четвртак, 30. јун 2011.

Fossa dei Leoni - Intervju!



(na pitanja odgovorao bivši član iz vrha FDL)

Možeš li da nam kažeš kako su FDL formirani – da li je to bio navijački odgovor na dešavanja u vezi sa Interom ili je nešto drugo bilo u pitanju?

Godinu 1968 (kao i celu deceniju 60-ih) obeležili su socijalni nemiri.Omladina je želela promene na svim poljima,pa se u skladu sa tim takvo stanje prenelo i na fudbal.Ljudi su hteli da imaju više prostora,slobode i nezavisnosti van starih obrazaca koji su im se nametali.

Da li ste imali bilo kakvih problema sa AC Milan prilikom formiranja grupe FDL,uvođenjem ultra podrške i sl. i ako jeste,kakve prirode su ti problemi bili?

U početku nije bilo nikakvih problema,jer su nas ljudi znatiželjno posmatrali.Oni su nastali nešto kasnije,nakon prvih tuča među navijačkim grupama.

Kako je vaša grupa bila strukturirana i na koji način su donošene odluke?

Prvobitno je o svemu odlučivao savet od 15 ljudi na čelu sa predsedavajućim.Kasnije ranih 80-ih,mlađa grupa (uključujući tu i mene) zamenila je starije,trudeći se da sprovede u delo svaku odluku koju bi članstvo prihvatilo na nedeljnim sastancima.

Koliko ste članova imali i koliko je onih koji su osnovali grupu ostalo do samog kraja tj. njenog gašenja?

Fossa je uspela da okupi oko sebe 10.000 članova (to se dogodilo samo jedne sezone pošto se dešavalo da svake godine ljudi dolaze i odlaze),tako da praktično niko nije bio konstatno u grupi od njenog osnivanja do njenog gašenja.Bilo je i onih koji su samo jednu utakmicu posetili i to je to..Ja sam stigao u FDL 1971 godine i tu sam ostao sve do raspada,što znači da sam jedan od onih koji je bio decenijama uz ekipu,veza između starije i mlađe generacije koja je ostala.

Kakav je bio regrutni proces?

Nije bilo nekog naročitog regrutnog procesa.Članove su činili kako oni koji su novčano pomagali rad grupe,tako i oni koji su bili u prvim borbenim redovima kada bi došlo do tuče.Nakon nekog vremena pojedincima bi bilo omogućeno da pristupe zatvorenom krugu vrha FDL.

Na koji je način članstvo komuniciralo i kako ste se organizovali u vreme kada nije postojao internet i mobilni telefon?


Organizovali su se sastanci svake nedelje i slata su pisma onima koji žive van Milana.Takođe,već sam pomenuo da je postojao zatvoreni krug vrha FDL.Taj zatvoreni krug činili su ljudi koji su se viđali svake večeri.



Možeš li da nam kažeš nešto o tvojim nezaboravnim trenutcima sa Fossom koji će ti zauvek ostati u sećanju?

Bilo je nekoliko nezaboravnih trenutaka.Prvi je svakako onaj kada me je savet FDL-a predložio za njihovog novog člana.Bio sam veoma srećan,jer tada je počeo moj život sa grupom F.D.L. (Fossa Dei Leoni).Zatim nikada neću zaboraviti finale kupa šampiona protiv rumunske Steaue 1989 u Barseloni,kada su Fossa i Brigate poveli 10.000 navijača uz perfektnu organizaciju.Od tužnih momenata izdvojio bih poslednji sastanak na kome je savet FDL-a odlučio da raspusti grupu.Oko 500 ljudi se tada okupilo ispred prostorija fan kluba,pevali smo himnu FDL-a i skandirali grupi.. zaista tužan momenat!! Što se ostalih događaja tiče,sećam se utakmice iz maja meseca 1988 kada smo pobedili Napoli i osvojili šampionat,tu je naravno i pobeda protiv Juventusa u finalu kupa šampiona odigranom u Menčesteru,a ne treba zaboraviti ni dve pobede protiv Intera u Ligi Šampiona.


Koji je tvoj nezaboravni tifo momenat?

Teško je reći.. Možda onaj na utakmici Milan - Real Madrid iz 1990 kada smo pobedili 5:0 ili gradski derbi koji smo dobili sa 3:2,a već sledeći izgubili 2:0.

Koliko su u proseku iznosili vaši tifo izdaci i koliko je bilo potrebno vremena uložiti da bi sve dobro funkcionisalo?

Godišnji iznos kojim smo raspolagali,da bi grupa uopšte mogla da fukcioniše,bio je jako visok (koreografije,troškovi puta prilikom gostovanja,baneri..itd).Slično bi se moglo reći i za uloženi rad jer je jako puno vremena bilo potrebno izdvojiti.Bilo je nekoliko grupa ljudi koje su radile različite poslove (prodaje karata,majica,kapa,šalova,organizacija gostovanja,koreografije..itd).Evo vam jedan primer : velika koreografija koja je rađena za važnu pobedu i osvajanje titule u šampionatu 1993 koštala je 4 000 000 lira (otprilike 1900 evra) i trebalo nam je oko tri meseca da je pripremimo.

Na koji način ste prikupljali novac?

Prodajom materijala grupe : šalovi,majice,nalepnice i ostalo.

Da li je bilo konfrontacija,incidenta i nasilja tokom svih ovih godina?

Bilo je i to jako mnogo.Tuča sa navijačima Sampdorije u Pontecuroneu je jedna od najvećih,kada su se naši vozovi susreli na stanici.Izdvojio bih i sukob sa navijačima Juventusa,nakon što smo se pojavili u delu grada koji predstavlja njihovo uporište,zatim bilo je incidenata sa Rominim i Veroninim ultrasima..sve u svemu jako mnogo nasilnih scena!!

Da li ste imali bliskih veza tj. da li ste zasnivali prijateljstva sa ostalim italijanskim grupama?Da li su ove veze i kontakti ostali aktuelni i danas?

Ja lično sam imao dosta prijatelja među navijačima Torina,Rome,Đenove,Bolonje (sa nekima od tih momaka sam i dan danas u kontaktu).Što se grupe tiče i njenih prijateljstava ona su se menjala tokom godina: pre smo bili u dobrim odnosima sa Romom,Đenovom,Torinom,Bolonjom .. a danas samo sa Brešom i Ređinom.

Kakve ste političke akcije imali van tribine? Da li ste imali bilo kakvih veza sa militantnim grupama koje su operisale u Italiji?

Ja sam oduvek bio levičar.Ali italijanska levica (naročito u Milanu) nažalost nikada nije razumela fenomen ''ultrasa'' i moglo bi se čak reći da se distancirala od njega.Zbog toga nije ni bilo prilike za nekom većom političkom akcijom.Međutim poslednjih godina pred raspad FDL-a,neke grupacije su počele da održavaju kontakte sa nama; opet naglašavam da mi nismo bili pristalice toga da se politika pojavljuje na stadionu.

Da li je FDL ikad protestovao protiv Berluskonijevog vlasništva nad AC Milan?

Bilo je protesta,ali su razlozi bili fudbalski,a ne politički.

Da li mislite da i dalje ima mesta politici na tribinama?

Svakako da ima mesta.Šteta samo što će u većini slučajeva desnica biti ta koja će delovati na tribinama.Jednostavno,desnica je izgleda mnogo bolje razumela potencijal ultrasa i način na koji se može agitovati na stadionu.

Možete li nešto da nam kažete o odnosu koji je ''Fossa Dei Leoni'' imala sa grupom ''Brigate Rosso Nerre''?

Sve do početka 90-ih odnosi su bili odlični,delili smo sa njima apsolutno sve (neki od mojih najbližih prijatelja koje znam preko 30 godina su članovi BRN uključujući i moju suprugu! ).Nakon 90-ih prijateljstvo nije bilo na zavidnom nivou,ali smo i dalje bili u koliko toliko korektnim odnosima sve do našeg konačnog raspada 2005.

Kako ste se osećali kada su se FDL raspali? Mora da je ostala velika praznina u vašem životu? Šta rade i čime se trenutno bave članovi FDL-a?

To je bio veoma bolan trenutak u mom životu i da,tačno je..osetio sam ogromnu prazninu.AC Milan mi ne nedostaje toliko,koliko tribina,ceo taj kolorit i naravno naše druženje.Činjenica što smo svi zajedno izašli iz svega toga,pomogla nam je dosta.Prijatelji mi mnogo znače,nastavili smo da se viđamo i van fudbala.Na neki način odnos sa nekim ljudima postao mnogo intenzivniji nego pre..ukratko druženje nam je mnogo pomoglo da prebrodimo taj događaj.

Kakva je situacija danas sa ostalim grupama u Italiji? Kako vidite naredne mesece i godine koje dolaze? Neki italijanski ultrasi su istakli kako će ukoliko ''Tessera'' bude uzela maha,osnovati svoje fudbalske klubove u italijanskim nižim ligama.Mislite li da će se ovo dogoditi i kako vi gledate na sve to .. da li podržavate akciju?

Situacija je veoma loša.Novi zakoni destruktivno utiču na nekoliko navijačkih grupa koje neguju taj stari ultra stil navijanja,dok su se ostale grupe prepustile biznisu.Ne vidim svetlu budućnost nažalost.
Što se ovog drugog tiče,smatram da nema nikavog smisla kreirati neki novi klub pored onog za koji ste oduvek navijali.

Hvala na intervjuu.

уторак, 14. јун 2011.

Brigate Neroazzurre Atalanta 1976 (2)




Tekst preuzet iz fanzina Supertifo:

Kada je reč o navijačkoj grupi Brigate Neroazzurre Atalanta,za nju se svakako može reći da je autentična i dosledna.Tokom svih ovih godina,glavna ultra ekipa na tribini Atalantina nije se promenila.Zapravo kod starijih grupa poput ove,primećuje se veoma izražena militantnost i otpor novim modnim iskušenjima.I ne samo to,1996 ostaće upamćena po proslavi dvadesetogodišnjice osnivanja Brigate,praznika koji je proslavljen na jednostavan način uz poruku: '' AE 1976-1996, 20 godina je prošlo ali mi ćemo i dalje biti tu''.Tifozi iz Bergama,a naročito BNA postali su veoma cenjeni što potvrđuju i događaji iz Đenove.Na osnovu parole koja glasi ''Basta lame basta infami'' (dosta noževa dosta sramote) ogleda se njihov način razmišljanja i zadovoljstva zbog svega postignutog.Tu je naravno i reputacija koju bi trebalo braniti,ali samo uz poštovanje ultra kodeksa i vatrenog navijanja koje je na prvom mestu.Na domaćim utakmicama slika severne tribine govori sama za sebe: na vrhu se nalazi veliki transparent Brigate sa zastavom Če Gevare,a odmah pored je obeležje grupe Wild Kaos koja je brojčano manja,ali čiji mentalitet je tipičan bergamaški.Pali se veliki broj raznobojnih dimova : zeleni,plavi,žuti,crveni...to je postala glavna karakteristika Atalantina uz nezaobilazne zastave Baskije i Palestine koje se viore među ultrasima na tribini.Grupa funkcioniše poput zadruge,sve se svodi na kućnu izradu i ogromno požrtvovanje,bez ikakvih spoljnih donacija ili ti sponzorstava.Na kraju krajeva,autonomija grupe ne sme biti ugrožena.Devojke su aktivna komponenta ultra-ekipe i ono što je vrlo bitno jako su lepe.Treba pomenuti da BNA poseduje ručno rađenu šetalicu šivenu pre nekih desetak godina,koja je poslužila kao deo fantastične koreografije za finale kupa protiv Fiorentine (na njoj se nalaze konture grada i poruka SAMO ATALANTA).Kasnije je takva ista koreografija rađena sa više hiljada malih zastavica i balona.Što se tiče članskih karata BNA,na njima је lik Če Gevare i dobro poznat moto ''Pobunjenik zauvek''.Ispisana je i poruka tipa ''Preko Rima i Verone'' koja bi trebalo da označi ostvarene navijačke pobede u ovim gradovima (nešto slično kao pregazili smo gradove).
Ne treba zaboraviti da će se ove godine Atalanta takmičiti u Evropi,što će ujedno biti i prilika za temperamentnog Mondonica i igrače poput Inzaghija i Morfea,da pokažu svoj šampionski mentalitet.Severna tribina će im pomoći da se nađu na neočekivanim mestima, u borbi protiv svih koji im se budu našli na putu.Atalanta,njihova velika ljubav...

DOKUMENTARAC O BNA 1976:

http://www.youtube.com/watch?v=ZBg3JFDcwxA
http://www.youtube.com/watch?v=MXbCpcLN-D8&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=5pmqVv21Krs&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=DX9aVR_0L7Q&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=Gj76NNDnpPM&feature=related

Smrt Federica Pisanija

Dok smo radili na ovom broju fanzina,dogodila se tragična smrt mladog igrača Atalante Federica Pisanija i njegove devojke.Redakcija Supertifa bi želela da oda poštu svim igračima koje je zadesila slična sudbina,uz nadu da se ovako nešto više nikada neće ponoviti.

субота, 11. јун 2011.

FC Serp i Molot (Moskva)



Svedoci smo da u poslednje vreme levičarske navijačke grupe niču kao pečurke;
Formiraju se klubovi čiji osnivači tvrde kako se razlog nastanka takvih sportskih društava ogleda u principejalnoj borbi za vrednosti radničke klase i naravno u nezaobilaznom antifašizmu.Ipak,realnost je takva da antifašizam mnogi izrabljuju u komercijalne svrhe.I dok neki klubovi zajedno sa svojim navijačkim grupama imaju samo dekorativnu funkciju,prilepljenu etiketu antifa,dobar marketing i finasijsku potporu od strane NVO sektora (tipičnji lažnjaci),dotle se neke druge snage koje nisu toliko marketinški eksponirane,suočavaju sa realnim pretnjama od strane ekstremno desnih grupa,a egzistencijalno pitanje rešavaju same.



Crveni Skinhed vam ovom prilikom predstavlja jedan od fudbalski klubova iz Rusije za koji se sa sigurnošću može reći da je antifašistički jer da ga je formirala radnička klasa.Dakle istinski revolucionari nema šta – FC Serp i Molot tj. prevedeno sa ruskog FK Srp i Čekić.To je moskovski fudbalski klub davno osnovan u Sovjetskom Savezu (1923) koji je tokom godina menjao imena,ali je uvek bio vezan marksističko-lenjinističku ideju.Naime njegov prvobitni naziv 1923-1924 glasio je AKS,od 1925-1930 menja ime u RkimA da bi 1936 dobio ime koje ga krasi i danas FC Serp i Molot.Treba još dodati da su se provlačili i ostali nazivi kasnijih godina (Metallurg,Maccabi Moskva.,Serp i Molot SNS) ali ono što čitaoci treba da upamte je da 2009 godine ljudi okupljeni oko kolektiva stavljaju tačku na sve to,usaglasivši se da je FC Serp i Molot ponovo rođen i da naziv ne bi trebalo menjati.



FC Serp i Molot je u leto 1936 godine osvojio prvo mesto u drugoj ligi izborivši se za ulazak u elitno takmičenje Sovjetske Prve Lige.A ono što se smatra za najveći uspeh u njihov istoriji je osvojeno treće mesto 1938 u elitnom takmičenju.Nije mala stvar...zar ne...Od igračkih legendi moramo da pomeno Grigori Fedotova,Borisa Ražinjskog,Vladimira Rižkina,Fjora Selina...itd.


Danas situacija i nije baš toliko blistava za ovaj klub.Trenutno se takmiče u amaterskoj ligi (LFL MRO-Centre),ali s obzrom da su ga levičari sami aktivirali 2009 i da se finansira isključivo od prihoda radničke klase koja ulaže sama novac u ovaj klub,treba im čestitati sa kakvim entuzijazmom se bore protiv modernog fudbala i kapitalizma.

Za kraj ne bi trebalo zaboraviti vrlo bitnu stvar vezanu za navijače.FC Serp i Molot okupio je oko sebe ekipu mladih ljudi komunista koji furaju svoj hard-core levičarski fazon na tribini.Grupa mala - 50-ak ljudi - ali posvećena idealima.Uostalom pogledajte slike koje su postavljene pa prosudite sami....