The Burial

The Burial је био Оi! бенд који је укључивао SKA,Northern soul и фолк утицаје у своју музику.Оформљен 1981 године у Јоркширу,Енглеској овај састав је издао свега један албум ''Day in the town'' 1988,али је истовремено сарађивао и са анархистичким поетом из Бредфорда Ником Токжеком на различитим пројектима под именом ''Britananarchists''.Нажалост,The Burial се убрзо и распада 1988 године.

Прва два снимка бенда ''The Burial'', ''Backstreet child'' и ''I just cant forget'' појавила су се на компилацији Oi! The Demos ('80-'83), чији издавач их је описао као прототип скакор жанра.Имали су три нумере на компилацији Oi! of Sex / две као The Burial (Old mans poison и Friday night) и једну као Britananarchists (Stiff with a Quiff).Нешто касније њихова песма ''Sheila'' појављује се на листи ''The sound of Oi!'' а затим и песма ''Holding on'' на ''Oi! Glorious Oi!''.

У књизи Дух '69:Скинхед Библија,њихов звук је означен као прави правцати коктел панка и соула.У свом чланку ''Истина о Oi! музици'' Гери Бушел је написао да су момци из бенда The Burial имали предсказање у ком правцу ће се кретати Oi!  и 2 Tone,још тада мешајући SKA звук са сировим панком на својим наступима.Колико је Гери Бушел био фасциниран оним што су радили,могло се чути у песми Бушеловог бенда ''The Gonads''  - Joys of Oi! која је имала стих да је ''The Burial број један''.Магазин ID описао је момке из Јоркшира као ''први скинхед бенд који је икада свирао SKA музику''. И нису много погрешили,јер The Burial  је стекао такву популарност својом оригиналношћу да је чак и чувени фанзин традиционалних скинхеда ''Hard as Nails'' редовно објављивао репортаже о њима.Тако их је у свом четвртом издању између осталог назвао и новим надама Street Punka.

Поглед на политику

Ерик Барни Барнс одлучујуће је утицао на The Burial по питању левичарског опредељења.Он је важио за активног члана троцкистичке организације ''Милитантна тенеденција'', пружајући снажну подршку Националном Синдикату Рудара током њихових вишегодишњих штрајкова,као што је сарађивао и са револуционарном социјалистичком групацијом ''Црвена акција''.Управо за часопис Црвене акције гитариста бенда Крис је дао интервју рекавши том приликом ''да то што има кратку косу не значи да је нациста,мада себе никада није смaтрао ни за комунисту''.

У магазину ID Барнс наводи следеће: ''Потичем из једног малог места крај Мидлзброа где се налази рудник челика,тако да је цела моја породица везана за раднички синдикат.Такође многи људи из мог окружења су оригинални скинхеди и за нас бити скинхед значи припадати радничкој класи,док је идеологија фашизма у потпуној супротности свему томе.Снажно утемељење у оквирима радничке класе омогућило је нама скинсима са севера Енглеске да боље сагледамо шта представља Национални Фронт према коме осећамо одвратност,док скинхеди из Лондона никада нису имали такво искуство какво ми имамо''.

Уредник ID магазина је написао како је The Burial настао пре неких шест година појавивши се одприлике у исто време када и бенд ''Redskins''.Међутим док су се други бендови повлачили у студентске кругове ,не желећи да имају проблеме због нациста који су им упадали на свирке,The Burial је постао препознатљив по томе што су нацисти на њиховим свиркама пребијани.Пол Мек Гин члан ''Glasgow Spy Kids''-a је једном приликом рекао како је The Burial један од ретких који је устао и отворено рекао оно што је већина људи осећала.У књизи Дух '69: Скинхед Библија налази се цитат певача Мика Хала са концерта у Стоктону 1985,на коме се обратио публици овим  речима: ''Свакодневно можете да прочитате у новинама како су сви скинхеди дебеле фашистичке силеџије.Ево ја нисам дебели фашистички силеџија! Види ли неко у сали дебеле фашистичке силеџије?!''.То је био бенд The Burial,баш онакав каквим су га описале универзитетске новине са Оксфорда - непоколебљив,милитантан и антифашистички!

Чланови:

Мајкл Мик Хал - вокал
Крис Вестон - прва гитара
Ерик Барни Барнс - ритам гитара
Ешли Бел - бас гитара
Чарли Симор - бубњеви