Јако поучан чланак другова из НКПЈ-а са освртом на 'Тачеризам'.Вреди прочитати и понешто од тога примити к знању:
08. априла се навршило тачно 7 година од смрти Маргарет Тачер, а ове године се навршава и 30 откако је с власти сишла дугогодишња премијерка Велике Британије (1979-1990) чија је владавина у смрт, очај, беду и несрећу бацила милионе Британаца и људи широм света.
На међународном плану памтићемо Маргарет Тачер као верну сарадницу америчког империјализма посебно за време администрације Роналда Регана, с којим је чинила злокобну камарилу заслужну за бројне злочине широм планете, пре свега за неолибералну економску и политичку доктрину која је докусурила многе економије и завила у беду милионе ако не и милијарде људи широм света, а чије штетне последице човечанство и данас проживљава. Тачер је заједно с Реганом била на челу разорних интервенција ради повећања и проширења профита приватног капитала и целокупног система глобалне акумулације капитала у рукама шачице крупних капиталиста. Током 80-тих је дошло до потпуне консолидације деструктивне неолибералне глобализације наметањем насилног прилагођавања тој политици земља у развоју и присилним отварањем њихових економија, необузданим упадима високо мобилног корпоративног капитала, који је ојадио многе земље и суштински утицао на живот и смрт милиона, најочигледније у Африци и Латинској Америци. Зато ће злокобно лице Маргарет Тачер заувек бити прва асоцијација на слике голишавих изгладнелих малишана Африке или уплаканих безнадежних мајки чија су деца заувек нестала у репресалијама фашистичких хунти у Латинској Америци.
Памтићемо је по тесној сарадњи с фашистичком хунтом Пиночеа у Чилеу, кога је сматрала за искреног пријатеља, те га је помагала и бранила до самог краја његовог суморног живота који је у црно завио милионе Чилеанаца спровевши под патронатом ЦИА и Тачерке један од најмонструознијих геноцида у XX веку.
Памтићемо Маргарет Тачер по пријатељским везама са апартхејд режимом у Јужној Африци, и по томе што је Нелсона Менделу који је провео утамничен 27 година називала терористом.
Памтићемо је по империјалистичкој војној интервенцији против Аргентине, када је Уједињено краљевство илегално окупирало Малвине 1982. године, острва која се и данас налазе под окупацијом Велике Британије.
Маргарет Тачер ће бити упамћена и по арогантном и тиранском односу према борби народа Ирске за праведно самоопредељење и уједињење целог острва, по бесправном и без доказа утамничењу бројних Ирских родољуба оптужених за тероризам, међу којима се посебно истиче десет невиних жртава – мартира предвођених младим Бобијем Сандсом који су преминули од последица штрајка глађу 1981.
Иако је већ сишла с власти када се догодио братоубилачки рат и распад Југославије, она је чврсто заузела доминантну империјалистичку позицију у прилог растурању Југославије, пребацујући сву кривицу на Српски народ и потпуно негирајући интересе империјалиста извана и национал-шовинистичких и сецесионистичких тежњи појединаца из редова других народа у Југославији. Тако је својевремено изјавила: „рат у Југославији није грађански рат, то је рат комунистичке Србије против демократских држава Хрватске и Словеније“, као и „зашто Туђману замерају да је националиста, па и ја сам британска националисткиња“.
На унутрашњем плану она је учинила много тога да стекне статус до дана данашњег најомраженијег премијера Велике Британије.
Кренимо редом: за време Маргарет Тачер приватизовано је више од 2/3 Британске индустрије и сектора јавних услуга, приликом чега је вођено рачуна искључиво о интересу капитала, док је народ овим бездушним мерама остајао на улици. Приватизовано је све што се могло приватизовати, што је чак угрозило и националну безбедност. Примери за то су бројне железничке несреће са катастрофалним смртним исходима, као резултат опште саобраћајне анархије која је завладала јер је приватни капитал наравно водио рачуна само о профиту, занемарујући елементарну саобраћајну безбедност и прописе.
Отпор њеним мерама је био драматичан, снажан и масован. Зато је Тачер покренула политику тзв. „борбе против унутрашњег непријатеља“ где су на удару били пре свега синдикати. Како је њена политика потпуно уништила рударску индустрију на северу Енглеске, где су људи остајали на улици преко ноћи и где су читаве заједнице биле потпуно економски, социјално и материјално девастиране, ту је отпор био и најјачи. Њена влада није презала од употребе силе, паравојних одреда и милиције која се брутално сукобљавала са демонстрантима.
За кратко време више од 2 милиона радника у производњи изгубило је посао, цифра је досегла и 18% незапослених што је у кратком року била драконска мера с страшним социјалним последицама. У исто време стопа пдв-а је порасла са 8 на 15% што је допринело расту цена, дерегулисани финансијски капитал, пре свега банкарски сектор је дизао бесомучно каматне стопе, те су се многи људи нашли преко ноћи у дужничком ропству. Дошло је до резања буџета и потпуног слома социјале и јавног сектора, праћено пореским олакшицама за богате и додатним наметима за сиромашне за бројне социјалне услуге, попут здравства, јер је прешло у приватно власништво. Ишло се дотле да је влада Маргарет Тачер ударила и на права деце у Британији, загарантовано млеко за ученике више није било доступно.
Иако прва и за сада једина жена премијерка Британије, Тачерка је отворено износила свој антифеминистички презир, снажно је уздрмала права жена, посебно права самохраних мајки, које су демонизоване као „себичњакиње које желе да живе на туђ рачун“, и које су биле осуђене као „лоше мајке“ чак и на смањене државне накнаде за децу.
Маргарет Тачер је такође износила изразито подмукао облик расизма, који је потврђен њеним злогласним говорима-упозорењима народу Британије да је имиграција из Комонвелта „преплавила домовину“. Истовремено је присвојила реторику фашистичке крајње деснице и легитимисала њено насиље и јачање, као и репресивне расистичке акције полиције, поглавито против црначких заједница у Британији.
Листа негативних асоцијација и резултата њене политике овде је далеко од финалне. Маргарет Тачер заузима посебно место у светској историји, слободно можемо сматрати централно на њеном сметлишту. Међутим далеко је од тога да се борба с „тачеризмом“ завршила, тј. она никада није ни престајала. Тачеркин утицај на Британију и свет не представља само наслеђе једне завршене ере, то је много више по свим карактеристикама класни рат који је у току и који је итекако жив.
Секретаријат НКПЈ,
Београд,
10. 04. 2020.
Нема коментара:
Постави коментар