понедељак, 30. март 2015.

Ђавоље игралиште на северозападу Енглеске



Екстремна десница оличена у организацијама Британска Национална Партија , Национални Фронт, Британски Покрет, Крв и Част... током 70-их,80-их и 90-их... у својој пропагандној делатности одувек је тежила да привуче у своје редове младе бунтовне људе,припаднике беле радничке класе, који ће бити покретачка снага у првим линијама борбе, а за тако нешто су им трибине фудбалског стадиона биле иделно место.Према томе, није нимало чудно што су Челзијевa ''Headhunters'', Лидсова ''Service Crew'',  Кристал Паласова ''Dirty 30'',Лестерова ''Baby Squad''.. и многе друге хулиганске банде широм Британије биле упориште десних идеја.Ипак, оно што је заинтригирало  јавност је, како то да је оваквим тенденцијама одолео клуб какав је Манчестер Јунајтед? Шта је разликовало ''Црвене Ђаволе'' од  осталих клубова ? И на крају крајева , како  то да и ако би се појавила група инфилтрираних  десних агитатора на утакмицама Јунајтеда, аутоматски би била елиминисана? Одговор на сва ова питања лежи у чињеници да је најпре ''Red Army'', навијачка екипа Јунајтеда, а затим и све касније хулиганске групе,  била повезана са криминалним бандама у Манчестеру.Најозлоглашенија банда која се највише истицала је свакако ''Noonan Crime Family'' чије је  члан  и Десмонд ''Деси'' Нунан, опасна и насилна особа, осумњичена за преко 25 неразјашњених убистава.Колико је ''Noonan Crime Family'' озбиљна организација говори и податак да је од пљачки банака и осталих илегалних делатности за врло кратко време успела да прикупи око 8 милиона фунти и да је држала својевремно већину ноћних клубова широм Британије.Од осталих типова са лошом  репутацијом који су пратили Манчестер Јунајтед треба издвојити и Дениса Клифорда, Стива Тилзија (својевремено осуђеног због киднаповања) и Педија Логана повезаног са једном од фракција ИРА-е.Без икаквог фолирања и глуматања узорних грађана многи то и јесу били, криминалци који су отворено причали у емисијама и документарцима како праве новац. Нема лажног моралисања и преваре, а са криминалцима је морало да се ''сарађује'' како би Манчестер Јунајтед  остао нетакнут од стране екстремне деснице. Како је то изгледало у пракси најбоље говори догађај из 1993 када је Десмонд ''Деси'' Нунан тада већ звучно име у подземљу, са још пар ликова посетио ''Сејмор Паб'' у јужном делу града, начувши како Британска Национална Партија намерава да организује свој огранак.Ушавши у просторије где се организовао састанак, Десмонд Нунан је пришао организатору обративши му се речима: ''Постоји једна ствар са којом многи људи нису упознати у вези самном, а то је да сам антифашиста до коске.Ајде сада иди реци својим момцима  оно што би требали да знају, јер кад будем следећи пут свраћао овамо не бих желео да вас видим''.

Интервју са Десмондом ''Десијем'' Нунаном...




Навијачки магазин ''Red Attitude'' Манчестер Јунајтеда послао је своја два репортера на терен, како би се срели са Десијем  Нунаном  и урадили дуго очекивано интервју.Иако нам је измицао током Ускршњих празника, доказујући тиме да је до њега тешко доћи, новинари магазина су коначно пронашли свог човека, јутро пред  саму утакмицу Купа Енглеске против Тотенхем Хотспура. Јавност је вероватно много мање упозната са тим да је Десмонд Нунан, дугогодишњи навијач  Јунајтеда  и  виђеније  лице манчестерске ''сцене,''  током 80-их и почетком 90-их  учествовао у борбама против расизма и фашизма на улицама града и његове околине.На овом месту, по први пут у штампаној форми, Деси нам даје своје виђење навијања за Јунајтед , присећајући се дана активних  сукоба  са екстремном десницом.

Која су твоја прва сећања везана за одлазак на Олд Трафорд?

Први пут сам отишао на Олд Трафорд када сам имао 15 година.Било је то раних 70-их, Бест је дао још један гол, а у тиму су играли Гордон Хил, Стиви Копел, Букан...нека су од  имена која ми прва падају на памет...Сачекај мало, неко ми куца на врата.Еј, немој ово да стављаш у магазин!Ајде уђи Сид, ево дајем управо неки интервју.

Можеш ли да ми наведеш омиљених једанаест играча  које си имао прилике да гледаш?

Шмајхел, Гери Невил, Брус, Ирвин, Букан, Робсон, Кин, Канческис, Кантона, Гигс, Хјуз.

Током раних 80-их, часопис ''Reds against Nazis'' се редовно продавао на Олд Трафорду.Какво је твоје мишљење о овој иницијативи?

Да, сећам се да сам с времена на време сретао неке од момака који су радили на часопису.Нема сумње да  су привржени Манчестер  Јунајтед у до коске, међутим  током година и сами су увидели да могу од  тога доста да зараде.

Такође током 80-их, Манчестер Сити је имао групу ''NF'' чланова (Национални Фронт) која је оперисала на Мејн Роуду. Која је била позадина њихових активности?

Ова група је била део огранка ''Националног Фронта'' у Манчестеру и нападала је разне политичке скупове и  демонстрације.На самом почетку је деловало да су потпуно независни, али је на крају изашла на видело њихова повезаност са ''NF''-ом, када су почели да продају новине овог покрета испред  локала ''Chelsea girl'' (данашњег ''Virgin Records''-a) на углу Пикадили станице. Пропагандна делатност ових назови ''навијача'' Манчестер Ситија нагло је заустављена, када је неколико наших момака почело да долази из недеље у недељу на продајно место, усеравајући их од  батина.У једном од напада, немачки војник који је са својим  сународницима дошао у Енгелску на вежбе НАТО снага,избоден је ножем пошто је ухваћен у продаји са фронтовцима.

Ово мора да је довело до занимљивих ситуација на дербијима узевши у обзир политичке разлике, ван оних фудбалских и навијачких, између Јунајтеда и Ситија?

Како да не.Ево навешћу ти један занимљив ''сукоб'' који се догодио 1987 године на дербију који је требао да се одигра на Мејн Роуду.Нас  седморица смо висили у пабу у Рушолму, припремајући се да одемо на Мејн Роуд  како то обично бива на дан утакмице.Промували смо се до локала ''Clarence'' који је био пун небеско-плавих, па рекао бих негде око 50-ак људи унутра и нешто више напољу...Тих дана причало се да се хулиганска екипа  Манчестер Ситија састаје у овом пабу пре сваког меча. Неки од припадника ''Антифашистичке Акције'' (AFA) који су били са нама у друштву су препознали Ситијеве ''NF'' организаторе у самомом ''Clarence''-у.Добра атмосфера је одмах могла бити прекинута с обзиром на то да су скоро сви знали да смо навијачи Јунајтеда чим смо упали унутра. Испрва се видео благи осмех на њиховим лицима, несумњиво због тога што су били бројчано супериорнији, међутим смешак са њихових лица је убрзо ишчезао, пошто нико од њих није био припремљен, нити је знао ,шта ће следеће урадити ''незвани гости''.Дохватили смо флаше и засули Ситијеве припаднике ''Националног Фронта'' , док су се остали небеско-плави повукли. Чак је један припадник Ситијеве хулиганске групе који није фашиста пришао нама и гласно се продрао да он нема намеру да брани фронтовце нити да зна за њих! Ово је било велико понижење пред њиховим људима, у њиховом пабу, на дан дербија и то од стране седам навијача Јунајтеда добро познатих по својим анти-фронтвским ставовима. Следећи дерби требао је да се одигра на Олд Трафорду.Договорили смо се да се састанемо у ''Whalley Range'' –у.У петак, дан пре саме утакмице, међу небеско-плавима се препричавао наш подвиг  у ''Clarence''-у , тако да су се и они сами припремали да нам узврате комплимент.Рекао сам им да да ћемо бити у ''Whalley''-у уколико Ситијева  хулиганска екипа жели да дође, и ''попије'' неко пиво са нама пре утакмице. На томе је све остало. Седели смо у ''Whalley''-у, нас не више од осам,али како се Ситијеви хулигани нису појавили,после неког времена смо запалили. После утакмице чули смо да је банда од око 200 навијача Ситија напала  Јунајтедове фанове у ''Whalley'' –у на путу за Олд Трафорд. Неколико навијача Јунајтеда  заједно са локалцима, да ситуација буде још занимљивија, је чак одбила напад! Ето то је био Ситијев фашистички инспирисан одговор на напад у њиховом пабу.
Ситијеви фашисти су увек играли на карту фудбалског ривалства између нас и њих, како би прикрили политичке разлике, док смо ми са друге стране истицали да њихова подршка фашизму значи да ће добити батине у сваком случају,а уколико Ситијеви фанови буду покривали своје хулигане, игноришући њихове идеолошке ставове, и они ће исто проћи.

Зашто је Манчестер Сити  идентификован као фудбалски клуб који окупља фашисте, а Манчестер Јунајтед  антифашисте?

Антифашисти међу Јунајтедовим  навијачима су били укључени  у рад клуба доста дуго и за екстемну десницу је јако било тешко да оснује било какву групу која би пратила клуб.На Ситију је екстремна десница била присутна од првог дана.Они су били активан део хулиганске банде, али су  се организовали око ''Националног Фронта'' како би пре свега били активни политички у акцијама ван фудбала.Међутим, чим су идентификовани политички као фашисти, игра је почела, да тако кажем..Ово је их је уједно довело у конфликт са Ситијевим локалним навијачима афро-порекла.Треба ипак нагласити да доста Ситијевих фанова има дијаметрално другачије погледе у односу на фронтовце.Поприличан бр. информација које смо добили , долазио је управо анти-фронтовких  фанова небеско-плавих, тако да је допринос ових момака за оно што се дешавало на улици немерљив ако мене питате.


Можеш ли да нам кажеш нешто око твог учешћа у организацији Антифашистичка акција (AFA) ?

Из добро познатих разлога, постоји много ствари које не треба јавно износити,али оно што слободно могу да кажем је,  да је то активистичка група вођена од стране људи који су спремни да изађу на улицу и рашчисте рачуне са десничарима. Другим речима  песнице су најјачи аргумент у употреби.Што се лично мог учешћа тиче, уживам када изађем са друштвом на пиће, указујући људима блиским десници да то што раде је веома погрешно, а када речи не уроде плодом, принуђен сам да повређујем чланове таквих организација и наставићу то да радим уколико не престану са својом пропагандом, јер они су болест којој нема другог лека до овог који сам ти навео.

Како је ''AFA'' успела да спречи организовање фашистичких група да оперишу по Манчестеру?

Веома просто. Годину за годином спроводили смо насиље над њима.Уколико не могу да делују политички под претњом напада, онда ће се грчевито борити макар да привуку идеолошки загрижене губитнике, који ће нам послужити ако ништа друго, а оно бар као врећа за ударање.Године 1993 Британска Национална Партија (BNP) је оформила свој огранак у Манчестеру,али је кроз пар недеља њихов организатор из очаја почео да се опија у једном пабу на Мос Сајду, дискутујући са осталим члановима како би можда требало одустати од свега, јер има јако проблема са нама.Такође ''BNP'' је имала свој огранак и у Салфорду вођен од стране Господина Пејна, с тим што је он такав  бескористан кретен, да је нама чак и користило да га оставимо на миру како би водио своју идиотску политику. Разлог зашто је ''AFA'' толико јака у Манчестеру је тај што смо се сви држали заједно.У својим редовима имали смо банде из Лондона и свих делова Британије које су повремено долазиле да нам помогну.Остали смо јаки у критичним ситуацијама,никада се нисмо повлачили, и никада се нећемо ни повући!Верујем да уколико се солидарно држите заједно, можете да се отарасите чега год хоћете.

Шта мислиш, како ће се ствари одвијати на политичкој сцени у наредних дванаест месеци с обзиром да се очекује да ће Лабуристи формирати владу, док Британска Националан Партија тражи простор да угура својих педесетак кандидата у парламент?

Сумњам да ће се било шта променити ако Лабуристи победе, јер једноставно Британска Национала Партија ће опет добро да прође.Лабуристи готово ништа не чине када је расизам у питању, или чине врло мало, таман толико да добију онолико гласова колико им треба, док су за кључне ствари незаинтересовани.Исти су као и Торијевци, баш их брига!Када се буду дочепали власти, биће брзи колико и Торијевци да окриве имигранте за лошу економску сутуацију.Ајмо сада искрено, радни народ ће да гласа за Лабуристичку Партију очекујући промене на боље у однусу на период када су Торијевци владали.Блерова нова Лабуристича Партија за себе тврди да је капиталистичка  партија (то су њихове речи) тако да ће радничка класа у потпуности бити поцепана.Са друге стране ''BNP'' на изборима игра на карту анти-лабуризма, надајући се да ће профитирати на рачун радног народа разочараног политиком празних обећања.

Који би савет дао данашњим антифашистима у првим борбеним редовима?

Свим средствима се борите против фашистичких партија на изборима,али не гледајте на то као на победу уколико Британска Национална Партија не постигне успех, јер она то и не очекује.Права борба предстоји тек након 6-12 месеци пошто Лабуристи буду преузели власт.Избори су као пауза за полувреме.Људи морају да буду способни да се боре свих 90 мин. и продужетке ако то буде било потребно.Мој савет  ''AFA'' активистима је да наставе да раде,труд  ће се једног дана исплатити, мада неће бити лако.Ако је нешто врло битно, онда мораш свим силама да се бориш за то!

Савет тренеру  Алексу Фергусону у наставку сезоне?

Нека наставе и даље марљиво да тренирају и мислим да ће освојити титулу и Лигу Шампиона такође.Уколико буде другачије, са играчима и управом коју имамо, у сваком случају ћемо бити међу најуспешнијим клубовима у наредних пет година. Не заборавите да је Манчестер Јунајтед и даље клуб који се развија и да ће резултати тек доћи.

Намераваш ли да одеш на утакмицу четвртфинала против португалског Порта?

Наравно да ћу доћи.Због приватних обавеза нисам био у могућности да посећујем утакмице у претходним рундама такмичења, али сада ћу свакако испратити нокаут фазу.

Мариналеда, идеално место за живот



Мариналеда је мали град у Андалузији, на самом југу Шпаније. Иако и сам географски положај овај градић ставља на листу пожељних дестинација за живот, оно што га заиста чини посебним јесте чињеница да овде нема полиције ни криминала, плате износе око 1.200 евра, док станарина износи свега 15 евра.

На површини од 25 квадратних километара, Мариналеда има око 2.700 становника, а својим политичким уређењем, због кога се овај град назива "меком за социјалисте" или "комунистичком оазом у капиталистичкој пустињи" привлачи бројне туристе, али и Шпанце.

Становници Мариналеде без устручавања изражавају своја политичка уверења. У граду нема блештавила реклама и огласа, а зидове и улице красе графити с порукама подршке и солидарности земљама као што су Куба и Венецуела.

Улице пак носе називе славних бораца за радничка права, а све одлуке у граду доносе се демократским путем на недељним састанцима. Док остатак Шпаније муку мучи с незапосленошћу, у Мариналеди је остварена готово пуна запосленост. Просечна месечна плата за запослене износи 1.200 евра месечно, а цена станарине износи свега 15 евра.

Сви становници имају приступ бесплатном интернету, а град у ком живи две хиљаде становника има сјајне спортске садржаје и њихово коришћење становницима је потпуно бесплатно, осим базена, за који се плаћа годишња карта.

Једном месечно у граду се обележава тзв. "Црвена недеља", када неко на састанку изнесе идеју о томе како би град могао постати још бољи или лепши. Ако идеја буде прихваћена, волонтери обаве тај посао. Некад је реч о чишћењу улица или о поправкама на кућама. Град има и своју телевизију и радио-канале, полиција не постоји, а нема ни криминала.


 У граду становници сами себи граде куће, а право на градњу добија сваки становник који је најмање две године провео као регистровани становник Мариналеде. Тада од локалних власти добија материјал потребан за изградњу куће, а тек након што је изгради, почиње плаћати 15 евра месечно влади како би се рефундирали трошкови коришћеног материјала. Осим тога, власти у помоћ шаљу и професионалне грађевинаре и архитекте, који помажу у изградњи. Међутим, једном изграђене куће се не могу продати, чиме се спречава могућност профитирања.

Хуан Мануел је градоначелник Мариналеде од 1979. године. Прва битка коју су становници извојевали како би се потпуно осамосталили била је она за контролу над водом седамдесетих година, а покренуо ју је Синдикат пољопривредних радника (СОЦ) са објашњењем да је "храна право, а не бизнис". Ту битку су лако добили, а убрзо је уследила нешто тежа битка за земљу. То је потрајало 12 година, али су напослетку од андалузијских власти добили 1.200 хектара земље, на којој су основали пољопривредни колектив, а од 2000. године и фабрику.

Градоначелник Мариналеде је прошле године искористио свој имунитет како би учествовао у великим акцијама крађе хране из супермаркета коју су потом делили сиромашнима, напомињући да је срамотно то што 30 одсто становника Андалузије нема за хлеб док се истовремено храна у супермаркетима баца.

Градић који својим поретком и борбом против капитализма привлачи пажњу многих, такође многима представља и савршено место за живот. Тако је навала за усељење толика да је уведена чак и листа чекања, па се чека и по две године. До сада је у Мариналеди саграђено 350 кућа, а планира се изградња још 250.

Извор: http://www.svevesti.com/a281602-marinaleda-utopija-na-jugu-%C5%A1panije

среда, 18. март 2015.

У част ''DDR''-а и Источног блока!




Импресивна слика ограде украшена заставама Источне Немачке и Совјетског Савеза, трибине на којој су смештени навијачи Динамо Дрездена, дочарава нам дух групе који је преовладао почетком 2000-их, и траје све до данашњих дана. Хулиганима Динама дуго је лепљена етикета ''наци навијача'', што уистину добар део њих и јесте био крајем 80-их и почетком 90-их,међутим почетком новог миленијума носталгија за ''DDR''-ом почиње да узима маха. Један је Ерих Хонекер...