Гласност ћутања / књига

Књига о Слободану Пенезићу Крцуну "Гласност ћитања",ових дана је објављена у издању Историјског архива Ужице.Приређивач књиге је Жељко Марковић,директор ужичког архива,док је рецензент проф.др.Радојица Лазић.

На њеним страницама су Крцунови аутобиографски записи,ратна писма,послератни говори,чланци,реферати из времена када је био високи државни функционер...Има ту детаља о оснивању ОЗН-е којом је руководио,помиње се и ликвидација наоружаних одметничких група:

"Мени је припадао задатак,као партизанском руководиоцу,да организујем чишћење пете колоне.Све дотадашње директиве биле су усмене,да треба ликвидирати најпознатије петоколонаше и шпијуне.Партизани су са свих страна доводили једног по једног. Довели су и среског начелника Алексића, кога су ухватили негде у Мокрој Гори,и једног његовог полицијског писара.Мој сусрет са Алексићем завршио се са неколико шамара.Нисам могао да верујем да ће тај велики противник комуниста овако лако пасти у руке.То ме је одмах преломило да не треба много размишљати и да треба стрељати...Почео сам водити истрагу.То и нису биле истраге већ политички дијалози и оптужбе.Онолико колико су мене у два-три маха саслушавали,једном баш поменути начелник и његов писар.”

Напомиње да је „служба уживала велику подршку народа”,те да је на све у њој утицао друг Марко (Александар Ранковић): „Њему у првом реду припада заслуга за организовање службе, изградњу и васпитање њених кадрова. Он је и својим личним примером и изванредним талентом државника и политичара пресудно утицао на стварање такве атмосфере у којој су људи, бранећи извојеване тековине, чинили чуда од јунаштва у правом смислу те речи.” 

"Крцун је остао бескомпромисан борац у остваривању идеала које је била поставила Комунистичка партија”, пише рецензент књиге проф. др Радојица Лазић. Приређивач Жељко Марковић у књизи напомиње: ”Незаустављив у политичком успону, описан као најконтроверзнија личност новије српске политичке историје, Крцун у себи сублимира и време у коме је обитавао. Сведок и судионик, немилосрдан и суптилан, одан отачаству и Брозу, сударио се са две стране своје личности које су и две стране српске повеснице.”