Ultras Granata (intervju)

Stari stadion Filadelfija je mesto na kome smo uradili intrevju sa Joe i Ferrucciom,ljudima iz vrha Ultras Granate.Filadelfija je izabrana baš iz tog razloga što za nove generacije tifoza Torina evocira prošlost bogate istorije i uspeha.

Istorija vaše grupe je kompleksna,a prošlost burna.Možete li da nam kažete kako je nastala Ultras Granata?

Sredinom 60-ih grupa ’Fedelissimi’ (jedna od bitnijih na tribini Maratona), predstavljala je kičmu organizovnih tifoza u periodu u kome je bilo značajnih previranja među mlađim članovima.Nešto kasnije podmladak pravi zaseban transparent Commados Fedelissimi, dok ostali nastavljaju da deluju u okviru postojeće organizacije.Iz nedelje u nedelju među navijačima su se smenjivali razni nazivi (Panthers, Tupamaros, Fedayn..itd) zavisno od toga ko je bio aktuelan na međunarodnoj sceni. Ipak ime Commandos se najčešće koristilo,pa je u skladu s tim odlučeno da se transparent kači na sredini tribine.Godine 1970 igrala se utakmica Torino-Vićenca koju je sudio Rossario Lo Bello i tu je sve počelo: crveni kartoni, dva penala u korist gostiju za poslednjih pet minuta pri našem vođstvu i na kraju poraz rezultatom 2-3. Karavani automobila razjarenog naroda dali su se u poteru za sudijom, nered i haos na ulicama obeležili su dan,a novine su u narednom broju označile navijače koji su učestvovali u tim događajima kao ’ultrase’.Ovaj termin je naišao na pozitivnu reakciju kod ljudi,stoga je odlučeno da grupa ponese baš taj naziv.Krenulo se sa izradom transparenata na kojima se nalazila lobanja po sredini,mada su ’ultrasi’ bili sastavni deo kluba ’Fedelissimi’ sve do 1973, kada je trener Giagnoni smenjen od strane uprave.Želja navijača je bila da Giagnoni ostane na toj poziciji, što bi značilo borbu sve do samog kraja.Međutim ’Fedelissimi’ su predstavljali meku liniju, sukob među nama je otpočeo, i posle nekog vremena se završio cepanjem članskih karata mlađih tifoza,koji su ljutito napustili kancelariju Karla Alberta.Na samom početku nam je bilo važno da budemo priznati kao nezavisan klub navijača koji će imati svoje prostorije,društveni status i zvanično ime,pa je tako i nastao naziv ’Maratona Club Torino Ultras Granata’ koji je i dalje u upotrebi.Imajući u vidu gore izložene stvari vezane za istoriju grupe,neki će reći da smo kao klub navijača nastali 1973,a da kao pokret delujemo od 1969.Dobra i loša tifo izdanja ne zavise od toga kakve partije pruža fudbalski tim,već sve isključivo zavisi od zajedničkog rada nas članova.Tako na primer pripadništvo ultra pokretu može da izađe iz mode,ali mi ćemo i dalje da pravimo dobu atmosferu,pa čak i da privučemo veći broj ljudi iako FC Torino ne igra onako kako se od njega očekuje.Vodeći članovi ne moraju da budu striktno birani među onima koji se ne ustručavaju da upotrebe pesnice u sukobima, već je poželjno da tu budu i osobe koje će vas na pravi način reprezentovati, oni koji su u stanju da održe odnos dijaloga sa društvom i novinarima.

Na popularnoj ''Curva Maratona'' vi ne delujete sami. Koje se još grupe nalaze na tribini i da li postoje razlike među vama?

Odmah do nas sa leve strane nalazi se Granata Korps, dok su sa naše desne strane Leoni.Grupa Leoni je tu već decenijama i čine je izbačeni članovi ekipe ’’Fedelissimi’’.Njih karakterišu manje radikalni stavovi tifoza, isključivo zainteresovanih za folklorni aspekt učestvovanja u pravljenju dobre atmosfere,što i nije tako loše za samu tribinu.Granata Korps su nastali u okviru naše grupe od strane onih koji se nisu slagali sa zvaničnom politikom Ultras Granate.To ipak ne znači da onaj ko je član Ultras Granate po svaku cenu mora imati suprotne stavove od njihovih, niti se zahteva od naših članova da poseduju partijske knjižice kao uslov za pristupanje grupi.
U svakom slučaju nema ništa lakše od toga da ljudi iz naših redova, koji se ne slažu sa idejama Granate Korps započnu politički konflikt, ali to niko od nas zaista ne želi.Zato bih ovom prilikom hteo da istaknem kako članovi Granate Korps i Ultras Granate slobodno mogu da pogledaju u oči jedni drugima, a ja u ovom intervjuu ne želim da kažem ništa loše o njima, jer bi bilo nekorektno pričati o nekome ko nije prisutan.

Generalno u Italiji vlada uverenje da pravi torinjani navijaju za FC Torino,dok je FC Juventus tim za koji navijaju došljaci.Da li se slažete sa ovom konstatacijom?

Moje mišljenje je da ljudi otprilike na taj način i posmatraju navijačka jezgra,međutim razlike nisu baš tako jasne kako se mnogima od vas čini: recimo imate južne krajeve koji masovno prate FC Torino,dok Pijemont važi za pokrajinu u kojoj Juventus ima prevlast.Potencira se priča o FC Torinu - klubu srednjih i siromašnijih slojeva na jednoj,odnosno FC Juventusu - klubu bogatih na drugoj strani,ali ako bismo dublje sagledali sociološku konotaciju,mogli bismo da konstatujemo da je Toro tim za koji navijaju široke narodne mase, dok za Juventus navija plemstvo.U smislu ukorenjenosti tifo kulture Toro je mnogo homogeniji,pa se samim tim javljaju velike razlike između naše i tribine Juventusa.

A kada je reč o broju posetilaca na stadionu kakav je tu odnos snaga?

Takođe i ovde smatram da postoji razlika u posvećenosti,jer je naš prosek uvek 30.000...kada osvajamo Skudeto taj broj može da dosegne 40.000.Juve može da ispuni ceo stadion u trenutcima kada sve ide po planu,ali zato će na utakmici Juventus-Ascoli na primer biti 5.000 gledalaca ako pada kiša ili je tim na sredini tabele.

Na gostovanjima van zemlje,koji su strani navijači ostavili na vas najjači utisak (ko vas je što se kaže impresionirao) .. navedite mi bitne razlike između vaše i stranih grupa?

Razlike u mentalitetu nisu ostavile na mene bog zna kakav utisak ako ste na to mislili.Italijanski navijač u inostranstvu će biti primećen samo ako nosi boje kluba i tu sve prestaje: stranci ne razlikuju obične navijače od ultrasa, baš zbog toga što njihove grupe ne razumeju konotaciju određenog načina oblačenja, tj. mode koja je kod ultrasa prisutna.Sa lokalnim navijačima nemamo nikakvih problema.Koliko se sećam poslednji ozbiljniji incident dogodio se u Insbruku kada smo se sukobili sa policijom,jer su organizatori u želji da zarade veći novac od karata nagurali 20.000 ljudi u objekat koji prima 15.000 gledalaca.Mi smo jednostavno tada bili prinuđeni da probijemo u susedni sektor kako bi napravili više prostora,a policija je nakon toga pustila kerove na nas.Za sve ovo dobar deo krivice snosi sportsko društvo,jer ne možete navijače da smestite na montažne tribine gde je slaba vidljivost i gde je ugrožena bezbednost pojedinca.
Recimo 80’-ih u Molenbeeku se desilo da je prilikom pokušaja otimanja transparenata pala ograda (da ne napominjem kako je objekat više ličio na kokošinjac nego na stadion).Iznenada našli smo se okruženi policajcima, pa je Pianelli stao ispred nas misleći da ulećemo u teren da bi pravili incidente.

U okviru italijanske lige koja zanimljiva gostovanja bi izdvojili?

Pre nekoliko godina kada smo se borili za Skudeto,otišli smo put Firence u četiri dupke puna autobusa.Kiša je padala kao luda, a mi smo i pored toga išli kroz grad u korteu kao pravi tifozi.Na samoj utakmici cela tribina je navijala svih 90 min. iako smo gubili od domaćina rezultatom 4-1.E sad nevezano za Italiju meni lično je najlepše gostovanje bilo u Nantu kada smo pobedili sa 4-0. Takođe će mi u sećanju ostati i Štutgart,gde smo se i pored poraza super proveli,i čak doneli odluku da namerno pokvarimo autobus samo da bi ostali jedan dan duže.

Koliko su žene prisutne na Curva Maratona?

Pa recimo da ih ima oko 35%, nekad više nekad manje zavisno od utakmice.Ne postoji grad gde žene na tribini imaju baš toliko aktivnu ulogu,međutim one ovde uvek dolaze u velikom broju.

Vaš odnos sa grupama drugih klubova?

Oficijelno prijateljstvo postoji sa Đenovom,Fiorentinom i Laciom (Granata Korps je zasnovala ovo poslednje).U korektnim odnosima smo sa Pizom,Barijem i Milanom..zatim tu dolaze još neke grupe prema kojima ne gajimo ni ljubav, ni mržnju... i na kraju spomenuo bih zaklete neprijatelje : Juventus, Atalanta, Roma, Sampdorija i Inter.

Da li je bilo ljudi u okviru grupe koji su pokušavali da je ispolitizuju ili iskoriste zarad nekakvih skrivenih motiva?

Kolektiv sa izraženom navijačkom svešću poput naše, uvek se trudio da spreči monopolizaciju pojedinaca koji su želeli da vrše politički uticaj, mada je takvih bilo jako malo.Nikada nije moglo da se desi da grupa bude pod uticajem određenog trenda,samo zato što je vođa sledio taj politički trend.Baza se od početka dosledno držala osnovne ideje : opšti interes preovladava nad interesom pojedinca unutar grupe,a sve ideologije koje nisu vezane za fudbal držaće se podalje od ove ideje.

Poslednjih godina dešavale su se neprijatne scene tokom derbija, ali izgleda da se situacija poprilično smirila.Šta je to što je uticalo na promene u ponašanju?

Ranije smo rizikovali zatvor zbog nekih akcija koje je bilo moguće izvesti bez većih problema.
Danas međutim niko ne želi da se upušta u nešto što je rađeno prethodnih godina,s obzirom na to da će vas policija zaustaviti i pre nego što stignete do svojih suparnika.Činjenica da smo skoro pa prihvatili jedni druge zarad viših ciljeva je nešto što niko ne poriče, ali interpretirati baš na ovaj način trenutnu situaciju deluje u najmanju ruku neobično.Naravno,ako se desi incident na derbiju mi ćemo znati kako da odreagujemo ’’ovo ne treba posmatrati sa stanovišta obostrane koristi,niti sa stanovišta pakta o nenapadanju’’.

Možete li da mi kažete nešto o organizacionim detaljima vezanim za sekcije navijačke grupe Ultras Granata?

Ideja mnogih ljudi je bila da osnuju sekciju,ali nakon prvih godina entuzijazma niko više nije znao šta se s nekima od njih dešava,niti su se pojavljivale na stadionu. Što se tiče onih koje su nastavile sa radom (a imaju više filijala), mi smo u svakom slučaju uvek bili voljni da im ekonomski pomognemo kako bi mogle uredno da obavljaju svoje aktivnosti.Sekcije obično izrađuju transparente sa velikim natpisom ’Ultras’,a onda ispod ili pored stavljaju ime regiona ili grada iz koga dolaze.Na taj način one ponosno iskazuju svoje poreklo, jer se po tome sasvim jasno vidi čija su podgrupa.Treba ipak istaći da su najveće sekcije one koje dolaze iz Ligurije i Centralne Italije,za šta je zaslužan momak iz Groseta čije ime je Riccardo Ceccarelli.

Kakvo je vaše mišljenje o intervjuima koji su se ranije pojavljivali u Supertifu?

Želeli bi ovom prilikom da podsetimo članove onih grupa sa kojima smo manje ili više u neprijateljskim odnosima,da bez obzira na sve razlike ima jako puno toga što nas spaja i po čemu smo identični.Nepotrebno je iznositi neke stvari pred novinarima na takvom mestu,jer time samo diskreditujete grupu dajući povod štampi da vas predstave kao idiote iako to niste.Čitajući novine pripadnici grupa bi trebalo da budu zahvalni na objavljenom materijalu,međutim često se dešava da je samo nekoliko redova ispod celoj priči izvrnut kontekst.Mediji bi sigurno bili srećni da smo zaista svi budale ili kriminalci za šta nas smatraju.O nama ultrasima je veoma inspirativno pisati,omalovažavati nas ili suzbijati naše akcije kada je to neophodno.Najlakše je udariti na nas, nego se suočiti sa teškom socijalnom situacijom,jer je vrlo dobro poznato da mi ništa ne radimo iz interesa niti ima bilo koga ko bi nas pokrivao.