Интервју са Филом Торнтоном!

Пред вама је интервју са Филом Торнтоном који је недавно објављен у немачком онлајн магазину "Sapeur One Step Beyond".Ко је заправо Фил Торнтон?Укратко Фил је аутор књиге о кежуал субкултури издатој под насловом "Casuals".Такође он је и један од суоснивача удружења "Football Lads & Lasses Against Fascism".

Његова књига представља културни едукативни класик,нешто посебно међу гомилом хартије о фудбалским кежуалима,написаним у духу "ми смо најјача и најлепше обучена банда". Ово штиво говори о субкултури која се појавила сасвим спонтано и независно од осталих ствари,дубоко укорењених у традицији радничке класе.Фил започиње причу описујући време када су на чувеној улици "Victorian street" уочене прве гангстерске банде,да би у наставку кренуо да пуни странице интервјуима непосредних сведока и учесника догађаја с краја 1970-их и почетка 1980-их,у данима рађања фудбалских кежуала.Иако је књига написана са инсајдерског становишта,она нам пружа комплетну слику свега што се несумњиво издешавало.Фил нам такође објашњава какав је био утицај музике и ноћног живота на кежуале,одговарајући истовремено на толико пута постављено питање : "Да ли се ту ради о одећи,тучи или о обе ствари истовремено?".

За корице се може рећи да су право ремек дело: приказана је јакна "CP Company" заједно са "Aquascutum" шалом,култна мешавина коју многи сматрају аутентичним симболима лежерно обучених момака.

Постоји гомила књига,филмова Ника Лава,бутика и робних марки посвећених кежуалима.Ви сте сведок рађања кежуал субкултуре,шта мислите о свему овоме?

Уколико је нешто добро урађено ја ћу то подржати.Међутим много тога је лажно.Узмимо на пример оригиналност филма "The Firm" - био је довољно лош још тада 1988.године,тако да сам се зезао на рачун његовог квалитета написавши пародичан чланак у магазину "Вoys Own".Верзија Ника Лава,коју чак до краја нисам могао ни да погледам,изгледала ми је карикатурално за кежуале.Мислим да је књига Кевина Сампсона "Awaydays",сјајан приказ ране "Mercyside scally" сцене са свим детаљима попут фризуре (ради се о фризури печурка) и њеним варијацијама.Замислите да уђете у клуб и кренете да играте на подијуму окружени скинхедима.Требало је имати храбрости за тако нешто,поготово ако живите ван великих градова.Подсетићу вас да су то биле 70-е године...
А што се тиче бутика,све је постало некако предвидиво,свуда иста марка,иста фабрика.Ја сам прешао са туристичког изгледа ("Paramo" или "Lowe Alpine") на ретро "scally" стил твид јакне,тексас кошуље, "Mark & Spancer" џемпере,ципеле "Clarks"...ништа од овога не би требало да вам представља проблем ако имате самопоуздања у себи.

Сматрате ли да се нешто слично кежуал субкултури може поновити? И мислите ли да фудбалски навијачи увек требају да буду против владајућих структура?

Верујем да су кежуали последња права субкултура 20.века и да данас не постоји субкултура која би могла да изврши сличан утицај на младе људе.Околности какве су постојале не могу да се понове,тако да млади људи морају да креирају своју сопствену сцену и моду,а не само да прате трендове наметнуте одозго или да копирају нешто што је било карактеристично за претходну епоху.

Хајдемо да поразговарамо о вашој гардероби Фил.Коју одећу не бисте обукли ни у лудилу? 

Не марим превише за гардеробу.Недавно сам чистио поткровље и нашао у кеси капут "Henry Lloyd" који носим у књизи.То је једна од мојих омиљених ствари,коју сам добро се сећам,90-их ископао у неком бутику спортске опреме,и дао за њега око 10 фунти.Нисам колекционар,купујем гардеробу коју ћу свакодневно да носим,али неке ствари нпр. капе,јакне и ципеле,чувам са стране и повремено вадим.И даље носим пар ципела "Clarks" које су се појавиле средином 90-их као и "R.Newbold" јакну,коју сам купио у време када је моја ћерка била још мала,а она сада има 22 године.

Гардеробер вам је пун,а кажете да нисте колекционар.Добро,можете ли да набројите ствари које су вам омиљене?

Обично носим варијације на исту тему кежуал стила,тако да и немам толико ствари.Вероватно поседујем више јакни него што је икоме потребно,али неке сам и продао.Водим рачуна о мојим "Paramo" јакнама,твид јакнама...међутим далеко од тога да сам претерано везан за неку одређену ствар.

Која су вам три највреднија пара патика која би сте издвојили?

У последње време ретко носим патике,међутим ако би морао да издвојим три култна модела то би били: "Adidas Jeans", "Nike Cortez" и "Dunlop Green Flash"...

Хајде да попричамо мало о брендовима.Током година једни су нестали,неки други се појавили.Шта вас је највише изненадило,а шта разочарало?

Fjallraven се појавио право ниоткуда.Мој друг Стив Конор и ја једном смо наступали у Ливерпулу,а око нас гомила публике,наших фанова и пратилаца из целе земље (један тип је дошао чак из Холандије иако је рођен у Ливерпулу) било је обучено у "Fjallraven" јакне,замељујући воштани "Barbour".Многи од тих новијих брендова као што су "Norse Projets", "Albam", "Engineered Garments"...су сасвим солидни али и прецењени.Тако да су се данас претворили у униформисано хиптерско издркавање. C.P. и Ѕ.I. су потпуно исклизнули,не бих куповао ништа од њихових колекција. MA Strum нешто не волим,док ове сарадње типа Barbour - Engineered Garments или Nigel Carbourn - Trespass нешто и не преферирам.Просто такве ствари ме одбијају.

У 2013. решили сте да издате 10-годишњу едицију књиге.Питер О'Тул је ажурирао старе корице,док је "The Casual Connoisseur" креирао мајицу специјалног дизајна.Шта вас је навело да поново пуштате књигу у продају и јесте ли изменили нешто у њој?

Од прве објаве књиге,на фудбалској сцени се пуно тога догодило и сматрао сам да заслужује надоградњу,којој су допринели људи попут "The Casual Connoisseur",момци из Шведске "Our Culture" и издавачи часописа "Proper and Umbrella".Написао сам и своју причу коју је Питер одбио да дода,јер би у супротном морао пиново да штампа читаву књигу,а онда сам ја доштампао део под насловом "100% Poor Wool". / Woollyback - Woolen (Woolyback,Wools) тако су звали скаузере.Питер О'Тул је онда направио овај кул дизајн за "The Casual Connoisseur",и морам да кажем да ми се свидео,иако је издавач имао неке своје идеје.Не бих желео да се враћам на књигу сваких десет година,али ако се којим случајем предомислим,то ће бити 2023 двадесетогодишњица.

Интернет је учинио да читав свет буде много повезанији,тако да данас постоји кежуал глобализација.Шта кежуали из '80-их мисле о свему томе?

Мислим да је то нешто позитивно и ја сам свим срцем за такве ствари.Интернет је тај који нас је окупио.Били смо раније поприлично изоловани у својим опсесијама,и онда када је настао интернет,сви ми широм Британије и Ирске,кренули смо да се повезујемо путем сајта који се звао "Terrace Retro",водио га је момак из Луверпула под именом Џон Фоли.Свиђа ми се демократија која постоји на интернету,или макар она која је постојала раније,док се нису појавили трговци паразити и влада која је почела све да контролише.И даље волим штампане ствари,фанзине...и ја сам правим неке своје брошуре,али оне нису о моди већ о историји и политици.

Фил,нажалост морамо да приведемо крају наш интервју.Чиме се тренутно бавите,радите ли на новим пројектима?Да ли се све што сте хтели да кажете налази у овој књизи или постоји још нешто?

Отворио сам свој сопствени друштвени центар и радим у крајње запостављеном подручју Рункорн.Поред тога отвара се још један простор,тако да сам заузет и са тим.И даље пишем скоро сваки дан,у свом раду имам десетак различитих пројеката.Онлајн можете да нађете неке од мојих прошлих и тренутних блогова.

Хвала вам на вашем времену и стрпљењу.Написали сте право ремек дело о кежуал субкултури и искрено било је јако лепо ћаскати са вама и упознати читаоце са вашим радом.Реците шта год желите за крај...

Ја сам један од оних који су део савеза "Football Lads & Lasses Against Fascism".Уверен сам да сви ми као фудбалски навијачи можемо и морамо да одбацимо од себе поруке мржње које нам десница сервира.Десничари су инструмент влајуће класе и увек криве погрешне људе за све потешкоће које се појаве.Сви ми требамо да бодримо своје клубове и репрезентацију,али исто тако требамо да бранимо локалну заједницу и све оне који нису имали толико среће да се снађу у животу.Као што је бенд "The Who" једном приликом рекао у песми : "Неће нас никад више направити будалама!"