Official IRA

Official Irish Republican Army ili Official IRA (neformalno označeni kao ’’Officials’’ odnosno ’’Stickies’’ ) je irska republikanska paramilitarna grupa, čiji je cilj bio da stvore od Irske ’’radničku republiku 32 kantona’’.OIRA je nastala podelom Irske Republikanske Armije decembra 1969 godine,ubrzo nakon početka etno-političkog konflikta u Severnoj Irskoj tzv. ’’The Troubles’’ perioda.Druga grupa koja je nastala podelom IRA -e je Provisional Irish Republican Army (PIRA).Obe grupe su sebe nazivale pravim irskim republikanskim armijama,odbacujući politički legitimitet one druge.Official IRA bila je angažovana u vojnim akcijama protiv Britanske Armije sve do maja 1972 godine.Od tada njena aktivnost se svela na obračune sa Provisional IRA – om i Irish Republican Liberation Army (INLA - om) ,radikalnom grupom formiranom 1974.Kasnijih godina, OIRA – u su optuživali za učešće u organizovanom kriminalu. Official IRA blisko je sarađivala sa Official Sinn Fein partijom,kasnije preimenovanom u Sinn Fein Workers Party,a danas poznatijom kao Radničkom Partijom Irske.

Podela u okviru republikanskog pokreta i približavanje levici

Podela Irske Republikanske Armije, praćena razdorom u okviru Sinn Fein-a, bila je rezultat nezadovoljstva tradicionalno militantnih republikanaca politikom vođenom od strane tadašnjeg rukovodstva. Glavni razlog njihovog protivljenja ogledao se u odluci partije da se prekine sa političkom abstinencijom u Republici Irskoj.Ovo je jedno od ključnih pitanja vezanih za republikansku ideologiju, s obzirom da su tradicionalni republikanci smatrali tadašnju Irsku državu nelegitimnom, tvrdeći da njihova lojalnost postoji samo prema Irskoj Republici proglašenoj 1916 godine, a koju zvanično predstavlja visoki vojni savet IRA -e. Tokom 1960-ih, republikanski pokret pod vođstvom Cathal Goulding-a radikalno je izmenio svoju ideologiju i taktiku nakon neuspeha ’’Granične kampanje’’ IRA-e u periodu od 1956-1962.Na njih je u velikoj meri uticala ideja narodnog fronta, pa su samim tim svoj program približili komunističkoj doktrini.Možda i najveće zasluge za ovu odluku nosi organizacija Komunističke Partije Velike Britanije Irskih izgnanika (Udruženje Connolly).Marksistička analiza sastojala se u proceni da je konflikt u Severnoj Irskoj između katoličke i protestantske radničke klase u svojoj biti ’’buržoasko nacionalistički’’, i da je izazvan od strane vladajuće klase. Cilj tog konflikta ogleda se u smanjenu zarada, jer je radnik okrenut protiv radnika.Republikanci su zaključili da je prvi korak na putu ka stvaranju Irske socijalističke republike 32 kantona ’’demokratizacija’’ Severne Irske (borba protiv diskriminacije katolika), odnosno radikalizacija borbe radničke klase na jugu zemlje.To bi doprinelo razvoju ’’klasne politike’’, koja bi izazvala oštro protivljenje hegemoniji ’’britanskog imperijalizma’’, odnosno odgovarajućim lojalističkim i nacionalističkim ustanovama severno i južno od irske granice.Goulding i njemu bliski ljudi, tvrdili su da bi u kontekstu sektaške podele u Severnoj Irskoj, vojna kampanja protiv britanskog prisustva bila kontra-produktivna, jer bi odložila ujedinjenje radnika oko socijalnih i ekonomskih pitanja. Osećaj da se IRA polako distancira od svojih konvencionalnih republikanskih i nacionalističkih korena i da polako uplovljava u marksističke vode, razbesneo je tradicionalne republikance.Takozvani period ’’Oružane krize’’ samo je potvrdio sumnje kako su neki od članova vlade ’’Fianna Fail’’ snabdevali oružjem i novcem one grupe u Severnoj Irskoj koje nisu levičarske.Sa druge strane radikalni levičari su gledali na severno-irske protestantske unionista kao na ’’Irsku sabraću obmanutu idejom buržoaskog lojalizma, koja bi morala da se angažuje u dijalektičkoj debati’’. Rezultat svega je bio taj da je leva frakcija nerado koristila silu u odbrani katoličkih delova Belfasta koji bi se našli na udaru lojalista – a takvu ulogu je IRA imala još od 1920-ih godina.Budući da su građanski marševi počeli 1968, bilo je mnogo slučajeva uličnog nasilja.Kraljevske Snage Ulstera (policija) u više navrata su prikazivane na televiziji kako jurišaju sa pendrecima, pod čijim naletima su na smrt pretučena tri nenaoružana civila, od kojih jedno dete. Sezonu marševa ’’Narandžastog reda’’ (Orange Order) tokom leta 1969 karakterisalo je obostrano nasilje,koje je kulminiralo u trodnevnoj ’’Bitci za Bogside’’ u gradu Derry.

Avgustovski nemiri 1969

Kritični trenutak dogodio se u avgustu 1969 nakon izbijanja interkomunalnog nasilja u Belfastu i Derry-ju, kada je osam ljudi poginulo (od toga šest katolika),na ulicama zahvaćenim plamenom.Četrnaestog i petnaestog avgusta lojalisti su zapalili nekoliko katoličkih ulica u Belfastu iste godine.IRA je pokušala da pruži otpor,međutim veoma malo oružja im je bilo na raspolaganju u odbrani kvartova.Mnogi bitni članovi IRA-e poput Joe Cahill-a i Billy McKee-a su se razbesneli zbog onoga što su imali prilike da vide,kao i zbog pasivnog držanja rukovodstva u septembru, tako da su javno poručili da neće više izvršavati naređenja Goulding-a i ostalih ljudi iz vrha. Nezadovoljstvo među jedinicima IRA-e nije dobilo pojavne oblike samo u severnim delovima.Na jugu su se takođe Ruairi O’Bradaigh i Sean Mac Stiofan usprotivili predlogu rukovodstva o priznanju Republike Irske i Severne Irske.Izražene političke razlike dovele su do formalne podele na decembarskoj armijskoj konvenciji 1969.Na drugoj konvenciji grupa sastavljena od Sean Mac Stiofana,Daithi O’Conailla,Ruairi O’Bradaigha,Joe Cahilla,Paddy Mulcahya,Leo Martina i Sean Treceya izabrana je za ’Privremeni’ savet IRA-e (Provisional IRA).Jedan od njihovih sledbenika bio je i Seamus Twomey.Podela je uticala na glasanje na prvoj konvenciji, tako što je dvotrećinska većina odlučila da republikanci treba da učestvuju u radu parlamenata Britanije,Irske i Severne Irske ukoliko budu izabrani. Procene u to vreme su govorile da se IRA podelila tačno na pola, na jednoj strani su bili militanti lojalni Cathalu Gouldingu i ’’Official IRA’’-i koja je imala uporište u pojedinim oblastima, dok je ’’Provisional IRA’’ bila jaka u drugim oblastima.Istoričar J.Bowyer Bell, naveo je uz svo uvažavanje prema ’’Provisional IRA’’-i, da je ona imala svoje kvartove u Belfastu,ali da je bila mnogo manje uticajna nego što se tada tvrdilo.Snažna uporišta ’’Official IRA’’-e u Belfastu poput Lower Fallsa i Markets Distrikta, bila su pod komandom Billy McMillena.Ostale OIRA jedinice delovale su u Derry-u, Newry-u,Strabanu,Dublinu, Wicklowu i drugim kvartovima Belfasta.Međutim ’’Provisional IRA’’ (PIRA) ubrzo je postala dominantnija frakcija,zahvaljujući intenzivnoj regrutaciji kao i prebegu pojedinih članova OIRA-e (slučaj jedinice iz Strabana) u njihove redove.

Slična ideološka podela desila se takođe na godišnjoj konferenciji Sinn Fein-a 1970.Tadašnje rukovodstvo usvojilo je predlog o priznavanju parlamenata u Londonu,Dablinu i Stormontu, ali zato nije uspelo da okupi dvotrećinsku većinu neophodnu za izmenu partijskog statuta, koji je bio izričit po pitanju neučestvovanja u podvojenim skupštinama.Poraženo krilo je istupilo formiravši Provisional Sinn Fein.Oni koji su ostali u partiji sa Tomas Mac Giollom, učestvovali su na izborima prvo kao Official Sinn Fein, a zatim pod nazivom Sinn Fein Workers Party ujedinjeni sa Official IRA-om, poznatijom kao marksistička frakcija.Sinn Fein Workers Party zadržala je sedište u ’’Gardiner Ulici’’, čime je dobila legitimitet u očima simpatizera koji su je posmatrali kao sukcesora nekadašnjeg Sinn Feina.Grupa ljudi oko Sean Mac Stiofana i ’’Privremenog Vojnog Saveta’’ bili su poznati među pristalicama kao ’’Provisional IRA’’ , Provisional Sinn Fein Partija ili Sinn Fein Sv. Kevin. Nešto kasnije na izborima u upotrebi je bio samo naziv Sinn Fein. Pripadnici Official IRA-e u javnosti su imali nadimak ’’Stickies’’ jer su prodavali nalepnice ljiljana na komemoracijama ’’Uskršnjeg Ustanka’’; sa druge strane aktivisti Provisional IRA-e bili su poznati kao ‘’Pinnies’’ (pežorativan naziv za pinheads) jer su prodavali značke ljiljana na svojim skupovima.Uglavnom nadimak ‘’Stickies’’ je za prve ostao, dok je ‘’Pinnies’’ za drugu grupaciju nestao u korist nadimka ‘’Provos’’.Sve u svemu nalepnica i značka Uskršnjeg ljiljana IRA-e predstavljali su tradicionalni simbol Uskršenjeg Ustanka, i ujedno simbol razlike u mišljenju ova dva pokreta.

Efekti podele

U početku je dolazilo do zabune među republikancima na terenu, pa se tako Martin McGuinness pridružio Official IRA-i 1970 godine neznajući da je došlo do podele, da bi nešto kasnije pristupio Provisional IRA-i. PIRA je u to vreme pokrenula oružanu kampanju protiv britanskog prisustva u Severnoj Irskoj.Uprkos nevoljnosti Cathala Gouldinga i rukovodstva OIRA-e, njihovi dobrovoljci su neizbežno uvučeni u nasilje. Prvi veliki sukob OIRA-e sa britanskom armijom dogodio se u julu 1970 za vreme policijskog časa, kada je oko 3.000 britanskih vojnika upalo na područje Lower Fallsa, što je dovelo do trodnevnog oružanog sukoba.Official IRA je u tom incidentu izgubila veliku količinu oružja, za šta su njeni borci optužili PIRA-u koja je započela pucnjavu,a onda ostavila OIRA-u da se sama suoči sa Britancima.Odnosi su se pogoršali, tako da je eskalacijom novih incidenata došlo do krvne osvete i međusobnih ubijanja dve frakcije 1970 godine. Primirje je dogovoreno nakon što je OIRA ubila aktivistu PIRA-e, komandanta čete Brigade Belfasta Charlie Hughesa (rođaka poznatog republikanca Brendana Hughesa).

Sovjetski dezerter Vasili Mitrokhin tvrdio je 90-ih da je Gouldingovo rukovodstvo tražilo 1969 godine manju količinu oružja od KGB-a ( oko 70 pušaka, nešto eksploziva i pištolja).Zahtev je odobren tako da je isporuka stigla u Irsku 1972.I pored pomenutih tvrdnji, ne može se sa sigurnošću reći da li je zaista tako i bilo, s obzirom da je OIRA ograničila svoje aktivnosti u odnosu na PIRA-u (svoje akcije okarakterisali su kao ’’sredstvo samoodbrane’’). Takođe ovo krilo republikanske armije nije uspelo de fakto da uspostavilo kontrolu nad katoličkim područjima Belfasta i Derry-ja, iako je zadržalo snažno prisustvo na pojedinim lokacijama : Lawer Falls, Andersonstown, Turf Lodge i Markets u Belfastu. Avgusta 1971, nakon uvođenja internacije bez suđenja, jedinice OIRA-e vodile su nekoliko oružanih borbi protiv britanskih trupa koje su nameravale sa uhapse paramilitarce.Najpoznatija jedinica Official IRA-e u okviru Lawer Fallsa predvođena Joe McCann-om, uspešno je odbijala napade oko 600 britanskih vojnika, nedozvoljavajući im da uđu u kvart. Decembra 1971 godine, OIRA je ubila senatora ’’Ulster Unionist’’ Partije John Barnhill-a ispred njegove kuće u Strabanu, tako da je ovo bio prvi atentat na nekog političara u Irskoj još od napada na ministra pravde Kevina O’Higginsa 1927. Februara 1972 ova organizacija je pokušala da oduzme život i unionističkom političaru Johnu Tayloru.Na obeležavanju ’’Krvave Nedelje’’ jedan od pripadnika OIRA-e ispalio je nekoliko hitaca iz pištolja na britanske trupe, nakon što su britanski vojnici ubili 13 nacionalističkih demonstranata – to je ujedno bio i jedini oružani odgovor republikanaca. Bes katoličke zajednice izazvan usled događaja na ’’Krvavu Nedelju’’, bio je takvog intenziteta da je Official IRA objavila kako će odmah pokrenuti ofanzivne akcije protiv britanskih snaga.

Međutim OIRA je nešto kasnije proglasila primirje iste godine.Odluka je proistekla iz nekoliko oružanih akcija koje su nanele ogromnu političku štetu organizaciji (recimo bombardovanje Aldershot sedišta padobranske brigade kao osveta za događaje na ’’Krvavu Nedelju’’ u kojoj je ubijeno šest civila i jedan katolički sveštenik). Posle atentata na Williama Besta, britanskog vojnika u Derry-u, OIRA je zvanično proglasila prekid vatre. Pored toga pogibija nekoliko značajnih figura u okviru Official IRA-e u borbi sa Britancima, dali su povoda Gouldingovom rukovodstvu da opozove oružanu kampanju, mada je oni nikada nisu zdušno ni podržavali.

Official IRA nakon 1972

Iako se formalno pridržava primirja, Official IRA nastavlja da napada britanske snage i tokom 1973, prilikom kojih gine sedam unionista u ’’osvetničkim odmazdama’’. Pored toga marksističko krilo koristi svoje oružje u borbama sa PIRA-om.Nasilje izbija u nekoliko navrata, naročito u oktobru 1975 kada Provisional IRA ubija 11 članova rivalske frakcije, a tada gine i devetogodišnja devojčica u pokušaju napada na njenog oca.

Godine 1974 radikalni elementi u organizaciji predvođeni Seamus Costellom koji su se protivili prekidu vatre, osnivaju Irish National Liberation Army (INLA). Još jedna podela i međusobni sukob su usledili u prvoj polovini 1975, tokom kojih ginu tri članova INLA-e i pet članova OIRA-e. Među mrtvima se nalaze i poznatiji pripadnici oba pokreta Seamus Costello (INLA) odnosno Billy McMillan (OIRA).U svakom slučaju sredinom 1970-ih pa na dalje, ’’Official Republican Movement’’ se sve više orjentiše na postizanje ciljeva kroz levičarsku parlamentarnu politiku.To naravno nije sprečilo sporadične paramilitarne akcije Official IRA-e koja 8. septembra 1979 prebija na smrt Hugh O’Hallorana u Ballymarphy kvartu Belfasta.Dvojica osumnjičenih za ubistvo predaju se snagama RUC-a (unionistička policija). Njima se se izriče izdržavanje kazne zatvora u Maze-u.Militantno krilo je izgubilo veliki broj ljudi, naročito posle čuvenog ’’Štrajka Glađu’’ 1981. Neki su se pridružili, Provisional IRA-e,drugi INLA-i, ali je dobar deo i odustao od borbe. Od 1981 Sinn Fein Workers Party kasnije preimenovana u Workers Pary of Ireland, beleži značajne uspehe na izborima u Republici Irskoj, dok u Severnoj Irskoj ima mnogo manje pristalica.Tokom 1980-ih u novinskim člancima pojavljuju se informacije da Official IRA i dalje postoji i da je angažovana u kriminalnim aktivnostima. Juna 1982 sukob OIRA-e i INLA-e se ponovo zaoštrava nakon što James Flynn (odgovoran za smrt Seamusa Costella) biva ubijen od strane INLA-e u Dablinu.Decembra 1985 pet ljudi uključujući Mr. Anthony McDonagha, izjašnjava se krivim na otužbe oko poreskih malverzacija u Severnoj Irskoj - Mr. Anthony McDonagh je označen u sudu kao komandant Official IRA-e. Takođe u februaru 1992 britanski ’’Spotlight’’ program naveo je da je Official IRA i dalje aktivna i da je uključena u reketiranja i oružane pljačke. To je nanelo ogromnu sramotu Radničkoj Partiji, čije rukovodstvo je 1992 predložilo amandmane koji će omogućiti da se organizacija očisti od članova Official IRA-e.Predlog je propa s obzirom da nije dobio potrebnu podršku od dve-trećine na konferenciji stranke, a kao rezultat svega predlagači amandmana se odvajaju i osnivaju novu partiju Demokratska Levica. Godine 1995 članovi bivše Official IRA-e sa severa zemlje osnivaju u Newry-ju novoformirani ’’Official Republican Movement’’, sa namerom da nastave socijalističku republikansku politiku koju su zvaničnici partije podržavali 1970.Oni ovog puta zvanično nisu podržali nasilje, a takođe su isticali kako nemaju nikakve veze sa Radničkom Partijom. Ne tako davno, bivši visoki zvaničnik Official IRA Sean Garland, optužen je od strane Sjedinjenih Američkih Dražava da je 2005 pomagao u distribuciji i falsifikovanju dolara koji su štampani u Severnoj Koreji.Optužbe su ove godine odbačene.

Razoružanje

Oktobra 2009 nakon dugog perioda zatišja, Official IRA je započela pregovore oko razoružanja, tako da je već 2010 u Newry-ju ’’Official Republican Movement’’ izdao saopštenje kako je proces okončan. To je potvrdila i Nezavisna Međunarodna Komisija 8. februra 2010 nakon izdatog saopštenja.U isto vreme oružje su položile INLA i lojalistička paramilitarna grupa UDA. Ovaj krupan korak opisan je od strane permijera UK Gordona Browna kao ’’napredak Severne Irske od nasilja ka miru’’.

Broj ljudi koje je ubila Official IRA

Prema podacima University Ulster CAIN projekta, OIRA je odgovorna za 52 ubistva tokom nemira.Dvadest i troje su civili, sedamanestoro policijskih snaga, jedanaestoro rivalske frakcije IRA-e , dok je jedna žrtva pripadnik lojalističkih paramilitaraca.