Солунски борац Живојин Лазић ставља цвеће и јабуку из његове баште на гроб маршала Тита у Кући цвећа (1981).
Живојин Лазић (1893-1986),из Санковића код Мионице,најпознатије је лице солунског борца и икона сељачке Србије.Симбол нашег добродушног и оштроумног сељака.
У 88.години је пожелео да обиђе гроб маршала Тита, ''јунака над јунацима'',како је за њега говорио.Кренуо је пешке из свог села удаљеног 90 километара од Београда на поклоњење покојном маршалу,са којим је имао сусрет 1977. и под чијом командом су се борили његови синови.
Истрајао је у пешачењу иако је био на прагу десете деценије живота.
Живојин Лазић је био митраљезац 17. пука Дринске дивизије.Прошао је крвави пут и пакао преко Албаније у зиму 1915-1916,борио се на Солунском фронту.Демобилисан је 1920. након шест година ношења униформе.
Као 81-годишњак,1974. се запутио пешке на Кајмакчалан да ода пошту својим ратним друговима - хиљадама српских младића,који су 1916. пали у борбама за тај врх.Путовао је 23. дана искључиво пешке.
Кратак документарни филм о Живојину Лазићу погледајте овде.
Чланак и видео преузети са странице princip.info
Нема коментара:
Постави коментар