среда, 23. март 2011.

Эшелон - Rusija



Šoubiznis,pop-svirke,svetske zvezde,masovna kultura...verovatno izgleda kul i elegantno.Ali narode, zar vam nije pomalo muka od takvih vrsta zabave?! A od pevača poput Šure i Naik Borzova?! Savetovao bih vam da kada slušate Vitasovu operu zaključate svoje kućne ljubimce u toalet,kako bi ste izbegli spontani napad agresije koji bi mogao da usledi.Uostalom,da li vam se dopadaju časopisi posvećeni estradi,proteini,brilijanti,nametljivi ljudi sa najnovijim modelima mobilnih telefona,olako menjanje partnera u toku večeri i skakanje s kreveta na krevet?

Zapadna ’’masovna kultura’’, ’’sloboda’’ i ’’seksualna revolucija’’ dobro su obavili svoj posao – koncertne hale i klubovi se popunjavaju,dok su pozorišta i bioskopi degradirani; uz sve to stvara se gomila mediokriteta.Takvi pojedinci jedino što znaju je da skaču po stejdžu,a masa fanova luduje.Seksualno opšte jedni sa drugima u prostorijama iza scene,rasipaju novac u kazinima i po luksuznim restoranima,poklanjaju jedni drugima za rođendan vile i Rols-Rojs automobile,a da nam pri tom niko od njih ne pruža svojim ličnim primerom bilo šta edukativno u vezi sa načinom života.Naravno oni su srećni što mogu da participiraju u različitim političkim kampanjama i izbornim trkama,pružajući podršku onima koji se pripremaju da Rusiju do kraja opljačkaju.

Živeo sam nekoliko meseci u Moskvi i mogu slobodno da kažem da ona danas izgleda više kao internacionalni bordel nego kao glavni grad naše države.Nisam očekivao da ću u jednom od klubova pronaći mlade i talentovane momke koji komponuju i izvode pesme koje se susreću sa realnošću ovoga vremena,pesme koje imaju svoje značenje,uzdižu čoveka,inspirišu ga da odoli cinizmu,lažima,nepravdi i varvarstvu.

Iskoristio sam priliku i uradio kratak intervju sa jednim od članova moskovskog rock sastava ’’Ešelon’’...

-Molim vas možete li da se predstavite?

-Ja sam Crni Dimitrij,basista benda Ešelon.

-Recite mi nešto o istoriji benda...

-Pre oko godinu dana sreli smo se sa Ivanom Baranovom pevačem grupe ’’Civilna Odbrana’’ na njihovom koncertu.Rekao sam mu da imam nekoliko pesama koje bi se odlično uklopile uz njegov vokal.Prošle zime napravili smo koncept rada i nakon toga su počele probe.Prvi koncerti održani su u novembru i decembru u teatru ’’Ulan Bator’’ – tada smo nastupali pod imenom ’’Civilna Odbrana’’,a danas kao što ste i sami mogli da se uverite nastupamo pod novim imenom u novom prostoru ’’R - Club’’-u.

-A ideja oko imena je potekla od koga?

-Ime bendu je dao Ivan Baranov,s obzirom da ga je dugo imao u rezervi.Želeo bih samo da podvučem da ne činimo samo Ivan i ja bend,dakle postoji još ljudi koji su uključeni u celu priču.Recimo Miša se sasvim iznenada pojavio kao naš novi gitarista.U proleće je došao na neki politički skup,tu smo se sreli,malo popričali...ali smo nakon toga izgubili svaki kontakt.Već u leto,drugovi su me zvali i preneli mi kako su pronašli fantastičnog gitaristu i na kraju se ispostavilo da je taj gitarista niko drugi nego Miša!

-Reci mi nekoliko reči o bubnjaru?

Bubnjar je Aleksej ili kako ga mnogi zovu - poliglota – dečko je svirao u nekoliko bendova i slobodno se za njega može reći da je virtuoz.Ako budete preslušavali živi album,uočićete da je on svoju deonicu odradio neverovatno dobro,kao da preslušavate bubnjeve sa studijskog snimka.

-Da li bi mogao neupućenima da objasniš,koji je to žanr koji vi svirate?

-Kratko i jasno smo označili taj žanr kao ’crvena alternativa’.Tu ima naravno vidljivih elemenata metala,jer je to stil koji mnogi naši članovi preferiraju.Metal bi u principu trebao da bude tvrd i čvrst,dok ove moderne ’heavy’ grupe akcenat bacaju na glas.Ivan otvoreno propagira obradu sovjetskih pesama iz 70’ih unoseći ideološki duh tog perioda u bend.Što se tiče instrumenatala,neka naša smernica je grupa ’Manowar’ – harmonična i jaka muška ekipa.Ono u čemu se u potpunosti razlikujemo u odnosu na njih je tematika pesama,jer su naše ideološki obojene.

-Rok muzika na Zapadu zamišljena je kao protest protiv kapitalističkog sistema.Reci mi Dimitrij da li je vaša muzika protestna?

Naravno.Opravdanje za takvu agresivnost gitare leži upravo u protestu,ali sva snaga mora pre svega biti utemeljena u tekstovima.Ako imate metal gitaru u ’ariji’ ili ’wizard’-u to nije dovoljno,jer bendovi tada pevaju o romantici koja je poprilično udaljena od naše svakodnevice -ispostavlja se da agresivna gitara nije u saglasnosti sa romantičnim tekstom.Na drugoj strani kod nas je sve kompletirano po tom pitanju – muzika i reči su sjedinjene u pesnicu koja drobi kapitalizam,dok se agresija u nama nalazi sve vreme i to je ono što daje konačan produkt.Postoji mali milion grupa za koje sam bog zna o čemu pevaju,a samo povremeno potkače po koju socijalnu temu u svojim pesmama.

Mi radimo potpuno suprotno od tog klišea,jer su socijalna pitanja naša osnova! Postoji naravno i kod nas revolucionarni romantizam: obrađujemo pesme Aleksandre Pahmutove,odnosno pesme Majakovskog.Vremenom smo shvatili da slušaoci pomalo čudno gledaju na naš stil,jer su se navikli da slušaju modernu buržoasku,nakazno-pedersku muziku.

-Dimitrij znam da ste član Saveza Komunističke Omladine (SKM),dok je Ivan član Avangarde Crvene Omladine (AKM).Da li ima nekih nesuglasica među vama zbog toga?

-Ne naravno.Savez Komunističke Omladine (SKM) i Avangarda Komunističke Omladine (AKM) su na političkim skupovima uvek zajedno.

Da li možete za kraj da mi kažete šta podrazumevate pod terminom ’patriotizam’? I da li postoji više patriotizama kako mnogi ističu : patriotizam Žirinovskog,Hakamade...nekog trećeg?

-Naravno da postoji više patriotizama.Vladimir Putin opet propagira neki svoj patriotizam,to je neka treća vrsta.Što se nas tiče,mi komunisti imamo svoj sovjetski patriotizam! A šta je to što mi podrazumevamo pod otadžbinom? Pa to je naravno Sovjetski Savez! U ovoj našoj postojećoj državi Rusiji,vrlo je teško odredite nečiju nacionalnost na osnovu krvi.Evo ja sam vam tipičan primer nekoga ko je rođen u SSSR-u : imam ukrajinske,malo beloruske krvi,ruske...a mogu vam reći da sam delom i Ciganin! Zbog toga mi ističemo patriotizam,jer nacionalizam kao takav više nije relevantan.Nacionalizam je uprljan zahvaljujući usko-elitističkom pristupu koji uporno propagiraju neke grupacije tipa RNE,mada i u muzici postoje bendovi koji su bacili ljagu na taj termin.Nacionalizam razdvaja ljude,dok socijalizam spaja – to je osnovni razlog zašto se mi zalažemo za Sovjetski Savez.

-Hvala vam Dimitrij na informativnom intervjuu.
Ivan Studelnikov,Samara SCM.

понедељак, 07. март 2011.

Bad Blue Boys-i nisu poželjni na utakmicama FC Celtic-a

Zbog povećanog broja desničarskih huligana - Bad Blue Boys'a – navijača Dinamo Zagreba,koji posećuju Glazgov i prate FC Celtic u Evropi poslednjih sezona,grupacija Celtic Fans Against Fascism odlučila je da pokrene kampanju među navijačima zeleno-belih,kako bi ih edukovala u vezi sa političkom linijom ove hrvatske grupe i mobilisala sve navijače Celtic-a protiv BBB-a u sprečavanju da se dalje pojavjuju na našim mečevima kod kuće i na strani.

Bad Blue Boys-i su gomila fašističkih,desničarskih,ultra-nacionalističkih i ultra-katoličkih šovinista koji imaju više toga politički zajedničkog sa BNP-om,EDL-om i SDL-om nego sa progresivnim navijačima Celtic-a.

U najmanje dva navrata tokom svih ovih godina,BBB su napali naše prijatelje antifašiste iz St.Pauli-ja na evropskim mečevima FC Celtic (Zagreb i Budimpešta).Napadi su bili politički motivisani,jer BBB znaju za St.Pauli-evu antifašističku reputaciju koja je i bila razlog za agresiju.

Nažalost neki od naših navijača koji očigledno žive u zabludi,dopustili su sebi da članove ove hrvatske desničarske grupe ugoste na našem stadionu i našim pabovima.Ove sezone takođe se mogao videti raširen baner unutar Celtic Park-a,koji je predstavljao svojevrsnu solidarnost sa ovim navijačko-fašističkim otpadom,koji je u svađi sa svojim isto tako odvratnim desničarskim predsednikom FC Dinamo Zagreb.

Takav kancer trebao bi pod hitno da se odstrani pre nego što bude uzeo maha.Bad Blue Boys-i nisu naši prijatelji,jer mi ne pravimo prijateljstva,ni idividualna,ni kolektivna sa fašistima! Ovo je grupa koja otvoreno veliča zločince hrvatske fašističke milicije iz Drugog Svetskog Rata koja je sebe nazivala Ustašama (prekrižano U na nalepnici se odnosi na njih).Fašizam i nasilje Ustaša bilo je toliko ekstremno,da su čak i ozloglašene masovne ubice nacističkih SS odreda bile zapanjene.

Bad Blue Boys-e treba napadati i loviti poput zveri na Celtic Parku u svakoj prilici čim se budu pojavili.Nemojte da vas zavaraju vatikanske zastave i prijateljski razgovor o irskoj borbi za slobodu,jer ova fašistička đubrad nemaju ništa zajedničko sa našim republikanstvom i socijalizmom za koje se borimo.Iz tog razloga,jedino s čim bi trebalo da se susretnu su naše palice.
NEMA PRIJATELJSTVA SA FAŠISTIMA!
ZADRŽIMO BBB DALJE OD NAŠEG RAJA!

*više detalja saznajte na našem sajtu i forumu...
www.talfanzine.com/
http://talfanzine.proboards.com/
*nalepnice je moguće naručiti preko našeg TAL sajta
-----------------
Glavni urednik fanzina "Crveni Skinhed" zahvaljuje se drugovima iz časopisa ''Tiocfaidh Ar La'' na saopštenju koje je preneto!

уторак, 01. март 2011.

Fašisti,imperijalisti i lažni levičari - ODJEBITE OD KOSOVA!

Članak ''Enver Hodžin virtuelni socijalizam''
preuzet је sa North Star Compass-a i prerađen od strane fanzina ''Crveni Skinhed''.Prenećemo neke najzanimljivije delove uz zahvalnost ovom revolucionarnom magazinu na objavljenom materijalu.

Većina čitalaca North Star Compass-a nije ni pomišljala kako će morati ponovo da preispituje lik i delo tiranina iz Tirane na celih šest stranica svog omiljenog magazina.U svakom slučaju to je taj čovek – na glavi nosi maoistički kačket i neprestano propoveda svoja šovinistička uverenja.

Enver Halil Hodža (hodža u muslimanskoj kulturi označava sveštenika) rođen je 1908 godine u albanskoj trgovačkoj porodici u kojoj je imao privilegovan odgoj.Roditelji su ga poslali na studije u Francusku (Univerzitet Monpelje),međutim on ih ubrzo napušta i pokušava da uradi nešto značajnije na Sorboni.S obzirom da ponovo ne uspeva da se ostvari kao student,počinje da razmišlja o tome kako je socijalizam mnogo unosniji životni poziv.On ne otkriva socijalizam kao eksploatisani radnik,već kao službenik konzulata Kraljevine Albanije u Briselu 1934 godine.

Turbulencije pred Drugi Svetski Rat pružile su novu priliku mladom Hodži koji se vraća u Albaniju 1936 godine,gde započinje sopstveni posao trgujući duvanom.Njegovo zapadnjačko iskustvo i prefinjenost omogućili su mu enorman finansijski napredak u odnosu na 90% nepismenih i 70% islamiziranih sunarodnika države u kojoj radnička klasa praktično nije ni postojala.Nakon što je Musolini osvojio Albaniju koja je ubrzo prigrlila fašizam,naznaka o tome da se može stvoriti komunistička partija u ovoj državi nije bilo ni na vidiku.Međutim novembra 1941,šačica komunista ipak uspeva u svojoj nameri i osniva KP Albanije,a samo godinu dana kasnije 1942 ustanovljen je i Albanski Nacionalno Oslobodilački Front.Zahvaljujući lojalnosti Albanije i simpatijama koje je većina albanske populacije pokazala prema okupatoru u srpskoj pokrajini Kosovo i Metohija,cela oblast predata je u ruke italijanskim fašistima i nemačkim nacistima,koji su administrativne poslove poverili upravo Albaniji.Program protiv srpskih,romskih i jevrejskih starosedelaca Kosova sistematski je sprovođen,a egzodus sa sopstvene teritorije konstantno je bio u porastu.Albanci su jednostavno imali pretenzije prema srpskoj provinciji još od vremena kada su masovno počeli da prihvataju radikalan islam u vreme Otomanske Imperije,a to je bio glavni razlog zbog koga su težili da imaju superioran status u odnosu na hrišćansku pravoslavnu populaciju Srba.Albanska ekspanzionistička politika prema susedima sastojala se u konstantnom nasilju i pretnjama,bila ona potpomognuta islamom,fašizmom,socijalizmom ili NATO-om danas.Iako je većina Albanaca podržala nacističku vladu,koja je otvoreno objavila rat Sjedinjenim Američkim Državama 1941,Enver Hodža i njegovi sledbenici su imali dugoročniji plan za ono što će se desiti nakon što Nemačka bude pobeđena.Godine 1943,Enver Hodža pristupa alijansi koju predvodi desničarska albanska partija prihvatajući ujedno i njenu platformu o aneksiji jugoslovenskih i grčkih teritorija.U avgustu održan je glavni sastanak u Mukju između Balli Kombatara (Nacionalanog Fronta) koji je bio anti-komunistički i navodno anti-fašistički, i Komunističke Partije Albanije.Rezultat sastanka se sveo na dogovor o zajedničkoj borbi protiv Italijana.Kako bi ohrabrili Balli Kombatar da se obaveže i ispuni obećano,Komunistička Partija pristaje da sporazum sadrži plan o stvaranju Velike Albanije,koja bi uključivala Kosovo (sastavni deo Jugoslavije/Srbije) i Kameriju (sastavni deo Grčke).

I dok su partizani u Jugoslaviji vodili dugotrajan i odlučan gerilski rat sa nemačkim nacistima,dotle je otpor albanskog komunističkog pokreta malo toga pokazao.Baš zbog toga nije slučajno to što je komandni lanac od Kominterne u Moskvi do Enver Hodže u Albaniji vodio preko Jugoslavije! Naređenja iz Moskve upućena Enver Hodži odnosila su se na formiranje ujedinjenog fronta zajedno sa jugoslovenskim partizanima,kako bi se povećale mogućnosti u pobedi nad nacističkim okupatorom.Albanski apetiti otimanja susednih teritorija nisu mogli biti ostvareni pod ovakvim projektom,stoga je Enver Hodža bio prinuđen da odustane od savezništva sa Balli Kombatarom,jer bi u protivnom rizikovao sukob sa ostalim Komunističkim Partijama/Kominternom.Težnje albanskih komunista da okupirano Kosovo pripoje Velikoj Albaniji bile su snažne,ali ne dovoljno snažne da bi se odbacile instrukcije Kominterne.Iz tog razloga,naredna strateška odluka sastojala se u tome da se sačeka sledeća povoljna prilika.U međuvremenu,jugoslovenski partizani porazili su albanske fašiste na Kosovu,a pokrajinu vratili u okvire Srbije.Iole značajan doprinos albanskih komunista u oslobađanju Kosova od nacista učinjen je samo uz pomoć borbenog jugoslovenskog naroda,a da Albanija kao država u tome uopšte nije participirala.Komunistički pokret u Albaniji poprilično je zaostajao u oslobađanju sopstvene zemlje,ali i pored mnogo muka ipak se našao u povoljnoj situaciji nakon što je Italija kapitulirala pred saveznicima septembra 1943.Nemci su pokušali da intervenišu i dođu na mesto Italijana,međutim njihove snage su se našle u problemu kod Staljingrada,gde se zapravo odlučivalo o ishodu samog rata.Nemci su napustili svoje prvobitne planove konačno se povukavši iz Albanije novembra 1944.Enver Hodža je naravno iskoristio nastali vakum i zajedno sa svojim gerilcima formirao novu albansku vladu (Narodna Republika Albanija proglašena je 13. januara 1946 godine) u kojoj je zauzeo mesto premijera,ministra spoljnih poslova i ministra odbrane.Njegov najvažniji zadat je bio da očisti vladu od pro-jugoslovenskih komunističkih kadrova,a epilog svega je bio taj da su mnogi Albanci proterani iz sopstvene države dok su neki čak i likvidirani.Konture Enver Hodžine ksenofobije nazirale su se mnogo ranije,međutim one su došle do izražaja tek kada je došao do visokih političkih pozicija.Treba istaći i to da je podsticao rađanje dece,premda je njegov narod zavisio od socijalističke humanitarne dostave hrane u cilju preživljavanja.

Stekavši diktatorske privilegije,Hodža se dobro pozicionirao i sa tog mesta tražio socijalističku pomoć za svoju siromašnu zemlju.Kao jedna od najprimitivnijih i najsiromašnijih država u Evropi,Albanija je primila nesebičnu pomoć od strane Sovjetskog Saveza i Jugoslavije,iako su obe bile razorene ratom. ''Albanija je primila značajnu ekonomsku pomoć od SSSR-a.Krajem 1950 nekoliko hiljada sovjetskih tehničara radilo je na različitim albanskim projektima...'' Funk and Wagnalls New Encyclopedia, Vol. 1, 1972.Nezahvalna zbog pomoći koju je dobijala,Albanija pod vlašću Envera Hodže počela je da mrzi svoje susede u isto vreme se žaleći kako su donacije nedovoljne.Hodžin nacionalizam i ksenofobija bili su u direktnom konfliktu sa principima proleterskog internacionalizma.On se zapravo plašio da njegova praktično monarhistička vlast neće izdržati test socijalitičkog uređenja.Čvrsto je odlučio da ostane diktator Albanije do kraja svog života,a da bi to ostvario bilo je potrebno posejati strah među stanovništvom.I dok je Hodža nastojao da bude blizak SSSR-u i socijalističkom bloku duže ego predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito,pokušavajući da izvuče najviše koristi za sebe,on vrlo brzo odbacuje socijalizam – kao što je svojevremeno odbacio studije u svojoj ranoj mladosti.Rasista koji je mrzeo Slovene bilo koje političke orjentacije,smatrao je da treba da ostane u socijalističkom bloku sve dok donacije socijalističkih država podupiru njegov šovinistički režim.Njegov animozitet prema sovjetima bio je prekriven velom političke kvazi argumentacije,a kada je Sovjetskom Savezu postalo jasno da Albanija udara ruku koja je hrani,pomoć i donacije su naravno izostale.Ovaj kontra-revolucionar je čak dao sebi za pravo da drži predavanja o tome na koji način bi socijalizam trebao da se sprovodi u zemlji V.I. Lenjina i kakve bi lidere Sovjetski Savez trebao da ima.Albanija je postala opustošeno kraljevstvo demagogije i totalitarne diktature,neprijateljski nastrojena prema svima.Vođena sveopštom paranojom,Albanija nije mogla da učini više od angažovanja u snajperskim akcijama i ubijanjima jugoslovenskih graničara.Veliki broj Albanaca potražio je spas u begu iz svoje osiromašene zemlje u bogatu i prosperitetnu državu Srbiju naseljavajući se na Kosovo.Kosovski Albanci imali su sva prava i privilegije u Srbiji dok ih je Enver Hodža nipodaštavao u Albaniji.I to nije sve,kao kontrast svemu opisanom Srbi su se suočili sa istrebljenjem i kulturnim genocidom,neuživajući nikakva prava,čak ni ona koja bi trebala da budu zagarantovana nacionalnim manjinama.

Prisutan je apsurd u vidu široko rasprostranjene teorije kako Albanija nije mogla da toleriše promene u Sovjetskom Savezu nakon Staljinove smrti.Da je to bio glavni problem,onda bi ga sve socijalističke države i partije sveta prepoznale,međutim to nije bilo tako kao što se predstavlja.Problematika nije bila ideološke već rasističke prirode.Albanija je optuživala sovjete za revizionizam,znajući da je Staljin umro i ma šta njegovi sukcesori učinili,oni svakako neće moći da ga vrate iz mrtvih.Ta optužba je naravno garantovala da Sovjetski Savez ni u kom slučaju ne može biti u pravu,kakvi god bili njegovi naredni koraci.Odbacivši socijalizam Enver Hodža je napokon mogao da ismeva sve što je sovjetsko,jer albanski narod nije mogao u zatvorenoj zemlji da poredi svoj kvalitet života sa onim u Istočnoj Evropi.Pokušavajući da ide svojim putem,Albanija se degenerisala u siromaštvo,haos i mizeriju naročito posle sukoba sa NR Kinom.Nakon uspešno izvedene socijalističke rekonstrukcije,Enver Hodža i njegova vrhuška počeli su polako da urušavaju Komunističku Partiju,a nekadašnji revolucionar je postao apsolutni monarh.Kontra-revolucionar transformisao je socijalizam u kvazi-religiju,koju je nametnuo širokim narodnim masama.Ovakva vrsta socijalnih fenomena moguća je samo u polu-feudalnim državama u kojima ljudi imaju titule sultana i imperatora sa aurom božanske misije.Nema sumnje da Enver Hodža ne bi ni pomislio na ovakvu prevaru za Staljinova života.Staljin je imao nultu toleranciju prema izdajnicima kakav je bio ovaj albanski kontra-revolucionar,koji je samo čekao trenutak da sovjetski vođa umre kako bi mogao da sprovede svoje šovinističke i rasističke planove.Enver Hodža okončao je svoj život i sramotnu biografiju 1985 godine,a njegovi sunarodnici sa nacionalističkim uverenjima godinama kasnije spremno su dočekali NATO bombardovanje Srbije i kolonizaciju Kosova uz brutalan teror,kakav je već viđen od strane Hitlera i Musolinija u južnoj srpskoj pokrajini 40-ih godina prošlog veka.

NEMA PREDAJE!
KOSOVO JE DEO SOCIJALISTIČKE SRBIJE!