Совјетски ратни меморијал је ратно спомен обележје и војно гробље у берлинском парку Трептовер.Изграђен је према пројекту совјетског архитекте Јакова Белопољског у знак сећања на 7.000 војника Црвене армије који су пали у бици за Берлин у периоду април-мај 1945.Отворен је четири године након завршетка Другог светског рата у Европи 8.маја 1949.Спомен облежје служило је као централни ратни меморијал бивше Источне Немачке.
Споменик представља један од три совјетска меморијала подигнута у Берлину након завршетка рата.Друга два спомен обележја су 'Tiergarten memorial',изграђен 1945 године у округу Тиергартен,који је касније постао део Западног Берлина и 'Schouholzer Heide Memorial' у Панков дистрикту.
Заједно са меморијалом у Магнитогорску и скулптуром 'Мајка Отаџбина зове',споменик представља својеврстан део триптиха.
Историја
По завршетку Другог светског рата,у граду Берлину кренуло се са градњом три совјетска ратна меморијала у знак сећања на погинуле војнике,њих 80.000,који су дали свој живот током његовог ослобађања.Што се тиче њихове намене,план је био да то не буду само спомен обележја као таква, већ и гробља за упокојене борце.
Врло брзо расписан је конкурс за дизајн парка.Поднете су 33 пријаве конкурсној комисији,међу којима се посебно истакло заједничко решење архитекте Јакова Белопољског,скулптора Јевјенија Вучетића,сликара Александра А.Горпенка и инжењера Сара С.Валеријуса.Скулптуре,рељефи и посуде за пламен пречника 2,5м изливени су у Лаузхамер ливници 'Kunstgieserei' 1948 године.Спомен обележје је изграђено у парку Трептовер,на земљишту које је претходно заузимао спортски терен 1949 године.Говорило се да су остаци канцеларије Рајха коришћени током конструкције меморијала,међутим та прича нема никакво утемељење.
Негде у време пада Берлинског зида,непознате особе су вандализовале делове споменика исписујући анти-совјетске графите.Спартакитичка партија је тврдила како су вандали десничарски екстремисти,те је организовала демонстрације 3.јанура 1990. пред 250.000 грађана DDR-a,које је партија PDS подржала.Током демонстрација приметно је било да је новооснована партија остала верна комунистичким коренима својих оснивача,покушавајући да на тај начин стекне што већи политички утицај.Међународни комунистички савез обратио се окупљенима истичући да "по први пут у 60 година троцкисти држе говор пред масама у радничкој држави".Слушаоци радио и гледаоци на ТВ-у,могли су да чују два супротстављена програма: стаљинистички (SED) и троцкистички (ICL-а).Председавајући PDS-a Грегор Гизи искористио је тренутак да се позове на "заштиту устава" DDR-a,поставивши питање да ли би Одељење за националну безбедност (Штази) требало реорганизовати или потпуно укинути.Историчар Штефан Веле изразио је сумњу да су можда чак и официри "Штазија" стајали иза вандализма плашећи се губитка посла.
Као део споразума 'Два плус четири' Немачка се сагласила са предлогом преузимања одговорности одржавања и поправке свих ратних меморијала у земљи,укључујући совјетско спомен обележје у Парку Трептовер.Међутим предвиђено је и да Немачка мора да се консултује са Руском Федерацијом пре него што предузме било какве промене на спомен обележју.
Од 1995 године,на спомен обележју се сваког 9.маја одржава скуп,који организује између осталих "Антифашистичка коалиција Трептов".Мото овог догађаја је "Дан слободе", сличан Дану Победе,руском празнику посвећеном коначној предаји немачких војних снага на крају Другог светског рата.
Пројекат
У фокусу самог пројекта је споменик вајара Јевгенија Вучетића: статуа совјетског војника висока 12м са мачем,који држи дете у наручју и стоји ногом изнад сломљеног кукастог крста.Према речима маршала СССР-а Василија Чујкова,статуа је посвећена нареднику Николају Масалову (1921-2001) који је током последњег јуриша на центар Берлина ризиковао живот под јаком непријатељском митраљеском ватром,како би спасао трогодишњу немачку девојчицу чија је мајка очигледно нестала у рушевинама.
Изнад споменика се налази централни део оивичен са 16 камених саркофага,који симболизују сваку од тадашњих совјетских република,са угравираним сценама из рата и цитатима Ј.В.Стаљина са једне стране на руском,а са друге на немачком језику: "Сада сви препознају да је совјетски народ својом несебичном борбом спасио цивилизацију Европе од фашистичких насилника.Ово је велико достигнуће совјетског народа важно за историју човечанства". Централно подручје представља гробље на коме почива 5000 војника Црвене армије.
На супротном крају централног дела од статуе,налази се портал који се састоји од пар стилизованих совјетских застава направљених од црвеног гранита.Уз њих су постављене две статуе војника који клече.Иза споменика са заставама налази се још једна скулптура,дуж осе коју чине споменик војнику,централни део и заставе,приказ Отаџбине која плаче због губитка својих синова.
Последњих година читав комплекс је темељно обновљен.2003 главна статуа је уклоњена и послата у радионицу на острву Руген како би била рестауирана.Враћена је 4.маја 2004 године.
Литература
Совјетски ратни меморијал детаљно је описан у роману Мери Маргарет Кеј "Смрт у Берлину" из 1953 године,који се заснива на њеном првом утиску о тада свеже отвореном комплексу.Главни протагонисти - британски официри и њихове породице далеко од тога да благонаклони према Совјетима,али су и даље импресионирани оним што виде пред собом: "Две џиновске статуе руских војника који клече,главе погнуте у знак поштовања,централна скулптура,степенице и узвишени пространи црвени мермер,непрегледне колоне посетилаца..."
Један од Кејиних карактера из романа предвиђа (мада ће га стварност касније дематовати) да ће совјетски споменик бити срушен "пет минута након што Совјети буду напустили Источну Немачку,кад год буде дошао тај тренутак". Он даље додаје да би такво рушење било велика штета,јер је значај споменика идентичан оном у Карнаку у Египту или пак Акропољу у Грчкој.
Комеморативни скупови
Скупови и церемоније често се одржавају на спомен обележју у организацији локалног становништва Берлина.Председавајућа "Антифашистичког савеза" дистрикта Трептов својевремено је једном приликом истакла: "Ми никада нећемо заборавити подвиг совјетских војника,који не само да су ослободили своју Мајку Отаџбину,већ и Немачку нацију,као и многе европске државе од нацистичке куге". Године 2019,руски амбасадор у Немачкој,заменик московске градске Думе,председавајући Берлинског градског већа и први човек Немачког народног савеза за бригу о ратним гробљима,учествовали су заједно у церемонији обележавања стогодишњице оснивања Комисије која се стара о очувању немачких ратних меморијала.Учесници су том приликом положили цвеће на споменик одајући поштовање совјетским војницима.
