понедељак, 17. јануар 2022.

КАЗАХСТАНСКИ УСТАНАК НИЈЕ "ОБОЈЕНА РЕВОЛУЦИЈА",КАЖЕ АЈНУР КУРМАНОВ


Текуће велике народне демонстрације у Казахстану не представљају "обојену револуцију" или ти још један "Мајдан",каже Ајнур Курманов,копредседавајући Социјалистичког покрета Казахстана.

Говорећи на Јутјуб каналу Руске комунистичке радничке партије (RCWP),Курманов је изнео неколико занимљивих напомена у вези са ситуацијом у Казахстану. "Велики део данашњих демонстраната у Казахстану чине углавном људи који раде на нафтним и гасним постројењима,радници у металургији,рударству,као и незапослена омладина",истакао је Курманов и подвукао да су полазна тачка демонстрација били штрајкови индустријских радника.

Фабрике у којима су започети штрајкови,каже Курманов,претежно су у власништву америчког и британског капитала.

"Овде је реч о фабрикама казахстанских олигарха и западних партнера,на челу са породицом Назарбајев",додао је он.

Копредседавајући Социјалистичког покрета Казахстана је истакао да народни протести у тој централноазијској земљи немају сличности са либерално-фашистичким покретом у Украјини,ни у социјалном смислу ни у погледу захтева.

"Захтеви су чисто социјално-економски...Захтеви који су стављени у први план,били су да се снизи цена нафте,повећају плате и званично признају синдикати",рекао је Курманов.

Ајнур Курманов признаје да су Западне обавештајне службе итекако заинтересоване да преотму народни устанак,међутим он наводи да приче о некаквој обојеној револуцији спадају у домен теорија завере".

У једном другом интервјуу,објављеном на порталу "Zanovo media",Курманов разоткрива теоритачаре тог типа, који говоре о добро организованој "обојеној револуцији",подвлачећи да су радничке мобилизације у Жангаозену и Актау заправо биле фитиљ спонтаног таласа масовних протеста:

"Ово није Мајдан,иако многи политички аналитичари покушавају то да представе на такав начин.Одакле та невероватна самоорганизованост? Једноставно то је искуство и део традиције радничке класе.Протести потресају област Мангистау од 2008.године,а штрајкачки покрет је настао још 2000-их.Чак и без икаквог доприноса Комунистичке партије или других левичарских група,постојао је сталан захтев да се нафтне компаније национализују.Радници су једноставно сами могли да се увере чему води приватизација и преузимање предузећа од стране западних капиталиста.У току тих ранијих демонстрација,радници су стекли огромно искуство у борби и солидарности."

Лидер Социјалистичког покрета Казахстана на крају закључује:

"Живот у тешким околностима натерао је људе да се држе заједно.Ето у таквој атмосфери се становништво и радничка класа окупила.Протести радника у Жангаозену и Актау дали су тон другим регионима у земљи.Јурте и шатори,које су демонстранти почели да постављају на градским трговима,уоште нису увезено искуство.Напротив,ти шатори су стајали у области Мангистау током локалних штрајкова целе прошле године,а становништво је самоиницијативно доносило храну и воду за демонстранте".

Нема коментара:

Постави коментар