jedan od brojeva magazina ''Autonomist'' u kojem je iznesen članak o fudbalskim antifa huliganima FC Mosenergo (Rusija).Među nama antifašistima mnogi su voleli fudbal: neki su ludovali za FC Dinamom,dok su drugi podržavali FC Torpedo.Čitajući materijal odlučili smo da sami napravimo svoju grupu.

Postoje li još negde u bivšem SSSR-u antifa navijači?Koliko je meni poznato od toga sa FC Mosenergom nije ispalo na kraju ništa?

FC Mosenergo je propao i na kraju je raspušten.Razgovarao sam svojevremeno sa njihovim momcima oko svega što se izdešavalo.Ono što znam je da je postojala ekipa koja je pratila Dinamo iz St.Petesburga,međutim i Dinamo se raspao tako da oni sad prate Petotrest.Pored toga mnogi antifašisti su okupljeni oko hokejaškog kluba Spartak St.Petesburg.Što se tiče poznatijih ruskih fudbalskih klubova,treba napomenuti pojedine ekipe CSKA Moskve,FC Moskve i mnogih drugih klubova.Mislim da ne postoji navijačka grupa u Rusiji koja nema antifašiste u svojim redovima.Ovde u Belorusiji je slična situacija – možda antifašisti ne igraju značajnu ulogu ali su svuda prisutni!Danas osim beloruskog MTZ-a gde antifa čini većinu,moram da istaknem i klubove : Grodno Neman,Svetlogorsk Chemist i FC Gomel gde ih takođe ima.Naravno moramo da priznamo da većinu beloruskih navijača čine nacisti,samo što ni u kom slučaju ne treba generalizovati zanemarujući apolitične huligane koji stoje iza parole ''Mi smo protiv rasizma'' ali ne zalaze dublje u politiku.

Zašto ste izabrali da navijate baš za MTZ-Ripo?

Jednostavno nije imao navijače.Postoji još jedan dodatni razlog: to je klub koji ima fabriku traktora iza sebe.MTZ Ripo je klub radničke klase,dok je Dinamo Minsk sponzorisan od strane pandura.Zato naši navijači imaju dvostruko zadovoljstvo pri skandiranju : skandiramo klubu i sknadiramo radnicima.

Srž vaše grupe čini antifa iz različitih kvartova Minska.Kako stojite sa lokalnim stanovništvom koje živi u okolini fabrike naročito sa mladima?Imate li bilo kakve kontakte?

Nažalost kontakti su veoma slabi.MTZ Ripo tradicionalno okuplja veliki broj gledalaca,ali je fanatizam u Belorusiji u opadanju.Iz okoline MTZ-a dolazi možda nekih 200 ljudi za koje znamo da rade na plantažama.

Kako bi ste opisali stanje u kom se nalazi navijački pokret u Belorusiji danas?

Subkulturna pojava navijača u Belorusiji počela je naglo da se razvija 1995 godine.Desnica je dominirala u svakom pogledu,stoga ukoliko ste navijač,podrzumevalo se da ste neo-nacista.Međutim šta se dalje dešava : negde početkom 2003 modni detalj svastike počeo je da bledi.Danas ima sve više apolitičnih huligana (naravno srešćete i naciste) ali ćete naići i na ljude poput mene koji su apolitični.Dobra vest je što na stadionima više nema toliko keltskih krstova.Mi nemamo banere tipa ''Nazi fans'' ili ''White Power''.Moguće je naravno da u sektorima Dinama,Gomela i Vitebsk Lokomotive s vremena na vreme vidite keltske krstove,ali generalno taj trend polako zamire.

Da li su ovi klubovi centri neo-nacističkih navijača?

U principu da.Mnogo ima neo-nacista kao i u Brestu.Jednа od najpoznatijih grupa je ''Lida''.Prilikom gostovanja Vitebsk-u sreli smo mladiće od 13-14 godina,koji su na kaputima imali nacrtane svastike.Ostalo je zabeleženo i nekoliko tuča koje smo imali u ''Lidi'' sa lokalcima.

Sa navijačima kog kluba ste zakleti neprijatelji?

U ratu smo sa svim navijačkim grupama iz Minska.

Navijači Torpeda su u prethodnom periodu bili dovođeni u vezu sa beloruskim nacionalistima.U kakvim ste odnosima sa njima?

Torpedovci su ostali nacionalisti - na njihovom web sajtu možete naći tragove koji će vas dovesti do toga.Ranije smo prema njima bili uzdržani,ali su se stvari promenile nakon incidenta kada su optužili jednog našeg člana da je skočio na njihovog nacistu.Naravno,ukoliko imaju takve ljude u svojim redovima ne mogu biti ništa drugo nego naši neprijatelji.Nemamo malo neprijatelja... jedan od naših momaka je skoro uboden nožem u klubu Lav.

Koja je prosečna starost navijača MTZ – Ripo Minsk-a?

Prosečna starost se kreće između 19-21 godine,mada imamo i klince od 15 godina.E sad tu su i stariji ljudi zaposleni,imamo i sedam devojaka kojima pomažemo da naprave žensku grupu.

Imate li kontakte sa antifa navijačima iz Evrope?

Kontakti postoje sa Ultrasima St. Pauli-ja,Rayo Vallecana (Madrid),Fortune Dizeldorf,Polonie Varšava.Moguće je da ćemo preko beloruskih fanova Seltika upostaviti kontakte i sa Škotima...videćemo.

Kakve odnose imate sa upravom kluba?Znaju li za vaša ideološka ubeđenja?

Imamo veoma dobre odnose.Sarađujemo sa igračima i trenerom i viđamo ih po gradu.Komunikacija je odlična,a i pomažu nam dosta.Pre finalnog meča za kup pomogli su nam u izradi banera i doneli nam nekoliko zastava.Takođe nam pomažu i prilikom gostovanja.Naravno da znaju da smo antifašisti i prihvataju to kao i svaka normalna osoba što bi prihvatila.

Komunikacija među fanovima odvija se i na forumima i internetu?

Da tačno je.U Belorusji postoji samo jedan forum tog tipa koji je u vlasništvu navijača Dinama.Svi razgovori se uglavnom odvijaju na ovom mestu,dok su ostali u senci.Imamo i mi isto tako svoj forum na sajtu Oi! Belarus (sajt SHARP skinsa sa naših prostora).Biće nam drago da ga posetite .

Hvala vam na intervjuu!

Senza Parole (1.deo)

2010-05-24T10:21:00.000-07:00

Curva Nord Livorno:

Livorno - Juventus (sezona 2005-06)

Livorno - Ascoli (sezona 2002-2003)

Nucleo Terco - Crvena Horda

2010-05-20T17:40:00.000-07:00

Krv se sliva
nakon uboda noža
crvena horda juriša
sva puna besa
držimo čvrsto oružje naše
buržoazija je uplašena

refren:

Crvena horda ruši sve pred sobom
i viče : Buržoaziju u Gulag!

Crvena horda ruši sve pred sobom
i viče : Buržoaziju u Gulag!

Ljudi vraćaju
izgubljeno dostojanstvo
dižu pesnice u vis!
Daju smisao životu svom
oduzimaju bogatima palate
Demoliraju ih i pretvaraju u prah.

refren:

Crvena horda ruši sve pred sobom
i viče : Buržoaziju u Gulag!

Crvena horda ruši sve pred sobom
i viče : Buržoaziju u Gulag!

Green Brigade – Istorija

2010-05-18T06:08:00.000-07:00

Za razliku od mnogih naših drugova u okviru udruženja ’’Alerta Network’’ Green Brigade su nova grupa osnovana 2006 godine.Istorija našeg kluba i naših navijača je prepuna priča o borbi protiv nepravde i mržnje,a veliki broj pesama je vezan za tu tematiku.Green Brigade sa ponosom nastavlja tradiciju naših prethodnika iz navijačkog kopa boreći se protiv : fašizma,rasizma i sektaštva na tribini.

Ultra tradicija je nov koncept u škotskom fudbalu,ali je podrška Celtic-u vrlo dobro poznata po bučnom navijanju sa puno kolorita.Doduše izgleda da se poslednjih godina karakter našeg navijanja poprilično promenio : visoke cene karata i drakonske kazne za navijače na stadionima učinili su našu podršku manje bučnom,koloritnom i političkom.Green Brigade je oformljena od strane mlađih navijača i relativno starijih koji su godinama dolazili na utakmice Celtic-a,zainteresovani za ultra scenu.Naš cilj je da sa puno strasti pratimo naš tim kao nekada i vratimo bučnost na tribini što predstavlja tradiciju kada je u pitanju navijanje CSC-a.

Naš skroman početak desio se na utakmici Lige Šampiona protiv Benfike septembra 2006 kada smo uneli ogromnu anti-rasističku parolu čime smo smo postali aktivan i dobro poznat deo Celtic-ove podrške.Naša kratka istorija za ove tri godine,bila je obeležena represijom od strane kluba i policije (iako dolazi do popuštanja u poslednje vreme), a to nam je pomoglo u neku ruku da učinimo grupu snažnijom,povezanijom i politički profilisanom što je karakteristika navijača Celtic-a kada je u pitanju antifašizam.Naša uloga je širimo zdrav navijački duh sa puno koreografija i navijanja uz nezaobilazan antifašizam na tribini i van nje.

Ono što je važno napomenuti je da smo napravili nekoliko antirasističkih koreografija.Džejson Skotland tadašnji igrač St. Johnston-a,bio je rasno uznemiravan na utakmici protiv Mothervell-a u četvrtfinalu škotskog kupa.Celtic je igrao protiv St.Johnston-a u polufinalu tog takmičenja što smo mi iskoristili da napravimo koreografiju sa porukom : ’’Svi smo mi Džejson Skotland’’ ispod koje je stajala pesnica koja razbija kukasti krst.Ovo je bilo lepo propraćeno od strane igrača,a nama je bilo drego ne samo zbog toga što smo podržali ovu žrtvu rasizma,već što smo dokazali da smo svi žrtve kako na tribini tako i van nje.Naravno ovo se ne odnosi na navijače Celtic-a pošto smo mi poznati kao levo orjentisani,za razliku od mnogih drugih tribina na svetskoj sceni.Aidrie je notoran desničarski klub čiji su navijači članovi fašističkih organizacija koji imaju tu bolesnu naviku da se oblače poput nekadašnjih članova Klu Klux Klana-a kako bi rasno uznemiravali crne igrače protivničkog tima.Naša grupa je sa punim autobusom krenula na meč protiv njih u predsezoni,tako da smo sa ponosom istakli naše antifa zastave provocirajući ih.

Mnoge od naših akcija su čisto usmerene na fudbal,ali smo takođe svesni toga da ni naša politika ne sme biti zaboravljena.Imali smo koreografiju u čast Michaela Davitt-a koji je bio jedan od prvih pokrovitelja Celtic-a.Davitt je bio poznati socijalista koji je vodio bitku protiv zemljoposednika u Irskoj tokom 20. veka.Istakli smo šetalicu na kojoj je bio on a ispod je stajalo: ’’Uništitelj šovinista’’ čime smo hteli da isprovociramo škotske rasiste koji su anti-irski raspoloženi,a njih ima mnogo među navijačima Rendžersa koji nazivamo Scotland Shame – ili ti Škotska Sramota.Hteli smo naravno time da kažemo otvoreno svima onima koji mrze istoriju našeg kluba i irski identitet šta mislimo o njima.

Na sličan način naša šetalica ’’Refugees Welocome’’ ilustruje našu prošlost na koju smo svi ponosni,naše nade u budučnost i vezanost grupe da se bori za prava svih onih koji su prisutni u našem društvu.U Glazgovu postoji značajna populacija azijskih imigranata,tako da je bilo tu i nekoliko incidenata koji su bacili ljagu na naš grad: prvo je jedan musliman ubijen 2003,a zatm je 2007 jedna Alžirka sa jednogodišnjim detetom seksulano uznemiravana i kamenovana od strane rasističke bande.Green Brigade kao grupa održava kontakte sa azijskim inigrantima u Glazgovu,vodimo ih na mečeve kada nam finansije to dozvoljavaju,a takođe smo poznati po tome što organizujemo mali fudbal na kojem se takmičimo protiv njih.Mnogi od vas su verovatno obavešteni da je Celtic osnovan od strane irske imigracione zajednice,a za dan Sv.Patrika (St. Patrics day) igrali smo protiv somalijskih azilanata prijateljsku utakmicu.Sa zadovoljstvom možemo da vas obavestimo da su Green Brigade pobedile na turniru koji će se verovatno održavati svake godine mada mu još nismo dali naziv.Od tada smo kao navijačka grupa odigrali nekoliko fudbalskih utakmica i dadamo se da će ih biti još više.

Mi otvoreno podržavamo ideju o ujedinjenoj Irskoj i nezavisnoj Škotskoj tako da redovno učestvujemo u političkim marševima i dogašajima kako bi podržali ove ciljeve.Veoma je važno napomenuti da je veliki kontigent navijača Celtic-a bio uključen u organizaciju škotskog sindikalnog skupa ,kao i antifa marša 2008.Kao što smo participirali u ovim događajima,bili smo i organizatori protesta protiv John-a Reida (starijeg člana nove laburističke vlade,koji je bio uključen u rat protiv Iraka,dok je njegov sekretar bio odgovoran za vođenje rasističke i anti-imigracione politike) kao predsednik Celtic-a.Naš protest i netrpeljivost prema njemu izražavamo na svakoj utakmici tako što okrećemo udarni trasparent naopačke.

Green Brigade blisko sarađuje sa ’’Ticfaidh Ar La’’ fanzinom i navijačkim fanzinom svih navijača Celtic-a pod imenom ’’Celtic fans against fascism’’.Na utakmici protiv Milana u Ligi Šampiona otišli smo na gostovanje a sa nama su bili ljudi iz časopisa Ticfaidh Ar La (za one koji ne znaju tak naziv znači – naše vreme će doći- a koristili su je i pripadnici IRA-e).Organizovano smo otišli na komemoraciju italijanskih partizana koji su se borili protiv Musolinija i fašističkih trupa u Italiji.Treba još dodati i to da smo odali počast i komandatu Giovaneu Pesceu,veteranu Španskog građanskog rata i lideru partizanskog pokreta.Imali smo koreografiju i na konto toga čime smo obeležili njegovu skorašnju smrt.

Mi smo mlada grupa koja deluje drukčije u odnosu na naše drugove iz Italije,Grčke,Nemačke,Baskije...itd koji su članovi ’’Alerta Network’’ uruženja.Ono što nas vezuje je posvećenost grupi i masovnost na tribini,kao i naša uloga u borbi protiv fašizma u fudbalu.

Livorno 9.maj 2010

2010-05-09T13:14:00.000-07:00

Bez obzira na loše stanje na tabeli,ispadanja u niži rang takmičenja i protesta koji traje protiv uprave poslednjih mesec dana,navijači Livorna su 9. maja odlučili da poslednji put isprate svoj klub.Naravno problemi oko kluba su se odrazili i na posetu,pa je Curva Nord bila polu-prazna.

Erode!

2010-05-06T02:02:00.000-07:00

Na žalost ne postoji ni zvaničan ni nezvaničan "Erode" sajt.U vreme kada je bend postojao,internet nije imao značaj kakav ima danas,a posle raspada grupe niko od fanova se nije setio da napravi neki nezvaničan sajt.Šteta!

Na internetu ima veoma malo informacija o "Erode-u".Neki šturi podaci mogu se naći na sajtu "Gridalo Forte Records" za koju su "Erode" izdavali.
"Erode" su nastali 1994 godine kada su tri italijanska redskinsa iz Coma odlučila da osnuju bend.Ubrzo su izdali demo kasetu.Odmah posle toga pevač i basista napušta grupu i umesto njega dolazi Cesare,dotad član HC benda iz Milana "Crash Box".Cesare je iz komunističke porodice(otac mu je bio ortodoksni komunista i njemu je posvetio prvi i jedini album grupe "Erode"- Thempo che non retorna) i doneo je u grupu taj marksističko-lenjinistički stil ili "Bolsevik Oi!" kako ga neki nazivaju i "Erode" se tako svrstava u tabor takozvanih prosoviet redskinsa koji i danas predvode kao vodeći bend "Banda Bassotti",a u to vreme su još uvek bili i aktivni "Kortatu".Namerno sam potecirao odrednicu prosoviet redskins,jer do pojave "Kortatu" i "Banda Bassotti" na redskin sceni su dominirali uglavnom trockistički bendovi britanske škole kao sto su: Red Alert,Red London i Redskins,a i za Angelic Upstarts bi se moglo sa pravom reći da nisu bili prosovjetski bend sudeći po pesmi- Solidarity.
Po dolasku Cesare-a u bend "Erode" realizuje svoj prvi EP za GFR-Al popolo tradito,koji zbog tematike pesama postaje veoma popularan među italijanskim redskinsima iz SHARP Italija,ali među mnogim komunistima koji ne pripadaju skin/punk tradiciji.

Posle prvog EP bubnjar(koji je bio i idejni tvorac benda) i gitarista napuštaju Erode.Bubnjar se seli u UK i tamo iz samo njemu znanih razloga menja političku orjentaciju i muzicki pravac,postaje desničar neo-nacista i pocinje da svira u nekom darkerskom fašistickom bendu kome ne znam ime,ali je prema informacijama koje sam dobio kopija "Death in June".Dakle bubnjar postaje prodana duša i izdajnik.

Cesare formira novu postavu,odnosno u bend dolaze dva redskinsa iz Coma,bubnjar i gitarista.Cesare kao i ranije peva i svira bas.Erode realizuje 1996 godine svoj drugi EP-"Stalingrado", i postaje poznat i van granica Italije.EP koji je opet objavljen za GFR biva veoma brzo rasprodat kao i prvi,a prosoviet redkinsi iz Italije,Španije,Kolumbije,Portugalije počinju "Erode" da smatraju svojim vodecim bendom na koji su veoma ponosni.U to vreme RASH je vec uveliko uhvatio korene na sceni i "Erode" otvoreno podržavaju ovu formaciju bez ikakve zadrške.Iako su ortodoksni komunistički bend,"Erode" svesni potrebe borbernog i revolucionarnog antifašističkog jedinstva sprovode antisektašku politiku i podržavaju političku saradnju sa trockistima i anarhistima kao i sa svim ostali leftwing i antifa skinsima,kao i upopšte sa svim militantnim antirasistima.Svoj prvi i jedini album za GFR "Tempo che non retorna" Erode realizuju 1997 godine.I ovo izdanje je veoma brzo rasprodato.Erode održava veliki broj koncerata u Italiji i postaje jedan od najpopularnijih Oi! bendova koji rado slusaju i apoliticni skinsi.(delom zbog toga sto je Erode muzički bio sjajan bend i delom zbog toga sto nisu nikada bili sektaška grupa).

Naredne godine dolazi do sukoba izmedju Cesare-a i ostatka benda.Koji su bili razlozi za svadju ne znam,ali je sukob bio žestok i sada mi svi iz Italije kod kojih sam se raspitivao za "Erode" kažu da do pomirenja ne može doći.Ipak na sajtu GFR stoji neka stara informacja da su krajem devedesetih bubnjar i gitarista hteli da obnove grupu ali da od toga nije bilo ništa.

Cesare je posle toga formirao grupu "Oltrecortina"(koja je gajila sličan ali ipak nesto malo drugačiji muzički stil bliži punk-rock muzici ali su politički i dalje crveni bend.Ovaj materijal iz meni nepoznatih razloga nikada nije realizovan,a grupa se ubrzo raspala.Cesare je i dalje aktivan na redskin sceni(peva pratece vokale na novom albumu italijanske grupe iz Koma "Atarasiogroup" koja izdaje za Mad butcher records).
Erode je uticao na mnoge italijanske Oi! i HC bendove pa su tako "Rebelde" obradili pesmu Affankulo.Prisutan je i jak uticaj na bendove i van Italije(Opcio k95 su obradili EUROPA koja se u njihovom izvođenju zove Catalunya Unida.

Izveštaj : Komemorativni marš 17. april 2010

2010-04-24T06:55:00.000-07:00

Preuzeto sa sajta RASH Roma

U subotu u podne 17. aprila 2010,održali smo memorijalni marš u čast palim partizanima Rimskog Pokreta Otpora.Drugu godinu zaredom momci Socijalističke Otadžbine,RASH Rome i narodnog magazina ''Casalbertone'',razvrstani u tri reda i uz zvuk bubnjeva koračali su noseći 3 zastave - simbola ujedinjenih snaga današnjice,osnovnog preduslova za spasenje od postojećeg društvenog antagonizma.

Na čelu kolone ispred zastava,ponosno je istaknut baner rimske legije ''Arditi del Popolo'',verna reprodukcija originala,čija je svrha bila odavanje priznanja svima onima koji su hrabro odbijali napade i borili se protiv crnokošuljaša '20 – ih godina,a zatim i dvadeset godina kasnije vraćajući se u partizanske redove.
Od 100 ljudi na skupu,većinu su činili lokalni građani koji su marširali u tišini sa obe strane ulice.Ponegde sa nekog od prozora mogla se čuti pesma posvećena partizanskim borcima i njihovom hrabrom držanju.

Konačno kolona je stigla do Verana,a zvuk bubnjeva je zamenjen odavanjem pošte pred spomenikom Rimskog Pokreta Otpora.Tada je jedan od govornika u ime svih prisutnih položio zakletvu u kojoj je naglašeno da se nikada neće odreći borbe,niti će ostati bespomoćan pred izdajom ideala slobode,pravde i jednakosti.U svim tim emocijama,besu,cveću i lovorikama zvuk tišine je okončao komemoraciju.

ČAST I SLAVA PALIM PARTIZANIMA!
RASH ROMA,SOCIJALISTIČKA OTADŽBINA I MAGAZIN CASALBERTONE!

slike puna veličina :

http://i43.tinypic.com/of1sgm.jpg

http://i44.tinypic.com/28sygsp.jpg

http://i42.tinypic.com/1zlspvr.jpg

http://i39.tinypic.com/14wy2k5.jpg

Intervju: Brigate Autonome Livornesi!

2010-04-14T13:25:00.000-07:00

Recite nam nešto o istorijatu Ultrasa Livorna?

Brigate Autonome Livornesi (Autonomna Brigada Livorna) rođena je rane '99 godine.Tada je odlučeno da se postojeća snaga i energija koncentrišu u jednoj grupi radi što bolje organizacije.Svi članovi bivših ekipa (Magenta, Fedayn, Sbandati, Gruppo Autonomo) međusobno su se poznavali,mada su dolazili iz različitih kvartova.Stav navijača Livorna je bio sledeći : ako rasporedimo 100 osoba u 5 različitih grupa,imaćemo 5 različitih frakcija i nećemo doneti nijednu odluku kolektivno.Međutim ako sve ljude smestimo u jednu grupu,putem pregovora možemo doći do zajedničkog rešenja uz osećaj da svi pripadamo istom projektu.Naša generacija ušla je na severnu tribinu (Curva Nord) u sezoni '90-'91.Situacija je bila veoma konfuzna : totalni haos i anarhija.Livorno je poslednjih 30 godina proveo u trećoj ligi i tri puta uspeo da bankrotira.Jednostavno niko nije želeo da obrati pažnju i posveti se rešavanju problema.Stariji momci su bili umorni od svega,neki su napustili stadion ili su ''pregoreli'' (problemi sa vlastima ili drugim ultrasima) pa je tako Curva Nord bila pod kontrolom nekolicine ljudi angažovanih zbog nekih svojih ličnih ambicija.Srećni smo zbog toga što su pojedini ultrasi iz starije garde odlučili da podrže našu odluku i pridruže se BAL-u.To ćemo uvek sa ponosom isticati.Kao što sam već napomenuo,nekoliko ljudi je kontrolisalo Curvu Nord (Ultras '76),međutim oni su promenili tribinu nešto kasnije oformivši grupu na južnoj strani stadiona.Ali ni to nije dugo trajalo,pošto su sklonjeni sa juga.Druga grupa koja u tom periodu bila aktivna je ''Nord Kaos'',za koju će neki reći da je bila desno orjentisana što je potpuna besmislica.Naime jedina fašistička ekipa koja je pokušala da uđe na sever je ''Legione'' ('93-'94),ali smo ih odmah izbacili sa stadiona pošto smo ustanovili da su bliski MSFT-u (fašističkoj organizaciji iz Italije).Prostorije MSFT-a u Livornu su zapaljene odmah nakon svečanog otvaranja...toliko o tome.Nord Kaos je potpuno bila drugačija u odnosu na BAL kada je reč o ultra mentalitetu i odnosu politika-tribina.Mnogi od njih su bili levičari,zajedno sa nama su učestvovali na političkim demonstracijama i manifestacijama.Ipak Nord Kaos nisu bile pristalice mešanja politike i fudbala.Jedna alternativna ekipa poput njih i nije bila toliko loša za sam grad.Što se tiče međusobnih odnosa,moram da naglasim da ni na koji način nisu negativno uticali na naš razvoj.Na samom početku ljudi su govorili : ''Svi zajedno u jednoj grupi?Ma ne,to je nemoguće...''.Neki su promenili mišljenje,ostali su i dalje smatrali da je tako nešto neostvarivo (najviše zbog toga što ih je bilo sramota da priznaju da su pogrešili),tu je bilo i malo zavisti...itd.Ipak ako ste iole upoznati sa mentalitetom stanovnika Livorna,shvatićete da je ovo bila svojevrsna revolucija u organizaciji.

U sveopštem napadu na protivnike vladajuće klase,usvojene su različite represivne mere.Poslednjih meseci često se levičarski navijači dovode u vezu sa političkim aktivistima i demonstrantima na trgovima.Šta mislite o ovoj analogiji?

To je upravo suština naše teorije o odnosu fudbala i politike.Jednostavno državna represija i napadi su zasnovani na kriminalnoj kampanji punoj stereotipa,stoga ne postoji bolja optužba od one da je masa ljudi ujedinjena samo kada treba praviti haos i nered.Vlast nas svakako neće posmatrati kao pobunjenike koji svesno sprovode akcije političkog karaktera.Naša tribina je redovno kolo fudbalskih utakmica nazvala 'nedeljom proleterijata',dok stadion posmatramo kao mesto gde se razvijaju antikapitalističke i antifašističke ideje.Na stadionu započinje borba protiv kapitalističkog biznisa koji je nažalost prisutan i u fudbalu.Pored toga na ovim poljima (političkom i sportskom) svakodnevno se razvijaju borbe i uvećava broj neprijatelja vladajuće klase.Zato država i sprovodi konstantne represivne akcije.

Koje represivne mere su sprovođene nad vašom grupom?

Mnoge represivne mere su sprovođene;više ne mogu ni da se setim šta se sve izdogađalo.U malom gradu sa oko 160.000 stanovnika represija se oseća svakoga dana.Livorno nije poput Rima ili Milana,dobili smo dosta zabrana (negde oko 200),što samo dokazuje da su organi svu pažnju posvetili samoorganizovanim ljudima,dok o mnogo ozbiljnijim stvarima kao što su nerešena ubistva uopšte i ne razmišljaju.Poslednjih godina shvatili smo da naše prisustvo u političkom životu zabrinjava buržoasku represivnu mašineriju.Svaki 'militant' povezan sa našom grupom ima napisan dosije od strane G.I.P. (sudstva za prvostepenu istragu) koji predstavlja svedočenje da je pojedinac uključen u ekstremističku organizaciju 'Brigate Autonome Livornesi'.Dosije vas dovodi do procesa višeg stepena (recimo za neke prekršaje možete dobiti 30 dana pritvora,dok za nešto teže slučajeve sledi pritvor i do 4 meseca).Jednom se desilo da je nakon samita G8 izbila tuča ispred 'Curve Nord' sa 'navijačem Napolija' koji je u stvari bio policijac u civilu.Pandura smo optužili da je bez ikakve potrebe izvadio pištolj i uperio ga u lice jednom od momaka koji se tu našao.Naravno ovaj je sve to negirao,ali na našu sreću uspeli smo da pronađemo fotografiju na kojoj je zabeleženo ono što smo uporno tvrdili.Marširali smo centrom grada ubedivši okružnog policijskog komesara da fotografiju pošalje medijima.U policiji su pokušali da proguraju priču kako je u pitanju fotomontaža,međutim nešto kasnije je ustanovljeno da se radi o originalu.To nam je omogućilo da jednog našeg druga izbavimo iz zatvora,a što se tiče pištolja i pomenutog incidenta,kao da se ništa nije ni dogodilo! Već deset godina italijanski narod peva na stadinima slaveći Holokaust i Treći Rajh.Kada je naša grupa na meču sa Triestinom iznela baner slaveći streljanje italijanskih fašista u Istri,italijanski predsednik i levičarske partije su u saopštenjima osudili naš akt.Skoro sve dnevne novine bavile su se ovom temom,što je dovelo do neviđene bizarnosti da informacija o sumnjivoj smrti radnika u jednom preduzeću ostane u senci incidenta sa banerom.Mnogi ultrasi su tada uhapšeni i osuđeni (uključujući one koji su držali parolu).Dosta ljudi je zaradilo 'diffidati' zbog zakona koji je specijalno donesen za jebene naciste...prema tome u poslednje dve godine ne možemo ni da odemo na gostovanje u Trst.Skoro smo pokušali da u dva manja busa (oko 110 ljudi) odradimo akciju ali nas je policija zaustavila i optužila za nekakvu krađu.Šta je rezultat? Rezultat je 110 diffidati-ja i nikad dokazana krađa!Sve će se završiti kao i u prethodnim slučajevima : optužbe za kriminalne radnje biće odbačene,ali će zato momci i dalje imati diffidati na 3 godine.Inače zaboravio sam da napomenem,za one koji nisu upoznati,da je diffidati administrativana mera koja traje 1-2-3 godine.Na svim mečevima Livorna uključujući i prijateljske utakmice,dužni ste da u policijskoj stanici potpišete dokument nakon 15 minuta u prvom i 30 minuta u drugom poluvremenu kako bi panduri bili sigurni da ćete se držati podalje od stadiona.

Na koji način vas sve kontrolišu?

Kao i svi ultrasi i mi imamo 'klub obožavatelja u plavim uniformama' koji nas prate na svim utakmicama,što bi u prevodu značilo da ne možemo ništa da organizujemo bez njihovog odobrenja.U nekim situacijama uspemo da ih zeznemo,mada to zavisi od mnogo faktora.Telefoni nam se prisluškuju,sajt nam se konstatno nadgleda,ali nema veze...kao što smo i ranije govorili tako i danas stojimo iza parole : ako nam već posvećuju toliko pažnje,onda je to dokaz da radimo pravu stvar...

U planu je da se formira udruženje 'Fronte di Resistenza Ultras' koje će se boriti protiv represije i povezati leve navijačke grupe ostalih klubova.Smatrate li da će se ovaj pokret raširiti uključivanjem ultrasa sa određenim političkim afinitetima?

Da to je naša ideja.Imali smo mnogo nesuglasica sa nekim ultrasima oko antirasizma (za nas on predstavlja isto što i militantni antifašizam),jer odabrati taj put praktično znači i neminovno slabljenje snaga.Zašto to govorim?Postoje neke huliganske grupe čije članove ne možemo nazvati drugovima.Oni su jednostvano na stadionu beskorisni.Zatim tu postoje neke manje levičarske podgrupe čije su tribine kroz istoriju većinski bile desno orjentisane.Što se tiče tradicionalno crvenih tribina (neke su izbledele u ideološkom smislu) one ne mogu nikako da opstanu u ovakvim uslovima.Naš projekat je namerno ekstreman,jer sem što predlažemo ljudima kako da se ponašaju,mi u isto vreme jasno iznosimo svoj stav: ovde se govori o potpunoj eliminaciji fašista i njihovom odstranjivanju sa stadiona! Kada smo govorili da politički bliske grupe ne bi trebalo da napadaju jedna drugu,ljudi su smatrali da smo potpuno poludeli.Danas su sa nama navijači Ternane i Ankone,iako smo u prošlosti imali više uličnih sukoba.Stvoren je korektan odnos i bliskost u političkom smislu.Na pojedinim skupovima bilo je ljudi koji su na naše zajedništvo reagovali kao : ''vidi ti njih''...A sada šta rade ti naši kritičari? Kada se protestuje protiv represije oni marširaju zajedno sa fašistima! Ej zamislite levičare koji marširaju sa fašistima!Ima čak i ultrasa koji su uključeni u razne političke inicijative,a onda kada se odigrava nedeljna utakmica protiv oponenata,napadaju drugove zajedno sa fašistima sa svoje tribine!

Šta za vas znači politika na stadionu?

Znači sve.Znači dati karakterni smisao grupi kojoj pripadaš,naravno sve dok ti prilike na stadionu to dozvoljavaju i uslovi nadzora koje postavlja fudbalska asocijacija Italije.Tamo gde igra Livorno ima dosta tinejdžera koji nose grb i simbole ruske revolucije,kubanske revolucije,simbole ilegalne komunističke partije iz 1920-e.Ultrasi pišu na zidovima 'Viva Stalin' i 'non passo indientro',a mnogi komentarišu kako nismo originalni.....To samo potvrđuje našu konstataciju da nas takvi ljudi smatraju manje vrednim,jer oni su navikli stalno da pobeđuju.Mi smo probudili grad iz letargije imobilasan politikom srednjeklasnih 'levičara',koji ne žele da se sećaju komunizma.Za nas je 150 godina komunističkog pokreta nešto najvrednije i najpozitivnije,dok takvi pozeri mašu istorijskim simbolima koji im ne pripadaju.Više puta su nas definisali kao 'staljiniste' ali na našoj tribini i u okviru B.A.L.'a generalno, ima momaka koji pripadaju različitim levim grupacijama.Ne želimo da nipodaštavamo ljude i respektujemo svaku osobu.Odbacujemo revizionizam koji blati drugove Lenjina,Staljina,Mao-a,Kastra,Če Gevaru,iskrivljeno predstavljajući sećanje na antifašističku borbu.Zahtevamo da se stvori istinska Komunistička Partija bez tabua i veza sa parlamentarcima koji nam određuju šta je dobro,a šta loše.Pokušavamo takođe da svakoga opismenimo,pružimo ljudima priliku da pročitaju korisne tekstove i knjige deleći ih na samom stadinu...Ako smatrate da ovo nije originalno i pozitivno,onda se malo osvrnite na druge tribine i njihove akcije: na drugim tribinama se uče mladi ljudi kako da udare crnca,jedna te ista grupa ljudi odlučuje o svemu,manipuliše se u medijima...A postojeće društvo čini nove korake ka asimilaciji i pristupanju postojećoj koncepciji.U postojećem društvu ako ste unutar kanona (kao desničari) onda ste civil,a ako ste van njega (kao komunisti) onda ste ekstremista.Mnogi naši drugovi preferiraju fudbal više od politike,a isto tako ima i onih koji preferiraju više politiku nego fudbal.Ipak ne treba sebe ograničavati na ovim poljima u pogledu odnosa ideja-sport.Ukoliko je fudbal u rukama kapitalista,morate se boriti protiv toga.Ukoliko je politički pokret u rukama biznismena,morate se boriti da promenite takvo stanje.Neke organizacije nas simpatišu dok se druge distnaciraju od naše grupe.U svakom slučaju veze sa lokalnim ogrankom PRC (Partija Komunističke Obnove) poprilično su narušene.Nas međutim to previše ne uzbuđuje s obzirom da su njihovi funkcioneri bili obevezani da se distanciraju od B.A.L - a,zbog izbornih ciljeva i oportunističkih zahteva nacionalnih administrativnih kancelarija.Ovo nisu komunisti,već ljudi koji se bave parlamentarnim marketingom.

Livorno 10/10/2003
Direttivo

Francuski Redskinsi

2010-03-20T07:44:00.000-07:00

Red Warriors

Francuski redskin pokret (skinhedi komunističkih tendencija) rođen je u jedinstvenim okolnostima 1984-1986 godine.U jednu ruku veoma teška ekonomska i politička situacija,koju je karakterisala masovna nezaposlenost i razvoj neoliberalne ideje,odrazila se na ukorenjivanje ekstremne desnice na francuskoj političkoj sceni kroz program Nacionalnog Fronta.U drugu ruku pojava alternativnog subkulturnog pokreta nije ostavila nikoga ravnodušnim (radi se o mešavini francuskog punk-rock'a,političkog protesta i multikulturalizma).Oko Berurier Noir'a (francuskog anarhističkog benda) kreiran je novi tip bezbednosne grupe,koja je imala zadatak da obezbeđuje koncerte i izbacuje fašiste sa svirki.Mnoge legendarne ekipe su nakon toga oformljene u Francuskoj poput : Lenin Killers'a,Red Action Skinhead'a,Ducky Boys'a,Red Ants'a...itd dok je u Marseju aktuelna bila grupa ''Marseilles Red Army''.Međutim prva i možda najznačajnija ekipa francuskih redskinsa je svakako ''Red Warriors''.Bez ikakve sumnje oni su bili detonator radikalnog antifašizma.Sve ove grupe bile su poznate u javnosti kao ''nazi hunters''-i odnosno lovci na nacističke glave.Godine 1986 mediji su ustanovili da u Parizu postoje crveni skinhedi.Ovi momci su se sukobljavali sa policijom na studentskim demonstracijama,dok su na TV-u pravljene reportaže o njihovim nasilnim akcijama protiv desničara.U emisijama se diskutovalo o uzroku nasilnih konflikata između redskinsa i naci-skinsa (poznatijih kao bonhedi).U prvom delu reportaže pojavljuje se nazi bonhead ''Batskin'' (pravo ime Serge Ayoub) lider ''Jeunesses Nationalistes Révolutionnaires'' (Nacionalističke Revolucionarne Omladine),povezane sa Nacionalnim Frontom.Ubrzo nakon njegovog izlaganja,intervju daje redskin Julien,jedan od osnivača ''Red Warriors''а i šampion Francuske u ful-kontaktu.Neophodno je napomenuti da je ''Red Warriors''e i nekoliko sekcija redskinsa očigledno inspirisao trockistički soul bend iz Engleske ''Red Skins'' – uzevši u obzir da je muzika u prilogu pozajmljena upravo od njih,a pesma koja je snimljena 1986 zove se ''Power is yours''.

Bend je formiran od strane Chris Deana (vokal i gitara),Martin Hewes (bas gitara) i Pola Hookhama (bubnjevi).Sva trojica su bili militanti Socijalističke Radničke Partije (SWP),političke organizacije koja je podržala jedan od najvećih štrajkova u britanskoj istoriji (radi se o štrajku rudara).U celoj toj priči bend ''Red Skins'' je rešio da se angažuje posvećujući pesme štrajkačima,snimajući diskove i organizujući kampanje na kojima bi se sakupio novac za porodice radnika.Sigurno je da su ovi mladi momci bili predvodnici prve generacije komunističkih skinheda koji su se pojavili u Engleskoj,a zatim i uticali na to da se ovaj pokret formira i u okolnim državama.Francuska redskin sekcija je bila ništa drugo do izdanak pokreta kreiranog u Londonu koji je rastao velikom brzinom.Krajem osamdesetih bonhedi se nisu usuđivali da koračaju ulicama Pariza,plašeći se za svoju bezbednost.Pored toga glavna nacionalistička mesta okupljanja bila su skoro sva zatvorena.Prema rečima Simona,člana ''Red Warriors''a: ''Prednost naše grupe ogledala se u tome što se nikada nismo zaustavljali na jednom mestu.Bili smo brojčano slabiji od nacista,pa su zarad toga naše akcije morale da budu dobro organizovane kako ne bi došli u situaciju da nas protivnici iznenade.Studirali smo teren sve do poslednjeg časa.Sastanci koji su se organizovali pre akcija bili su brzi i diskretni,a mesto okupljanja je bio ili skvot ili stan nekog od načih članova.U borbama smo bili sposobni da okupimo oko 60 ljudi.Mnogi od nas su trenirali borilačke veštine (Ful-kontakt,Tai-boks,kung fu...),ali smo za svaki slučaj nosili sa sobom i bejzbol palice.

Bilo je nekoliko situacija kada smo koristili vatreno oružje mada su to bile izuzetne situacije.Politički,unutar grupe svako od nas je imao svoje ideje koje je sledio blisko povezane sa levicom (svaka se svodila na antifašizam),tako da nije bilo mesta za rasprave i probleme na temu militantnosti.Jednostavno okupljala nas je mržnja prema ekstremnoj desnici i fašističkim skotovima.Ulične borbe koje smo vodili bile su najčešće protiv: Division St.Georgesa,Juvisy,Bunkera 84 i JNR-a.Hvatali smo ih nespremne što predstavlja dokaz za sve skeptike da nacisti nisu supermeni.Posledice takvih akcija ogledale su se u strahu bonheda da koračaju ulicama sa svim obeležjima koje su do tada nosili (zastava Francuske,keltski krstovi,svastike...).Malo po malo,pojavile su se i ostale ekipe koje su počele da praktikuju isto što i mi.Ali naše akcije nisu bile uvek baš dobro smišljene,pošto se anti-fašistička borba ne svodi na dezorganizovane napade.U jednoj od njih obeležena je nacistička jazbina u Maraichersu kao buduća meta.Okupili smo oko 50 ljudi i stigli na odredište u 7h ujutru.Nakon našeg upada 23 bonheda je zadobilo što laše,što teže povrede nakon čega je došla policija koja je zatvorila skvot u roku od dva dana.Ovakve akcije bile su česte sve do 1992.

Igra je završena fašisti

2010-03-12T07:34:00.000-08:00

Za vikend 8-9 maja 2010 na stadionu Armando Pići,fudbalski klub Livorno odigraće svoju poslednju utakmicu u sezoni kao domaćin.Protivnik će im biti S.S. Lazio.
Rimski klub sa imperatorskim orlom na svome grbu,fašističkom strukturom i istim takvim navijačima nije uobičajen protivnik.Ovaj meč ne predstavlja derbi poput onih na regionalnom i lokalnom nivou,prilikom kojih su uzburkane strasti zbog višegodišnje tradicije.Rivalitet je nastao na specifičan način,a kulminirao je poslednjih sezona usled duela dvojice ideoloski obojenih fudbalera.Komunista Kristijano Lukareli je bio i ostao ikona livorneza.Njegov oponent je fašista Paolo Di Kanio.
Iznad svega utakmica se poklopila sa veoma važnim datumom.8. maja 1945 nacistička Nemačka je kapitulirala.Sledećeg dana (u pitaju je 9. maj 1945) u Moskvi,Crvena Armija je proslavila ''Dan Pobede nad fašizmom''.Na spektakularnoj paradi vojni simboli nacional-socijalista su završili u plamenu.Pregršt zastava,uniformi i značaka sa svastikama je uništeno,smrvljeno i spaljeno,označivši kraj nacizmu.Već 25. aprila 1945 italijanski narod se oslobodio okova i na kraju poslao fašiste u pakao.Nakon Italije,pala je i Nemačka što je poslužilo svim partizanima,komunistima,anarhistima,socijalistima,sindikalistima...iznad svih - običnim građanima,da na miru i zajedno proslave svoju pobedu.
25. aprila ove godine obeležiće se 65'to godišnjica oslobođenja Italije od fašizma.U maju ''Dan Pobede'' će biti proslavljen urkos agresivnoj nacionalističkoj klimi,militarizovane i zatvorene Evrope koja na megalomanski način interveniše svuda po svetu.U svakom slučaju 9. maja 2010 neki novi fašisti i ideološki saborci poraženih snaga će doći u Livorno.
To je osnovni razlog zbog koga će meč na stadinu tamno crvenih u tekućoj sezoni protiv ''specijalnih'' protivnika,na dan istorijski važne godišnjice biti značajan događaj.Zato bi trebalo svi da ga proslavimo onako kako dolikuje!
U planu je da se organizuje internacionalna antifašistička konvencija navijača Livorna 8/9 maja 2010.Naravno tog datuma će u prvom planu biti meč protiv SS Lazia.Naš ''Magico A.S. Livorno'' ne samo da bi morao biti podržan jedinstveno,kreativno,glasno i koloritno,već svi zajedno moramo izneti jasan stav protiv ekstremno desnih ideja na samom stadionu i van njega.
Na kraju pozivamo sve navijače Livorna svuda u svetu kao i sve antifašiste da se angažuju oko planirane internacionalne konvencije za vikend 8/9 maja i dođu u naš crveni grad!
FORZA SEMPRE MAGICO LIVORNO!

Brigata amaranto
Brigata Scozzesse Livorno

CSC u Hamburgu

2010-03-10T03:11:00.000-08:00

Časopis ''Tiocfaidh Ar La'' br.16 (objavljeno 1996)Seltik je nedavno igrao protiv Hamburga SV u prvoj rundi UEFA kupa.U obe utakmice kod kuće i na strani izgubili smo sa 2:0 što je na kraju bilo ubedljivih 4:0 za Hamburg.U svakom slučaju mnogo više uzbuđenja je bilo oko stadiona pošto je sam meč bio na meti fašista iz različitih delova severne Nemačke.Naša bratska navijačka grupa iz St.Paulija (Ultra St.Pauli) gradski rivali Hamburga SV,upozorili su nas pred gostovanje da se lako može desiti da desničarske grupe napadnu pre utakmice republikanske i antifašističke elemente u okviru CSC-a.Takođe,činjenica da postoji snažna povezanost između navijača Seltika i St.Pauli-ja,bio je dovoljno dobar razlog za napad.Huligani HSV-a nisu bili toliko lenji kada je reč o sklapanju saveza sa desničarima ostalih klubova.Upravo pred meč sa Seltikom,HSV-ov fanzin ''Supporters News'' publikovao je zvanični navijački projekat koji se sastojao od članka na četiri strane,a tematika je bila putovanje navijača HSV-a u Belfast.Članak se sastojao od fotografija na cele dve strane iznad kojih je bio natpis ''Pogledi na Belfast''.Ovi pogledi su naročito bili usmereni na slike UVF,UFF i UDA murale.Domaćini navijačima HSV-a bili su huligani Linfield-a koji nisu baš prepoznatljivi po anti-sektaštvu.Ova poseta i članak bili su viđeni od nekih iz HSV-a kao nepristrasna i apolitična poseta.Ako je smisao ove posete bila jedino razmena rekvizita između ove dve navijačke grupe,zašto je stavljena serija slika u članku koje nedvosmisleno konstruišu podršku pro-britanskim kvartovima smrti u Ulsteru?!?!?Dokazano je da su huligani HSV-a povezani sa Rangers-om,Chelsea-om i Linfield-om kroz fanzin ''Blues Brothers'' koji je uradio intrevju sa dobro poznatim licem na tribini HSV-a pre izvesnog vremena.Iako je iznesena tvrdnja od strane jednog od vođa HSV-a da oni nisu fašisti,pomalo je naivno u političkom smislu sa njegove strane da tako nešto tvrdi s obzirom da je magazin desničarski,a postoje i dokazi koji navode na to.U tom istom izdanju nalaze se huligani Chelsea-a sa zastavom lojalista.Magazin ''Blues Brothers'' je jedno obično parče toalet papira koji igra na kartu lojalizma Rangers-a i Linfield-a koji je u više navrata isticao huligane Chelsea-a kao ultra-desni element.Urednici magazina su to poricali,ali činjenice pokazuju da su u svojim izdanjima zasnovali navijački marketing reklamirajući pomenuta tri kluba za koje se može bez dvoumljena utvrditi da su povezani sa desničarskim,fašističkim i lojalističkim aktivistima.Postavlja se pitanje da li su navijači HSV-a bili iskorišćeni,uzevši u obzir tvrdnje ljudi iz Nemačke kako su oni eto apolitični,ili su više nego srećni što su politički povezani sa pobrojanim grupacijama.Kada je huliganska ekipa HSV-a došla u Glazgov na prvu utakmicu UEFA kupa,njihova povezanost sa najgorim ološem Rangers-ovih navijača bila je potvrđena.Prva ekipa provela najveći deo dana u kraju punom lojalističkih pub-ova ''Louden Tavern'' – pub koji posećuju često pristalice UVF-a ''Red Hand Commando'' lojalista.Neki posetoci ovog pub-a bili su prikazani u čuvenom dokumentarcu ''Footbal,Faith and Flutes'' proklinjući sve počev od katolika,Pape,IRA i Geri Adamsa.Jedan od redovnijih posetilaca pub-a koji je bio najglasniji u dokumentarcu nosio je ''Klu Klux Klan'' majicu tokom celog snimka.Posle pijančenja celog dana sa takvim ljudima,hool ekipa HSV-a napala je simpatizere Seltika na putu do stadiona.Pre utakmice ljudi na kojima su huligani HSV-a iskalili svoj bes bili su sve sami stari ljudi i deca.Tokom utakmice pojavile su se ekipe zadužene za kordinisanje, organizaciju i vodjenje pesama među 2000 navijača HSV-a.Bilo je nekoliko provokativnih banera i zastava uz obavezno nacističko salutiranje koje se moglo i očekivati od ovakvog navijačkog đubreta.Nakon meča oko 20-ak ''Celtic Soccer Crew'' kežuala (CSC) napalo je 40-ak huligana HSV-a koji su brže bolje povadili bodeže i pokupili kamenice.U neravnopravnoj borbi jedan od CSC-a je nekako uspeo da otme bodež iz ruke jednom od HSV huligana i njime ga ubode u stomak.Ovo je jako unervozilo njegove ortake iz ekipe koji su ga digli sa zemlje i povukli se.To je bio kraj prve runde.Druga runda nas je čekala 2 nedelje kasnije u Hamburgu.Više od 4000 navijača Seltika otišlo je na gostovanje u Hamburg kako bi videlo šta je bio uzrok poraza kod kuće,iako je utakmica imala mali značaj.Raspoloženje je bilo uobičajeno prilikom gostovanja.Jednostavno rečeno : zezanje,dobra žurka i atmosfera.Seltik ima reputaciju dobrih navijača kada je u pitanju pristojno ponašanje kod kuće i u gostima.Ali to nikako ne znači da smo mi budale!Ako neka banda hoće baš da nas napadne,obično dobije to što traži.Može se reći da smo nekoliko dana proveli u društvu fanova St.Paulija-ja pijući sa njima po pabovima.Noć uoči meča oko 40-ak fašista (osnovano verujemo da su iz Berlina) napalo je glavni St.Pauli-jev pub Zum Letzen Pfennig.U tom trenutku nije bilo mnogo ljudi u pub-u,možda nekih 10-ak koji su dobili par udarca flašama u glavu.Ubrzo su napadači napustili objekat.Za to vreme prva ekipa CSC-a i USP-a čuvši šta se desilo došla je kako bi pomogla drugovima,ali bilo je već kasno.Fašisti su odneli ovu malu pobedu u tuči koja je im je u tom trenutku jako mnogo značila.Na utakmici sledećeg dana,huligani HSV-a koji su imali poprilično brojnu ekipu provocirali su navijače Seltika sa povicima ''Rangers,Rangers....'' i ''UDA,UDA....''.U jednom trenutku uzeli su jednu od zastava Irske i zapalili je provocirajući Seltik da uleti u tuču i pored toga što je ispred njih stajao kordon policije.Posle utakamice uz pratnju policije dok smo išli ka železničkoj stanici,mala grupa HSV fanova uzvikivala je lojalističke slogane poput : ''UDA,UFF,UVF...''.Pitamo se samo da li njihovi drugari iz Belfasta i Glazgova imaju neke veze sa tim?!Policija je dobila informaciju da se oko 200 fašista nalazi u kraju St.Pauli-ja.Tamo se dogodilo nekoliko manjih tuča koje su se završile pre dolaska policije.Međutim šta se kasnije desilo;Uspeli smo da navučemo oko 60 njihovih ljudi da ponovo napadnu pub ''Zum Letzen Pfennig'' i uspeli smo u tome.Misleći da će biti lak posao kao prošlog puta napali su pub,ali ovog puta ih je čekala dobro pripremljena ekipa navijača Seltika i St.Pauli-ja.Kako su se približili pub-u ogrmna rulja je izletela gađajući ih flašama,čašama,stolicama...Neki su počeli da beže,dok smo ostale koji su se osmelili da ostanu bez problema pretukli.Ono što je najzanimljivije od svega je to da je ekipa povlačeći se sa mesta na kome su se desili incideti,naletela na još jednu grupu antifa huligana koja im je išla u susret,a koji su zakasnili na dogovorenu akciju.Jedan od šupljoglavaca i par njegovih ortaka neočekivano se susrelo sa navijačima Seltika.Pošto su im predali ''UDA UFF'' obeležja,prebijeni su šipkom od strane jednog ''Psycho Killers''-a posle čega je taj naš ortak završio u nemačkom zatvoru.Trebalo je mnogo vremena,pregovora i novca da se uloži kako bi smo uspeli da ga izvučemo uz kauciju.Dvojica desničara iz Kiel-a ( grada koji predstavlja njihovo uporište) udaljenom 100 milja bili su postavljeni kao ''nezavisni svedoci'' od strane policije.30 ih je uhapšeno nakon pokušaja da napadnu pub posle utakmice.

Gate 9 – borba protiv fašizma

2010-02-10T11:11:00.000-08:00

Gate 9 je uvek kroz svoju istoriju isticao antifašističku ideologiju,kako na stadionu tako i na ulici kada je to bilo potrebno.Naša levičarska priroda vezivala nas je za ideale koji karakterišu borbu za pravednije društvo i protivljenje svemu što je trulo u postojećem svetu.Respektujemo svakoga ko to zaslušuje;stojimo na strani svih onih koji su odbačeni od društva zbog svog načina razmišljanja i poštujemo one koji na prvi pogled izgledaju drugačije.Iznad svega Gate 9 se protivi angažovanju u aktivnostima koje mogu naštetiti našem timu i navijačima.Razloge za ovakvo saopšenje treba tražiti u napadima fašističkih grupa kiparske scene i našem kontra-napadu koji je prouzrokovao krvoproliće.To je bilo neophodno zarad samoodbrane i zaštite ostalih navijača Omonie koji ne pripadaju grupi.Naši fanovi su se jednostavno okupili kako bi participirali na turniru posvećenom borbi protiv represije nad kipaskim ultra pokretom i svetskim ultra pokretom uopšte.Turnir je organizovan kao deo akcije ALERTA NETWORK'a fokusiranog na represiju u fudbalu.Slogan skupa osmišljenog od strane Gate 9 bio je : ''Vaša represija,nikad neće ubiti našu strast''.

Prisutan je bio veliki broj navijača i to ne samo onih koji čine srž grupe.U svakom slučaju neka fašistička đubrad nikako nisu mogla da se pomire sa tim.Naši najveći rivali (bezimeni) uputili su se ka drugom gradu kako bi pratili svoj odvratni tim na meču domaćeg šampionata.Odlučili su da nas počaste svojom prisustvom imajući u vidu da se održava turnir i da ne bi bilo zgoreg da napadnu porodične ljude,žene i decu.Mini fudbalski teren gde se turnir održavao,nalazi se ispod nadvožnjaka što im je olakšalo posao u planiranom napadu.

Polako su se približili,parkiravši automobile i autobuse,a zatim povadili sekire,palice i kamenje koji su im poslužili u akciji.Za to vreme naši navijači su i dalje bili okupirani onim što se dešava na terenu.U jednom trenutku bezimeni su počeli da bacaju baklje i ostale stvari prema nama koji smo se nalazili dole.Gate 9 je jednostavno morao da uzme stvar u svoje ruke kako bi zaštitio obične fanove od mogućih povreda i agresije.Zastali smo i počeli da se dogovaramo oko formiranja snažnog bloka.Usput smo pokupili i nekoliko stvarčica da nam se nađu pri ruci ukoliko bude bilo potrebe za reakcijom.Kroz istoriju smo naučili kako se ponašaju bezimene kukavice prilikom napada i kakva im je taktika.

Ostali smo ujedinjeni pružajući fašistima osećaj sigurnosti,s obzirom da su oni naš stav videli više kao apatičan.Usled toga su i pomislili kako 100% pobeđuju u ovoj tuči.Samouvereno su sišli dole približivši se samom terenu gde se turnir održavao.To je bila savršena zamka! Međutim i pre nego što su zakoračili na zeleni travnjak,Gate 9 je izveo napad koji će bezimeni sigurno pamtiti do kraja života.Počeli smo da jurimo fašiste svuda po terenu,dok su neki toliko isprebijani da nisu mogli noge da pomere.Neke od njih smo uzeli za taoce,poskidali ih i pustili gole na ulicu da trčkaraju.

Fašistička đubrad se razbežala u nadi da će sačuvati svoje živote,a završili su gore na nadvožnjaku obliveni krvlju.Članovi Gate 9 se tu nisu zaustavili već su usput još u par navrata izudarali svoje protivnike kako bi ih naučili pameti.Nadvožnjak je poprimio zelenu boju i sve je podsećalo na scene iz rata.Kola su im bila uništena,odeća im je poskidana,a veliki broj materijala – od kapa,šalova i zastava je završio u našem posedu što će nam poslužiti za dekoraciju zidova.Da stvar bude još zanimljivija neki od njihovih navijača su se posakrivali nekoliko stotina metara od našeg stadiona.Raštrkali smo se po grupama pretražujući ceo kraj.Nakon što smo nabasali na neke od njih,izveli smo još jedan silovit napad što im je poslužilo da se rasplaču na vestima i TV kanalima o tome šta im je urađeno.Najbolji deo je taj da su imali čak i jednog policajca u svojim redovima koji je bio angažovan u tuči!!!

Da skratimo priču,fašisti su doživeli jedan od najvećih poraza u toku svoje sramotne istorije,sa brojnim povredama i pocepanim krpama.Jedan od njihovih fanatika je trenutno u bolnici i u kritičnom je stanju.Kako smo čuli,doktori se bore za njegov život.Grupi Gate 9 je veoma žao zbog ijednog izgubljenog ljudskog života,međutim ne može se negirati činjenica da je dotična osoba odgovorna za napad koji se desio na našem stadionu prošle godine,kada je naš drugar završio sa stravičnim povredama.Fašisti čekali iza stadiona i uleteli na tribinu u trenutku kada je stadion bilo poluprazan sa sve decom i običnim fanovima.Da ne zaboravimo kako su i tada nosili hladno oružje : sekire,noževe,štangle...itd.

Razlog zbog koga Gate 9 komunicira sa javnošću preko ovog saopštenja nije hvalisanje i želja za aplauzom;jednostavno tražimo od svih naših drugova po svetu da se solidarišu sa nama.Od prvog trenutka naši rivali su pokušavali da nas označe kao kriminalce dajući pogrešne informacije već korumpiranim medijima,kako smo eto mi odgovorni zbog onoga što se desilo.Iako su njihovi pokušaji pali u vodu već u prvim trenucima,neki desničarski mediji su započeli propagandu kako smo im mi zapravo ''mučki napravili sačekušu'' što je daleko od realnosti.Naši rivali čak nemaju obraza da priznaju kako su oni držali situaciju pod kontrolom i da su oni zapravo sami odgovorni zbog toga što je njihov saborac završio u bolnici.Oni su ti koji su organizovali napad,a doživeli su fijasko zahvaljujući herojima iz grupe Gate 9.Mi smo samo štitili našu čast i ostale fanove.Ono što je najbesmislenije u celoj priči je to da su naša braća koji su praktično rizikovali svoje živote pohapšeni i optuženi za pokušaj ubistva!I na kraju ono što je najgroznije od svega je to da su našu braću uhapsili ljudi koji su organizovali napad i doživeli poraz!!!Svi znamo da policija sarađuje sa pojedinim fašističkim grupacijama,ali ovo postaje neverovatno.Oni nisu ultrasi – već sramota za ceo navijački pokret sa kojim se treba obračunati.

Gate 9 vas zbog toga moli za solidarnost i ovoj borbi.Ako bi svaka grupa mogla da napravi baner podrške tokom sledećih mečeva i pošalje nam slike,bili bi smo vam jako zahvalni.Fašizam je bolest i moramo se boriti protiv toga po svaku cenu – čak i po cenu života!Budite sa nama kako bi izbacili fašizam sa stadiona!

Laku noć belom ponosu! Nema predaje!

Baneri podrške:

AEK Atina

Celtic Glazgov

St.Pauli Hamburg

Standard Lijež

Bajern Minhen

Hapoel Tel Aviv

Panachaikis Navajo Grčka

SHARP New York

2010-02-02T05:04:00.000-08:00

Iako je pokret SHARP nastao kao antifašistička,odnosno antirasistička organizacija u koju su bili usključeni skinhedi različitog opredeljenja – levičari i nacionalisti patriote – ova grupacija je važna za celu našu subkulturu,jer 1987 godina zapravo predstavlja sam početak aktivne borbe Njujorških skinheada protiv ekstremno desnih tendencija.Iz toga razloga predlažemo vam da pogledate sledeći dokumentarac o SHARP New York’u koji je uradila jedna od američkih TV stanica 1988 godine.U njemu su prikazani tadašnji osnivači Njujorške sekcije: Markus Pačeko,Troj i ostali aktivni učesnici na sceni,koji su započeli kampanju edukovanja javnog mnjenja o istinskim nerasističkim korenima momaka obrijanih glava i kratke kose.

AFA razjurila ''Celtic Wolves'' – e

2010-01-20T09:09:00.000-08:00

Članak objavljen na sajtu AFA Ireland 2006

(na slici su pomenuti nacisti koji su uslikani po izlasku iz pub-a)

U subotu 3. juna 2006 mogli smo da vidimo propali pokušaj pojavljivanja sajber-naci pokreta irske,takozvanih ''Celtic Wolves''-a,koji se ovoga puta nisu sakrivali iza svojih kompjuterskih tastatura.Članovi AFA upali su na njihov ''nacionalni skup'' zbunivši fašiste.Sve se dešavalo daleko od očiju zlonamernih svedoka,a tom prilikom su uzeti lični podaci njihovih ljudi koji su zatim najureni nazad u svoj virtualni svet.

Celtic Wolves-i su ispružili svoje šape preteći da će biti mnogo aktivniji,iako su u zadnje vreme prebijani od strane članova AFA.Poslednji put su primećeni na mitingu UCD-a,kada su podržali desničarskog ludaka Justin Barrett-a oktobra 2004.Na osnovu nadgledanih poruka sa fašističkih web sajtova,postojale su indicije da će nekoliko šupljoglavaca iskoristiti svoje slobodno vreme i sastati se na ugovorenom mestu.To im je bila jedina šansa da se zajedno pojave u javnosti ne sakrivajući se iza svojih kompjutera.

Njihovi skorašnji planovi bili su vezani za pijančenje po Cork-u poznatom po tome što se često na ulicama mogu sresti brojni neonacisti.Proteklih meseci takođe smo primetili jako veliki broj šovinističkih nalepnica na banderama u Dablinu,u kojima se poziva na rasni rat i prosipa sličan otrov.

Reagujući na dobijeni izveštaj,članovi AFA su rešili da posete takozvane ''Celtic Wolves''-e u jednom od pubova u okviru centra grada.Nakon kratke ali oštre diskusije,šupljoglavci su poslušali savet antifašista i napustili lokal.Uz to im je obezbeđena i pratnja do O'Connell Street-a,pa je AFA bila svesna da će fašisti doživeti pravi fijasko.Naime ozloglašene ulice Dablina mogu biti ne baš tako prijatne za nacional socijalističke elemente sa severa koji podržavaju propalu politiku.Bili smo pomalo zabrinuti za ovu četvorku koja se slobodno šetala sa svojim majicama i bedževima,ali najviše nas je zanimalo kako će to običan narod prihvatiti.Međutim šupljoglavci nisu cenili našu brigu,smatrajući da je O'Connell 'bezbedna zona' po njih.Čak su se usudili da nam doviknu : 'crvena đubrad' ili nešto u tom stilu,a zatim se uputili prema Liffey-u.

Pomalo umorni od političke debate,antifašisti su se ustremili pravo ka njima.Katastrofalne situacije u koje su upadali primerci 'nadmoćne bele rase' su se ređale jedna za drugom,što je imalo za posledicu batinanje po ko zna koji put za koje su sami krivi.Finalna scena je bila jako interesantna,s obzirom da su dvojica iz njihove grupe prepustili svoje drugove sudbini,a oni sami uskočili u taksi nadajući se da će izbegnuti žešći sukob.
Na njihovu veliku žalost nisu bili toliko brzi.Zaglavljeni u saobraćaju naši voljeni šupljoglavci su zasuti kamenicama od strane ljubaznih članova AFA-e.

Umajući u vidu da je njihov skup dugo planiran,subotnji događaji će zasigurno biti opomena za sve buduće akcije koje budu organizovali.Mi se u svakom slučaju uzdamo u to da će proći dosta vremena pre nego što se klovnovi oporave i sakupe sve svoje 'snage' u zemlji,kako bi napravili nekakav ozbiljniji miting u Dablinu.Takođe se nadamo da će grupa koja je učestvovala u incidentu preneti informacije o ovome svojim kamaradima i odbaciti fašizam.Da li će tako i biti vreme će pokazati!

U međuvremenu AFA će nastaviti aktivno da lovi ''Celtic Wolves''-e i njima slične gde god se pojave.Naziv ''Celtic Wolves'' se pokazao proročanski – setimo se samo vukova sa našeg podneblja (iako nemamo ništa protiv ove životinjske vrste) koji su istrebljeni još u 18 veku.

Antifašistički Oi! festival u Londonu

2009-12-31T16:17:00.000-08:00

Dragi čitaoci fanzin-bloga ''Crveni Skinhed'' želimo vam srećnu novu 2010 godinu.Nadamo se da smo opravdali vaša očekivanja kroz dosadašnju uređivačku politiku.Zahvaljujemo se ovom prilikom svima koji su nam slali materijale,tekstove i informacije kao i inostranim skinhed grupama koje su nam pomogle da ovoj blog zaživi.

Čast nam je da vam unapred najavimo antifašistički Oi! festival u Londonu koji će se održati 6.februara 2010.Na njemu će nastupiti poznati skinhed bendovi poput : The Oppressed (Vels),The Blaggers I.T.A. (Engleska),Stage Bottles (Nemačka) i mnogi drugi.

Pozivamo sve naše sunarodnike nastanjene u UK da posete ovaj događaj,kao i sve ljude sa prostora Ex YU (Srbija,Hrvatska,Bosna i Hercegovina,Makedonija,Slovenija,Crna Gora) koji će u tom periodu poslovno ili privatno biti u Britaniji.

Za detalje oko cene i nabavke karata kontaktirati sekciju SHARP UK.

Ultras Cosenza

2009-12-03T05:46:00.000-08:00

Ispričati 30 godina istorije Ultra Kozenca je kao napisati roman ili memoar ili čak i jedno i drugo zajedno. Zato što priča koju mi tražite da napišem je totalno drugačija od bilo koje druge tribine u italiji. Ta jedinstvenost je zasnovana pre svega zbog načina nastanka ultra pokreta u Kosenci. Za razliku od ostalih gradova, agregacija ljudi je počela pre rođenja same tribine. Kosenca je, zajedno sa Tarantom, najviše komunistički opredeljen grad u celoj južnoj Italiji.Krajem 70tih godina, veliki broj levo orijentisanih političkih partija odlučuje da uđe na tribine stadiona San Vito. Pre toga klub su pratili razni mlađi simpatizeri, čiji je jedini cilj bilo bodrenje fudbalskog kluba Kosenca. U septembru 1978 nastaje “Commando Ultra Prima“ koji znatno menja način navijanja na tribini. Sada tribina ne prati samo dešavanja i rezultate crveno-plavih, nego je otvorena za sva dešavanja i probleme, koje jedan grad na jugu Italije ima i koji su nažalost raznorazni.Na tribini se diskutuje, i traži se način da se ti problemi reše. Za nas politika nije nikada značila ''juriti glas više'' i biti član neke političke stranke. Za nas politika znači skupiti narod da bih se pričalo o problemima, da bi se razmenile ideje i mišljenja i stvoriti pokret ljudi koji ima ideje da te probleme reši.

Rekao sam vam da je kosencina tribina jedinstvena u Italiji. Ima dosta razloga, ja ću vam navesti samo tri najbitnija. Naša tribina je prva u Italiji (i to svi priznaju) koja je realizovala svoj časopis (novine), koji je imao zadatak da daje informacije o dešavanjima na tribini i u grupi. Rađa se tako “ Urlo di carta” (Urlik papira), koja je kasnije promenio ime u “Voce Ribelle” (Glas pobune), sve dok 1988 nije dobio definitivan naziv koji i dan danas nosi “Tamtam e segnali di ” (Tamtam i dimlji signali). Fanzin je u potpunosti autonoman i u svojoj stranicama ne pi[e samo o Fk Kosenca, nego 360 stepeni o svim dešavanjima u gradu i regiji. Znači da sadrži istraživanja i članke o optužbama, koje mnogo smetaju državi i vlasti.Još jedna jedinstvenost Ultra Kosenca je što smo shvatili dosta pre ostalih daće nivo represije nad navijačima dostići neverovatan nivo i zbog toga smo organizovali dva zvanična ultra skupa. Razlog nije bio da bi se stvorila nova prijateljstva (bili bismo mnogo glupi kada bismo to hteli da uradimo) već da se stvori pokret koji može da se bori protiv represije i protiv medijske propagande. Nekada je državi glavni neprijatelj bio terorizam, i kada je on poražen, država je morala da nađe nekog novog ''neprijatelja'', i zahvaljujući medjijskoj kampanji protiv navijača, taj neprijatelj je postao ultra pokret. A navijači sa svojim ''divljačkim i nasilnickim ponšanjem'' su bili prava meta da bi se opravdao veliki broj policijskih snaga, koje bi inače ostale bez posla.I poslednji primer koji hoću da vam navedem o našoj tribini je sama estetika i izgled tribine. Koreografije su uvek dobro smišljane i razlikovale su se od ostalih italijanskih tribina. Prve male zastave kao na stadionima engleske i zastave na dve motke su se pojavile kod nasVelika pažnja je okrenuta ka veselom i ironičnom izgledu parola, šalova, nalepnica i svih ostalih rekvizita.

Kroz istoriju, kao i sve druge tribine u Italiji, i naša je imala uspone i padove, koje je pratila smena generacije i razni problemi. Ipak početne ideje se nisu promenile, iako na drugačiji način, antifašizam, pobuna i antirasisam nisu nikada napustili tribinu i nikada je neće napustiti.Grupe koje su činile istoriju naše tribine su pored već navedene ''Prima Linea '78'', ''Nuclei Sconvolti'', koji su bili poznati u celoj Italiji i koji su i dan danas u sećanju kao grupa koja je najbolje pokazivala nas stil navijanja, ''Nuova Guardia'', grupa koja je donela nove ideje, ''Autentici'' , koji su doneli engleski stil navijanja {sa zastavama na dve motke, engleske melodije itd.}. ''Brigate'', ''Amantea1986'' i još mnogo drugih koje vam neću navesti, jer bi lista bila stvarno predugačka, ali svaka je u svojoj meri dala doprinos za razvoj tribine.Danas je nažalost naša tribina pod mnogo velikim pritiskom od strane policije i glupih i nepravednih zakona. Zbog političkih razloga i zbog toga što smo poslednjih sezona pravili mnogo incidenta, već neko vreme nam nije dozvoljeno da idemo na gostovanja a ponekad čak igramo i domaće tekme bez publike. Naravno to nas neće zaustaviti.Kapiram da sam pričao mnogo o ''socialnim'' temama. Možda ste očekivali one dosadne priče gde ultrasi hvale svoju grupu {na tom gostovanju nas je bilo 10.000 , tukli smo te i te...itd} , ali mislim da su za to dovoljne fotografije kao dokazi brojnosti i izgleda.Ja sam hteo da vam opišem našu tribinu malo iznutra, sa našim idejama. Pozdrav pesnicom.

Ivan ''Kostolomac'' Hutorski

2009-11-23T09:03:00.000-08:00

Ivan ''Kostolomac'' Hutorski - moskovski antifašista ubijen od strane nacističke bande

Juče 16.novembra izgubili smo našeg prijatelja.

Ivan Hutorski,poznatiji kao ''Kostolomac'' bio je antifašista koji je umro zbog svojih ideala.

Ivan je bio jedan od osnivača ruskog militantnog antifašističkog pokreta.Jedan od istrajnijih ljudi u borbi protiv neo-nacističkih hordi,dominantan na ruskoj punk/hardcore sceni tokom 90-ih i početkom 2000-e.

I dok je većina ljudi sa muzičke scene ulazila u komrpomise sa nazi šupčinama,Kostolomac i njegovi najbliži prijatelji počeli su da izbacuju fašiste sa svirki.Ubrzo je Ivan postao osnivač i uvaženi lider R.A.S.H. skinheda iz Moskve (Crvenih i Anarho Skinheda – Red and Anarchist Skinheads).

Tokom prethodnih godina tukao je naciste na ulicama,obezbeđivao punk/Oi! svirke,uzimao učešće na političkim demonstracijama i trenirao klince u borilačkim veštinama.

Neo-nacisti su mrzeli Ivana,plašeći ga se jer je bio jedan od njihovih najopasnijih neprijatelja.Njegove fotografije i adresa,pojavljivale su se na mnogim web sajtovima uz poruke kojima mu se pretilo smrću.

Napadali su ga u više navrata,pravljene su mu sačekuše ispred kuće i to svaki put od strane brojčano nadmoćnijih protivnika naoružanih noževima,palicama i šrafcigerima.Nedeljama je bio u bolnici balansirajući po tankoj liniji između života i smrti.Međutim,bez obzira na sve ostao je veran svojim idelima.

Uvek je bio u prvim borbenim redovima,uvek spreman za borbu iako se dešavalo da predvodi brojčanu slabiju grupu.Njegov nadimak ''Kostolomac'' govori sam za sebe.

Ivan je napadnut u sačekuši blizu svog stana.Kukavice su mu pucale dva puta u potiljak,previše uplašene da bi mu pogledale u lice iako su imale pištolj u rukama.

Živeo je kao ratnik i umro kao istinski heroj.

Počivaj u miru ujka Vanja!Bićeš u našim srcima zauvek!

Nikad ne oprosti,nikad ne zaboravi!

Celtarras

2009-11-09T14:00:00.000-08:00

Naš naziv je Celtarras.Mi smo antifašistički navijači fudbalskog kluba Celta Vigo.Ono što nas karakteriše je podrška i odbrana našeg kluba i zemlje GALICIJE,kao i konstantna borba protiv fašizma i rasizma.Navijačka grupa je osnovana 1987 godine,a u sezoni 91/92 zabeležen je porast broja članova što je prouzrokovalo promenu atmosfere na samoj tribini.Uvek smo bili i verovatno čemo oduvek i biti mala grupa,ali treba istaći da je svako od nas 100 % posvećen grupi.Oduvek smo imali jasne i koherentne ideale koji su nas vodili.Odlučno odbacujemo naziv “ultra” iz prostog razloga što u španskom fudbalu ta reč karakteriše fašističku ideologiju među ovdašnjim navijačima.Vođeni tom mišlju bilo nam je nepojmiljivo da se poistovetimo se nečim takvim.Što se tiče zastupljenosti muškaraca i žena u grupi,jasno je da muškaraca ima mnogo više,međutim to nas ne karakteriše kao seksističko udruženje.Poslednjih godina raste broj žena u grupi,tako da je svaki oblik diskriminacije isključen.Svi članovi su jednaki i bitni za funkcionisanje ekipe.Nikada nećemo odbaciti ideju o povezanosti fudbala i politike,jer je to ono što karakteriše našu socijalnu borbu.Ako ostavimo po strani da smo svi mi Celtarras,onda to ne predstvlja nikakvu prepreku da budemo angažovani u različitim aktivnostima koje su usko povezane sa političkom borbom različitih levičarskih partija i pokreta.Oficijalna ideologija Celtarras-a je levičarska i galicijsko-nacionalistička.Preziremo Deportivo La Korunju kao našeg najvećeg rivala iz Galicije,ali imamo repekt prema gradu La Korunja,jer je to deo naše Galicijske teritorije.Takođe smo osnivači pokreta ''SIAREIROS GALEGOS’’ galicijske navijačke grupe koja bodri našu nacionalnu reprezentaciju u fudbalu i ostalim sportovima.Kao i sve navijačke grupe iz Galicije,tako smo i mi uzeli učešće u tom poduhvatu.

Naš fudbalski klub:

Celta Vigo je osnovan 1923 godine i predstavlja jedan od najpoznatijih španskih klubova.Zauzimamo 10 mesto kada je pitanju broj odigranih utakmica u prvoj ligi.Nismo osvojili nijednu titulu,ali smo zato tri puta bili u finalu kupa.Ono što je veoma bitno za nas je da smo odigrali veliki broj utakmica u kupu UEFA kao i Ligi Šampiona.Celta Vigo je nastao spajanjem dva fudbalska kluba iz grada Vigo – FK Fortuna i FK Vigo.Spajanje su u to vreme promovisali galicijski nacionalisti.Celta je bila ta koja je promovisala galicijsku kulturu i narod Galicije.Te snažne nacionalističke konotacije možemo videti u nazivu kluba, izgledu amblema (krst Santjago prestonica Galicije) i boji dresova koji su nebesko plavi poput galicijske zastave.Ime našeg stadiona je Balaidos.

Naša zemlja:

Naša galicijska nacija nalazi se na jugo-zapadu Evrope i okružena je Španijom i Portugalijom (koja predtsvlja naš bratski narod sa juga).Galicija se nalazi pod španskom okupacijom,još od 15. veka kada su španci upali na našu teritoriju otimajući nam zemlju.Galicija je nacija koja ima keltske korene;pravo na samostalnost nam je oduzeta od strane španske vlade,pa iz tog razloga galicijski narod nikada neće prestati da se bori za svoju slobodu i pravo na konstituisanje države.Različite španske institucije pokušavaju da unište našu kulturu, jezik,tradiciju,istorijsko nasleđe koje pokušavaju da da oboje bojama španije negirajući postojanje naše domovine.Još od tadašnjih Frankovih fašista pa sve do današnjih španskih fašista nastavlja se represija nad nacionalističkim pokretima,koja ima za cilj da stavi u prvi plan španski fašistički-nacionalizam – ne levičarski!Ta represija se sprovodi kroz : ubistva,represiju i politička zatočeništva u zatvorima širom Kraljivine Španije.Naša navijačka grupa je prva na listi zbog povezanosti sa “Galicijskim Nacionalnim Oslobodilačkim Pokretom’’ (GNLM).

Na fudbalskim takmičenjima mi nemamo naš nacionalni tim koji bi nas reprezentovao!

Celta Vigo – ANTI ULTRAS!

Brigadas Amarillas FC Cadiz (Žute Brigade)

2009-10-20T10:55:00.000-07:00

Priča o Brigadama počinje tamo negde kasnih '70-ih,kada su momci iz škole San Felipe Nerijem odlučili da osnuju navijačku grupu oko koje bi se okupili verni navijači Kadiza.Na sva ta događanja uticala je pojava engleskih huligana,odnosno pojava ultra pokreta u Italiji.Odluka je pala,a slične navijačke grupe su počele da se formiraju u samom Kadizu.Prvo jezgro Brigada oformljeno je 1980 godine.

Ove male navijačke grupacije bile su smeštene ispd tornja olimpijskog stadiona ''Carranza'' gde se pojavljuje i prva zastava na ogradi ''Napred Kadiz''.Počinju da se izrađuju i ostale zastave,a navijači motivišu tim na način koji grad Kadiz dosad još nije video.

Tifozi su tih godina napravili nekoliko bakljada i koreografija što je uticalo na porast broja članova,mada ne u onoj razmeri koliko se očekivalo.Sledeće godine navijačka grupa menja ime u ''Barra Ultra'' i pod tim imenom putuje u Hulevu,Mairenu,Sevilju...itd.Počeo je da se stvara i navijački fond za sledeću godinu,što je bilo i očekivano s obzirom na to da su gostovanja iziskivala dosta novca,pa se morao naći način kako bi putovanja u drugi grad bila što pristupačnija za džep običnog navijača.

Ono što treba napomenuti je da su se tih prvih godina pojavile slike sa našeg stadiona na naslovnim stranama novina,gde su bili smešteni tifozi iza udarne zastave.Odlazak na utakmice je bio stalan izvor zabave,a kampanja koju smo vodili trebala je da podstakne dalji uspon fudbalskog kluba i proboj do prve lige.Naravno navijačka grupa je povrh svega ispoljavala mržnju prema čelnicima FK Sevilja kao i prema njenim navijačima.

U sezoni 1982 okačena je čuvena zastava ''Brigadas Amarillas'' na južnoj tribini čija je izrada izfinansirana od prikupljenih praznih boca piva.Naziv ''Žuta Brigada'' je osmišljen po ugledu na italijansku navijačku grupu iz Verone ''Brigate Gialoblu''.S obzirom na to da bi prevod bio i suviše dugačak,odustalo se od naziva ''Plavo – Žuta Brigada'',tako da je u nazivu ostalo samo ''Žuta Brigada'' – Brigadas Amarillas.

Na ovoj zastavi još uvek je postojao razmak između reči,koji je trebao da bude popunjen crvenom zvezdom,ali ljudi kod kojih smo izradili zastavu nisu se usuđivali da je stave,jer su verovali da smo bili deo političke organizacije G.R.A.P.O. (levičarske grupe koja se borila protiv sistema).

Od najranijih dana ono što je karakterisalo identitet grupe bio je lik Če Gevare,koji se nalazio na zastavama navijača Kadiza.Svi osnivači navijačke grupe bile su pristalice levih ideologija i pripadnici radničke klase.Ove karakteristike su zadržane sve do danas.

Iste godine (a radi se o 1982) zabeležen je porast članova prve ekipe što se vidi i na fotografijama navijačke grupe.Organizovana su gostovanja u Sevilji i Malagi,gde su se dogodili i prvi incidenti.To je bio sam početak ultra pokreta u državi,a ekspanzija se takođe dešava u celom svetu.

U tim prvim godinama pa sve do 1987,dogodila su se mnoga raseljavanja što je imalo uticaj i na tifoze.Broj članova u navijačkoj grupi je počeo da raste svakodnevno,na tribinama je bilo tifoza različitih nacionalnosti i boje kože,što je bila posledica imigracije.Ime Brigada postaje autentično i više niko nije ravnodušan u samom gradu.Van fudbalskih događanja članovi grupe su bili radno angažovani na brodogradilištu,a bilo je tu i jako obrazovanih ljudi.Među samim članovima podsticane su ideje o radikalnoj borbi što je uslovljavalo mnoge incidente nakon utakmice kako kod kuće tako i u gostima.

U sezoni 1987 uprava kluba počinje sa angažovanjem ljudi iz privatnih bezbednosnih firmi,koji imaju zadatak da se infiltriraju u Brigade i spreče eventualne incidente.Ovo su bile teške godine sa mnogo incidenata,gde su se tuče između navijača i obezbeđenja non stop dešavale kako na samom stadionu tako i van njega.

Broj članova se smanjio za nekih 20-30 ljudi usled hapšenja,mada su uprkos tome navijači bili jedinstveni.Videvši da nikako ne mogu da se obračunaju sa nama,ostavili su nas na miru.Mi kao grupa smo izdali saopštenje da uprkos svemu nećemo prestati da bodrimo svoj tim,a zaplenjen nam je i prvi navijački bilten ''Ultra Cadiz'' koji je par godina kasnije ponovo počeo da izlazi.

Godine 1990 stvari su se promenile,novi ljudi dolaze u grupu,momci koji vide fudbal na neki drugi način,a zajedno sa njima dostiže se i vrhunac kroz ogroman broj članova,kroz akcije itd...Na utakmice počinje da se dolazi sve redovnije,a one postaju praznik za FK Kadiz.Atmosfera na stadionu postaje fenomenalna.

U tim godinama je potrebno istaći nezaboravne utakmice plej-ofa i kasnije onih u prvoj ligi protiv Malage,Saragose,Valjadolida,Barselone...gde je Žuta Brigada ostavila svoj trag i iza sebe mnoge ultra grupe,a FK Kadiz je pridobio simpatije iz celoga sveta.

Nakon ovih uspešnih godina za klub,dolaze crni dani.Klub ispada u niži rang takmičenja (2.liga),a zatim u 2.B ligu sledeće sezone.Bez obzira na sve nedaće,navijačka grupa nastavlja da funkcioniše,navijači ostaju verni klubu,prave se i dalje koreografije,a sama grupa već ima dosta iskustva iza sebe.Ta godina je bila godina borbe koja nas je ujedinila kao celinu.Organizovali smo demonstracije u više navrata,ispisivali grafite,bodrili Kadiz i bili uz njega.Stavili smo jasno do znanja biznismenima bez skrupula (Gil,Grupo,Zita...) da ćemo se suprotstaviti svakom pokušaju gašenja fudbalskog kluba.

Uprkos tome što je tim bio prikovan za dno 2B. Lige,Brigada je davala sve od sebe,napredovavši više nego ikad.Autobusi prilikom gostovanja su bili prepuni.Putovalo se u Taragon,Barselonu,Amurio,Madrid...Ukratko,sve loše što se desilo nije ostavilo posledice na grupu koja je pratila klub svuda,ne propustivši niti jedan minut utakmice.

I na kraju klub se pomera sa dna 2.B lige u spektakularnoj sezoni gde Brigada ne samo da bodri momke na svakom koraku,već putuje na svako gostovanje u velikom broju.U trenucima uspona kluba važno je naglasiti da smo imali stvarno fantastična gostovanja : 4.000 tifoza u Barseloni,1.000 u Logronju,2.500 Las Palmas...To su veliki uspesi s obzirom da su dotična mesta jako udaljena od našeg grada.

Posle svake pobede u gradu su organizovane proslave koje su trajale po tri dana.To nije ništa čudno s obzirom da je klub prošao kroz devet godina patnje,koje nijedan navijač ne bi poželeo.Tih devet godina su učinile da steknemo iskustvo,a to je bio pravi test za nas kao grupu.

Postoji bezbroj anegdota vezanih za Brigade i verujem da ne bi imali dovoljno prostora sve da ih navedemo.Sve u svemu ovo je priča o istoriji grupe,kroz koju je prošlo mnoštvo ljudi.Iako je ovo samo jedan mali trag o našoj grupi,važno je da bude zapisano sve ono oko čega smo se trudili svih ovih godina.

Živela sloboda! Živeo Kadiz!