уторак, 25. децембар 2012.

Statuto - Mods Torino

STATUTO

У свакој прилици кад год је то могуће, Црвени Скинхед ће се трудити да вас упозна са култним музичким групама међу фудбалским навијачима. То једноставно могу бити бендови који су везани за одређену субкултуру, односно екипе чији чланови активно узимају учешће у уличном животу ултраса. Овога пута бавићемо се Фудбалским Клубом Торино и бендом ''Statuto'' чији чланови су део трибине ''Curva Maratona'' окупљени око ултра подгрупе ''Mods''.


Statuto је један од најпознатијих 2Tone Ska бендова, који је први почео да снима песме на матерњем италијанском језику. Овај састав оформљен је 1983 године, а име је добио по главном торинском скверу, где су се редовно окупљали Модови. Први демо ''Statuto'' је снимио средином 80-их, да би се нешто касније 1986/87 појавили њихови студијски синглови ''Lo Dio'' и ''Ghetto'' што је имало за последицу организовање концертне турнеје широм Италије.Statuto након тога издаје два албума ''Vacanze'' (1988) и ''Senza Di Lei'' (1990) за издавачку кућу Toast Records. Године 1992 излази њихов чувени албум ''Zighida'' у продукцији EMI, чиме њихова слава достиже врхунац,па тако добијају позив да наступају на музичком фестивалу Сан Ремо. Наредно издање ''Canzonissime'' појављује се 1996. На њему се налазе познате италијанске песме класичне музике, међутим речи и музика су у њима измењени приликом обраде. Албум ''Tempi Moderni'' излази годину дана касније за Epic Sony. Statuto одмах након промоције бива позван да наступа на Куби и то лично од Фидела Кастра на Тргу Револуције пред невероватних 200.000 људи, тако да цео догађај прати кубанска државна телевизија. Године 1998 бенд избацује сингл ''Un posto al sole'' уз видео спот истоветног назива у коме чланови групе играју фудбал против играча Торина,а на моменте се виде и трибине са великом заставом MODS.


Треба рећи и то да је певач Оскар написао књигу ''Il migliore dei mondi'' у којој се налазе истините приче торинских Модова. Популарност коју је ово штиво доживело, приморава чланове бенда да сниме албум од 13 песама заснованих на причама из књиге. Statuto 2003  прославља 20-годишњицу постојања па је том приликом изашла и антологија ''I Campioni Siamo Noi'' за којом следе нових 6 албума – последњи ''E Gia Domenica'' (2010). На крају шта рећи о њима...једна од најистрајних музичких/навијачких група италијанске сцене активних преко 30 година. Мало ли је?

понедељак, 24. децембар 2012.

Тако то раде Велшани


Припадника десничарске организације English Defence League има јако пуно на Острву, нема у томе ничег спорног. Ако сте се питали откуд то да се у Источној Европи појављују фашизам, нацизам и екстремно десне идеје; ако сте се питали на кога су се у Србији угледали млади нараштаји након пада Берлинског Зида када су кренули да слушају наци-панк, са целом том скинхед, а касније и кежуал иконографијом пуном мржње и шовинизма, довољно ће вам бити да погледате пар најкомерцијалнијих филмова о енглеским фудбалским навијачима или послушате пар најекспониранијих UK бендова 80-их. Медијско испирање мозга и тровање омладине десним идејама никада није престајало, а запостављање, односно боље рећи игнорисање антифашистичких вредности је био својеврстан задатак истих тих мејнстрим медија, који се морао испунити не би ли се по сваку цену сузбио ''баук комунизма'' у Европи. Најбољи начин да представиш себе у правом светлу, своју организацију и њене вредности иако влада медијски мрак, огледа се у милитантном уличном антифашизму. Нема ту неке превелике филозофије: изађи на улицу и суочи се са гадовима. То су схватили и Wrexham кежуали (фудбалски навијачи истоименог велшког клуба) када су послали јасну поруку EDL-у и њеној сестринској организацији WDL-у да их не желе у свом граду.

Wrexham Casuals in Action!



субота, 22. децембар 2012.

Времеплов (Италијанска сцена #1)

МИЛАН - ЈУВЕНТУС (22.03.2003)





Стадион Меаца распродат је за велики меч између Милана и Јувентуса. Јувентусови навијачи окупирали су скоро цео доњи сектор, мада се ретко дешава да навијање гостију буде доминантно на целој трибини. Са друге стране јужна трибина тифоза Милана дочекала је излазак играча на терен са упаљеним бакљама и мноштвом топовских удара, који су утицали да Инзаги и Шевченко избаце из игре Недведа и на тај начин донесу победу Милану. Пре саме утакмице избијају инциденти,када ''Fossa Dei Leoni'' нападају кортео торинских црно-белих. Стандардни перформанси на стадиону  Јувентусових ''Fighters''-a и Миланиста.

АТАЛАНТА - РЕЂИНА (2.06.2003)





Плејоф за останак у Серију А. Првог јуна утакмица се није играла услед обилних падавина, тако да је одложена за следећи дан. Лепо тифо издање на обе стране,али на крају меча епилог је следећи : Ређина остаје у Серији А, док Аталанта испада у другу лигу. То је уједно био и окидач за Бергамаше који су бес и незадовољство изразили сукобљавајући се са полицијом на улици. Органи реда са тешком муком успевају да задрже црно-плаве на дистанци од гостујућег сектора.

понедељак, 17. децембар 2012.

NUCLEO TERCO - "Leningrad Rockers" - Videoclip Official (HD)


WE LISTEN NASHVILLE PUSSY AND WE READ MARX
WE WEREN'T BORN TO SHARE YOUR NARROW MINDS
WE TRAIN SAMOBORONA AND KRAV MAGA
TO PLAY OUR FAVOURITE SPORT: SMASH THE FASH!
YOU THOUGHT WE WERE DEAD WITH THE FALL OF THE WALL
BUT WE KEEP ALIVE AND KICKING YOUR BALLS
WE PUT YOU INSIDE OUT AND UPSIDE DOWN
LENINGRAD STYLE ROCKERS COMING TO YOUR TOWN
LENINGRAD ROCKERS LENINGRAD ROCKERS

WE'RE NOT LENINGRAD COWBOYS WE SING MUCH WORSE
GOOD OLD STUFF LIKE MOTORHEAD OR TRACY LORDS
AS GOOD AS MAIAKOVSKI OR COCNEY REJECTS
I USED TO DRINK DRIVERS AT BOOTS AND BRACES
WE PUT YOU INSIDE OUT AND UPSIDE DOWN
LENINGRAD STYLE ROCKERS COMING TO YOUR TOWN
LENINGRAD ROCKERS , LENINGRAD ROCKERS

недеља, 16. децембар 2012.

Red White Djigits – Интервју!


Вођа навијача Спартак Налчика Мурат Мизов у интервју датом за часопис ''Gazeta.ru'' осуђује кавкаске националисте. Говорећи о одлуци московских навијачких група којом се планира бојкот мечева против тимова са Кавказа, Мизов истиче како је посета Налчику апсолутно безбедна за све љубитеље фудбала.

Мурате, можете ли да нам кажете када и како је основана група ''Red White Djigits'' ?

Све је почело 1997 године. Државна телевизија је током 90-их углавном преносила мечеве московског Спартака, тако да сам импресиониран целим тим колоритом и ватреним навијањем које је носило тим Олега Романцева, одлучио да направим нешто слично и на нашој трибини. Пошто у то време, а ради се о периоду борбе клуба за улазак у Прву Дивизију, Налчик није имао своја обележја, многи наши навијачи су носили шалове Спартака из Москве. На самом почетку срж групе је чинило 20-30 људи, али и поред тога могли смо да се похвалимо поприлично великим репертоаром песама. Прва генерација (да кажемо ултраса) добија од стране симпатизера надимак ''Пушкин'', јер захваљујући њему и његовом дару поетске мисли, добили смо инспирацију да у навијачком смислу прерадимо доста тога. Сваког дана било нас је све више и како је клуб ушао у Премијер Лигу, број људи на трибини је порастао на 500.

Како стојите са гостовањима по другим градовима Русије и бодрењем клуба на страни?

Поново смо се активирали у том смислу од како је Спартак ушао у елитно такмичење. Раније док смо играли у Првој Дивизији, гостовања су зависила од јачине противника, па их је било рецимо два по сезони и није било толико занимљиво као данас. Сећам се чак да је 2006 године клуб обезбедио бесплатно путовање у Москву за меч против Динама. То је било наше набројније гостовање у престоници када се ишло са два пуна аутобуса. Међутим што се тиче градова у регији, ту су нам гостовања далеко масовнија : Грозни, Мачкала, Краснодар, Ростов итд..


Шта још можете да нам кажете о односу клуба и навијача?

Старији чланови труде се да спрече инциденте наших навијача. Морамо у корену сасећи могуће непријатне ситуације и то је једноставно тако.
С обзиром да су финансијске прилике клуба јако лоше, одлучили смо да што мање користимо пиротехнику на утакмицама. Резултат је очигледан – клуб плаћа врло мале казне или их не плаћа уопште.  

Ко предстваља симбол клуба за најватреније присталице Налчика?

Ако причамо о играчима онда је то Миодраг Џудовић.Генерално гледано симбол је председник Арсен Каноков захваљујући коме имамо овакав Спартак какав је данас и наравно истакао бих нашег бившег тренера – Јурија Красножана.Овом приликом бих желео да изразим своје мишљење као и мишљење већине навијача Спартак Налчика у вези са контраверзним ''одласком'' Јурија из московске Локомотиве. Не знамо шта се тачно десило,али Красножана познајемо мо врло добро – човек никада не би предао меч.

Колико навијачи Налчика испољавају агресију и да ли провоцирају супарничке навијаче?


Ми из прве екипе смо ту да их зауздамо. Водили смо у више наврата едукативне разговоре са усијаним главама наше групе, који су били раније поприлично вољни да се побију. Данас они троше своју енергију не на злостављање и пребијања, већ улажу 100% себе како би пружили подршку тиму.

А на гостовањима јел било непријатних ствари, инцидената туча и слично?

Има увек тога наравно. Али није толико распрострањено, више бих то окарактерисао као локалне спорадичне сукобе.

Може ли да се каже да је група ''Red White Djigits'' левичарског опредељења?

Није тајна да већина навијача у Русији припада десничарским организацијама.То је једноставно тако. Међутим ми живимо у Кабардино Балкарији, мултинационалној републици, тако да су за нас десне идеје и политика крајње неприхватљиве. Ми иступамо против расизма и национализма, велики број Спартакових ултраса је левичарског опредељења што потврђује и застава Че Геваре на огради, али треба рећи да има и оних који су ту само због фудбала и да су аполитични.


Узгред да вас питам, у каквим сте односима са навијачима Анжија, Аланије и Терека?

У сјајним смо односима. Навијачи ових клубова бодре Спартак на мечевима у Москви. То није ништа чудно, јер сви смо ми браћа и сестре са Кавказа, међу нама увек влада пријатељска атмосфера. Хтео бих да додам да ми желимо да будемо у добрим односима са свим руским навијачким групама. На пример у коректним смо односима са навијачима Зенита, Крила Совјетов и Томшка. Не би имали ништа против ни да се са навијачима Спартака из Москве спријатељимо, али то ће тешко ићи. Било како било, онај део навијача Спартака из Москве који би одржавали добре односе са нама, могли би имати проблем због тога.

Значи са навијачима Спартака из Москве како кажете, не можете никако да нађете заједнички језик?


Тако је, са московским Спартаком имамо најнапетији однос. Има и међу њима коректних људи, али већина нажалост не само да се држи десних погледа, већ велича нацизам. Замислите само заству где се поздравља ''деда'' Хитлер.

Да ли је тачно да сте у једној од туча укрстили песнице и са чувеним вођом навијача Спартака Комбатом?

Да, то се десило 2006 године када је Спартак Налчик ушао у Премијер Лигу.Искрен да будем када је кренула туча нисам ни знао ко је мој опонент. Видео сам само да је он био један од најбучнијих у гостујћем сектору. Ако говоримо о разлозима зашто је избила туча, наиме цео гостујући сектор је почео да пева песму ''Црне очи'' не због љубави према тој песми, већ да би нас провоцирали. Замолили смо их да то не раде, они нису реаговали и онда смо кренули према њима.

Шта можете да нам кажете о томе што су навијачи ЦСКА, Спартака и Локомотиве решили да бојкотују мечеве на којима њихов тим игра против тимова са Кавказа?

Ти људи изгледа стварно желе да у руској лиги не играју кавскаски клубови.
Врше пристисак на фудбалски савез етикетирајући кавкасце на непријатан начин.Иако данас нема никавих инцидената на нашем стадиону, иако је све мирно, особе које пишу саопштења ће се и даље жалити иако нема никаквих разлога за тако нешто. Сетим се често оне ситуације када је било каменовања на нашем стадиону пре пар сезона,али то је далеко иза нас. Ми немамо намеру да се светимо тиме што ћемо качити увредљиве заставе, као што они нама раде.Знате ја увек кажем нашим навијачима да се треба суздржавати и не тући се по сваку цену тј. треба окренути други образ. Јер у супротном ће избити још један скандал који ће негативно утицати на углед кавкаских навијача и све остале праве навијаче.

Дакле ви тврдите да је путовање у град Налчик безбедно?

Апсолутно безбедно. Као што сам већ рекао, радимо на томе да спречимо конфликте. Али уколико неко тражи проблеме, наћи ће их свуда не само на Кавказу.

Последњих година у Кабардино Балкарији је било опасних ситуација.
Забележени су оружани сукоби владиних снага са екстремистима у неким деловима земље.Шта на то кажете?

Искрено за све те инциденте знам само из медија.Ништа слично као што је насилан упад у станове терориста ја нисам видео.Налчик је миран град и нема никаве експлозивне атмосфере о којој медији причају.

Да ли се можда некад десило да се на трибини појаве сумњива лица која агитују међу младима? Познато је да омладина често подпада под утицај слаткоречивих говорника...


То се никада није десило. Имам све под контролом, а ако се нешто слично буде десило, верујте ми сузбиће се одмах.Лидер навијача Спартака Налчик вас уверава да гости неће морати да носе шлем када улазе на стадион.

Колико ''Red White Djigits''-а прати руски национални тим?

Одприлике 10-ак људи. Е сад зашто је то тако, па ето често на утакмицама репрезентације можете да чујете шовинистичка скандирања, затим истицање империјалистичке заставе Царске Русије и сл. И то су за нас наравно јако непријатне ситуације.

Ваш навијачки покрет се бори против расне нетолеранције.Шта имате да кажете о кавскаком национализму који је итекако присутан у Москви?

То је феномен који ми не само што осуђујемо већ и презиремо. На жалост захваљујући људима над којима немамо контролу, московљани су створили негативну слику о свим кавкасцима. Сви ти протести руских националиста у центру Москве који се тренутно дешавају под мотом ''Ко није са нама тај је против нас'' су обично дивљаштво.Очигледно је да млади људи који подржавају овај мото осећају да је власт попустљива и да ће проћи некажњено за све што раде. Мене је јако срамота због њих.

Да ли су децембраски нереди у Москви узнемирили Налчикове навијаче?

Обратио сам се нашим навијачима рекавши им да не би требало да учествују у међунационалном конфликту што је велика већина и испоштовала. Ипак било је и оних који су отишли на московску железничку станицу што ме је изиритирало.

петак, 14. децембар 2012.

S-Molest - Skinhead San Lorenzo



Бенд S Molest званично је основан 2008 године, мада је незванично још 2007 наступао прво под именом ''Partiti di Cranio'' (са не баш срећним саставом), да би затим променили име у ''Condannati e Orgogiosi'' са Алексом на бас гитари и такозваним ''Жирафом'' на ритам гитари. Одласком ''Жирафе'' бенд је коначно обликован као S Molest. Групу чине милитанти скинхед секције RASH Roma у чијим песмама доминира антифашизам, улични живот, борба против друштвених девијација као и занимљивости ноћног живота. Тренутно S Molest броји 3 скинса и 2 панкера : Карбонера (вокали), Ванеса (прва гитара) ,Ђорђио (бубњеви) Алекс (бас) и Рисе (друга гитара). 2008 године издат је први демо ''Aoi The album'' па је у складу са тим кренула и серија концерата уз напоран рад током целе турнеје. Након неколико свирки на северу Италије (Кремона, Болоња, Модена) , наступају у Ђенови са ''Last Resortom'', жељно ишчекујући излазак првог албума 2010. Фебруара те године путују у Лондон где деле бину са чувеним антифашистичким скинхед бендом ''The Oppressed'', тако да се може рећи да је у иностранству започела права промоција издања.Нећете погрешити ако се препустите њиховом споту за песму ''Скинхед из Сан Лоренца''.. уживајте!

субота, 24. новембар 2012.

Карлос Шакал (Филм)


После дуго времена дошао је тренутак да се фанзин ''Црвени Скинхед'' позабави играним филмом. Ради се остварењу под називом ''Карлос'' из 2010 године приказаним на Канском фестивалу, чији је сценарио рађен према истинитим догађајима из живота једног од најчувенијих професионалних револуционара, милитаната и што не рећи плејбојева, Илича Рамиреза Санчеза познатијег као Карлос Шакал.

Револуционарна каријера Шакала, момка рођеног у Каракасу главном граду Венецуеле, почиње у кампу за обуку герилаца Националног Фронта за Ослобођење Палестине (PFLP) у Јордану. Године 1970 Шакал учествује у борбама против јорданске владе, која покреће акцију за сузбијање деловања PFLP-a у овој земљи.
Три године након тога (1973), марксистичка организација PFLP Карлосу даје задатак да убије израелског бизнисмена Јозефа Сифа, што је требала да буде освета за MOSAD-ову ликвидацију директора позоришта у Паризу Мухамеда Боудија.Карлос не успева у својој намери, али зато изводи бомбашке нападе на Хаполим банке у Лондону као и на редакције француских новина које је оптужио да су про-израелске. Када су три полицајца покушала да ухапсе Карлоса у једној кући у Паризу, током забаве, Карлос је убио два полицајца, побегао са лица места и успео да се преко Брисела пребаци у Бејрут.Сигурно једна од најпознатијих акција Карлоса Шакала одиграла се у децембру 1975 када је са шест људи упао на састанак лидера ОПЕКА (мултинационалана организација земаља извозница нафте) у Бечу где је заробио 60 талаца. Негде 1976 године, Карлос започиње формирање сопствене револуционарне групе ''Организација Арапске оружане борбе'' сачињене од сиријских,либанских и немачких побуњеника.Такође он успоставља однос са Штазијем источно-немачком обеваштајном службом као и са Секуритатеом, тајном службом Румуније која га ангажује за ликвидацију румунских дисидената у Француској, односно у нападима на просторије Радио Слободна Европа у Минхену. Карлосова револуционарнa група званично је почела да изводи дејства 1982 када је нападнута једна нуклеарна електрана. Карлосова жена Магдалена Коп заједно са два члана организације бива ухапшена на шта марксисти одговарају бомбашким нападима широм Француске. С обзиром да су му многе европске државе које су иначе подржавале његове активности, услед међународног притиска ускратиле боравак на њиховој територији, Карлос је принуђен да се настани у Судану. Француске и америчке тајне службе га хапсе 1994 тако да се његов револуционарни активизам окончава изручењем француским властима. Суђење му је почело 12. децембра 1997 и трајало 22. децембра, када је осуђен кривим добивши доживотну казну затвора.


Е сад какаве све ово има везе са Србијом у уопште нашом бившом домовином Социјалистичком Федеративном Републиком Југославијом. Наиме сем што се у једном делу 338 минутни филм (5 сати и 38 минута) између осталих догађаја бави и Карлосовим боравком у Југославији, ''Црвени Скинхед'' вам презентује и мало познате детаље везане за покушај албанског атентата на Слободана Милошевића, који је спречио нико други до Карлос Шакал почетком 90-их.
У својој аутобиографској књизи ''Анатомија глобалистичког смрада'' Драган М. Филиповић, некадашњи начелник обавештајне управе тајне полиције Србије и својевремено кандидат за првог човека УДБА-е, наводи како су албански националисти намеравали да убију Милошевића, и за ту намеру ангажовали ''Гвоздену Колону'' која је била мрежа Шакалове тајне револуционарне армије која је деловала у Румунији и Мађарској.Међутим та се мрежа распала после пада Берлинског Зида и многи припадници те организације или су били убијени, затворени или су постали плаћеници нових власти у државама бившег источног блока, односно како пише сам Филиповић, ''Гвоздена Колона'' се претворла у класичну криминалну организацију.Пошто су људи из обавештајних служби Србије сазнали да албански националисти планирају атентат преко Шакалове ''Гвоздене Колоне'', потегли су везе како би дошли до самог Карлоса што им искрено речено и није било тешко, с обзиром да је како се даље наводи Карлос Шакал био ангажован као плаћени убица тајне полиције СФРЈ, а био је коришћен и за обрачуне са усташком емиграцијом, па му је због тих услуга било омогућено да се несметано одмара у Дубровнику, Сплиту, Загребу..итд

Оно што је још интересатније, а што иде у прилог овим наводима је да је управо бивши шеф српског ДБ-а Јовица Станишић особа која је 1975 године, као обавештајац Титове тајне полиције у београдском хотелу ''Метропол'' ухапсила Шакала са још четворицом припадника југословенске тајне службе након чега је убрзо и пуштен.Судећи према времену када је Милошевићева тајна полиција дошла преко своје везе до Шакала, он се могао тада налазити у Судану. Карлос је том приликом са својим командантом организације Јоханесом Вајнрихом , који данас лежи у немачком затвору, уверавао српску тајну полицију да никада не би убили ниједног социјалистичког лидера, а понајмање Милошевића.
Шакал и Вајнрих су убрзо у Београд послали имена,надимке и низ података о бившим одменутим припадницима ''Гвоздене Колоне'' али и бр. рачуна преко којих су албански националисти платили за наручени атентат. С обзиром да је овај огранак ''Гвоздене колоне'' одустао од атентата, предпоставља се да је Шакалов утицај на њих био пресудан.


Било како било, читаоцима фанзина се препоручује да одгледају овај филм, који се својевремно могао наћи у деловима и на youtube—u. Ако не тако,онда наручите, купите, набавите, скидајте са интернета, јер стварно вреди. За крај би још напоменуо да на професионалне револуционаре никако не треба гледате као на криминалце, јер овде мотив није новац, већ боље и праведније друштво, идеал за који се гине и лежи у затвору. Зар стварно мислите да би један Уго Чавез, председник Венецуеле, имао контакт са Карлосом Шакалом да је овај стварно криминалац и терориста, како гласи пресуда?! Наравно да не би, јер овде је реч о принципијелном револуционарном ставу.

четвртак, 22. новембар 2012.

Италијанска навијачка сцена (новембар 2012)

ТЕРНАНА-верона




ПИЗА-соренто





ЛИВОРНО - варезе



четвртак, 1. новембар 2012.

Хулигани Мосенерга (документарац)



Видео посвећен навијачима фудбалског клуба Мосенерго Москва. Као што се може приметити на основу документарца, група у политичком смислу никада није била јединствена. Ту су аполитични хулигани, анти-фашисти као и они са крајње десним идејама.Последњих година створила се фама о М.Е.Ф.К. руској верзији Сент Паулија, што је далеко од истине. Ипак, ако узмемо у обзир да велики број фанатика овог клуба чине доказани левичарски активисти, тај податак даје нам за право да презентујемо причу о овим момцима и њиховим више него занимљивим гостовањима, сукобима са другим групама и свему осталом што чини живот једног навијача.

среда, 24. октобар 2012.

Fred Perry Subculture Skinheads 2012


Документарни филм Дона Летса о коренима Скинхед субкултуре...

понедељак, 22. октобар 2012.

понедељак, 15. октобар 2012.

Ултраси ФК Пиза!


Навијачи Пизе певају оргазмичну песму Ламбада...
Чланак преузет из фанзина Крамонезеа

Курва Норд Пиза , названа по Маурицију Албертију (Мау бивши члан навијачке групе ''Rangers'' преминуо услед срчаног напада 1999 године) увек се сматрала за једну од најбољих трибина годинама у Италији.Фантастична атмосфера је нешто што је недостајало људима у граду и то су сви могли да осете у периоду када је клуб ушао у Серији А, у време легендарног Ромеа Анконетија (једног од најуспешнијих председника уз темпераментног Константина Росија који је успео да оствари колективни сан свих пасионираних љубитеља ФК Пизе). Од тада је тифозима требало дуго да се навикну на играње у Серији Ц, што је опет у неку руку био напредак у односу на пакао шесте лиге ''Eccellenza".

Пизани имају честе конфронтације са Ливорнезима, тако да су сусрети два клуба одувек били пуни инцидената, масовни приликог гостовања, како једне тако и друге навијачке групе.Пиза (коју супарници зову провинцијским градом) је заиста вруће гостовање за многе ултрасе, јако је близу Ливорна, па иако је дупло мања што се тиче популације, жестоких сукоба међу ривалским навијачким групама никада не недостаје.Такође сведоци ових окршаја наводе како су Пизани отели Ливорнезима велики број транспарената, што је уобичајено у оквиру ултра субкултуре. Неки од ових трофеја су: ''Ultras 76", "Supporters" и ''Bronx". Остаће забележена у навијачким аналима чињеница да је још пре зачећа ултра покрета, становништво града кривог торња масовно пратило клуб широм Италије у нижим лигама. Рецимо ту треба издвојити одлазак 12. 000 тифоза у Болоњу на меч против Ливорна.
Сезоне 1964/65 црно-плави су се након 12 година вратили у Серију Б, да би после четири године становништво Пизе дочекало промоцију свог клуба у Серију А. Те 1968, већ на почетку сезоне одигран је дерби са љубичастима из Фиренце који је окупио 23.000 гледалаца на градском стадиону (напоменућемо само да Пиза има нешто више од 85.000 становника). Серија А је била у сваком случају само пролазна фаза, јер је клуб за само три године доживео суноврат. ФК Пиза и њени навијачи су се нашли у Серији Ц, тако да су на нове клупске успехе морали да причекају 1978, када је у клуб дошао Ромео Анконети.Нови председник, јако амбициозан и енергичан, био је најпогодније решење у том тренутку. Симптоматично или не, након његовог доласка 1979 основана је навијачка група RANGERS PISA.

Навијачка група "Rangers" је ништа друго до претеча значајних екипа које ће се касније појавити Курви Норд: Sconvolts, Wanderers и Svitati, клубови навијача са традицијом и даље активни на трибини.Када је реч о мањим групама које се недавно појавиле, треба споменути Armata, Kapovlti, Followers и Eagles. Године контстантног наступа у првој лиги су учиниое своје; Пиза је упала у суморни лавиринт треће лиге, а на неуспехе и пад клуба утицала је и смрт Анконетија.Деморалисани навијачи заједно са спонзорима не успевају да помогну црно-плавима који крећу у такмичарску сезону овог пута од шесте лиге Eccellenza.
Након две године од банкрота, константна ватрена подршка ултраса биће од круцијалног значаја за повратак ФК Пизе у професионални фудбал на задовољство свих.Од тог периода до данас ФК Пиза је имала објективно гледано јако пуно тешкоћа са наредним председницима (џукела Гунтер звучи ли вам познато?) , играчи су се очајнички борили за неиплаћене зараде, а бројни несрећни догађаји су утицали да неро-азури живе једино од упомена. Последњих година у Серији Ц навијачи нису разочарали што се тиче подршке (стадион је један од најпосећенијих у лиги), док је на страни управо навијачка група та која може да покрене масе. Серија Ц је такође створила затегнутије односе између ултраса Пизе и Специје. Тиме су црно-плави заузели место Ливорнеза који су сада у вишем рангу такмичења.
Навијачи Пизе карактеристични по левичарској политици годинама су били у братским односима са Ђеновљанима и њиховом групом ''Fossa Dei Griffoni". Међутим како су Ђеновљани почели да остварују контакт са Пизиним омраженим комшијама Ливорнезима, братство је раскинуто. Редакција фанзина такође мора да помене како је у главама старијих навијача Крамонезеа још остала у сећању утакмица плеј-офа за улазак у Серију А против Пизе и великог разочарења те године.

Пријатељи ултраса Пизе: Ређина, Козенца, Виаређо, Ница (Француска).
Непријатељи ултраса Пизе: Ливорно, Специа, Фиорентина, Лукезе, Сампдорија, Верона, Лацио, Асколи.

Наше мишљење о њима:

Клуб навијача на највишем нивоу без обзира на то што играчи не пружају за узврат онолико колико трибина даје на утакмицама кроз спектакле, бакљаде и кореографије.Међу Крамонезеом и Пизом никада није био симпатија, иако имамо заједничке пријатеље ултрасе Ређине.Без обзира на све, заслужују респект волели их људи или не волели.С тим у вези не би требало да буде никавих увреда са наше стране, не заслужују их, јер будући да ће ове сезоне гостовати у Кремони, биће нам задовољство да видимо њихово издање.

ВЕЛИКИ, ВЕЛИКИ РЕСПЕКТ!

четвртак, 4. октобар 2012.

Антифашизам на српској навијачкој сцени #2


Страсти се узбуркале кад је мања група навијача Партизана почела да пева четничке песме, а онда су се сукобили са правим приврженицима црно-беле боје.Повређена тројица младића, исто се десило и са четворицом милиционера.Приведено осам навијача Партизана,од којих је само један завршио код судије за прекршаје.

Дан после инцидента на северном делу стадиона Војводине, који је изазвао прекид новосадске утакмице и оставио ружну слику на праву спортску представу Војводине и Партизана, ГСУП Нови Сад издао је званично саопштење:

-Мања група навијача Партизана певала је четничке песме, што је изазвало остале навијаче, такође београдског клуба и дошло је до међусобног сукоба, у којем су повређена тројица младића.Један је приликом пада задобио лакши потрес мозга,други је повредио ногу а трећи ишчашио лакат.Приликом наше интервенције, повређена су четворица милиционера : Желимир Мажић је због ударца у лице ишао на намештање вилице, што је тежа телесна повреда, док су Миодраг Булатовић, Рајко Фурдуловић и Младен Јанковић задобили лакше телесне повреде углавном по рукама.

понедељак, 17. септембар 2012.

THE ANALOGS - Co warte jest zycie


Пољски Ои! бенд The Analogs и песма ''Co warte jest zycie'' :

Чему вреди живот

Међу највећим шљамом мој живот је протекао
у најгорим ћелијама проводио сам време
незахвалне курве пружиле су ми задовољство
осетио сам њихов дах али сам и даље био сам.
Сунце је полако залазило
бели месец ми је био као брат,
када немаш ништа, немаш шта ни да изгубиш
и ова песма је сада моје једино благо.

Чему вреди живот када не знаш шта је љубав?
Чему вреди живот када немаш среће?
Тренуци који вреде заувек пролазе
и сваки дан је увек исти...
Чему вреди живот када не знаш шта је љубав?
Чему вреди живот када немаш среће?
Тренуци који вреде заувек пролазе
и сваки дан је увек исти...

Неко је једном рекао да вреди покушати
јер тако можеш променити проклету судбину
посао и зарађени новац, све има своју вредност
али ја сам се на то само гласно насмејао.
Ја нисам робот, ја нисам машина
и нећу се продати за неколико речи
једино што сад знам о овом проклетом свету
то је ово што певам када ме позове Бог

Чему вреди живот када не знаш шта је љубав?
Чему вреди живот када немаш среће?
Тренуци који вреде заувек пролазе
и сваки дан је увек исти...
Чему вреди живот када не знаш шта је љубав?
Чему вреди живот када немаш среће?
Тренуци који вреде заувек пролазе
и сваки дан је увек исти...