Извор: http://offside-mag.com/archives/2054
Вероватно су многи који прате руску сцену упознати, мада то и није нека тајна, да се у једном периоду у граду Иркутску појавила група ''Star Hools'', екипа табаџија, која је отворено изражавала своје антифашистичке ставове. Била је то 2008 година, наше појављивање је одјекнуло попут бомбе, јер у то време међу руским групама практично и није било навијача који су се отворено позиционирали као антифашисти. Да будем искрен, ни данас није ништа боља ситуација. Наравно, ово је довело до праве лавине хистеричног лудила, псовки и мржње десничарских пичкетина преко интернета упућених хулиганима Звезде Иркутск. Многи од наших непријатеља, опет наравно преко интернета, урлали су како смо ми екипа која не иде на гостовања већ изводи акције само у свом граду, обећавајући нам при том да ће нас исећи ножевима где год да се појавимо.У складу са тим, гледали смо да чим нам се прва прилика укаже одемо до Москве, што смо наравно и учинили. Почетком септембра 2008 била је заказана утакмица ''ФК Звезде'' и ''ФК Торпеда'' на стадиону Лужњики. Од Иркутска до Москве нема мање од 5000 километара, стога смо кренули са свега три комбија, договоривши се при том са друговима из престонице да нам се и они придруже са једном заставом.
На дан меча срели смо Московљане у самом центру града, а затим смо заједно отишли у ''Винарију''. Укупно је било око 60 људи, један део RASH скинса и нешто мање SHARP-оваца. Већина је имала менталну битку са самим собом, ипак нисте у свом граду, непријатељско је окружење, а и мора се признати да је мало неуобичајено да Москвом шета банда антифашиста. Не догађа се то баш сваки дан. Како смо изашли из метроа, формирали смо колону и упутили се ка стадиону у намери да купимо карте. Испред нас је сачекала полиција где је извршен детаљан претрес. Неколико другара је покушало да прокријумчари бакље, нажалост безуспешно, а уз то су нам пандурска ђубрад запленила и пар транспарената. Остао је само један малих димензија на коме је писало : НЕ РАСИЗМУ! САМО ФУДБАЛ! са тројанским шлемом на коме је стајало име клуба ''Звезда''. Коначно смо ушли у сектор за госте где нас је сачекао још један кордон. Требало је видети те тупаве фаце како зуре у наше хируршке маске стављене преко лица. Покушали су да нас испровоцирају, али им није успело. Пандурски глупандери су помислили да падамо на те форе.
Одмах је окачен транспарент на ограду и тада су кренула скандирања клубу као и анти-фашистичке пароле. Са наше трибине подршка није престајала током свих 90-мин. што је јако похвално ако се има у виду да није било много људи: ''Вали, дави, уничтожай врага! Ты – чемпион, иркутская “Звезда”!, “ Come on, come on! — Antifa hooligans!”, “Алерта! Алерта! Антифашиста!”..и слично. Без обзира што смо одрали гласне жице Звезда је убедљиво изгубила 3-0 од Торпеда.Изгледа да дефинитивно играмо боље код куће.
По завршетку утакмице пандури блокирају излаз не давши нам да изађемо ван стадиона. Пола сата касније саопштено нам је да можемо да напустимо Лужњики, али уз пратњу полиције под пуном опремом за разбијање демонстрација. Чим смо напустили објекат уочили смо једног од Торпедових ''аријеваца'' који је пришао кордону и кренуо да урла са безбедне дистанце. Знајући да га покрива полиција, задржао се кратко, почевши да бежи чим је неко од момака кренуо ка њему . Поново смо формирали колону, пошто су нас пандури оставили поред најближе станице метроа. Било је поприлично досадно док смо чекали превоз. Седели смо на клупи, зезали се и оно што је најчудније, иако смо очекивали да ће нас Торпедовци сачекати иза ћошка, није било буквално никог. Тотално празна станица – без извиђача, екипе спремне са тучу, само становници Москве који су пролазили испред и иза нас у журби својим послом. Московски антифашисти из наше екипе, предложили су нам да останемо на журци, с обзиром да се ништа занимљиво није десило у граду. Прихватили смо позив, остали пар дана након журке која је такође прошла без проблема, и на крају се запутили назад у Иркутск. Лепо је било у Москви али нас је чекао дуг пут кућама.Е да...умало да заборавим. Сазнали смо у навијачким круговима да је тога дана група навијача Торпеда у ствари планирала да нас нападне. Рачунали су да нас неће доћи ни 30 и да ће то бити махом симпатизери . С обзиром ко је чинио нашу екипу одустали су од те намере.
Нема коментара:
Постави коментар