петак, 21. фебруар 2014.

Интервју са представником ''Bolt Throwers Firm''



У најновијем броју часописа ''Kind Fists'' одлучили смо да објавимо интервју са лидером ''Bolt Throwers Firm'', хулиганском групом друголигашког фудбалског клуба Мосенерго. Са сигурношћу се може рећи да је ФК Мосенерго тренутно један од најпопуларнијих московских тимова у свом рангу (што је заправо трећа лига, изнад које су Премијер и Прва руска) и да га редовно прати 40 људи на гостујућем терену, док је на домаћим утакмицама тај број далеко већи. Разлог за такву нашу одлуку лежи у чињеници што се BTF јавно декларисала међу руским фудбалским навијачима као анти-фашистичка. Ипак треба напоменути да ФК Мосенерго не прате само антифашисти. BTF нема директне везе са секцијом руских RASH скинхеда, али смо у јако добрим односима. Надамо се да ћете уживати у разговору, јер ова група може да вам буде одличан пример који би многи навијачи требало да следе.

Kind Fists: Можете ли да нам кажете нешто више о томе како је настала Bolt Throwers Firm?


BTF: Bolt Throwers Firm се појавила пре неких две године као као хардкор навијачко језгро ФК Мосенерга, јер је старија генерација са трибине постала веома пасивна, заинтересована више за пијанчење него за фудбал. Прошле сезоне неколико људи из BTF-a пришло је антифашистичком милитантном покрету и тада је донета одлука да би цела група требало да прихвати такав став на трибини. Како је време пролазило, почели смо да окупљамо навијаче спремне да стану иза својих уверења. Једноставно, никога ни на шта нисмо приморавали, рекли смо отворено људима да ако желе да приступе групи, нека то ураде по својој савести. Наш активизам није ограничен само на фудбал, имамо неки вид сарадње са SHARP-oм (Скинхеди Против Расних Предрасуда) , RASH-ом (Црвени и Анархо Скинхеди) и осталим појединцима који су иницијатори позитивних ствари у нашем друштву. Већ смо учинили нашу групу познатом широм Русије – прилазе нам нови чланови привучени гласинама како смо јединствена антифашистичка фудбалска бригада. То нас заиста чини срећним! 


Туча која се догодила у Владимиру септембра ове године имала је велики одјек међу навијачима у другој лиги. Мосенерго је гостовао локалном Торпеду, утакмица је протицала у потпуном миру, а онда је уследио сукоб са фашистичком фракцијом нашег клуба. Укратко речено, јебали смо им матер на сред трибине. Захваљујући ''Bolt Throwers Firm''-у, ФК Мосенерго је већ изградио репутацију ''антифа клуба'' по угледу на немачки Ст. Паули и остала спортска друштва.

Тренутно BTF чини пар десетина особа. Сигурно да је наше бројачано стање јако мало ако га упоредимо са групама из Премијер Лиге. Многи ће чак рећи да са таквом снагом у људству нећемо моћи да постигнемо ништа значајније, међутим ми тако не мислимо. 



Kind Fists: Ви лично сте дуго година пружали подршку једном познатом премијер-лигашком клубу. Одакле се појавило интересовање за праћење Друге лиге?

BTF:Ако говоримо о томе зашто Друга лига и зашто Мосенерго, важна је чињеница та да ја живим у кварту одакле је ФК Мосенерго. Иначе велики бр. фанова клуба је из рејона Текстишчака, близу самог стадиона. Сваки скинхед у крају носи извесну дозу ''локал патриотизма'' па је такав случај и самном. Није исти осећај када путујете из нпр. Медведеткова ка Лужњикију да би бодрили омиљени тим.
Још један од разлога је и тај што је доста играча ФК Мосенерга кавказког порекла, дакле имамо имигранте у клубу. Нема бољег осећаја него кад навијаш за клуб пун имиграната само да би нервирао фашисте! Е сад ако говоримо о чисто хулиганским разлозима, све више људи који прате премијер лигашке клубове се окреће друголигашима, јер је полицијска репресија постала стравична. Председници популарних клубова такође воде неправедну политку према обичним фановима, подижу цене карата, па вас ја сад питам дал је реално за некога ко рецимо студира, да издваја по пет евра за улазницу?! 



 Kind Fists: Хајде мало да причамо о фашизму међу руским хулиганима данас?

BTF: Тренутно је степен фашизације међу руским хулиганима веома висок, од 10 навијача 9 је радикално десног опредељења. Мислим да је разлог помодарство. Наиме средином деведесетих, фудбалски хулиганизам је доживео процват услед колапса СССР-а и лошег стања у друштву, па сте тако имали ситуацију да је утакмице Спартака код куће пратило свега пар хиљада људи, а на гостовања типа у Самару је путовало не више од 40-50. У тим кризним временима, прва екипа навијача са трибине код Спартака, Динама, ЦСКА уско је била повезана са фашистичким организацијама, тако да су и келтски крстови, свастике и остала срања били уобичајена ствар. Још један битан фактор пробоја фашизма на трибине је и тај што су људи били слабо информисани о хулиганизму на Западу. Јер на крају крајева, и међу навијачима Челзија и Лација, које десничари сматрају ''њиховим'', нема толико радикалних десничара, ако изузмемо тврдокорна језгра група. Имате рецимо пример да је панк бенд ''Brigada Flores Magon'' на издању свог албума за ''Insurgence Records'' посебну захвалницу послао навијачима Милана ''Fossa Dei Leoni''. Толико о томе...Али морам и то да кажем да како године пролазе, сутуација у Русији се поправља. Скоро сви клубови у већој или мањој мери имају организоване групе, навијаче или обичне симпатизере који се противе присутву фашиста на трибинама. Веровали или не то је тако, иако многи још нису у позицији да отворено покажу своје неслагање. 



Kind Fists: Да ли је BTF активна што се пропаганде тиче?

Мислим да не постоји нека посебна потреба за тим. Заправо доста тога већ пропагирамо кроз штампана издања, фанзине итд...е сад постоји конкретна идеја да се отвори један веб сајт посвећен фудбалским навијачима против фашизма. То неће бити сајт BTF-a односно ФК Мосенерга, већ сајт посвећен фудбалским навијачима генерално било да су то навијачи Спартака, ЦСКА, Локомотиве...итд.

Kind Fists: Нека порука читаоцима за крај?

BTF: Свима онима који не воле фудбал бих поручио - треба да им буде јасно да је фудбал поље широких могућности на коме могу да реализују многе позитивне идеје. Што се тиче оних који воле овај спорт, њима бих поручио да покушају да се боре против фашизма на својој трибини. Почетак неће бити лак, али не треба да одустају. Главна ствар је имати јасно зацртан циљ, учинити себе познатим и ствари ће ићи много лакше.

Нема коментара:

Постави коментар