22/11/2000 (Интервју са Газом Стокером)
Молио бих вас да нам укратко испричате нешто
о историјату бенда и кажете нам ко чини тренутну поставу.
Red London је оформљен децембра 1981 године под утицајем бендова као што су: The
Clash, Chelsea, SLF, Angelic Upstarts, The Ruts, The Jam. У том периоду, па све до 1983 имали смо
закључен уговор са
издавачком кућом Razor Records за коју смо снимили наше прво издање ''Sten guns in Sundarland'' Е.P.,а недуго затим и ''This is
England'' L.P. 1984. Касније
смо остварили сарадњу са многим другим издавачима домаћим и страним, што нам је
омогућило да организујемо турнеје и наступамо у земљама као што су: Немачка,
Пољска, Белгија, Холандија, Француска, Италија, Шпанија уз наравно повремене
свирке по родној Енглеској. Тренутну поставу чине:
Стив Смит
– вокал
Кид
Стокер – гитара
Стив
Строхан – ритам гитара
Газ
Стокер – бас гитара
Крег
Касон – бубњеви
Дискографија:
1983 "Sten Guns in
Sunderland" E.P. (Razor Records)
1984 "This is England" L.P. (Razor Records)
1987 "Pride and Passion" E.P. (Gougnaf Mouvement, French Label)
1989 "The Day they tore the old school down" (Gougnaf )
1989 "Outlaws" L.P. (Negative Records, French Label)
1990 "Tumbling Dice" L.P. (Released Emotions Records)
1991 " A look back in Anger"(Live sessions) L.P. Released Emotion)
1994 "Last Orders Please" L.P./C.D.(Knock-out Records, Germany)
1997 "Days Like These" L.P./C.D. (Knock-out Records)
1997 "Downtown Riot" E.P. (Combat Rock, French Label)
1999 "Once Upon A Generation" L.P./C.D. (Knock-out Records)
2000 "Streetlife…Best of Red London C.D. (Knock -out Records)
1984 "This is England" L.P. (Razor Records)
1987 "Pride and Passion" E.P. (Gougnaf Mouvement, French Label)
1989 "The Day they tore the old school down" (Gougnaf )
1989 "Outlaws" L.P. (Negative Records, French Label)
1990 "Tumbling Dice" L.P. (Released Emotions Records)
1991 " A look back in Anger"(Live sessions) L.P. Released Emotion)
1994 "Last Orders Please" L.P./C.D.(Knock-out Records, Germany)
1997 "Days Like These" L.P./C.D. (Knock-out Records)
1997 "Downtown Riot" E.P. (Combat Rock, French Label)
1999 "Once Upon A Generation" L.P./C.D. (Knock-out Records)
2000 "Streetlife…Best of Red London C.D. (Knock -out Records)
Постоји наравно ту још реиздања и LP
компилација.
Реците нам какве су
реакције биле приликом гостовања у иностранству и колико се публика разликује
од овдашње у Великој Британији?
У Енглеској свирамо с времена на време. Волели
би смо чешће то да радимо, али панк и Ои! сцена је овде одавно замрла, тако да
ако нисте један од оних условно речено
великих бендова, нећете имати баш неки континуитет у наступима.
Тренутно
постоји само фестивал ''Holidays in the sun'' који колико толико одржава
интересовање код публике. Red London је уврштен на листу бендова који ће свирати следеће године, јако
смо срећни због тога, међутим гледано у глобалу већина наших концерата је
везана за Немачку, Италију итд.. Андерграунд сцена је тамо много јача и доста
смо цењени. Заиста се осећамо сјајно када гостујемо: добијмо неограничене
количине пива, пристојан смештај у хотелу или у нечијем стану и оно што је
најважније никада нас нико није покрао. Реакције су скроз супер.Управо смо се
вратили са турнеје по Италији, где смо цео дан пили пиво пре наступа који је
био закозан око 2.часа. Касније смо се опет проводили уз обиље алкохола,
испавали се до подне и све то поновили! Можете ли да замислите такав пријем у
Енглеској?
Ако би сте се одлучили да посетите свирку
неког бенда, било да се ради о неком старом саставу или тренутно актуелном,који
би то бенд био?
Једном
сам био на концерту Slade-а
1984 године, али бих волео да осетим атмосферу са њихових наступа која је
владала раније. Били су заиста велики и јебено моћан састав који је имао снагу
да вас просто одува. Када је реч о бендовима чије наступе никада нисам посетио,
а воле бих, то је свакако The Faces. Заиста добри момци. Што се панка тиче, нимало се ту
не разликујем од других. Волео бих да сам могао да одем на свирку Sex
Pistolsа у том
почетном периоду њихове
каријере.
Која је најбоља реченица коју сте икада чули,
а да је успела да заврши као стих неке песме?
"Yeah, we won the beer drinking war
The rest surrended after J F K
Eight hours in a flying bar
We touched down the Red Alert drinking way"
The rest surrended after J F K
Eight hours in a flying bar
We touched down the Red Alert drinking way"
То је део моје омиљене песмe Red
Alerta ''Long night in long Island'', за коју је текст написао Стив
Смит о једној незаборавној ноћи на турнеји по САД, на којој сам и сам
учествовао. Речи целе песме најбоље описују дух који је владао те вечери. Када
је реч о стиховима песама где се може
чути нешто паметно, ту је Attila the Stockbroker непревазиђен.
Опишите у две речи
панк Ои! сцену на почетку 21.века.
У паду
је, али није тотално ишчезла. И даље панк пиша по мејнстриму.
Да ли политика и музика иду заједно?
У већини
случајева уколико је политика екстремна не. Међутим уколико вам се коментари о
социјалним питањима провуку кроз текст, нема у томе ничег лошег. Није то нешто
што се тек сада појавило. Политика је у панку присутна годинама. Треба само да
преслушате албуме Боб Дилана и схватићете колико су политика и музика
испреплетени и какав ефекат имају на јавно мњење и публику уопште. Ми смо
рецимо направили свирку за рударе (многи од њих су наши пријатељи), која нам је
послужила да сакупимо новац како би помогли организацију штрајка 1984. И шта,
сад ће неко да нам каже како је то било погрешно? Е па ако је тако, онда тај
који то изјави може слободно да одјебе. Ја лично имам велико поштовање према
бендовима као што су : Angelic Upstarts, Redskins, Attila the Stockbroker, The
Clash..итд јер су у свакој прилици кад год су могли, учествовали на
анти-расистичким догађајима не седећи скрштених руку. Све док нема претенциозну
ноту у себи, радије ћу слушати музику која има оштар социјални коментар, него
неки панк у коме се говори како нема наде и оплакује жалосна судбина или рецимо
нека хипи срања.
Да ли и даље посећујете свирке панк и Ои!
бендова који наступају у вашем крају? Који је последњи бенд који сте слушали и
да ли вреди помена неки од њих?
У
последње време нема толико познатих бендова у Сандерленду. Али без обзира на то
волим повремено да одем на свирке, и послењи који ми је запао за око био је
локални Loudmouth. Клинци су, имају неких 17 год, али су невероватно добри за
свој узраст. Уколико успеју да се одрже још
коју годину, моћи ће да ураде нешто велико на сцени сасвим сигурно.
Планови, свирке, издања за наредни период
2000/2001
Као што сам
већ рекао наступаћемона наредном ''Holidays in the sun'' фестивалу, а биће и
још неких турнеја вероватно. Скоро смо издали један од бољих албума Red Londona за Knockout Records под радним насловом ''Streetlife''. Такођеје би требала да изађе и
компилација наших нумера снимљених уживо у Лајпцигу. Квалитет звука је феноменалан, тако да се
надамо да ће званично изаћи следеће године.
Неки коментар за
крај?
Баците поглед на наш вебсајт www.redlondon.org.uk и
уколико имате шансу да чујете Red London уживо, дођите и попите неко пиће са
момцима. Немојте да пропустите прилику за тако нешто!
Нема коментара:
Постави коментар