Никада нисам био присталица етикетирања навијача фудбалских клубова у политичком смислу на екстремно леве и десне, умерене социјалисте и националисте, аполитичне хулигане и сл.Па ипак,иако је свака генерализација погрешна, рећи за навијаче неког клуба да су склони одређеним идеолошким тенденцијама је сасвим нешто друго,а може се и оправдати,имајући у виду да ту постоји одсуство искључивости под коју не потпада цела трибина.Или да будем прецизнији, међу навијачима нас има разних поготово ако је трибина велика и ако окупља масу људи.То што ће нпр. 99% стадиона вређати противничке фудбалере на националној или расној основи, не значи да ће и онај 1% подпасти под утицај идиотарија окупљене масе.Клуб је најбитнији и због њега и долазимо на стадион, надам се да се слажете.
Припремајући
се да напишем чланак о тифозима Јувентуса, вагао сам да ли би било у реду да на
фанзин блогу индиректно промовишем клуб за који махом навијају богати
италијански индустријалци, капиталистичка елита, радикални фашисти млађе
генерације, као и онај већински, традиционалистички настројени део апениског
полуострва, јер Јувентус је управо такав, клуб са највише присталица међу
Италијанима.Оно што је мене лично заинтригирало, и због чега сам се одлучио на
такав корак је становиште из самог увода изнад, а то је да је чак и овакав
Јувентус,симбол конзевативне Италије у идеолошко-политичком и социо-економском
погледу, имао (има и данас али у нешто мањем броју) одређени број марксистичких
присталица окупљених у организоване групе. Једна од њих је и ''Autonomia Bianconera'' прва
организована ултра група јувентина, која је заједно са ''Venceremos'' –има и
добрим делом чувених ''Fighters''-а била инспирисана анти- ауторитарном, левичарском
политичком идејом аутономизма, актуелном у Италији средином 60-их година.Идеја
аутономизма имала је своје корене у тенденцијама радничког комунизма, да би
касније на њега извршиле снажан утицај анархистичка и ситуационистичка доктрина
70-их година.
Но, да не
би дубље залазили у елаборацију појединих политичких стремљења омладине тог
периода (ко је заинтересован озбиљније ће се позабавити тиме кроз разну
литературу), фокусираћемо се на саме навијаче црно-белих, код којих је јасно
уочљиво што се може видети и из документарца, да сви до једног имају
карактеристичан покрет руке –испружена три прста - својствен аутономистима.На
жалост ''Autonomia Bianconera'' и ''Venceremos'' више
не постоје, а ''Fighters''-и који данас стоје иза транспарента ''Tradizione'' су се окренули ка радикалној
десници. Према информацијама којима расположем, данас на јужној трибини
стадиона Јувентус постоје још само међу припадницима група ''Nucleo
Bianconero'' и ''Bravi Ragazzi'' ултраси који се декларишу ако антифашисти и
левичари. Истина, стање није ни издалека као 70-их и 80-их, мада момке треба
похвалити на истрајности у таквом окружењу.
Нема коментара:
Постави коментар