среда, 28. децембар 2011.

Ultras Granata (intervju)



Stari stadion Filadelfija je mesto na kome smo uradili intrevju sa Joe i Ferrucciom,ljudima iz vrha Ultras Granate.Filadelfija je izabrana baš iz tog razloga što za nove generacije tifoza Torina evocira prošlost bogate istorije i uspeha.

Istorija vaše grupe je kompleksna,a prošlost burna.Možete li da nam kažete kako je nastala Ultras Granata?

Sredinom 60-ih grupa ’Fedelissimi’ (jedna od bitnijih na tribini Maratona), predstavljala je kičmu organizovnih tifoza u periodu u kome je bilo značajnih previranja među mlađim članovima.Nešto kasnije podmladak pravi zaseban transparent Commados Fedelissimi, dok ostali nastavljaju da deluju u okviru postojeće organizacije.Iz nedelje u nedelju među navijačima su se smenjivali razni nazivi (Panthers, Tupamaros, Fedayn..itd) zavisno od toga ko je bio aktuelan na međunarodnoj sceni. Ipak ime Commandos se najčešće koristilo,pa je u skladu s tim odlučeno da se transparent kači na sredini tribine.Godine 1970 igrala se utakmica Torino-Vićenca koju je sudio Rossario Lo Bello i tu je sve počelo: crveni kartoni, dva penala u korist gostiju za poslednjih pet minuta pri našem vođstvu i na kraju poraz rezultatom 2-3. Karavani automobila razjarenog naroda dali su se u poteru za sudijom, nered i haos na ulicama obeležili su dan,a novine su u narednom broju označile navijače koji su učestvovali u tim događajima kao ’ultrase’.Ovaj termin je naišao na pozitivnu reakciju kod ljudi,stoga je odlučeno da grupa ponese baš taj naziv.Krenulo se sa izradom transparenata na kojima se nalazila lobanja po sredini,mada su ’ultrasi’ bili sastavni deo kluba ’Fedelissimi’ sve do 1973, kada je trener Giagnoni smenjen od strane uprave.Želja navijača je bila da Giagnoni ostane na toj poziciji, što bi značilo borbu sve do samog kraja.Međutim ’Fedelissimi’ su predstavljali meku liniju, sukob među nama je otpočeo, i posle nekog vremena se završio cepanjem članskih karata mlađih tifoza,koji su ljutito napustili kancelariju Karla Alberta.Na samom početku nam je bilo važno da budemo priznati kao nezavisan klub navijača koji će imati svoje prostorije,društveni status i zvanično ime,pa je tako i nastao naziv ’Maratona Club Torino Ultras Granata’ koji je i dalje u upotrebi.Imajući u vidu gore izložene stvari vezane za istoriju grupe,neki će reći da smo kao klub navijača nastali 1973,a da kao pokret delujemo od 1969.Dobra i loša tifo izdanja ne zavise od toga kakve partije pruža fudbalski tim,već sve isključivo zavisi od zajedničkog rada nas članova.Tako na primer pripadništvo ultra pokretu može da izađe iz mode,ali mi ćemo i dalje da pravimo dobu atmosferu,pa čak i da privučemo veći broj ljudi iako FC Torino ne igra onako kako se od njega očekuje.Vodeći članovi ne moraju da budu striktno birani među onima koji se ne ustručavaju da upotrebe pesnice u sukobima, već je poželjno da tu budu i osobe koje će vas na pravi način reprezentovati, oni koji su u stanju da održe odnos dijaloga sa društvom i novinarima.

Na popularnoj ''Curva Maratona'' vi ne delujete sami. Koje se još grupe nalaze na tribini i da li postoje razlike među vama?

Odmah do nas sa leve strane nalazi se Granata Korps, dok su sa naše desne strane Leoni.Grupa Leoni je tu već decenijama i čine je izbačeni članovi ekipe ’’Fedelissimi’’.Njih karakterišu manje radikalni stavovi tifoza, isključivo zainteresovanih za folklorni aspekt učestvovanja u pravljenju dobre atmosfere,što i nije tako loše za samu tribinu.Granata Korps su nastali u okviru naše grupe od strane onih koji se nisu slagali sa zvaničnom politikom Ultras Granate.To ipak ne znači da onaj ko je član Ultras Granate po svaku cenu mora imati suprotne stavove od njihovih, niti se zahteva od naših članova da poseduju partijske knjižice kao uslov za pristupanje grupi.
U svakom slučaju nema ništa lakše od toga da ljudi iz naših redova, koji se ne slažu sa idejama Granate Korps započnu politički konflikt, ali to niko od nas zaista ne želi.Zato bih ovom prilikom hteo da istaknem kako članovi Granate Korps i Ultras Granate slobodno mogu da pogledaju u oči jedni drugima, a ja u ovom intervjuu ne želim da kažem ništa loše o njima, jer bi bilo nekorektno pričati o nekome ko nije prisutan.

Generalno u Italiji vlada uverenje da pravi torinjani navijaju za FC Torino,dok je FC Juventus tim za koji navijaju došljaci.Da li se slažete sa ovom konstatacijom?

Moje mišljenje je da ljudi otprilike na taj način i posmatraju navijačka jezgra,međutim razlike nisu baš tako jasne kako se mnogima od vas čini: recimo imate južne krajeve koji masovno prate FC Torino,dok Pijemont važi za pokrajinu u kojoj Juventus ima prevlast.Potencira se priča o FC Torinu - klubu srednjih i siromašnijih slojeva na jednoj,odnosno FC Juventusu - klubu bogatih na drugoj strani,ali ako bismo dublje sagledali sociološku konotaciju,mogli bismo da konstatujemo da je Toro tim za koji navijaju široke narodne mase, dok za Juventus navija plemstvo.U smislu ukorenjenosti tifo kulture Toro je mnogo homogeniji,pa se samim tim javljaju velike razlike između naše i tribine Juventusa.

A kada je reč o broju posetilaca na stadionu kakav je tu odnos snaga?

Takođe i ovde smatram da postoji razlika u posvećenosti,jer je naš prosek uvek 30.000...kada osvajamo Skudeto taj broj može da dosegne 40.000.Juve može da ispuni ceo stadion u trenutcima kada sve ide po planu,ali zato će na utakmici Juventus-Ascoli na primer biti 5.000 gledalaca ako pada kiša ili je tim na sredini tabele.

Na gostovanjima van zemlje,koji su strani navijači ostavili na vas najjači utisak (ko vas je što se kaže impresionirao) .. navedite mi bitne razlike između vaše i stranih grupa?

Razlike u mentalitetu nisu ostavile na mene bog zna kakav utisak ako ste na to mislili.Italijanski navijač u inostranstvu će biti primećen samo ako nosi boje kluba i tu sve prestaje: stranci ne razlikuju obične navijače od ultrasa, baš zbog toga što njihove grupe ne razumeju konotaciju određenog načina oblačenja, tj. mode koja je kod ultrasa prisutna.Sa lokalnim navijačima nemamo nikakvih problema.Koliko se sećam poslednji ozbiljniji incident dogodio se u Insbruku kada smo se sukobili sa policijom,jer su organizatori u želji da zarade veći novac od karata nagurali 20.000 ljudi u objekat koji prima 15.000 gledalaca.Mi smo jednostavno tada bili prinuđeni da probijemo u susedni sektor kako bi napravili više prostora,a policija je nakon toga pustila kerove na nas.Za sve ovo dobar deo krivice snosi sportsko društvo,jer ne možete navijače da smestite na montažne tribine gde je slaba vidljivost i gde je ugrožena bezbednost pojedinca.
Recimo 80’-ih u Molenbeeku se desilo da je prilikom pokušaja otimanja transparenata pala ograda (da ne napominjem kako je objekat više ličio na kokošinjac nego na stadion).Iznenada našli smo se okruženi policajcima, pa je Pianelli stao ispred nas misleći da ulećemo u teren da bi pravili incidente.

U okviru italijanske lige koja zanimljiva gostovanja bi izdvojili?

Pre nekoliko godina kada smo se borili za Skudeto,otišli smo put Firence u četiri dupke puna autobusa.Kiša je padala kao luda, a mi smo i pored toga išli kroz grad u korteu kao pravi tifozi.Na samoj utakmici cela tribina je navijala svih 90 min. iako smo gubili od domaćina rezultatom 4-1.E sad nevezano za Italiju meni lično je najlepše gostovanje bilo u Nantu kada smo pobedili sa 4-0. Takođe će mi u sećanju ostati i Štutgart,gde smo se i pored poraza super proveli,i čak doneli odluku da namerno pokvarimo autobus samo da bi ostali jedan dan duže.

Koliko su žene prisutne na Curva Maratona?

Pa recimo da ih ima oko 35%, nekad više nekad manje zavisno od utakmice.Ne postoji grad gde žene na tribini imaju baš toliko aktivnu ulogu,međutim one ovde uvek dolaze u velikom broju.

Vaš odnos sa grupama drugih klubova?

Oficijelno prijateljstvo postoji sa Đenovom,Fiorentinom i Laciom (Granata Korps je zasnovala ovo poslednje).U korektnim odnosima smo sa Pizom,Barijem i Milanom..zatim tu dolaze još neke grupe prema kojima ne gajimo ni ljubav, ni mržnju... i na kraju spomenuo bih zaklete neprijatelje : Juventus, Atalanta, Roma, Sampdorija i Inter.

Da li je bilo ljudi u okviru grupe koji su pokušavali da je ispolitizuju ili iskoriste zarad nekakvih skrivenih motiva?

Kolektiv sa izraženom navijačkom svešću poput naše, uvek se trudio da spreči monopolizaciju pojedinaca koji su želeli da vrše politički uticaj, mada je takvih bilo jako malo.Nikada nije moglo da se desi da grupa bude pod uticajem određenog trenda,samo zato što je vođa sledio taj politički trend.Baza se od početka dosledno držala osnovne ideje : opšti interes preovladava nad interesom pojedinca unutar grupe,a sve ideologije koje nisu vezane za fudbal držaće se podalje od ove ideje.

Poslednjih godina dešavale su se neprijatne scene tokom derbija, ali izgleda da se situacija poprilično smirila.Šta je to što je uticalo na promene u ponašanju?

Ranije smo rizikovali zatvor zbog nekih akcija koje je bilo moguće izvesti bez većih problema.
Danas međutim niko ne želi da se upušta u nešto što je rađeno prethodnih godina,s obzirom na to da će vas policija zaustaviti i pre nego što stignete do svojih suparnika.Činjenica da smo skoro pa prihvatili jedni druge zarad viših ciljeva je nešto što niko ne poriče, ali interpretirati baš na ovaj način trenutnu situaciju deluje u najmanju ruku neobično.Naravno,ako se desi incident na derbiju mi ćemo znati kako da odreagujemo ’’ovo ne treba posmatrati sa stanovišta obostrane koristi,niti sa stanovišta pakta o nenapadanju’’.

Možete li da mi kažete nešto o organizacionim detaljima vezanim za sekcije navijačke grupe Ultras Granata?

Ideja mnogih ljudi je bila da osnuju sekciju,ali nakon prvih godina entuzijazma niko više nije znao šta se s nekima od njih dešava,niti su se pojavljivale na stadionu. Što se tiče onih koje su nastavile sa radom (a imaju više filijala), mi smo u svakom slučaju uvek bili voljni da im ekonomski pomognemo kako bi mogle uredno da obavljaju svoje aktivnosti.Sekcije obično izrađuju transparente sa velikim natpisom ’Ultras’,a onda ispod ili pored stavljaju ime regiona ili grada iz koga dolaze.Na taj način one ponosno iskazuju svoje poreklo, jer se po tome sasvim jasno vidi čija su podgrupa.Treba ipak istaći da su najveće sekcije one koje dolaze iz Ligurije i Centralne Italije,za šta je zaslužan momak iz Groseta čije ime je Riccardo Ceccarelli.

Kakvo je vaše mišljenje o intervjuima koji su se ranije pojavljivali u Supertifu?

Želeli bi ovom prilikom da podsetimo članove onih grupa sa kojima smo manje ili više u neprijateljskim odnosima,da bez obzira na sve razlike ima jako puno toga što nas spaja i po čemu smo identični.Nepotrebno je iznositi neke stvari pred novinarima na takvom mestu,jer time samo diskreditujete grupu dajući povod štampi da vas predstave kao idiote iako to niste.Čitajući novine pripadnici grupa bi trebalo da budu zahvalni na objavljenom materijalu,međutim često se dešava da je samo nekoliko redova ispod celoj priči izvrnut kontekst.Mediji bi sigurno bili srećni da smo zaista svi budale ili kriminalci za šta nas smatraju.O nama ultrasima je veoma inspirativno pisati,omalovažavati nas ili suzbijati naše akcije kada je to neophodno.Najlakše je udariti na nas, nego se suočiti sa teškom socijalnom situacijom,jer je vrlo dobro poznato da mi ništa ne radimo iz interesa niti ima bilo koga ko bi nas pokrivao.

петак, 25. новембар 2011.

Ternana-Sorrento (novembar 2011)



Konačno je i njima krenulo! Fudbalski klub Ternana iz grada Terni ,južne Umbrie, koja je svojevremeno igrala dva puta u Seriji A (sezone 72/73 i 74/75) , posle višegodišnjeg tavorenja u nižim ligama , na pragu je da ponovo uđe u Seriju B i tako ukrsti koplja sa timovima čiji je cilj elitno italijansko takmičenje Kalčo.Ternana se trenutno nalazi na čelnoj poziciji treće lige Lega Pro Prima Divisione sa 28 bodova, i kako stvari trenutno stoje, velike su šanse da se do samog kraja održi na vrhu tabele.Finasijsko stanje ovog kolektiva je danas daleko bolje,stadion Libero Liberati nije više sablasno prazan, a na atmosferi koju prave navijačke grupe Freak Brothers i Red Boys pozavideli bi mnogi prvoligaški klubovi u Evropi.Snimak južne tribine datira od 20. novembra ovog meseca kada je Ternana igrala protiv Sorrenta.

петак, 11. новембар 2011.

Mister X ! (Белорусија)


Mister X је белоруски улични скинхед бенд настао у Гродну,западној Белорусији 2003 године од стране Игора Бенцера и Бориса,који су свирали у Oi Bombers-има.Овај састав се отворено идентификује као SHARP скинхед бенд и припада малој,али здравој и растућој антирасистичкој сцени у Белорусији.Врло добро су примљени међу пољским андерграунд панкерима који гледају на њих као на ''најпознатији бенд тог калибра у Белорусији'' а добили су и епитет ''водеће белоруске уличне школе''. Иако често обилазе и друге делове Источне Европе (Русија,Летонија,Литванија...) одржали су прегршт свирки на западној хемисфери Старог Континента.Већина њихових песама је на руском језику,мада имају поприличан број нумера на пољском,белоруском и енглеском што се може чути нарочито на новијим дигиталним издањима.Занимљива ствар је да је фронтмен бенда Mister X Игор Бенцер пољског порекла и како сам истиче у интервјуима,бенд Mister X је први прави Oi састав настао у Белорусији,који је током свог развоја за инспирацију имао све саме легенде овог жанра као што су: The Analogs (чије су обраде ставили на свој албум),The Business,Oxymoron,The Oppressed,Cock Sparrer,Last Resort и остали...

Mister X званично иступа као аполитичан бенд,са текстовима песама који су поприлично субкултурни по природи - тематика је везана за забаву,поштење,живот у складу са својим принципима,међутим неки од чланова су итекако посвећени антифашизму,па се тако могу уочити на различитим спортским или анархистичким иницијативама током слободног времена.Такође овај састав има нулту толеранцију према расизму,свесни тога да је њихов музички жанр познат по мултикултуралним коренима.Иако је самопрокломовани аполитични став Mister X-а на самом почетку њихове каријере доводио до тога да буду на неки начин одбачени на тада изузетно политизованој белоруској панк сцени,то их није зауставило током наредних година у намери да добију ширу подршку како домаће,тако стране публике,упркос потешкоћама које су имали са путовањима у иностранство.

Остаће забележено да је један од њихових концерата одржаних у Рјазању прекинут од стране руских органа реда под лажним оптужбама да се за време концерта растурала дрога,што је касније довело до полицијске бруталности и стравичне тортуре њихових фанова.Почетком 2018 године бенд Mister X објавио је подељени албум заједно са руским саставом What We Feel.То је уједно значило да је Mister X постао први састав који је икада потписао уговор са неком немачком издавачком кућом.

Дискографија:

Punx & Skins Unite & Win (Demo EP) (2005)
A.C.A.B. (2007)
Unreleased (2010)
Anti... Anti... Anti... (2011)
Не отступай никогда (Never give up / Nie poddawaj się nigdy) (2011)
...какими мы стали (Who did we become / Jakimi się staliśmy) (2013)
До самого конца (Till the end / Do samego końca) (2016)
What We Feel / Mister X - All Against All - Split (2018)

Уличная молодежь
http://www.youtube.com/watch?v=dk1RQqs-XGw
Street
http://www.youtube.com/watch?v=e0sycn6gRKA
Oi!
http://www.youtube.com/watch?v=4QSB7moHNSU
ВыходнOi!
http://www.youtube.com/watch?v=hZgN7Wpaqqs

четвртак, 27. октобар 2011.

Patria Socialista (RASH Roma)



DOKUMENTARAC BR2:
http://www.youtube.com/watch?v=QfLMhKiWteg&feature=related

Ako se za neku od RASH Skinheads sekcija može reći da je dobro organizovana i militantna ,onda je to svakako RASH Roma.Stoga vam ''Crveni Skinhed'' predstavlja dokumentarac o organizaciju Patria Socialista čiji su osnivači upravo redskinsi iz Rima,a čiji statut možete pročitati ispod :

Patria Socialista

Socijalistička Otadžbina (Patria Socialista) je sinteza mišljenja i delovanja koja u sebi kombinuje viziju ''romantičnosti'' i smelosti života.

Patria - ideja kulturne zajednice,tradicije,zemlje i naroda, sila koja ujedinjuje i gura napred.Organski koncept početka nadgradnje.

Socialista - sadržaj i oblik u suprotnosti sa buržoaskim načinom življenja, postavlja princip ''neophodnosti'' kao rotacionu osu ljudskog života. Ova premisa suočava se sa krizom kulturnog indentiteta stavljajući kulturni identitet na prvo mesto, dok je ekonomska politika u drugom planu.

Socijalistička Otadžbina pothranjuje svoju snagu uverenjem da je neophodno prekinuti sve veze sa dekadentnim ponašanjem i nihilizmom, jer nije cilj nastupati defanzivno i zatvarati se u čauru intelektualne svojine, već delovati ofanzivno na krilima ideala,strasti i prekopotrebne volje.

Živeti ne znači zatvoriti se u četiri zida,već nastaviti borbu!

Apatija koja obuhvata sve sfere života pojedinca,povezana je sa padom bilo kog principa ili ideje koji mogu nadmašiti pitanje ekonomske sfere utilitarističkog društva.

Svemu ovome Patria Socialista objavila je rat, i pre nego što se suprotstavimo programski i politički, radićemo na fizičkoj obuci bez koje nijedna planirana akcija ne može biti sprovedena u delo.Borbena formacija se ne može odvojiti od pravde, hrabrosti, časti, požrtvovanja i lojalnosti.Samo pratite ove vrednosti, i biće vam jasno da članovi organizacije baziraju svoju borbu na konceptu svetosti legionarske misije,kulture,fizičke obuke i kulture tela. Mi radimo na ostvarenju najviših ciljeva, trudimo se da budemo hrabriji jačajući svoje stavove, u borbi protiv iskušenja, ljudske slabosti i svih prepreka ovog vremena.Ono što želimo je da budemo vodeći svojim primerom.

Jer Socijalističku Otadžbinu drži na okupu :

-Ideja izjasniti se o svom identetu.
-Struktura koja omogućava izjašnjavanje o svom poreklu.
-Formacija koja propagira određeni način delovanja.-Organizacija koja ima svoj cilj i čiji članovi se slobodno izjašnjavaju o svojoj volji.

уторак, 04. октобар 2011.

Intervju: Original 21 (FC AEK)



1. Da li možeš da nam se predstaviš za početak i kažeš iz koje podgrupe/kluba dolaziš?
Mi smo H. i A. dolazimo iz R21-Aleksandrupoli Kluba i R21-Gost Kluba Solun.

2. Da li možete da nam kažete nešto više o vašoj ultra grupi „Oridžinal 21″ (politička orjentacija, kakvu organizaciju imate…)?
Tokom šestdesetih je postojalo mnogo navijačkih grupa koji su bodrili A.E.K., ali su se 1975. godine najfanatičniji navijači okupili i oformili grupu pod nazivom „Kapija 21″ (jedna od tribina našeg srušenog stadiona u N. Filadelfiji). U 1979. godine, jezgro i najradikalniji navijači su izašli iz Kapije 21 i stvorili novu grupu pod nazivom „Oridžinal 21″ zbog toga što su smatrali da se K21 ne drži ideja zbog kojih je osnovana. 1982. je godina kada je grupa počela sa radom, sa malom grupom ljudi ali posvećenoj. Kako bi se bolje razumela tadašnja situacija, dovoljno je reći da je svaka protivnička grupa dolazila u Filadelfiju bez straha ili oklevanja, samim tim prvi koraci nove grupe su bile simbolične akcije protiv rivala. Prva akcija je usledila na prvoj sledećoj utakmici protiv Olimpijakosa, kada je oko trideset članova grupe sa šestdeset Molotovljevih koktela napala i spalila prvi voz sa navijačima protivnika. Kao grupa su se okupljali na tribini „Skepasti“ (kapije od 9 do 11) koja se nalazila na suprotnoj strani kapije 21. Ta tribina je ranije bila posvećena gostujućim navijačima sve do te godine kada je prva generacija grupe R21 razvila trans sa lobanjom na crnom, koja je predstavljala nezavisnost naše tribine i simboličnu smrt svim našim neprijateljima. Sektor za gostujuće navijače je pomeren na suprotnu stranu do kapije 21 i od te godine glavna navijačka grupa koja bodri A.E.K. je Oridžinal 21. „Domatiaki“ je naš glavni klub, tako je nazvan zato što je mala prostorija, nalazi se na pet stotina metara od stadiona Aposotlos Nikolaidis ili poznatiji kao Leoforos, još jedan simbolični akt protiv naših rivala. U kasnim osamdesetim ideje na kojima je osnovan R21 se šire kroz celu Grčku i otvaraju se klubovi u svim većim gradovima, njihova svrha je da podrže A.E.K. na svim utakmicama bez obzira na cenu, opasnost i ostale poteškoće.
Kao grupa se trudimo da nemamo političke stavove jer za nas A.E.K. predstavlja jedinu ideju. Ono što je karakteristično za našu organizaciju je da svaki Oridžinal klub nema predsednika ili neku vrstu uprave. Svi naši klubovi su otvorena društva, kolektivi gde su svi navijači jednaki i gde slobodan izbor, učestvovanje i ekonomska nezavisnost predstavljaju jedne od glavnih principa naše grupe. Svoje odluke donosima zajedno i samo pod pritiskom zakona smo morali da se odlučimo na neke poteze protiv naše volje. Pored toga što ne želimo da se politički izjašnjavamo, ne možemo da zatvorimo oči na neke stvari koje nisu vezane za A.E.K. Kao članovi društa imamo svoju dužnost da izjasnimo naše nezadovljstvo sa nekim događajima kao što su ubistvo Aleksisa 6. decembra, NATO bombardovanja, situacija sa Palestinom, Globalizacija… Ove poteze povlačimo zato što smatramo da treba delujemo u ime svih, dakle mi ne protestujemo samo za stvari koje se tiču fudbala već i za one koje se tiču celog društva kao što su rasizam, policija i brutalnost države.

3. Recite nam nešto više o istoriji vaših klubova(Aleksandrupoli i Gost Klub Solun)?
Aleksandrupoli je grad na severu Grčke blizu granice sa Turskom, udaljen je od Atine 900 kilometara. Većina stanovništa čine hrišćani koji su izbegli iz Male Azije, istočne Trakije i Pontosa. Između 1987. i 1988. godine(kada je došlo do eskaliranja nasilja na utakmicama širom Grčke) ispunjeni su snovi i ambicije navijača A.E.K.-a, osnovan je klub u centru grada blizu železničke stanice. Od tada je otvoren svakog dana. Ovaj klub se smatra jednim od najvažnijih izvan Atine i o tome govori i amblem grupe „R21 Bomba“ koji je prvi put korišćen od strane ovog kluba a kasnije postao i simbol cele grupe.Klub u Solonu je poznat kao Gost Klub. Prvi put je nastao 1986. godine u zapadnom delu grada i oko njega su se okupljali studenti. Ono što je karakteristično za njega je da često menja lokaciju, poslednja je bila u Luludadika naselju u centru grada. Kao grupa su uvek diskretni.

4. Da li možete da nam spomenete neke bitnije događaje koji su označili istoriju vaše grupe?
Kao događaji za koje će se svi navijači složiti su odlazak za Beograd za vreme bombardovanja 1999. godine ili gostovanje u Konstantinopolju protiv Galatasaraja bez karata, kao i mnoga gostovanja u Grčkoj gde nam je bio zabranjen odlazak i gde smo bili u mnogom manjem broju u odnosu na domaćina, čak i kada je petnaest hiljada domaćih navijača oko tebe kao na finalnoj utakmici protiv Panatinaikosa ili odlazak u Pirej i takva slična gostovanja na koja se navijači retko pojave zbog velike mogućnosti od poraza od strane rivala. Što se tiče naših ličnih mišljenja, rušenje našeg stadiona i tribine Skepasti je nešto što je ostavilo dubok trag na našu grupu. Pored događaja istoriju su obeležili i ljudi koji za nas u Oridžinalu predstavljaju heroje kako zbog svog odnosa prema grupi tako i zbog svojih postupaka koji su dosta doprineli slavi i renomeu grupe. Ne želimo da ulazimo u detalje jer su to stvari koje treba da ostanu u okviru našeg kluba.

5. Možete li da nam kažete sa kojim grupama imate prijateljstvo i nešto više o njima?
Što se tiče zvaničnih prijateljstava, imamo ih sa „Komando Ultra ’84″ i sa bivšog grupom „Brigejt Autonomo Livornezi“ a sada Livornezi i Vizitors. Istina je da su putem interneta neki naši članovi ostvarili lične kontakte sa drugim navijačima što je rezultiralo posetama navijača iz raznih grupa kao što je „Ultras Sent Pauli“, pored njih u posetu su nam dolazili navijači Partizana, Fenerbahčea iz grupe „Vamos Bien“ i ostali. U većini situacija smo im uzvratili posetama ali su to više lični kontakti. Sa KU ’84 i bivšom grupom B.A.L. je više od prijateljstva, pogotovu sa Francuzima sa kojima imamo prijateljstvo još od početka devetdesetih. Dolazili su nam u posetu mnogo puta, na mnogo evropskih gostovanja i sa druge strane smo doživljavali isto gostoprimstvo. Obe grupe smatramo bratskim, tako da ćemo kao i uvek do sad biti tu za njih. Mnogi smatraju da su naša prijateljstva zasnovana zbog istih političkih stavova ali nije samo zbog toga.

6. Da li možete nešto više da nam kažete o kontaktima sa navijačima Partizana?
Radi se o velikoj priči i bolje je pitati navijače Partizana kakvi su njihovi stavovi prema nama i kakvu relaciju imamo danas. Napomenućemo samo neke kontakte koje smo imali tokom istorije.Pre određenog broja godina, smatrali smo ih braćom. To smo i potvrdili na fajnal foru u Barseloni 1998. godine kao i na prijateljskoj utakmici 1999. godine. Znamo da oni imaju različito mišljenje kada su u pitanju termini bratstvo i prijateljstvo. Mislimo da su oni otkrili da nemamo iste stavove na meču Partizan-Marsej kada je na tu utakmicu otišao kombi sa navijačima A.E.K.-a iz Soluna, dvojica su otišli na južnu tribinu dok su šestorica bili sa navijačima Marseja u gostujućem sektoru. Kao događaj kada nam je postalo jasno da jake veze između naših grupa nema je transparent „ΠΕΙΡΑΤΕΣ ΤΟΥ ΟΝΕΙΡΟΥ“ manje A.E.K.-ove grupe koji je poklonjen Grobarima i koji smo sledeći put videli u rukama paokara koji su tvrdili da su im navijači Partizana dali. Razumemo da oni imaju prijateljske veze sa ostalim grupama u Grčkoj ali taj događaj smatramo kao čin nepoštovanja prema nama. Odlukom šestorice navijača da ne budu sa Grobarima ne predstavlja nepoštovanje pre njima već njihove dobre odnose sa KU ’84, pored toga zajedno sa njima smo bili u mnogo težim situacijama. Sa druge strane ne smatramo Grobare našim neprijateljima, bili smo na basketu protiv Partizana 2004. godine i tada je samo manji deo njih bio protiv nas čak i pored toga što su se neki sukobili sa nama u Lamiji. Jasno nam je da su napravili svoj izbor i poštujemo ga nebitno da li nam se sviđa ili ne. Danas postoje samo neki lični kontakti koji su normalni jer kao ultrasi imamo neke iste stavove bez obzira na državu, religiju i politička mišljenja.






7. Za nas iz Srbije je neshvatljivo da budete prijatelji sa navijačima koji dolaze iz Turske, kada je poznato da A.E.K. kao klub predstvalja ljude koji su prognani sa tih prostora, kako objašnjavate ovo?
Ovo je velika stvar tako da ćemo biti obuhvatniji što je više moguće. Prvo, ovo prijateljstvo se zasniva na ličnim kontaktima određenih ljudi. A.E.K. predstavlja centar kulture hrišćana koji dolaze sa područja Anadolije i Balkana. U ranima ’20-tim oni su izbegli sa tih prostora i ako smatramo da je izvršen genocid i proterivanje grčkog stanovništva to je zbog Turske armije i njihove politike. Smatramo da obični Turci nisu imali nikakve veze sa tim. Kao unuci ljudi koji su proterani čuli smo mnoge priče o Turcima koji su pomagali i skrivali naše pretke kao što su to oni činili prilikom invazije Rusije na Tursku. Mi prepoznajemo to, kao što znamo da su i Turci patili od te iste vlasti i politike. Kultura ljudi koji predstavljaju A.E.K. nema nikakve veze sa „mržnjom“ prema Turcima čak iako su naši preci silom proterani sa tih prostora. Kada neko pokuša da vam oduzme ponos i čast, oni su ustali ne misleći na svoje živote i to je naš duh. Ne možemo smatrati turske navijače našim neprijateljima samo zbog njihove nacije i religije. Smatrali bi smo ih u slučaju nepoštovanja ali to nema nikakve veze sa onim pomenutim. Čak i danas nas nazivaju Turcima, možete zamislite kako su se onda ponašali Grci prema našim precima kada su došli ovde. Na kraju, A.E.K. je naša religija, Konstantinopolj je naš grad i žuta i crna su naše boje.

8. Možete li da nam kažete koje ultra grupe su vaši najveći neprijatelji i nešto više? Svaku ultra grupu smatramo neprijateljima. Isti stav imamo pre svim grupama u Grčkoj.

9. Sa kojom grupom, sa druge strane, imate najveće rivalstvo i nešto o njemu?
Intezitet sukoba sa drugim grupama se razlikuje u periodima. Sredinonm ’90-ih smo imali više sukoba sa navijačima Olimpijakosa kao jedan od razloga je bio i Dušan Bajević dok smo sredinom prošle decenije najviše sukoba imali sa navijačima Panatinaikosa. Sa druge strane imamo najveće rivalstvo ali ne sa grupom već sa policijom. Još od vremena Vojne Hunte, čuli smo priče o sukobima sa policijom koji su povezani sa društvenim razlozima. U današnjem vremenu je neprijateljstvo još više izraženo. Policija je zajedno sa bivšim predsednikom kluba Demisom Nikolaidisem 2004. godine uhapsila važnije pripadnike grupe Oridžinal 21 koji su okarakterisani kao „anarhisti“.

10. Da li vaši klubovi imaju sukobe sa klubovima drugih timova(posebno nas zanima klub u Solunu)?
U Aleksandrupoliju je teško verovati da neki drugi lokalni klub može da nam se suprostavi. Poslednji sukob smo imali sa navijačima P.A.O.K-a u našem gradu kada su oni igrali meč u odbojci protiv lokalnog tima. Uspešno smo odbranili napad na naš klub i imali smo dobar sukob u centru grada.U Solunu je grupa ko što smo već rekli dosta diskretna i pažljiva. Svesni smo toga da se nalazimo u vrlo neprijateljskom gradu ali ono što karakteriše našu grupu je da se uvek pojavimo na utakmicama koje igra A.E.K. Zadobili smo poštovanje jer smo jedina grupa koja dolazi na gostovanja u Solunu bez policijske pratnje. Dobro znamo kolika je naša snaga i iz tih razloga ne možemo da ratujemo sa drugim grupa u Solunu, ali je bilo sukoba uglavnom oko stadiona posle utakmica.

11. Koje je vaše mišljenje o grčkoj navijačkoj sceni, da li napreduje ili nazaduje?
Od kako poznajemo navijačku scenu, mislimo da se trenutno nalazimo u najtežoj situaciji. Teško je objasniti razloge ali činjenica je da grčki navijači još pronalaze svoj identitet. Kao ultrasi se nalazimo na visokom nivou ali stadioni su mesta za strast a ne za bilokakav način života. Negde na putu smo se izgubili među svim „modelima“ navijanja, kod old skul grčkog navijača strast je bila mnogo pristunija iako nije bilo koreografija, navijačkog stila ili stila oblačenja… Verujemo da u eri interneta većina grupa radi „akcije“ samo zbog njega, pod „akcijama“ smatramo krađu transparenata kao lopovi ili podmetanje požara u zatvorenim klubovima. Ne znamo kakva su razmišljanja ostalih grupa u vezi grčke scene, tako da ne želimo mnogo o tome da pričamo. Ono što je sigurno je da su postojali pokušaji da se grupe okupe oko jednog stola kako bi se rešili problemi koji se tiču svih, kao što su skupe karte, policija, zabranjena gostovanja itd. ali napori nisu urodili plodom. Reč poštovanje je odavno zaboravljena i to ne samo između rivalskih grupa već između podgrupa jednog tima.

12. Kakvo je vaše mišljenje o navijačkim grupa iz Soluna?
Grupe iz Soluna su slične onima iz Atine. Koliko smo mi upoznati sa njihovim radom, kao ultrasi se nalaze na visokom nivou. Uspeli su da organizuju svoje klubove na nivou, kao i na svakoj grčkoj tribini atmosfera je odlična. Stvar je u tome kako upotrebljavaju reputaciju i snagu koju imaju.Svedoci smo da su navijači Iraklisa uspeli da svoj tim zadrže u eliti bar još jednu godinu(a to isto pokušavaju i sada iz istog razloga), takođe su uspeli u nameri da izbave svoje navijače iz zatvora(kako se dogodio incident bi trebalo njih da pitate…) ili sa druge strane to možda neko/nekoliko njih pokušavaju da svoje grupe pretvore u „biznis“? Ovo nije problem samo solunskih grupa već cele navijačke scene.




13. Jednom je važilo da su navijačke grupe iz Atine dominantnije u odnosu na one iz Soluna, da li misliš da je to i dalje tako?
Smatramo da je situacija ista a to se najbolje vidi prema klubovima Atinjana na severu i klubova solunskih timova na jugu. Takođe mislimo da je situacija bila ista i pre 10-15 godina ali se u ostatku Grčke promenila. Zbog velikih zabrana gostujućih navijača imamo smanjeno interesovanje u provincijama. Kao primer, navijač A.E.K.-a iz Kozanija je ove sezone mogao da ide na tri do šest gostovanja u Solunu ili na jedno u Larisi ali zbog svih zabrana koje važe on sa istim novcem može samo jednom da otputuje za Atinu.Ovo se događa svim lokalnim klubovima.

14. Kako putujete na mečeve u Atini i na gostovanja, kao i u kom broju?
Uglavnom putujemo autobusima i automobilima, manje javnim prevozom. Što se tiče broja, to zavisi od utakmice nekad idemo sa jednim autobusom nekada sa tri.

15. Šta mislite o srpskoj navijačkoj sceni?
Samo smo jednom bili na utakmicu u Srbiji tako da nemamo baš jasnu sliku. Zbog prisustva interneta imamo više informacija, iako on ne daje pravu sliku mislimo da je u redu da damo svoje mišljenje.Vrlo su nam dobro poznate navijačke grupe Crvene Zvezde i Partizana kao daleko najveće i najbolje srpske grupe. Verujemo da su poteškoće srpskog naroda tokom devedesetih godina, uz prisustvo ratne klime ostavile trag i na navijače. Tako da nas ne čudi što imate dve grupe koje su na samom vrhu(na svim poljima) na Balkanu. Kroz video prezentacije na internetu vidimo veliku disciplinu, od koreografija do načina na koji delujete i ekstremnu strast koju imate prema svojim klubovima. Koliko smo upoznati, nivo organizacije vaših ultrasa je na visokom nivou i za nas ljubornom. Takođe znamo da ste veliki rodoljubi i da ste to dokazali mnogo puta… Da nam se nije desio incident sa transparentom, sada bi smo rekli da je navijačka scena Srbije daleko najveća na Balkanu, uzimajući u obzir i poteškoće koje ste imali tokom ratova.

16. Hvala što ste uradili intervju sa nama.
Hvala vama!

Intervju uradio: Priština038

Srpska Tribina 21.05.2011.

четвртак, 29. септембар 2011.

Bologna Forever Ultras 1974



Navijačka grupa ’’Forever Ultras’’ rođena je septembra 1974 u bolonjskoj pivari pod nazivom ’’I magnifici sette’’,kao rezultat spajanja prethodne dve ultra ekipe ’’Commandos’’ i ’’Brigate’’.Ostale grupe poput Panthersa,Boysa i Fedelissimi nisu učestvovale u ovom sjedinjavanju.Na utakmici italijanskog kupa između Bolonje i Fiorentine prvi put je istaknuta udarna zastava ’’Forever Ultras’’ 16 metara dugačka,da bi kasnije bila napravljena još duža od nekih 27 metara,koja se kačila na svakoj utakmici tribine Andrea Kosta kad god bi Bolonja igrala kod kuće.To je trajalo do sezone 2001/2002,a zatim je članovi skidaju sa ograde protestujući protiv snažne represije koja je zahvatila ultra scenu širom Italije.Doduše izuzetak je napravljen u martu 2007 na utakmici Bolonja-Frosinone; to je bio poslednji takav događaj pre nego što je doneta uredba od strane saveza da grupa koja želi da donese zastavu na utakmicu mora da traži specijalnu dozvolu od strane lokalnih vlasti.Naravno ultrasima u Italiji ova obaveza se činila preteranom i zamarajućom,stoga su se mnogi odlučili da deluju poput kežuala forsirajući anglo-saksonski stil navijanja.Što se tiče grupe ’’Forever Ultras’’ oni su zastavu ilegalno unosili,tako da se povremeno pojavljivala na ogradi,onda kada bi članovi odlučili da je istaknu.U vreme kada je ultra mentalitet dostigao svoj vrhunac,a to je bio period krajem 70-ih i početkom 80-ih,treba reći da su navijači Bolonje nosili sa sobom još jednu jako lepu zastavu ’’e la tua forza la nostra fede’’ (tvoja snaga je naša vera) dugačku 45 metara, koja je takođe isticana obično na domaćim utakmicama.

Grupa ’’Forever Ultras’’ negovala je navijački stil stare škole.Oduvek sam voleo performanse severne tribine koji su se sastojali od paljenja baklji i raznobojnih dimova uz pokoji barjak,više nego standardno navijanje iza kilometarskih transparenata.Bolonjini ultrasi nisu uspeli da odole šarmu jednog i drugog načina podrške koji je bio kombinovan par sezona, a mogli ste da vidite jako kvalitetna izdanja.Ipak,ako ostavimo po strani uobičajene performanse sa transparentima i sloganima,tribina 70-ih je kao što sam već naglasio izgledala fantastično.
Priča o grupi ‘’Forever Ultras’’ je ujedno i priča o 35-godišnjoj istoriji FC Bolonja.Osamdesete su bile jako teške,jer je tim tada igrao u nižim ligama.Naravno čak i tada masa ultrasa ga je pratila svuda na gostovanjima,bilo da je klubu išlo dobro ili loše.Logo URB’74 sa ukrštenim čekićima,po uledu da grb West Ham-a,pojavio se prvi put na tribini 1984 i to na zastavi sekcije ‘’Crevalcore’’.
Godine 1988 to postaje ujedno i simbol cele grupe.Kuriozitet koji treba istaći je i da je 1983 godine oformljena URB ženska sekcija,jedna od prvih (ako ne i prva) u ultra krugovima.Sve ove sekcije,kao i mnoge druge na utakmicama su nosile svoje transparente sve do 1993,kada je odlučeno da se za dobrobit grupe nosi samo udarna zastava FOREVER ULTRAS.Pored nje istorijski važne ekipe na tribini su još i ‘’MODS’’ odnosno ‘’Supporters’’.
Prva koju sam pomenuo (Mods) osnovana je 1982,a ono što je razlikuje od ‘’Forever Ultrasa’’ je potpuno drugačiji mentalitet.Ukratko za nju bi se moglo reći da je veoma desničarski nastrojena,prema tome to je bio jedan od razloga zašto je dolazilo do incidenata na tribini Andrea Costa među različitim političkim frakcijama.Ne bih želeo da dajem previše prostora u fanzinu drugim grupama,ali mi se ipak čini da je neophodno pomenuti u kakvim okolnostima i u kakvim prilikama se razvijala ekipa Forever Ultrasa.Kao što je i tada bilo tako i danas ima (pod drugačijim imenom) nekoliko fašističkih frakcija koje egzistiraju na tribini … to ne teba nikako kriti jer je nazalost takvo stanje i na drugim tribina u Italiji,a ne samo u ovom objektivno govoreći socijalističkom gradu.Takođe u prošlosti je delovala među bolonjezima i grupa anarhista ‘’Total Chaos’’ koji se trenutno okupljaju oko naziva ‘’Molle Cariche’’.Ova anarho ekipa takođe je respektabilna,tako da bi se o njihovim poduhvatima kroz istoriju moglo što šta reći.Što se ostalih ultrasa tiče treba izdvojiti ‘’Freak Boys’’-e čiji je symbol list marihuana i zastava Jamajke.Oni su i dalje jaka grupa za koju poznavaoci prilika u Bolonji ističu da su doživeli pravi bum i da predstavljaju danas desnu ruku URB’74.

Godine 2001 po prvi put se na stadionu pojavljuje zastava ekipe ‘’Vecchia Guardia’’ koju sačinjavaju stariji ultrasi crveno-plavih,čija filozofija je vezana za mentalitet prvih generacija.To je na samom početku bila sasvim mala grupica koja je organizovala sama putovanja autobusom.Simbol ‘’Vecchia Guardia’’-e je bulldog koga su koristile i dan danas koriste mnogi navijači širom Evrope.Godine 2007/2008 stariji ultrasi se spajaju sa ‘’Federacijom navijača Bolonje’’ što znači da je u neku ruku ekipa prestala da bude nezavisna, .. pitanje godina pretpostavljam.Kada je reč o prijateljstvima navijača Bolonje ono je najjače sa FC Ravenom,ali Freak Boys-i tj. Forever Ultrasi su u jako dobrim odnosima takođe sa ‘’Fighters’’ -ima iz Vijaređa i Crotoneom,dok na inostranom planu održavaju kontakte sa nemačkim Bohumom.Nasuprot tome istorijski neprijatelji Bolonje su : Fiorentina,Roma,Napoli,Cesena,Modena i Torino … ne toliko omiljeni ali cenjeni kao rivali.
Ultrasi su u Italiji poznati po borbi protiv modernog fudbala i biznisa koji je zastupljen.Stoga su veoma česte akcije koje se izvode kontra policijskoj represiji širom cele zemlje.

Na samom kraju članka voleo bih da spomenem Beppea člana stare garde ‘’Forever Ultrasa’’ i da ovom prilikom prenesem jedan deo intervjua iz 1999 koji je dao za magazin ‘’Player N 12’’.Verujem da ovo što je izneo zaslužuje pažnju i da će deo njegove izjave najbolje objasniti karakter grupe Forever Ultras:

‘’Od 1977 godine grupa mladih ljudi bila je nosilac ideološke linije zastupljene na ulici.To je ujedno period velikih socijalnih tenzija primetnih u svim delovima Italije.Što se tiče naše ultra ekipe, ‘’Forever Ultras’’ su možda bili jedna od najcrvenijih tifo grupa naspram Rome,Milana,Atalante,Đenove i Torina kod kojih se osećalo veće zajedništvo.Kriza kod Forever Ultrasa je nastala usled toga što smo ostali neutralni tj. nismo sklapali čvršća savezništva sa navijačima drugih klubova.Najveća greška je ta što nismo radili na izgradnji sopstvenog političkog menatiliteta,ne zato što je politika po svaku cenu morala da uđe na stadion,već zato što se istorijat grupe morao braniti svim sredstvima.Dakle ili ćeš da razmišljaš na određeni način imajući pritom jasan stav ili nisi navijač i deo grupe.’’

‘’Tačno je da je mentalitet bio drugačiji pre,… i to kada kažem pre,mislim na celokupno italijansko društvo.Lično sam čuo 1980 da se na tribini koja nije toliko radikalna (radi se o navijačima Samdorije) peva pesma podrške oružanoj komunističkoj formaciji ‘’Brigate Rosse’’,što je najbolji primer koliko na tribinu utiču socijalni problemi.Zato je i koncept ‘’tribina kao mesto mladalačkog bunta’’ možda i najpreciznije data definicija.’’

недеља, 25. септембар 2011.

Hapšenje jednog od vođa Commando Ultra 84

Cristopheu Bourguignoun-u jednom od vođa navijačke grupe Commando Ultra 84,juče je izrečena kazna u vidu jednogodišnje zabrane prisustvovanja sportskim događajima.U Francuskoj prekršioci su označeni kao ‘’Interditsi’’ i ne sledi im finasijsaska sankcija,ali je svakako veoma ozbiljan prestup koji podrazumeva nemogućnost pojavljivanja na fudbalskim stadionima u određenom roku.Delo za koje je osuđen Cristophe Bourguignoun datira još od 22. avgusta kada su se članovi grupa Commando Ultra 84 i Ultras Bordeaux sukobili kod Bayonna na putu za Udinese i Sevilju,gde su francuski klubovi trebali da igraju svoje utakmice.Kako navode lokalne novine, u narednim nedeljama savez bi trebao da izrekne ultrasima oba kluba takođe neku vrstu sankcije.

понедељак, 05. септембар 2011.

Orgullo Bogotano Skinhead



Članak napisao Rodrigo Almonacid

Više od trideset godina,skinhedi su zastrašivali ljude po ulicama gradova kao i na stadionima širom sveta.Bogota je možda čak bila izuzetak od pravila,jer je stadion ’’El Campin’’ nešto kasnije postao kolevka prvih barra brava skinheda u Kolumbiji.Ovi momci su dan započinjali pesmom,a ono što ih je oduvek karakterisalo je svakako specifičan stil oblačenja,ljubav prema muzici,pivu i naravno fudbalu.

Fudbal i obrijane glave

Sisas,sisas. Oi! oi! oi! Skinheads! La,la,la Skinheads! La la la... grmeli su sa tribina kratko podšišani momci hrapavim glasom, u isto vreme privlačeći pažnju običnih navijača koji su se zatekli na Nemesio Camacho ’’El Campinu’’.

Još jedna subota i opet se dešava da stadion u kolumbijskoj prestonici bude premali za sve one koji su želeli da gledaju utakmicu.Ponovo su navijači fudbalskog kluba Deportivo Los Millonarios napravili fenomenalnu atmosferu,a ni prisutna skinhed ekipa nije zaostajala za masom ljudi.Kada se podvuče crta,mladi momci u uskim farmerkama,Dr.Martens cokulama,spit fajer jaknama i tregerima različitih boja,neumornim bodrenjem nacionalnog fudbaskog šampiona jasno su stavili do znanja da nikada neće prestati da prate voljeni klub.


Evropski stil huligana,odnosno skinhed način života,nametnuo se svojim autoritetom,prisustvom na stadionu i ulicama Bogote još 1992 godine.Popularni ’’ćelavci’’ kako ih još zovu,tih godina su organizovano krenuli da posećuju utakmice,a tada je i osnovana čuvena barra brava ’’Comandos Azules’’.Nakon nekog vremena usledio je sukob sa članovima ’’Commandosa’’-a,što je imalo za posledicu formiranje sopstvene grupe ’’Orgullo Bogotano Skinhead’’,ekipe koja prati sve utakmice Millonariosa kod kuće i u gostima.

Pred početak fudbalskog meča,na platformi jugoistočne tribine sreo sam se sa Ernestom Sandovalom,ćelavim mladićem od dvadesetak godina,inače studentom političkih nauka.Ernest (koji je osrednje visine i građe) kaže da je već četiri godine član skinhed pokreta.Stiska mi čvrsto ruku prilikom pozdrava,pripremajući se da udari u bubanj.
’’Za mnoge je ovo trend ili hir,ali istina je da je to način života. To je nešto što se nalazi u srcu’’ – dodaje Ernest.


Tetovaže na njegovim rukama i grudima su dokaz da se ovde ne radi o jednostavnoj igri.Razapet skinhed na desnom ramenu,paukova mreža na levom laktu i lovor na grudima predstavljaju između ostalog simbol ponosa i vere u ono što čini pokret.

’’Obični posetioci često su menjali tribinu čim bi nas primetili.Danas se to ne dešava,mada se i dalje oseća neka vrsta odbojnosti sa njihove strane.’’

Zbog čega,da li je razlog za tako nešto način odevanja?

Možda,ali ono što je sasvim sigurno je da fama oko nasilja i uzurpacija naše kulture od strane nacističkih idiota ima itekako uticaja.
Nažalost,većina ljudi nije upoznata da je originalni skinhed pokret na samom početku bio multikuturalan i da se u svakom pogledu suzbijao rasizam i fašizam.Nacisti su stvorili pogrešnu sliku o nama,tako da mi (originalni skinsi) još od 1969 pokušavamo da je rehabilitujemo – dodaje Ernest kroz smeh – ukoliko zanemarimo izgled moje glave.I zaista njegova glava je bila puna ožiljaka,što od uličnih tuča što od sabraćajke koju je preživeo.



Izdržljivost

Utakmica samo što nije počela a Ernesto ili ’’Erni’’ kako ga prijatelji još zovu,snažno udara u bubanj u ritmu navijačkih pesama,posvećenih klubu i navijačkoj grupi.Ovi barra bravasi su dobro organizovani i lako uočljivi u svojim spit fajer jaknama okrenutim naopako.Sva pažnja obične publike usmerena ka ovoj narandžastoj družini to i potvrđuje..

Mi smo grupa skinsa na tribini kojoj se niko ne odupire.Razlog je taj što uz dobro vino ili pivo znamo da napravimo fantastičnu atmosferu.
U nekim trenucima promukli glasovi ’’Orgullo Bogotana’’ su u senci navijanja ostalih grupa Millonarios-a,međutim to ih nimalo ne uzbuđuje niti previše obraćaju pažnju na to.Ernesto nastavlja da skandira i svi iz ekipe ga prate.Ponekad se čini da se ceo njegov život okreće oko fudbala,piva,žena i zašto da ne – nasilja! Ne mogu za sebe da kažem da sam nasilan,ali nisam ni pacifista.Jednostavno volim poštovanje.To ipak ne znači da mene nasilje ispunjava,jer uvek mora postojati razlog za agresivno ponašanje.
Igrači izlaze na teren,sudija označava početak meča a onda sa tribina kreće da leti ogromna količina rolni i iscepkanih papira koji su bukvalno prekrili travnjak.Navijači u tim trenucima zaboravljaju na svoje svakodnevne probleme,jer njihovo srce danas kuca samo za Millonarios.Gusti oblaci plavog i belog dima prekrili su stadion El Campin.


 Jedino što je vidljivo u ovoj pirotehnički izazvanoj magli su narandžaste postave jakni ’’Orgullo Bogotano Skinhead’’ grupe i ćelava glava Ernesta koji fanatično navija : Embajador, ponga huevo y corazón, desde que nací te llevo en el corazón, para todo el aguante te sigo a todas partes, para toda esta familia… que vive de esta alegría.

Kako minuti prolaze,a gola nema, publika pada u očaj. Vatreni navijači (barra baravasi) za razliku od simpatizera postaju nervozni i tada kreću salve psovki upućenih igračima.
Ove uvrede od strane barra bravasa nisu izazvane rasnim,nacionalnim ili kulturnim razlozima,već kako potvrđuje i sam Ernesto,igrači ne igraju kako se od njih očekuje.
U pauzi Erni se priseća kako je počeo da navija za Millonarios : Znate kako,moj deda i otac su osnovali malu grupu barra bravasa koja više ne postoji,prema tome njih dvojica su mi preneli strast prema plavoj boji fudbalskog kluba.
Ernesto je svestan da igrači ne mogu da igraju uvek onakako kako publika želi,ali isto tako smatra da navijači treba da budu izdržljivi u podršci: ‘’treba urlati i dati sve od sebe bez obzira na ishod igre’’…Skinsi počinju da skači po tribini,lupajući cokulama o beton uz obilati oblak pračine koji se dizao.Niko od nas nije pijan nisti smo pod uticajem droge.Droga je za hipike i kukavice koje nemaju snage da se suoče sa problemima – navodi član ove grupe.


Iznenada gromoglasan urlik proneo se stadionom.Millonarios je uspeo da postigne gol,tako da je sreća na licima skinheda više nego primetna.Skakanje,smejanje,grljenje .. to je ono što je obeležillo ovaj radostan trenutak uz visoko podignutu levu pesnicu u znak pobede.Izgleda da je očaj naprosto nestao pretvarajući se istog trenutka u trans.Ponovo se čuje onaj dobro poznati londonski pozdrav Oi! Oi! Oi!, kao trijumfalni uzvik ratnika koji dolazi da zada smrtonosni udarac protivniku.

Samo skinhed

Kako se utakmica približavala kraju,Deportivo Los Millonarios je uspeo da dotuče rivala sa čak četiri na prema nula.Zadovoljstvo je bilo potpuno i već se uveliko planiralo trijumfalno slavlje u centru kolumbijske prestonice Bogota.Ernesto nije prestajao da udara u bubnjeve,a ni njegovi drugovi iz ekipe nisu posustajali sa pesmom.Ono što je u tom trenutku izgledalo najinteresanije videti je da su se čak i deca zajedno sa svojim roditeljima pridružila skinsima u slavlju.Nije bilo nikakve diskusije u vezi tuče sa suparničkim navijačima,možda zbog toga što se oni na ovom meču nisu ni pojavili.Ne bih da vas lažem,bilo je nekoliko gadnih tuča sa navijačima Nacionala.Zabrana unošenja PVC cevi na tribinu je uvedena isključivo zbog nas.Bilo je itekako žestokih bitki ,ali eto nas..još smo tu – ističe Erni sa ponosom i bez lažne skromnosti.Inače za ovog mladića se još može reći da je član street-punk benda koji ujedinjuje pankere i skinse.

Čim je sudija odsvirao konačno kraj,sreća je bila neopsiva.Zastava ’’Orgullo Bogotano Skinhead,’’ koja je prilikom pravljenja svoju inspiraciju našla u filmu ’’Paklena Pomorandža’’ i na kojoj se nalazi glavni junak Alex, ubrzo je skinuta sa ograde od strane članova ekipe.Skinsi se ubrzo razilaze,jer ono što im u ovom trenutku predstoji je priprema nezaboravne proslave do kasno u noć. Ni oni sami ne znaju u ovom trenutku gde će se fešta održati,ali ono što je sigurno biće tu dosta alkohola!

Ernesto se zadovoljno smeška.Odlučio je da provede vikend relativno mirno,a ne sa svojom skinhed ekipom,koja će biti prisutna na koncertu reprezentativnih bendova u malom lokalu Chapinero.Jedan od prijatelja ga poziva da im se pridruži na slavlju..

-Doći ćeš na žurku gde će se puštati muzika 60-ih?

-Ne druže,ne mogu.Sutra rano ujutru idem na posao.


Da tako je.. Ernest radi skoro svakoga dana za minimalnu platu,kako bi mogao da plaća školarinu na privatnom univerzitetu.On je ipak deo niže (radničke) klase,jer iako je njegova estetika nekonvencionalna to ne znači da treba da bude propalica.Njegova levičarska ideologija i način života naučili su ga da se bori za svoje ideale na racionalan način.

On ne treži priznanje za ono čime se bavi,niti mu je u interesu da seje strah među ljudima.Dobro,ali šta je onda njegova namera upitao sam ga...jer koliko vidim njegov stav je zastrašujuć i nije baš sve tako ružičasto...
Na to pitanje odgovoriću vam stihovima jedne pesme – navodi Erni : ’’Tvoj dom su ulice koje su te gledale dok si rastao..tvoj dom je tvoj kvart,ali ti to nikako da shvatiš...ljudi su zbunjeni,ali šta da se radi...ne, ti nisi svetac,ti si samo skinhed!

среда, 24. август 2011.

Collettivo Autonomo Viola


Collettivo Autonomo Viola,navijačka grupa fudbalskog kluba Fiorentine spada u politički i ideološki obučen kolektiv.Nakon prve polufinalne utakmice kupa kupova 1996/1997 u kojoj je italijanski tim remizirao sa Barselonom u gostima 1:1,navijače je zahvatila opšta euforija.Na revanš meču,stadion Artemio Franki je bio popunjen do poslednjeg mesta,a Fiorentina je u većem delu igre delovala sigurno.Međutim, iskusnija katalonska ekipa postigla je dva gola na kraju prvog poluvremena rešivši utakmicu,tako da se sve do samog kraja ništa bitnije nije promenilo.Nedugo zatim desilo se nešto što će u navijačkim analima ostati zabeleženo kao ‘’Bitka za Firencu’’.Prilikom proslave drugog gola,prema igračima Barselone počeli su da lete svakojaki predmeti,pa je tako na ćelavu glavu Ivana De la Penje sleteo jedan Zippo upaljač dobro ga opalivši.Sudija Andres Frisk nekoliko puta se ozbiljno zamislio vredi li nastavljati susret,s obzirom da su debelo plaćeni fudbaleri Barselone držali non stop glavu gore, postavši meta novih i novih napada.Kako se meč privodio kraju,na tribinama je izbila tuča – italijanski ultrasi upali su u sektor sa gostujućim navijačima i započeli ozbiljan sukob.Tako se Evropa po prvi put suočila sa nasilnom akcijom ultrasa Fiorentine ‘’Collettivo Autonomo Viloa’’,jednom od najmoćnijih i najrespektabilnijih navijačkih grupa u Italiji.

Sam termin ’’ultras’’ u svom izvornom značenju kada se prevede sa italijanskog jezika,predstavlja ’’politički ekstremizam’’ – u osnovi levi.Jarko crvene boje,koje su označavale političku pripadnost ’’autonoma’’,bile su sastavni deo jezgra 20 komunista navučenih na ljubičasti klub iz Firence.Treba napomenuti da su ultrasi Fiorentine odavno sazreli kroz brutalne ratove sa navijačima drugih klubova još tokom ’80-ih,a rivali su im tokom svih ovih godinama bili Pisa,Atalanta,Inter,Salernitina,Bolonja i Milan.Međutim glavni neprijatelji ’’autonoma’’ su ipak Lazio,Roma i naravno ’’Juventus’’! Fizičke konfrontacije među fanovima Fiorentine i Juventusa su tek na 16 mestu kada je reč o legendarnim obračunima navijača na Apeninima,mada su isto tako ovi dueli ostali zapisani kao jedni od najkrvavijih.Sredinom ’80-ih militantna akcija ljubičastih u Torinu umalo se nije završila tragično u blizini jednog od lokalnih barova. Karabinjer koji je pokušao da interveniše u masovnoj tuči,uspeo je nekako da primiri rulju ispalivši hitac upozorenja u vazduh.Ali ništa se ne može porediti sa događajima iz 1987 kada su dva navijača ’’Stare dame’’ poginula u žurbi da napuste Firencu.Naime nepoznata osoba pronela je neproverenu glasinu da su ultrasi Juventusa navodno silovali devojčicu u gradu ljubičastih,usled čega je ’’autonomija’’ dovedena u stanje ludila.Loveći suparnike privatnim automobilima, ljubičasti su po svaku cenu želeli da se dokopaju bar nekog autobusa Juventusovih huligana. Navijači Fiorentine su to radili na način kako to samo rade predatori iz džungle: nisu napadali samo grupe od više ljudi,već i zalutale pojedince. Ulogu žrtve preuzeo je jedan od autobusa sa navijačima Juventusa koji je zaostao za ostalim konvojem crno-belih.Preprečivši mu put mnoštvom automobila, ’’autonomi’’ su ga zaustvili i na kraju pretvorili u gomilu metala. Omraženi rivali iz autobusa isprebijani su na brutalan način ...

Nakon ubistava italijanska država krenula je u odlučan rat protiv ekstremnih navijača.Najpre je zabranjen odlazak na utakmice prvoj ekipi Juventusovih najvatrenijih ultrasa.Hapšenja i pritvaranja ljudi bilo je bezbroj,ali ono što je začuđujuće je to da se ’’autonomija’’ nekako izvukla iz novonastalih problema koji su zahvatili scenu.Collettivo Autonomo Viola nije zabranjena,mada je sedam njenih članova dobilo kaznu zatvora.S obzirom na to da je javno mnjenje osuđivalo akcije ’’autonomista’’,ljubičasti su neko vreme bili prinuđeni da deluju u senci,ali su se zato ostale ultra grupe drugih klubova u Italiji odnosile prema njima sa puno poštovanja. Tako je Autonomni Kolektiv Viola (CAV) zauzeo centralno mesto među najvatrenijim navijačima severne tribine.


Naziv tribine koju je CAV preuzeo je ’’Curva Fiesole’’ - sektor koji su tokom duge istorije zauzimali najradikalniji navijači kluba.Međutim kako su cene sezonskih karata porasle,neki od njih sele se na suprotnu stranu stadiona – Curva Marion. U prvom trenutku se činilo da će ’’viole’’ time dosta izgubiti i šta sad? Ali, ultra podrška je čak poboljšana.Ideja lidera ’’autonomije’’ je da ne prekidaju navijanje ni sekundu : najpre će se određeni deo vremena oriti pesma sa ’’Curve Fiesole’’ od strane CAV-a,Visseux-a i Settebello,a zatim će kada severna strana posustane navijanje preuzeti ekipe sa Curve Marion ( Direttivo i Onda D’Urto). Na taj način ’’autonomija’’ je kreirala jedinstven koncept podrške koji je jasno nazvan ’’sistem dve tribine’’. Sada,pokušajte da zamislite nešto slično kod drugih navijačkih grupa u Evropi i shvatićete da to ipak najbolje može da izvede Collettivo Autonomo Viola.

Ultrasi Fiorentine su jako dobri prijatelji i kompaktna družina,stoga nije iznenađujuće što sprovode zajedničke akcije.Evo jednog primera, 2001 godine u Firenci je održana manifestacija ’’noći veštica’’,kada su domaći navijači lovili sve po ulici koji nose obeležja omraženog Juventusa.Treba reći i to da je Collettivo Autonomo Viola zasnovala prijateljske odnose sa navijačima Torina,posebno sa njenom levičarsko frakcijom ’’Ultras Granata’’ i ’’Ragazzi della Maratona’’ (Maratona je ime tribine gde se okupljaju vatreni ultrasi Torina).Prilikom međusobnih poseta,’’autonomija’’ i ’’granatisti’’ ponosno razvijaju zastave na kojima se nalazi lik komandanta Če Gevare, otvoreno pokazujući svoja politička ubeđenja. Naravno tokom okupljanja se pevaju navijačke pesme koje slave Fiorentinu i Torino,a protiv omraženog Juventusa. Savezništvo ove dve grupe vezuje se za italijanski izraz ’’amićicia’’. Amićicia – nije bratsvo,već savezništvo i prijateljstvo ustanovljeno iz razloga što obe grupe spajaju zajednički interesi. Autonomija je na primer blisko povezana sa Ultras Granatom i Ragazzi della Maratonom jer dele slična politička uverenja,a u isto vreme mrze Juventus. Amićicia CAV-a sa drugom grupom navijača Torina ’’Granata Korps’’ je mnogo labavije. Oni su ujedinjeni protiv zajedničkog neprijatelja,ali isto tako se razlikuju njihova politička ubeđenja. Granata Korps se izjašnjavaju kao desničari. Krajem ’90-ih ’’autonomiju’’ je zahvatila kriza i smena generacije. Starije vođe su počele da napuštaju grupu,ustupajući mesto mlađim momcima.Eksplicitna crvena tribina (u ideološkom smislu) pomalo je izbledela,a nove ultra snage su daleko od političke igre.Ipak treba istaći da desničarski elementi u okviru ’’autonomije’’ još uvek nemaju pristup,jer ljudi iz stare škole koji su i dalje bliski levici imaju uticaja na tribini koja je danas većim delom apolitična.Bez obzira na sve,sveža krv u okviru grupe uvek nosi sa sobom i nove ideje. Pred početak sezone ponovo je obnovljeno prijateljstvo ’’autonomije’’ i navijača Torina.Sudeći prema najavama ljubičastih,izgleda da će se CAV kao u stara dobra vremena boriti za čast svog kluba i udarni transparent svim silama.

петак, 12. август 2011.

ZAPADNI IMPERIJALIZAM IZAZIVAČ NASILJA NA KOSOVU I METOHIJI



Srpska zajednica napada i pali punkt Jarinje!
NEMA PREDAJE,KOSOVO JE DEO SRBIJE!

Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) najoštrije osuđuje zauzimanje i blokadu prelaza Jarinje i Brnjak od strane imperijalističkih trupa KFOR na Kosovu i Metohiji. Zauzimanjem tih prelaza, KFOR, što je faktički ime za NATO misiju u južnoj srpskoj pokrajini, je još jednom demonstrirao da je Kosovo i Metohija okupirana teritorija. Nakon dobijenih garancija da će udarna imperijalistička vojna pesnica NATO podržati preuzimanje prelaza Jarinje i Brnjak, marionetske vlasti u Prištini su na te lokacije uputile specijalne jedinice Rosa. Međutim, zahvaljujući odlučnoj intervenciji lokalnog srpskog stanovništva koje je, prkoseći planovima imperijalizma, postavilo barikade na putevima namera marioneta iz Prištine je osujećena. Tom prilikom je došlo do pogibije jednog albanskog specijalca i paljenja prelaza Jarinje. SKOJ ističe da je direktni i objektivni krivac za novonastalo nasilje na Kosovu i Metohiji i sve njegove posledice, zapadni imperijalizam. Kosovo i Metohija se nalazi pod faktičkom okupacijom NATO i ta agresivna vojna alijansa i njeni imperijalistički gospodari snose odgovornost za eskalaciju nasilja. Uvidevši da marinete iz Prištine ne mogu da obave zadatak za koji su očito dobili saglasnost svojim imperijalističkih gazdi, KFOR preuzima prelaze Jarinje i Brnjak i sprovodi totalnu blokadu severa Kosova od ostatka Srbije. Na taj način KFOR krši rezoluciju 1244 Ujedinjenih nacija. Međutim, to nije ništa novo, jer se od prvog dana svog boravka na Kosovu i Metohiji, imperijalistička vojna formacija ponaša okupatorski. Okupacija Kosova i Metohije, izgradnja vojne baze NATO Bonstil i destabilizacija političke situacije na Balkanu i jeste bio cilj imperijalističke agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, odnosno Srbiju 1999. godine. Iako je sasvim očigledno da su objektivni krivci za novonastalo nasilje na Kosovu zapadni imperijalisti, odnosno KFOR, vladajuća većina u Skupštini Srbije krivicu svaljuju samo na marionetski režim u Prištini. Buržoaska vlast u Srbiji, uporno odbija da kaže istinu, da je objektivni krivac za sve nedaće na Kosovu i Metohiji, pa tako i za eskalaciju nasilja i nasilno preuzimanje dva prelaza, imperijalizam Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije. Buržoaske vlasti u Srbiji uporno odbijaju da kažu istinu, da teritorijalni integritet Srbije krše njihovi politički prijatelji i pokrovitelji sa Zapada. Režim u Prištini je samo marioneta u rukama SAD i EU imperijalista. Zvanični Beograd, građanima Srbije duguje odgovor na krucijalna pitanja. Zbog čega insistira na integraciji Srbije u EU ako ta organizacija podržava marionetski režim u Prištini i učestvuje u kršenju teritorijalnog integriteta naše zemlje? Zbog čega buržoaske vlasti u Beogradu insitiraju na ulasku Srbije u EU kada vodeće zemlje te organizacije insistiraju na priznavanju nezavisnosti Kosova? Zbog čega je vlast u Beogradu organizovala najveći ikad viđen samit NATO, kada ta imperijalistička oružana formacija, koja je 1999. godine bombardovala našu zemlju, zauzimanjem prelaza Jarinje i Brnjak krši rezoluciju 1244 UN? Zbog čega se buržoaski režim u Srbiji diči saradnjom sa Haškim tribunalom kome predaje one koje imperijalisti terete za ratne zločine, poslednji u nizu su bili Ratko Mladić i Goran Hadžić, umesto da izrekne istinu da su najveći krivci za sve zločine počinjene na prostoru bivše socijalističke Jugoslavije oni koji su je i razbili podržavajući i instruirajući separatističke i nacionalšovinističke režime, a to su SAD i EU? Zbog čega režim u Beogradu ne izrekne istinu da Haški tribunal za cilj ima da sudi one koji su se borili protiv imperijalizma a skine odgovornost sa imperijalističkih lidera za grozomorne zločine? Svim ratnim zločincima, pa tako i srpskim, treba suditi ali pravda ne može biti zadovoljena pred imperijalističkim sudom u Hagu.Na Kosovu i Metohiji neće biti uspostavljen istinski mir dok se krši teritorijalni integritet Srbije. Zapadnim imperijalistima odgovara situacija u kojoj se srpsko i albansko življe sukobljava međusobno jer im to daje priliku da se lažno prikazuju kao posrednici i mirotvorci. Praksa pokazuje sasvim suprotino. Upravo zapadni imperijalizam zarad svojih sebičnih pljačkaških ciljeva stvara nove konflikte. Zauzimanje prelaza Jarinje i Brnjak to ilustruje na najbolji način. Stoga SKOJ ponovo ističe svoj zahtev da okupatorske trupe NATO odmah napuste teritoriju Kosova i da se prestane sa kršenjem teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije.

Sekretarijat Saveza komunističke omladine Jugoslavije
Beograd, 30.jul 2011. godine

среда, 10. август 2011.

Black Guerrilla Family



Osnovani: San Quentin zatvor 1966 Kalifornija traju sve do danas
Lideri: George Jackson,W.L. Nolen
Teritorija: vecina zatvora u USA ,glavna teritorija van zatvora drzava Maryland
Etnicka pripadnost: afro-amerikanci
Clanstvo: 50.000
Saveznici: Nuestra Familia,Bloods,Crips,MS13,Black Liberation Army,People Nation,Nation of Gods and Earths,Latin Kings,Symbionese Liberation Army,Weather Undergroud,Black P.Stones,Gangster Disciples,Black Disciples,Zoe Pound Gang,United Blood Nation,La Raza Nation,Kumi 415,D.C.Blacks,Top Boyz,Nortenos i Wah Ching.
Rivali: Aryan Brotherhood,Ku Klux Klan,Mexican Mafia,Surenos,Public Enemy N1,Texas Syndicate,Mexicanemi.

DOKUMENTARAC O BGF-u i GEORGE-u JACKSONU

http://www.youtube.com/watch?v=pH0clRMe9B4
http://www.youtube.com/watch?v=MPvsjc1wDwM&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=oT-apgRlJlQ&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=j5zok7DRN6o&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=f5RUi_uWIys&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=q6MDsRYaK0g&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=QZJCvR-eYy4&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=Q850cKcL7HE&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=B13efli-obE&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=FiDJXVYurg8&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=edpLEnEsQ-E&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=axWvh_uWezU&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=WUgU-LX5bU8&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=UKo5kz4QGvk&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=eifrVo7VudY
http://www.youtube.com/watch?v=dWGPr9FcZ7Y&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=Zn17RUaLDJw&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=4zsUySMSwAk&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=nL80Gy9zZ6o&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=mNhqG7AMglw&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=q-Du05AZD5w&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=wPLx2nvCluw&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=HL17ExxaDyQ&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=U8GpnZJCpPg&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=qLZ2fRM7uPU&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=AbxQXXcG3jU&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=Q9umUFcST80&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=rQfUAemN8Bs&feature=related

Black Guerrilla Family (takodje poznata pod nazivom Black Family ili Black Vanguard) je zatvorska grupa osnovana 1966 od strane Jeorgea Jacksona i W.L. Nolena.Pomenuta dvojica lidera osnovala su je u San Quentin-u Marin County Kaliforniji.


Filozofija i ciljevi

Inspirisana Marcusom Garvey-om,Black Guerrilla Family je okarakterisana kao ideoloska africko-americka i marksisticko-revolucionarna organizacija sastavljena pretezno do zatvorenika.Prilikom osnivanja glavni ciljevi su joj bili zbacivanje americke vlade,borba protiv rasizma i borba za ustanovljavanje dostojanstvenjeg polozaja zatvorenika.

Saveznici i rivali

Black Guerrilla Family bila je povezana sa mnogim levicarskim grupacijama ukljucujuci Black Liberation Army,Symbionese Liberation Army i Weather Undergroud.Organizacija je snazno pozicionirana kako na istocnoj tako i na zapadnoj obali,a sardjuje sa Nuestra Familiom,Latin Kingsima,Bloods-ima i Crips-ima.Aryan Brotherhood i Mexican Mafia smatraju Black Guerilla Family za svog najveceg rivala.Deset ljudi za koje se pretpostavlja da su BGF clanovi uhapseno je u julu 2010 u Baltimoru (Maryland) ukljucujuci i zatvorske cuvare za razna krivicna dela pocinjena u zatvoru i na ulicama gradova.Pogledati clanke Washington Post-a 7.10 2010 i Baltimor Citipaper 30.09.2009.

Kontraverze oko ubistva Huey P.Newton-a

22.avgusta 1989 suosnivac i lider Black Panther Party-e (Self Defense) Huey P. Newton upucan je u 1400 bloku 9th street-a u Zapadnom Ouklandu od strane 24-godisnjeg clana Black Guerilla Family Tyrone Robinsona.Robinson je optuzen za ubistvo u avgustu 1991 i osudjen na 32 godine zatvora.Policija je navela da je ubica bio poznat kao diler u Oaklandu.Robinson je tvrdio kako je Newton imao pistolj kod sebe kada su se sreli na uglu ulice,ali je istraga utvrdila da Newton nije bio naoruzan.Ubistvo se desilo u kraju gde je Newton kao ministar odbrane Black Panther Party-je ranijih godina ustanovio socijalni program,kako bi pomogao siromasnoj crnackoj zajednici.Newtonove poslednje reci prilikom suocavanja sa ubicom su bile : "Mozes da me ubijes,ali nikada neces ubiti moju dusu.Moja dusa ce ziveti vecno!" Zatim je tri puta upucan u lice od strane Robinsona po kome je ulicama dobila naziv "Double R".

уторак, 05. јул 2011.

Fešta u gradu Terni posvećena Rikardu Zampanji



Слике:

http://img34.imageshack.us/img34/2806/festa.png
http://img195.imageshack.us/img195/8793/festa2.png
http://img534.imageshack.us/img534/9352/festa3.png
http://img42.imageshack.us/img42/7381/festa4.png
http://img706.imageshack.us/img706/279/festa5.png
http://img824.imageshack.us/img824/1588/festa6.png
http://img836.imageshack.us/img836/9498/festa7.png
http://img683.imageshack.us/img683/7297/festa8.png
http://img836.imageshack.us/img836/9236/festa9.png

Juče popodne Curva Est stadiona Libero Liberati gde se okupljaju ultrasi Ternane,ponovo je popunjena najvatrenijim navijačima,ali ovoga puta nije bio u pitanju oficijelni fudbalski meč,već oproštaj od profesionalnog fudbala legendarnog Rikarda Zampanje u čiju čast je i priređena fešta.Među tifozima koji su raznobojnim transparentima i zastavama ukrasili stadion,nalazio se ogroman broj navijača Atalante.Momci iz Bergama su dobrim delom ispunili tribinu.Njihov dolazak se i prepotpostavljao s obzirom na bratsku povezanost dve grupe,a nagovestio je nezaboravan provod.
Curva Est juče je bila pravo ultra stecište zahvaljujući takođe i DJ setovima i baru Café Rolando Terni ,koji se pozicionirao u donjem sektoru tribine dobro pripremljene za samu utakmicu.Perfektnu organizaciju i harmoničnost narušio je jedino ulazak Marka Di Loreta na teren,koji je izviždan od strane publike jer je svojevremeno nosio dres Peruđe,omraženih komšija i rivala.Sa druge strane mnogo aplauza je upućeno Igoru Protiju bivšem bombarderu ekipe,čiji lik danas krasi zastave ultrasa Livorna i Dominiku Điampi,igraču sredine terena koji trenutno brani boje Modene.

Biris Norte FC Sevilla (video br.1)



S obzirom da se FC Betis vratio u špansku Primeru gde će naredne sezone 2011/2012 odigrati dva gradska derbija sa FC Sevilla-om,eto prilike da se podsetimo vatrene atmosfere sa jedne od utakmica ranijih godina i naravno severne tribine gde su smešteni Biris Norte!
NAPRED CRVENO-BELI DEO GRADA!
NAPRED SEVILLA!

четвртак, 30. јун 2011.

Fossa dei Leoni - Intervju!



(na pitanja odgovorao bivši član iz vrha FDL)

Možeš li da nam kažeš kako su FDL formirani – da li je to bio navijački odgovor na dešavanja u vezi sa Interom ili je nešto drugo bilo u pitanju?

Godinu 1968 (kao i celu deceniju 60-ih) obeležili su socijalni nemiri.Omladina je želela promene na svim poljima,pa se u skladu sa tim takvo stanje prenelo i na fudbal.Ljudi su hteli da imaju više prostora,slobode i nezavisnosti van starih obrazaca koji su im se nametali.

Da li ste imali bilo kakvih problema sa AC Milan prilikom formiranja grupe FDL,uvođenjem ultra podrške i sl. i ako jeste,kakve prirode su ti problemi bili?

U početku nije bilo nikakvih problema,jer su nas ljudi znatiželjno posmatrali.Oni su nastali nešto kasnije,nakon prvih tuča među navijačkim grupama.

Kako je vaša grupa bila strukturirana i na koji način su donošene odluke?

Prvobitno je o svemu odlučivao savet od 15 ljudi na čelu sa predsedavajućim.Kasnije ranih 80-ih,mlađa grupa (uključujući tu i mene) zamenila je starije,trudeći se da sprovede u delo svaku odluku koju bi članstvo prihvatilo na nedeljnim sastancima.

Koliko ste članova imali i koliko je onih koji su osnovali grupu ostalo do samog kraja tj. njenog gašenja?

Fossa je uspela da okupi oko sebe 10.000 članova (to se dogodilo samo jedne sezone pošto se dešavalo da svake godine ljudi dolaze i odlaze),tako da praktično niko nije bio konstatno u grupi od njenog osnivanja do njenog gašenja.Bilo je i onih koji su samo jednu utakmicu posetili i to je to..Ja sam stigao u FDL 1971 godine i tu sam ostao sve do raspada,što znači da sam jedan od onih koji je bio decenijama uz ekipu,veza između starije i mlađe generacije koja je ostala.

Kakav je bio regrutni proces?

Nije bilo nekog naročitog regrutnog procesa.Članove su činili kako oni koji su novčano pomagali rad grupe,tako i oni koji su bili u prvim borbenim redovima kada bi došlo do tuče.Nakon nekog vremena pojedincima bi bilo omogućeno da pristupe zatvorenom krugu vrha FDL.

Na koji je način članstvo komuniciralo i kako ste se organizovali u vreme kada nije postojao internet i mobilni telefon?


Organizovali su se sastanci svake nedelje i slata su pisma onima koji žive van Milana.Takođe,već sam pomenuo da je postojao zatvoreni krug vrha FDL.Taj zatvoreni krug činili su ljudi koji su se viđali svake večeri.



Možeš li da nam kažeš nešto o tvojim nezaboravnim trenutcima sa Fossom koji će ti zauvek ostati u sećanju?

Bilo je nekoliko nezaboravnih trenutaka.Prvi je svakako onaj kada me je savet FDL-a predložio za njihovog novog člana.Bio sam veoma srećan,jer tada je počeo moj život sa grupom F.D.L. (Fossa Dei Leoni).Zatim nikada neću zaboraviti finale kupa šampiona protiv rumunske Steaue 1989 u Barseloni,kada su Fossa i Brigate poveli 10.000 navijača uz perfektnu organizaciju.Od tužnih momenata izdvojio bih poslednji sastanak na kome je savet FDL-a odlučio da raspusti grupu.Oko 500 ljudi se tada okupilo ispred prostorija fan kluba,pevali smo himnu FDL-a i skandirali grupi.. zaista tužan momenat!! Što se ostalih događaja tiče,sećam se utakmice iz maja meseca 1988 kada smo pobedili Napoli i osvojili šampionat,tu je naravno i pobeda protiv Juventusa u finalu kupa šampiona odigranom u Menčesteru,a ne treba zaboraviti ni dve pobede protiv Intera u Ligi Šampiona.


Koji je tvoj nezaboravni tifo momenat?

Teško je reći.. Možda onaj na utakmici Milan - Real Madrid iz 1990 kada smo pobedili 5:0 ili gradski derbi koji smo dobili sa 3:2,a već sledeći izgubili 2:0.

Koliko su u proseku iznosili vaši tifo izdaci i koliko je bilo potrebno vremena uložiti da bi sve dobro funkcionisalo?

Godišnji iznos kojim smo raspolagali,da bi grupa uopšte mogla da fukcioniše,bio je jako visok (koreografije,troškovi puta prilikom gostovanja,baneri..itd).Slično bi se moglo reći i za uloženi rad jer je jako puno vremena bilo potrebno izdvojiti.Bilo je nekoliko grupa ljudi koje su radile različite poslove (prodaje karata,majica,kapa,šalova,organizacija gostovanja,koreografije..itd).Evo vam jedan primer : velika koreografija koja je rađena za važnu pobedu i osvajanje titule u šampionatu 1993 koštala je 4 000 000 lira (otprilike 1900 evra) i trebalo nam je oko tri meseca da je pripremimo.

Na koji način ste prikupljali novac?

Prodajom materijala grupe : šalovi,majice,nalepnice i ostalo.

Da li je bilo konfrontacija,incidenta i nasilja tokom svih ovih godina?

Bilo je i to jako mnogo.Tuča sa navijačima Sampdorije u Pontecuroneu je jedna od najvećih,kada su se naši vozovi susreli na stanici.Izdvojio bih i sukob sa navijačima Juventusa,nakon što smo se pojavili u delu grada koji predstavlja njihovo uporište,zatim bilo je incidenata sa Rominim i Veroninim ultrasima..sve u svemu jako mnogo nasilnih scena!!

Da li ste imali bliskih veza tj. da li ste zasnivali prijateljstva sa ostalim italijanskim grupama?Da li su ove veze i kontakti ostali aktuelni i danas?

Ja lično sam imao dosta prijatelja među navijačima Torina,Rome,Đenove,Bolonje (sa nekima od tih momaka sam i dan danas u kontaktu).Što se grupe tiče i njenih prijateljstava ona su se menjala tokom godina: pre smo bili u dobrim odnosima sa Romom,Đenovom,Torinom,Bolonjom .. a danas samo sa Brešom i Ređinom.

Kakve ste političke akcije imali van tribine? Da li ste imali bilo kakvih veza sa militantnim grupama koje su operisale u Italiji?

Ja sam oduvek bio levičar.Ali italijanska levica (naročito u Milanu) nažalost nikada nije razumela fenomen ''ultrasa'' i moglo bi se čak reći da se distancirala od njega.Zbog toga nije ni bilo prilike za nekom većom političkom akcijom.Međutim poslednjih godina pred raspad FDL-a,neke grupacije su počele da održavaju kontakte sa nama; opet naglašavam da mi nismo bili pristalice toga da se politika pojavljuje na stadionu.

Da li je FDL ikad protestovao protiv Berluskonijevog vlasništva nad AC Milan?

Bilo je protesta,ali su razlozi bili fudbalski,a ne politički.

Da li mislite da i dalje ima mesta politici na tribinama?

Svakako da ima mesta.Šteta samo što će u većini slučajeva desnica biti ta koja će delovati na tribinama.Jednostavno,desnica je izgleda mnogo bolje razumela potencijal ultrasa i način na koji se može agitovati na stadionu.

Možete li nešto da nam kažete o odnosu koji je ''Fossa Dei Leoni'' imala sa grupom ''Brigate Rosso Nerre''?

Sve do početka 90-ih odnosi su bili odlični,delili smo sa njima apsolutno sve (neki od mojih najbližih prijatelja koje znam preko 30 godina su članovi BRN uključujući i moju suprugu! ).Nakon 90-ih prijateljstvo nije bilo na zavidnom nivou,ali smo i dalje bili u koliko toliko korektnim odnosima sve do našeg konačnog raspada 2005.

Kako ste se osećali kada su se FDL raspali? Mora da je ostala velika praznina u vašem životu? Šta rade i čime se trenutno bave članovi FDL-a?

To je bio veoma bolan trenutak u mom životu i da,tačno je..osetio sam ogromnu prazninu.AC Milan mi ne nedostaje toliko,koliko tribina,ceo taj kolorit i naravno naše druženje.Činjenica što smo svi zajedno izašli iz svega toga,pomogla nam je dosta.Prijatelji mi mnogo znače,nastavili smo da se viđamo i van fudbala.Na neki način odnos sa nekim ljudima postao mnogo intenzivniji nego pre..ukratko druženje nam je mnogo pomoglo da prebrodimo taj događaj.

Kakva je situacija danas sa ostalim grupama u Italiji? Kako vidite naredne mesece i godine koje dolaze? Neki italijanski ultrasi su istakli kako će ukoliko ''Tessera'' bude uzela maha,osnovati svoje fudbalske klubove u italijanskim nižim ligama.Mislite li da će se ovo dogoditi i kako vi gledate na sve to .. da li podržavate akciju?

Situacija je veoma loša.Novi zakoni destruktivno utiču na nekoliko navijačkih grupa koje neguju taj stari ultra stil navijanja,dok su se ostale grupe prepustile biznisu.Ne vidim svetlu budućnost nažalost.
Što se ovog drugog tiče,smatram da nema nikavog smisla kreirati neki novi klub pored onog za koji ste oduvek navijali.

Hvala na intervjuu.

уторак, 14. јун 2011.

Brigate Neroazzurre Atalanta 1976 (2)




Tekst preuzet iz fanzina Supertifo:

Kada je reč o navijačkoj grupi Brigate Neroazzurre Atalanta,za nju se svakako može reći da je autentična i dosledna.Tokom svih ovih godina,glavna ultra ekipa na tribini Atalantina nije se promenila.Zapravo kod starijih grupa poput ove,primećuje se veoma izražena militantnost i otpor novim modnim iskušenjima.I ne samo to,1996 ostaće upamćena po proslavi dvadesetogodišnjice osnivanja Brigate,praznika koji je proslavljen na jednostavan način uz poruku: '' AE 1976-1996, 20 godina je prošlo ali mi ćemo i dalje biti tu''.Tifozi iz Bergama,a naročito BNA postali su veoma cenjeni što potvrđuju i događaji iz Đenove.Na osnovu parole koja glasi ''Basta lame basta infami'' (dosta noževa dosta sramote) ogleda se njihov način razmišljanja i zadovoljstva zbog svega postignutog.Tu je naravno i reputacija koju bi trebalo braniti,ali samo uz poštovanje ultra kodeksa i vatrenog navijanja koje je na prvom mestu.Na domaćim utakmicama slika severne tribine govori sama za sebe: na vrhu se nalazi veliki transparent Brigate sa zastavom Če Gevare,a odmah pored je obeležje grupe Wild Kaos koja je brojčano manja,ali čiji mentalitet je tipičan bergamaški.Pali se veliki broj raznobojnih dimova : zeleni,plavi,žuti,crveni...to je postala glavna karakteristika Atalantina uz nezaobilazne zastave Baskije i Palestine koje se viore među ultrasima na tribini.Grupa funkcioniše poput zadruge,sve se svodi na kućnu izradu i ogromno požrtvovanje,bez ikakvih spoljnih donacija ili ti sponzorstava.Na kraju krajeva,autonomija grupe ne sme biti ugrožena.Devojke su aktivna komponenta ultra-ekipe i ono što je vrlo bitno jako su lepe.Treba pomenuti da BNA poseduje ručno rađenu šetalicu šivenu pre nekih desetak godina,koja je poslužila kao deo fantastične koreografije za finale kupa protiv Fiorentine (na njoj se nalaze konture grada i poruka SAMO ATALANTA).Kasnije je takva ista koreografija rađena sa više hiljada malih zastavica i balona.Što se tiče članskih karata BNA,na njima је lik Če Gevare i dobro poznat moto ''Pobunjenik zauvek''.Ispisana je i poruka tipa ''Preko Rima i Verone'' koja bi trebalo da označi ostvarene navijačke pobede u ovim gradovima (nešto slično kao pregazili smo gradove).
Ne treba zaboraviti da će se ove godine Atalanta takmičiti u Evropi,što će ujedno biti i prilika za temperamentnog Mondonica i igrače poput Inzaghija i Morfea,da pokažu svoj šampionski mentalitet.Severna tribina će im pomoći da se nađu na neočekivanim mestima, u borbi protiv svih koji im se budu našli na putu.Atalanta,njihova velika ljubav...

DOKUMENTARAC O BNA 1976:

http://www.youtube.com/watch?v=ZBg3JFDcwxA
http://www.youtube.com/watch?v=MXbCpcLN-D8&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=5pmqVv21Krs&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=DX9aVR_0L7Q&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=Gj76NNDnpPM&feature=related

Smrt Federica Pisanija

Dok smo radili na ovom broju fanzina,dogodila se tragična smrt mladog igrača Atalante Federica Pisanija i njegove devojke.Redakcija Supertifa bi želela da oda poštu svim igračima koje je zadesila slična sudbina,uz nadu da se ovako nešto više nikada neće ponoviti.