среда, 30. септембар 2015.

ЦСКА Москва (soviet style)


Навијачи ЦСКА Москве на гостовању Ростову 2003 године...


четвртак, 03. септембар 2015.

'Official IRA' издала саопштење да ће наставити са одмаздама


Official IRA прети да ће вршити одмазде према идивидуама који бесправно користе име ове организације. 'Andersonstown News'  дошао је до сазнања да је човек који се представља као члан 'Official IRA' –е упадао у неколико станова у западном и северном Белфасту последњих недеља, упућујући станарима претње.Том приликом једном од станара је речено да мора да напусти земљу.Међутим OIRA je сада упозорила оне који бесправно користе њено име ''да би требало озбиљно да се замисле и преиспитају своју позицију уколико буду наставили са таквим акцијама''.


Вест да је 'Official IRA' упутила претње како ће вршити насилне акције изненадила је многе политичке извештаче, који су сматрали да је организација расформирана.Да подсетимо 'Official IRA' појавила се 1969 године након што се некада јединствена 'IRA' поделила на две фракције: марксистичку 'Official IRA'-у и националистичку  'Provisional IRA'-у. Фракција 'Official IRA'-е прогласила је званично прекид ватре још 1972 год, иако је наставила да делује илегално вршећи повремено бомбашке нападе и осветничке одмазде све до 2010, када је склопила договор са властима о разоружању.Међутим у скорашњем саопштењу које је потписао командант штаба 'OIRA' у Белфасту, прослеђеном 'Andersontown News' –у, наводи се да организација не само да није расформирана, већ да ће и даље бити посвећена циљу успостављања социјалистичке републике Ирске, иако је званично прекинула да користи војне акције у те сврхе.

''Official IRA није назив који се користи у свакоднемо разговору и веома смо срећни због тога.Нажалост, обавештени смо да постоје елементи унутар наше заједнице који користе 'Official IRA'-у за своје злочиначке активности како би изазвали бол и патњу становништва у северном и западном Белфасту.Ове акције не само да имају за циљ да застраше локално становништво, већ и да доведу 'Official IRA'-у на зао глас.Далеко од тога да је организација расформирана, 'OIRA' је и даље посвећена успоствљању социјалистичке републике Ирске, па иако нисмо више ангажовани ка испуњењу тог циља војним акцијама, и даље задржавамо право да бранимо локалну заједницу и вршимо одмазде према онима који буду угрожавали 'ОIRA'-у, њене чланове и чланове њихових породица.Са ове тачке гледишта, ми сматрамо да неовлашћено коришћење нашег имена од стране било кога, у криминалне или коруптивне сврхе, представља атак  на кредибилитет 'Official IRA'-е, тако да би сви они који су умешани у такве ствари требало озбиљно ра размисле у каквој се позицији налазе и да ли би требало  да наставе са таквим акцијама.''.


Командант штаба 'Official IRA'  Белфаст.

понедељак, 31. август 2015.

Истина о борцима у Новорусији



Без обзира на то што занемарљив број нео-нацистичких бораца  учествује  у оквиру покрета отпора Доњецке Народне Републике, њихове снаге су много више активне пропагандно на интернету и друштвеним мрежама, у чему им помажу мејнстрим медији и десничарски политичари који се појављују на ТВ-у.Крајња десница није једина која користи гебелсовски метод, да сто пута изговорена лаж постаје истина.Такође многе левичарке партије и покрети шире лажне информације о ''надмоћи'' ултранационалиста, покушавајући да обесхрабре друге левичаре да учествују у ослобађању Новорусије.Десничарски борци и њихове јединице често су део много већих оружаних формација.На пример јединица ''Rusich'' учествовала је у акцијама под командом Александра Беднова ''Бетмена'' убијеног од стране власти ЛНР.Вероника Јухњина интервјуисала је Александра Крота, човека који се активно борио у формацији ''Бетмен'', како би боље разумела улогу ''Rusich'' и сличних неонацистичких јединица у овом рату.Лаж и обмана никада неће проћи,зато вам износимо тачне податке о броју пописаних нео-нациста на фронту и називе организација којима припадају.

четвртак, 09. јул 2015.

Bootstock (Хрватска) - Интервју


Хрватски  бенд  ''Bootstock'' недавно је објавио свој други демо по реду, који звучи заиста имперсивно.За овај састав се може рећи да свира мешавину Ои! панка уз нешто ска-кор утицаја.У интервјуу који преносимо у целости, одговоре на питања везанa за сцену у Хрватској и будућим плановима бенда, дао нам је певач Габуд.

Можеш ли укратко да нам представиш групу и њене чланове?

Bootstock …Жгела - прва гитара, Белек -  соло гитара, Дак – бас гитара, Ђука – бубњеви и Габуд –вокал.Свирамо од 2001 године и за све то време, име бенда се мењало као и чланови који су одлазили, изузев певача и првог гитаристе који су ту од самог почетка.Већина песама је 7-8 година стара, а тематика је везана за улични живот, дружење, алкохол и добро забаву...и наравно свакодневну борбу преживљавања.

Недавно сте издали демо.Јел то ваш први демо и какве су реакције до сада?

То је наша друга демо верзија.Прва је била баш сјебана, без икакве насловнице и снимљена углавном за нашу екипу.Ово издање је снимљено у јефтином студију, али су реакције веома позитивне, нарочито због тога што сада наступамо много чешће.Време је на нашој страни, па смо планирали много више да се посветимо концертним дешавањима.

На шта се односи име групе? Је ли то пародија на ''Woodstock'' или шта?

Односи се на мноштво чизама које марширају заједно (смех),али такође звучи добро као и пародија на ''Woodstock''  то је тачно.


Ви сте хрватски бенд.Каква је сцена тамо и има ли неких других састава вредних помена?

Сцена расте свакога дана, мада је била много боља пре пар година.Мислим да би требали да имамо више нових бендова са добром поруком. Састав ''Fаkofbolan''  је највише утицао на овдашњу сцену, свирали су овде неко  време и добро протресли целу Хрватску (панк да се удараш у дупе). Или рецимо ''Шанк''  је састав који баш напредује и који има добар потенцијал да успе.

Пре око двадесет  година Југославија се распала што је резултирало крвавим ратом између Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине...и даље има проблема у неким покрајинама као што је Косово.Каквог утицаја има све ово на целокупно друштво? Да ли постоји могућност да заједно свирате са неким од бендова из поменутих држава/покрајина?

То је било пре двадесет година и сада је ситуација далеко боља и нормалнија.Скинси и панкери су изнад свих тих срања, али постоје неке ствари које не могу да се забораве наравно.Свирамо са српским бендовима и добро се слажемо.Зачудићете се,али ми чак и излазимо заједно, дружимо се...Не комуницирамо претерано о озбиљним политичким стварима и наравно да онда из тога произилази сарадња и добра забава.Косово је питање Срба и Албанаца и ми се не петљамо око тога изузев што понекад правимо црни хумор на конто неког догађаја,ма  уосталом то је карактеристично за све народе на Балкану када је реч о политици.

Ваш демо звучи јако добро.Да ли су се појавиле неке издавачке куће заинтересоване за ваш рад и имате ли ви неке идеје за будућност?

Најпре хвала! Друго, ми смо вољни да склопимо уговор са неком од локалних издавачких кућа, међутим проблем је у томе што је таквих мало, а морате да имате неку везу, више новца и времена за озбиљнију сарадњу.У будућности планирамо да имамо далеко боље снимке у квалитативном смислу,а у плану су и неке нове песме.То је то за сада.

Да ли имате било какав коментар за крај?

Ако имате намеру да нас позовете на неку свирку, радо ћемо се одазвати.Уживајте у доброј музици, борите се за правду и опустите се уз добро пиво са својим друштвом! Живели!

понедељак, 22. јун 2015.

Мирко Талијан, прича о најчвршћем навијачу Звезде


Легенди је мало. Оних правих. Пред сваки дерби легенде које су носиле копачке, дриблале, давале голове, су у првом плану. Међутим, клубови не би били то што јесу да нема навијача који су деценијама били ту, правили атмосферу, стварали легенду о њима и правили им светску популарност.

Када је реч о Црвеној звезди, она има свега пар таквих имена, а једно од њих је свакако чувени Мирко Талијан. Човек који је уз Звезду и са Звездом прошао скоро све. Он је један од првих чврстих момака са трибине који је увек био уз свој клуб.

Сада је нажалост у инвалидским колицима, али ни то га не спречава да сваки дан буде уз Звезду, да је прати и навија. Нема свој стан, па и живи у простору крај "Маракане". У сваком смислу речи, борац.

"Да нисам борац одавно бих отишао" - први је коментар Мирка Талијана, који је суочен са многим проблемима. Ипак поново има разлог да се радује.

"Радујем се сваком дербију. И увек верујем у своју Звезду. Надам се да ће ми донети победу" - прва је реакција Мирка Талијана који и сада често дође на тренинг првог тима Звезде. Играчи га увек са поштовањем поздраве и питају за здравље. А он их је упознао много, много генерација и утакмица је иза њега.

"Заволео сам Звезду као дете. Отац је утицао на мене, он је био у партизанима, током рата у заробљеништу и њему је Звезда много значила. На први меч ме је довео старији брат, тада сам имао осам година и када сам видео колико је народ волео Звезду, како је то све изгледало пробудило се нешто у мени што ме држи и данас 60 година после. "


Већ тада је кренуо свуда са Звездом.

"Па ја сам исте године измолио комшију који је имао неку родбину у Загребу да ме поведе са њим да гледам Звезду јер је истог дана гостовала и у фудбалу и у кошарци. Фудбал је био Звезда - Локомотива, а кошаркаши су играли против Трешњевке. Када сам дошао у Загреб само сам пратио где народ иде и тако стигао на утакмице. Био сам клинац па ми није био проблем да уђем. "

Пожелео је да игра у Звезди, али ...
"Наравно одмах сам желео да заиграм фудбал у Звезди. Почео сам да играм у ОФК Београду јер сам са Карабурме, али нисам стигао до Звезде, па сам прешао на борилачке спортове. Бокс па рвање. Нисам био плашљив и зато су ме ценили многи. Улица ме је многоме научила, али нисам јој дозволио да ме у потпуности узме под своје."

Чим је одрастао Мирко је осетио шта значи ривалство два клуба.

"Шездесетих сам ушао на Партизанов стадион са Звездином заставом. Тада се Маракана тек градила и Звезда је била домаћин на ЈНА. Пре тога су навијачи црно-белих били на северу, али су прешли на југ и ту трибину учинили својом. Е ја сам једном приликом узео Звездина обележја и отишао на југ. Хтео сам да се докажем.

"Било је и тада навијачких сукоба, не у овом данашњем смислу, али их је било. Сећам се да је после једог дербија аутокомандом пролазио неки човек са комиончићем пуним диња и лубеница и затекао се у маси после меча и онда је почело опште гађање дињама и лубеницама. Када те то погоди нема приче, падаш као свећа.''

Ипак, разлика између два времена је очигледна.

"Када сам мало поодрастао почео сам да путујем у иностранство са клубом али и да бих радио. И то све сам прошао са ове "две петокраке ". Ипак, оно навијање и ово сада су два различита појма. Тада оружја није било. Дешавало се да се побијемо али после у кафани пијемо заједно. Бакљада није било, али она седамдесетих, спонтана, паљењем новина је за незаборав."


Наравно и тада је песма на стадионима била важна.
"Ја сам донео први мегафон у земљу. Мислим 63. се запалио руски танкер на Дунаву.Руси су се искрцали на обалу, а ја сам трампио литар шпиритуса, јер су они пили све, за мегафон који је имао и одмах сам га донео на "север". После тог првог меча је "нестао у маси" и никада га после нисам видео ", али тада смо имали мегафон" - кроз осмех се сећа Мирко.

Али организованог навијања није било.
"Тада вођа у правом смислу није било. Сви смо били другови. Нас пар је било заинтересовано да води навијање, поведе песму. Био је ту Миле Ајдарић који је волео да пише песме, а ми смо их онда преносили на трибину. И тада је због гужве долазило до међусобних туча. Сећам се да су једном њих десетак скочили на громаду од човека, нису минутима могли да га оборе. Али ја сам се трудио да то зауставим, спречим, да нам не буде тога на трибинама. "

Тада је поштовање према играчима било велико.

"Обожавали смо их, али је било изузетака. Сећам се да када смо испали против чини ми се Наполија, да су навијачи у бесу запалили помоћни терен, потпуно разровали бусење. Били су љути, било им је и криво. Али у суштини много смо волели наше играче јер се тада и дуго остајало у клубу па се навикнеш, па за све те године и сретнеш те људе негде. "

Миркова прича на "северу" је трајала све до почетка деведесетих.
"Тада сам прешао на запад. Аркан ме није знао а ја се нисам плашио и схватио сам да бих могао да будем у проблему. Касније су ме и он и покојни Шуца заволели. После пар година сам се ипак вратио на "север".

Ипак, данашњи Звездини навијачи цене све што је Мирко прошао.
"Чули су од старијих колико сам ту и воле да слушају о историји навијања и нашег клуба. Заиста ме поштују."

Мирко већ дуго живи крај зграде Спортског друштва јер нема стан. Због тога је и често у просторијама клуба, а нашао се ту и када су пре коју годину налетели навијачи Партизана.

"Када сам их видео изашао сам пред њих и рекао им "Децо, немојте то да радите, вратите се ", а они су ми узвратили увредама. Један ме чак позвао да се обрачунамо "на руке ". Нисам устукнуо, а њихов напад није прошао. Живот је суров, мораш да знаш да се браниш и ја сам то учио. Браним се па шта ми Бог да, нисам бежао. "


Мирко је страдао јер је спасао живот једном детету.
"У она лоша времена пролазио сам Карабурмом, тада је све било у мраку и чуо сам неког клинца како запомаже и моли некога да га не убије. Када сам чуо репетирање схватио сам да човек стоји веома близу мене. Брзо сам пришао и повукао му руку на доле, пиштољ је опалио и погодио ме у колено. Полиција ми је после рекла да сам спасао живот том детету, да је једна жена сведочила да је заиста хтео да га убије. "

Тада су почели и проблеми са ногом.
"Када сам осетио тај бол, доживео сам што каже народ фрас и од тада су почели моји проблеми са шећером. Притом сам се и повредио на неком зарђалом ексеру који је изазивао гангрену. Дуго сам се одупирао, али на крају су морали да ми одсеку ногу. Сада страхујем да ми не одсеку и другу. "

Ипак, легендарни Звездин навијач није сам.
"Навијачи су сада моја породица. Бринули су се о мени, долазили ми у болницу, пружали ми подршку на сваки начин. Не могу да вам опишем колико ми то значи. Уз мене су увек. Много сам им захвалан. То ме држи у животу заиста. Мени је најтеже што не могу да им се одужим. На жалост Звезда је у таквој ситуацији да не може ни себи да помогне, па не очекујем много."

Скандирање пуног Пионира

Мирко је се посебно радовао победи кошаркаша Звезде над Панатенаикосом. Изашао је на паркет где су га поздравили играчи, а потом је доживео и скандирање целе хале.

- Много ми је било драго, али од узбуђења нисам чуо шта ми певају. Био сам пресрећан - каже Мирко.

Унука највећа радост

Поред Звезде Мирко има још једну радост.

- Моја унука ми причињава највеће задовољство. Има десет година и она ми је највећа срећа - каже чувени Звездин навијач.

Извор : http://www.24sata.rs/da-kao-lav-se-boris-mirko-talijan-prica-o-najcvrscem-navijacu-zvezde/12333

петак, 05. јун 2015.

Celtarras (скинхед секција)



Туча са навијачима Спортинг Хихона


Сукоб са полицијом



Компостела - Селта (година 1998) 

уторак, 26. мај 2015.

Алексе́й Бори́сович Мозгово́й (1975-2015)


ПОЧИВАЈ У МИРУ!

Интервју са командантом формације '' Unit 404 '' Алексејем Марковим: Ми смо део антифашистичког фронта


Оформљена у новембру 2014, комунистичка јединица ''Бригаде Призрак'' на самом почетку бројала је око 18 чланова.Од тада њено бројно стање порасло је на преко 100 добровољаца.Треба нагласити да је ''Unit 404 '' део оружаних снага Народне Републике Лугањска , које су недавно успеле да освоје стратешки важан град Дебаљцево.Новинар Јунге Велт је том приликом успео да дође до Алесеја Маркова и направи са њим интревју.

Многи комунисти се боре у оружаним снагама Лугањске Народне Републике.Ипак већина се одлучила да формира своју самосталну јединицу.Како је дошло до овога?

АМ: Надали смо се да ће после неког времена Комунистичка Партија Руске Федерације (КПРФ), Комунистичка Партија Украјине (КПУ) и остале сличне партије формирати јединицу оваквог типа.Чекали смо све до октобра 2014, и схватили да морамо сами да узмемо ствар у своје руке.Тада су почели да нам приступају и остали људи заинтересовани за идеју формирања самосталне јединице.

Наша формација је део ''Духова '' - Бригаде Призрак - под командом Алексеја Мозговоја.Придружили смо јој се јер представља потпуно независну позицију на фронту.На самом почетку нико нас није схватао озбиљно, јер је добар део добровољаца након приступања, врло брзо напуштао ратиште.Корак по корак, наша репутација је побољшана: формирали смо групу милитаната у којој је забрањен алкохол и у којој влада строга дисциплина.То је нешто што је почело да нас издваја од других, што је довело до тога да нам приступају људи и из других једница.У време активних борби, број наших милитаната је дуплиран, упркос проблемима у снабдевању храном, ратном опремом..итд.Да тога није било, сасвим сигурно би имали још више људи у својим редовима, скоро па цео батаљон.

Ипак, били смо дужни да разјаснимо неке ствари онима који су имали вољу да нам приступе.Најпре, ми не дајемо никакву надокнаду борцима у виду плате (јер нисмо у могућности), нисмо рангирани по војним чиновима, нисмо интегрисани у формалне структуре Лугањске Народне Републике и на крају, не добијамо никакве донације или било какво осигурање од званичних органа.


Снагу јединице одликује оданост наших бораца идеји, а не оданост једној или другој комунистичкој партији.Такође не спроводи се никаква идеолошка контрола.Јасно смо објаснили нашу позицију: боримо се против фашизма и за снагу народа! Према томе свако ко прихвата ове принципе, може да нам се прикључи.Прихватање строгих правила је веома важно: дакле стриктна забрана акохола, војна дисциплина и прикладно понашање.Унутар формације имамо идеолошку едукацију која је довела до тога да се шира публика заинтересује за образовни програм који спроводимо, тако да и припадници других јединица учествују у дебатама.Тачно је да спроводимо политичку пропаганду, али не распирујемо идеолошке сукобе.

Зашто се борите у овом рату?

Одговор на ово би могао бити много лакши него на питање везано за политичку филозофију.Не могу да прихватим чињеницу да се жене и деца убијају - цинично из задовољства.Није битно ко је на другој страни: нацисти, националисти, империјалисти.По нашем мишљењу фашисти су преузели власт у Кијеву.Сваки покушај да се презентује како нема фашизма у Украјини је лоша шала, а такође и покушај да се све ово представи као рат између Русије и Украјине.Мислим чак и да је више Украјинаца на нашој страни.Идеологија је важна ставка овде.Људи различитог идеолошког опредељења се боре на нашој страни, док међу противницима доминира исључиво једна идеолошка компонента оружаних снага фашизма.Остатак њихових јединица чини сиромашно становништво приморано на мобилизацију.




Зашто ''Unit 404 '' није интегрисана у званичне оружане снаге Лугањске Народне Републике? Да ли сарађујете са њима?

Прошлог лета, Кремљин је одлучио да спроведе вертикални систем државне власти у Доњецкој и Луганској Народној Републици.Нешто слично постоји у Русији, али је ово овде много слабије, корумпираније, контролисаније.Политички утицај више зависи од тога колико наоружаних бораца имате у својим редовима, и колики је ваш приступ залихама.Ако немате своје добро организоване трупе и ако нисте снабдевени залихама хране, ви сте нико и ништа, без утицаја, чак и ако сте добро познати људима. Они који су били у стању да се прикључе званичним структурама добили су залихе и муницију.Са друге стране, они који су се отворено успротивили званичним властима нису добили провизију, што укључује и хуманитарну помоћ.Али структуре и не могу да опстану без прекопотребних залиха. Из тога разлога ''Бригада Призрак '' је једина велика независна војна формација.

Није да ми не желимо да подпаднемо под формалну структуру.Чак напротив, ми нашу помоћ нудимо веома често: имамо јединицу са искуством, спремни смо да се интегришемо као пук у официјелним структурама војске, да сарађујемо, извршавамо наређења..Званично нисмо добили никакав одговор , али незванично су нам рекли да тренутно немају потребе да нас искористе у заједничким операцијама.Наша јединица је испрва могла сама да се развија, да би нешто касније почели да се појављују наши борци и у другим формацијама, у мањим групама од по 10-20 људи .

Не можемо само да кажемо ''ви се борите у вашем рату, а ми ћемо у нашем ''. Неопходно је да сарађујемо и пратимо инструкције Лугањске Народне Републике.Трудимо се да поступамо мудро, али и даље не добијамо оружје од Луганске Народне Републике, већ само понекад муницију, док нам хуманитарна помоћ стиже од стране КПРФ-а.

Не плашите се да ''Unit 404 '' може бити виђена као контра-сила?

То је за очекивати..Већ је речено да власти Лугањске Народне Републике желе да искористе напад на Дебаљцево како би уништиле све опозиционе снаге у републици: Козаке Павела Дремова, Бригаду Мозговоја ...

Био сам укључен у планирање неких војних операција у Дебаљцеву, зато мислим да ће глупост и некомпетентност бити добар изговор за све направљене грешке.Нисам сигуран ко је стварно опаснији за нас: Украјинска Армија на непријатељској страни или командири Лугањске Народне Републике иза нас.

''Unit 404 '' се бори из идеолошких разлога, нисмо ми којекакви гласници који носе министарска упуства у акт-ташнама.Наш циљ је да помогнемо украјинском народу да се ослободи од нацистичке војне хунте у Кијеву која је узурпирала власт и урадићермо све што буде потребно како би оствариили свој циљ.Онда ћемо да одемо.

Зар не мислите да би требало да се створи прогресивна политичка снага која ће да се супротстави организацији '' Мир за Лугањск'' Игора Плотницког премијера народне републике?

Организација Игора Плотницког је истог типа као и ''Јединствена Русија'' само много мања.Морате да схватите да они који су победили на изборима у Лугањској Народној Републици су исти они, који имају сву власт сконцетрисану у својим рукама.Чак и ако бисмо освојили 90% гласова, ''Мир за Лугањск '' би био први на изборима, на исти начин као што је Борис Јелцин 1996 победио у Русији са својим (недовољним) бројем процената подршке.Поред тога Комунистичка Партија још није ни регистрована, упркос свим документима које смо поднели.Дакле, немамо ни времена, ни средстава за такве политичке борбе које не можемо добити у овом тренутку.

Идеје народне власти и национализације су веома популарне у Лугањску.Сматрате ли да ће Русија блокирати покушаје социјалистичких промена?

Мислим да идеја народне власти у Новорусији плаши руске званичнике, јер би то био ''веома лош '' пример за руске раднике.Тако да сам убеђен да ће сви покушаји постизања народне власти бити цензурисани у Новорусији.Распрострањена идеја народне власти отежава Русији да контролише ову област.

Чини се да све опозиционе снаге у републици могу бити сузбијене веома брзо уз помоћ простог смањења донација и залиха у храни.Уколико би се то догодило мислите ли да би мишљење народних маса било пресудно?

Постоји ризик да будете ухапшени због пропаганде против државе, чак и ако рефлектујете мишљење широких народних маса.Да будем искрен, став обичних војника који су у владиним јединицама о државним структурама, не разликује се много од става који имају према актуелној гарнитури у Кијеву.У сваком случају јако је тешко описати расположење међу цивилном популацијом.Многи од њих не разумеју шта се дешава.Они само желе да рат престане без обзира на све.Већина цивила се понаша пасивно као и увек, тако да ми на њих не можемо да рачунамо, бар не у овом тренутку.Са друге стране људи који су друштвено-политички активни су већ приступили ''Unit 404-у ''.

Зар нисте забринути да власт само хоће да вас искористи, а да ће онда стари поредак поново бити обновљен са истим оним олигарсима који су владали пре рата?

Постоји могућност за тако нешто.То је највероватнији сценарио који ће се одвијати.Међутим уколико се престане са убиствима, уколико људи не буду спаљивани као што се десило онда у Одеси, и уколико фашистичка пропаганда буде заустављена, онда је наш задатак управо тај да реализујемо минимум нашег програма.unit 404 је део заједничког антифашистичког фронта.Буржоаска демократија старог украјинског режима није била нимало позитивна, али бар није било масовних убистава и бомбардовања.

Наш покрет схвата да ће се главни узрок свих проблема - капитализам - даље наставити..али ми смо практични хуманисти.Знамо да се свет не може променити за нашег живота или живота наше деце.Ми само радимо оно што можемо, сигурни у то да ће наредне генерације наставити борбу и променити исти тај свет на боље.Иначе, моје је чврсто уверење да је смисао живота промена нашег окружења на боље.Ако умреш а ниси нимало допринео овим променама, онда је твој живот заиста бесмислен.Ја не могу да урадим много , али оно што могу ја ћу то спровести.

Да ли се радничка класа показала као независна сила? Да ли је свесна својих класних интереса?

Нажалост није, јер се суштински није ништа променило у односу на предратни период.Комунисти су изгубили много времана.Прошлог лета комунисти су овде представљали веома значајан фактор (били су већина у првом совјету Лугањске Народне Републике) .У то време било је могуће урадити нешто озбиљно, чак и у конгресу, совјету народних представника, или стварањем комунистичких војних јединица.Комунисти су се нажалост борили једни против других, уместо да су заједно учествовали у изградњи државе.И тако нова држава је изграђена без њих, а Плотницк дефинише политички живот.

Шта се тренутно дешава са Интернационалном Бригадом '' Духова'' Мозговоја? Неки људи су морали да оду јер је било проблема са ратним залихама?

Не знам тачно шта се заиста догодило.Четири шпанска борца су се придружила нашој јединици.Могу да кажем за њих да су јако пријатни људи, и да им је веома драго што су приступили комунистима.Нажалост дошли су у сукоб са шпанским законом након што су пристигли у Новорусију.Уколико не ратујете званично или по уговору, онда држава сматра ваше поступке као незаконите.Због тога су морали да оду у Шпанију, али су обећали да ће се вратити.У сваком случају ми очекујемо још неке борце из Шпаније.

Да ли вам требају и цивилни стручњаци?

У сваком случају требају нам доктори.Морамо водити рачуна не само о рањеницима у нашој јединици већ и о онима којима је потребна евакуација из региона Дебаљцево.Требају нам такође грађевинци, електричари, помоћно особље.

Прави рат је тотално другачији од онога што се приказује у филмовима и новинским извештајима. Овде има пуно прљавштине, крви, умора и нема ничега занимљивог.У рату није главни проблем храброст, него стрпљење, уздржаност и способност да се превазиђу све тешкоће.

Када би имали само мало више оружја и муниције, мало више хране..онда би могли да победимо било кога.Нажалост због политичке ситуције не добијамо оружје, већ само храну од наших руских другова, док муницију мењамо за униформе.Реалност на терену је другачија од очекиване, али ми ћемо овде остати до самог краја док не победимо, без обзира на начин како ће се то десити.Уколико будемо зауставили терор над цивилним становништвом, онда ће наша борба добити право значење.

уторак, 19. мај 2015.

ДАН ПОБЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ! ИСТОЧНА ЕВРОПА СЛАВИ!


Зенит Санкт Петербург



Динамо Москва



 ЦСКА Москва



Локомотива Москва



Металист Харков



Черноморец Одеса



Бохемианс Праг



Машук Пјатигорск



Слован Либерец

уторак, 21. април 2015.

РАЈКО МИТИЋ (1922-2008)


Рајко Митић (Долац, Бела Паланка, 19. новембар 1922 — Београд, 29. март 2008) је био југословенски фудбалер. Играо је за београдски БСК и Црвену звезду, у којој се прославио. За „црвено-беле“ је одиграо око 580 утакмица, био капитен тог тима и проглашен је за прву „Звездину звезду“. Играо је на позицији десне „полутке“.

За репрезентацију Југославије је одиграо 59 утакмица (дебитовао 9. маја 1946) и постигао 32 гола.Учествовао је на светским првенствима у Бразилу 1950. године и у Швајцарској 1954. Због коректне игре остао је упамћен као велики џентлмен фудбала.

Биографија

Митић је почео да игра фудбал на ливадама београдског Кошутњака, а наставио је у клубу истог имена, који се такмичио у трећем разреду Београда. У лето 1938, постао је члан омладинске екипе БСК-а, да би две године касније, средином 1940, на пријатељској утакмици против земунског Витеза (7:3), дебитовао за први тим на месту вође навале. На тој утакмици Митић је постигао пет голова.

Црвена звезда

Други светски рат је зауставио његов спортски развој, али је од 1944. године, као борац инжињерске бригаде НОВЈ (заједно са Ђајићем и Језеркићем), наставља да игра, да би од оснивања Црвене звезде, 4. марта 1945, био њен први капитен. Од тада је у 14 првенствених сезона носио „црвено-бели“ дрес као један од најбољих играча у историји Црвене звезде. Одиграо је укупно 572 утакмице (од тога 220 првенствених и 39 у Купу) и постигао 262 гола (74 првенствена и 22 у Купу).


Као капитен, Митић је пет пута предводио „црвено-беле“ кад су освајали титулу првака Југославије: 1951, 1953, 1956, 1957. и 1959. године. Прву од ових пет титула Црвена звезда је освојила у драматичној борби са загребачким Динамом, који је три кола пре краја водио са пет бодова предности, да би ипак изгубио прво место за слабији количник од 0,018 голова. И у Фудбалском купу Југославије Митић је са Црвеном звездом четири пута освајао трофеј: 1948, 1949, 1950. и 1958. године.

Осим рехабилитације после операције менискуса 1947, Митић је ретко одсуствовао из тима. После 13 година активног играња, од дреса Црвене звезде опростио се 29. новембра 1958. у финалу Купа против мостарског Вележа (4:0) у Београду.

Као капитен Црвене звезде Митић је имао и два доживљаја који су у своје време поделили јавност. Први пут кад је због недоличног понашања искључио из игре свог најбољег пријатеља Бранка Станковића, кад се чак и у Црвеној звезди водила дискусија да ли и ово спада у право капитена тима, док је други случај изазвао праву буру међу навијачима. Тада, 7. априла 1958. у првенственом сусрету против екипе Сплита у Сплиту, у 72. минуту утакмице, код резултата 1:1, пошто је бачени камен из гледалишта погодио у главу Бору Костића, Митић је извео екипу са терена. Дисциплински суд ФСЈ казнио је све играче Црвене звезде (изузев Костића и Беаре) са по месец дана неиграња.

Репрезентација



Током 11 година играња за репрезентацију Југославије, прво је трипут успешно играо за омладинску екипу (1940—1941), а после тога 59 пута за најбољу селекцију. Дебитовао је на првој међудржавној утакмици после Другог светског рата, 9. маја 1946. против Чехословачке (2:0) у Прагу. На овој утакмици од предратних репрезентативаца играли су само Фране Матошић и Плеше, а сви остали су били дебитанти: Звонко Монсидер, Бранко Станковић, Љубомир Кокеза, Иван Хорват, Кирил Симоновски, Коста Томашевић, Митић, Стјепан Бобек и Ратко Кацијан.

У овом сусрету Митић је постигао и први гол за репрезентацију. До краја је укупно 32 пута био стрелац, што га је уврстило на четврто место најбољих стрелаца у репрезентацији (Бобек 38, Милан Галић 37, Благоје Марјановић 36 голова и Саво Милошевић 35 голова).

За боје репрезентације Митић је на три утакмице постигао хет-трик: 28. маја 1950. против Данске (5:1), 15. јула 1952. против Индије (10:1) и 21. маја 1953. против Велса (5:2). Више пута је рекао да му је најмилији гол за репрезентацију био онај који је постигао 16. маја 1954. у пријатељском сусрету против Енглеске (1:0) у Београду. То је био једини, одлучујући погодак, а постигнут је у последњим минутима утакмице.

Учествовао је на два олимпијска турнира - 1948. у Лондону и 1952. године у Финској. И оба пута освојио друго место, сребрну медаљу. Био је капитен олимпијског тима из Финске, који је на свих шест утакмица играо у непромењеном саставу: Владимир Беара, Бранко Станковић, Томислав Црнковић, Златко Чајковски, Иван Хорват, Вујадин Бошков, Тихомир Огњанов, Митић, Бернард Вукас, Стјепан Бобек и Бранко Зебец.

Посебно су у сећању остале две драматичне утакмице против екипе Совјетског Савеза, кад је Југославија у првом сусрету 13 минута пре завршетка водила са 5:1 и, али је Совјетски Савез успео да изједначи). На поновљеној утакмици Митић је постигао водећи гол и отворио врата коначној победи (3:1).

Оба светска првенства на којима је учествовао, 1950. у Бразилу и 1954. године у Швајцарској, нису му остала у пријатној успомени. Пред утакмицу против Бразила (0:2) у Рију, излазећи на терен подземним ходником, на излазном степеништу нагло је подигао главу и теменом ударио у гвоздени поклопац који је затварао излазак на терен. Због велике расекотине на глави и крварења, морао је да затражи лекарску помоћ. Због тога је Југославија утакмицу почела са 10 играча, а водећи гол који је Адемир постигао у 3. минуту, Митић није ни видео.

Јубиларну, 50. утакмицу у репрезентацији прославио је на Светском првенству 1954, у сусрету против СР Немачке (0:2). Упркос теренској надмоћности, Југославија је поражена: Хорват је постигао аутогол, а други погодак примљен је пред крај сусрета.

Митић се од дреса репрезентације опростио се 29. септембра 1957. против Румуније (1:1) у Букурешту. Имао је 35 година и 23 дана, четири дана мање него његов дугогодишњи саиграч Бранко Станковић који је као рекордер последњу утакмицу у државном тиму одиграо са 35 година и 27 дана.

Остало

Кад је престао да игра, од 1960. до 1966. године као виши спортски тренер налазио се на челу стручног штаба Црвене звезде, крајем 1966. постао је члан Комисије ФСЈ за састав репрезентације, а од 23. априла 1967. до 18. новембра 1970. као селектор саставио је 34 југословенске репрезентације. Највећи успех постигао је у Купу нација 1968, на коме је Југославија освојила титулу вицешампиона Европе.

Још као активан играч био је коментатор београдског „Спорта“, а касније се потпуно посветио спортском новинарству и годинама је коментатор у листу „Темпо“, у коме је, иако пензионисан 1983, и даље био активан.

понедељак, 06. април 2015.

ФОТО: Навијачка група ''Јакуза'' ФК Напредак Крушевац



Од старијих  до млађих, са колена на колено.Тако би у најкраћем могла да се опише склоност ''Јакуза'' при истицању ''Че Гевара'' заставе на утакмицaма овог крушевачког клуба.Прва фотографија датира са меча Напредак-Борац 2007, док је друга усликана на рукометној утакмици пар година касније.

четвртак, 02. април 2015.

Писмо добровољца ''Руског Националног Јединства'' у вези Донбаса


Извор: https://www.stormfront.org/forum/t1040961-74/

И НЕ ЗНА КОЛИКО ЈЕ БИО У ПРАВУ У ВЕЗИ ДОЊЕЦКЕ НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ!
/Скидање украјинске и стављање совјетске заставе на освојеној територији./

Здраво свима. Ситуација у Новорусији је таква да нимало не слути на добро, ако може тако да се каже.Де факто, тренутно се одвија сукоб између централне владе ДНР-а и десничарских активиста.Новорусија је након што је Стрелков отишао постала много више црвена, мада је и раније било совјетског наслеђа, због чега сам био принуђен да зажмурим на једно око (раније сам објаснио зашто).Такође, чим је основана Доњецка Народна Република, а националистичке идеје почеле да продиру, тако је и све више десничарских добровољаца долазило у Донбас.Ипак то није дуго потрајало,од августа месеца 2014 креће право расуло, Стрелков одлази, Путинови људи преузимају вођство и долази до огромне промене констелације снага.У последњих, рекао бих месец и по дана ДНР постаје много више црвена и чини се да је врх ДНР-а много више забринут због тога што је дошло до уништавања Лењинових споменика у Харкову и осталим деловима Украјине (на сваком кораку се чује ''Нацистички вандали су уништили споменик нашем Владимиру Иљичу Лењину'' и сличне глупости...).Узгред  да напоменем да су национал-социјалисти у тим градовима поставили крст на Лењиново место.Након таквог става јавног мњења, ја то више не желим да подржим,јер ако је Лењин за њих херој, онда срећно! Пре два дана Павел Губарев је нападнут.Сви нормални момци који држе до својих идеала напуштају Новорусију, с обзиром на то да Путинови људи могу да их убију у сваком тренутку.Други национал-социјалисти, који се и даље надају да ће се ствари променити на боље, приступају бригади ''Призрак'' која је под контролом Алексеја Мозговоја.Влада ДНР-а је сагласна да региони остану у саставу Украјине, према томе изгледа да су све жртве биле узалудне.Морам да истакнем да је један од момака, национал-социјалиста Антон Рајевски, који се активно борио у Донбасу, оптужен по члану 282. Кривичног Закона.Желим све најбоље нашој браћи у Донбасу, да се сви врате кући живи, али да подржим Новорусију више нема шансе!

У ситуацији када је стање на терену било такво да је резултат  50/50 у вези са ''Руским питањем'' у Украјини,дошли смо сада до тога да смо добили нову Српску Крајину у Хрватској.Појединци који су се раније залагали за приближавање Русији, сада су некако анти-руски настројени, јер не виде никакву корист од тога да јој се Донбас припоји.Погубна политика у протеклих 23 године, укључујући и Путинових 14, која се сводила на ''повећање рачуна за гас, смањење рачуна за гас'' је доживела крах. Русија се скроз показала као слаба држава након што је Запад ставио под санкције руске олигархе и оборио цену нафте.Велика Русија јесте сјајна идеја, али губљење милијарди на овај начин не делује ни мало сјајно.

То је моје становиште.Ипак да ме не схватите погрешно, ни у ком случају нећу подржати Украјину, Азовски батаљон или било шта друго (не морам да напомињем како је то најглупља позиција за коју сам икада чуо, у једној речи издаја идеологије од тих украјинских назови национал-социјалиста).У мају сам се двоумио да ли да се вратим у Донбас, али знајући шта се десило са руским војницима у последњим ратовима (Други светски Рат, Авганистан, Чеченија), одлучио сам да сачекам до јесени и видим како ће се све даље одвијати.Хвала богу да нисам отишао, јер би смрт ни због чега би био епилог.

Разлика између бораца Украјине и бораца Новорусије је евидентна.Уколико погинете за Украјину бићете проглашени херојем. Уколико погинете за Новорусију, као да нисте ни постојали (као што се десило руским војницима у августу,погинули су, негде сахрањени, њиховим родитељима је речено да је све у реду, а у мас медијима о овим људимани речи).

понедељак, 30. март 2015.

Ђавоље игралиште на северозападу Енглеске



Екстремна десница оличена у организацијама Британска Национална Партија , Национални Фронт, Британски Покрет, Крв и Част... током 70-их,80-их и 90-их... у својој пропагандној делатности одувек је тежила да привуче у своје редове младе бунтовне људе,припаднике беле радничке класе, који ће бити покретачка снага у првим линијама борбе, а за тако нешто су им трибине фудбалског стадиона биле иделно место.Према томе, није нимало чудно што су Челзијевa ''Headhunters'', Лидсова ''Service Crew'',  Кристал Паласова ''Dirty 30'',Лестерова ''Baby Squad''.. и многе друге хулиганске банде широм Британије биле упориште десних идеја.Ипак, оно што је заинтригирало  јавност је, како то да је оваквим тенденцијама одолео клуб какав је Манчестер Јунајтед? Шта је разликовало ''Црвене Ђаволе'' од  осталих клубова ? И на крају крајева , како  то да и ако би се појавила група инфилтрираних  десних агитатора на утакмицама Јунајтеда, аутоматски би била елиминисана? Одговор на сва ова питања лежи у чињеници да је најпре ''Red Army'', навијачка екипа Јунајтеда, а затим и све касније хулиганске групе,  била повезана са криминалним бандама у Манчестеру.Најозлоглашенија банда која се највише истицала је свакако ''Noonan Crime Family'' чије је  члан  и Десмонд ''Деси'' Нунан, опасна и насилна особа, осумњичена за преко 25 неразјашњених убистава.Колико је ''Noonan Crime Family'' озбиљна организација говори и податак да је од пљачки банака и осталих илегалних делатности за врло кратко време успела да прикупи око 8 милиона фунти и да је држала својевремно већину ноћних клубова широм Британије.Од осталих типова са лошом  репутацијом који су пратили Манчестер Јунајтед треба издвојити и Дениса Клифорда, Стива Тилзија (својевремено осуђеног због киднаповања) и Педија Логана повезаног са једном од фракција ИРА-е.Без икаквог фолирања и глуматања узорних грађана многи то и јесу били, криминалци који су отворено причали у емисијама и документарцима како праве новац. Нема лажног моралисања и преваре, а са криминалцима је морало да се ''сарађује'' како би Манчестер Јунајтед  остао нетакнут од стране екстремне деснице. Како је то изгледало у пракси најбоље говори догађај из 1993 када је Десмонд ''Деси'' Нунан тада већ звучно име у подземљу, са још пар ликова посетио ''Сејмор Паб'' у јужном делу града, начувши како Британска Национална Партија намерава да организује свој огранак.Ушавши у просторије где се организовао састанак, Десмонд Нунан је пришао организатору обративши му се речима: ''Постоји једна ствар са којом многи људи нису упознати у вези самном, а то је да сам антифашиста до коске.Ајде сада иди реци својим момцима  оно што би требали да знају, јер кад будем следећи пут свраћао овамо не бих желео да вас видим''.

Интервју са Десмондом ''Десијем'' Нунаном...




Навијачки магазин ''Red Attitude'' Манчестер Јунајтеда послао је своја два репортера на терен, како би се срели са Десијем  Нунаном  и урадили дуго очекивано интервју.Иако нам је измицао током Ускршњих празника, доказујући тиме да је до њега тешко доћи, новинари магазина су коначно пронашли свог човека, јутро пред  саму утакмицу Купа Енглеске против Тотенхем Хотспура. Јавност је вероватно много мање упозната са тим да је Десмонд Нунан, дугогодишњи навијач  Јунајтеда  и  виђеније  лице манчестерске ''сцене,''  током 80-их и почетком 90-их  учествовао у борбама против расизма и фашизма на улицама града и његове околине.На овом месту, по први пут у штампаној форми, Деси нам даје своје виђење навијања за Јунајтед , присећајући се дана активних  сукоба  са екстремном десницом.

Која су твоја прва сећања везана за одлазак на Олд Трафорд?

Први пут сам отишао на Олд Трафорд када сам имао 15 година.Било је то раних 70-их, Бест је дао још један гол, а у тиму су играли Гордон Хил, Стиви Копел, Букан...нека су од  имена која ми прва падају на памет...Сачекај мало, неко ми куца на врата.Еј, немој ово да стављаш у магазин!Ајде уђи Сид, ево дајем управо неки интервју.

Можеш ли да ми наведеш омиљених једанаест играча  које си имао прилике да гледаш?

Шмајхел, Гери Невил, Брус, Ирвин, Букан, Робсон, Кин, Канческис, Кантона, Гигс, Хјуз.

Током раних 80-их, часопис ''Reds against Nazis'' се редовно продавао на Олд Трафорду.Какво је твоје мишљење о овој иницијативи?

Да, сећам се да сам с времена на време сретао неке од момака који су радили на часопису.Нема сумње да  су привржени Манчестер  Јунајтед у до коске, међутим  током година и сами су увидели да могу од  тога доста да зараде.

Такође током 80-их, Манчестер Сити је имао групу ''NF'' чланова (Национални Фронт) која је оперисала на Мејн Роуду. Која је била позадина њихових активности?

Ова група је била део огранка ''Националног Фронта'' у Манчестеру и нападала је разне политичке скупове и  демонстрације.На самом почетку је деловало да су потпуно независни, али је на крају изашла на видело њихова повезаност са ''NF''-ом, када су почели да продају новине овог покрета испред  локала ''Chelsea girl'' (данашњег ''Virgin Records''-a) на углу Пикадили станице. Пропагандна делатност ових назови ''навијача'' Манчестер Ситија нагло је заустављена, када је неколико наших момака почело да долази из недеље у недељу на продајно место, усеравајући их од  батина.У једном од напада, немачки војник који је са својим  сународницима дошао у Енгелску на вежбе НАТО снага,избоден је ножем пошто је ухваћен у продаји са фронтовцима.

Ово мора да је довело до занимљивих ситуација на дербијима узевши у обзир политичке разлике, ван оних фудбалских и навијачких, између Јунајтеда и Ситија?

Како да не.Ево навешћу ти један занимљив ''сукоб'' који се догодио 1987 године на дербију који је требао да се одигра на Мејн Роуду.Нас  седморица смо висили у пабу у Рушолму, припремајући се да одемо на Мејн Роуд  како то обично бива на дан утакмице.Промували смо се до локала ''Clarence'' који је био пун небеско-плавих, па рекао бих негде око 50-ак људи унутра и нешто више напољу...Тих дана причало се да се хулиганска екипа  Манчестер Ситија састаје у овом пабу пре сваког меча. Неки од припадника ''Антифашистичке Акције'' (AFA) који су били са нама у друштву су препознали Ситијеве ''NF'' организаторе у самомом ''Clarence''-у.Добра атмосфера је одмах могла бити прекинута с обзиром на то да су скоро сви знали да смо навијачи Јунајтеда чим смо упали унутра. Испрва се видео благи осмех на њиховим лицима, несумњиво због тога што су били бројчано супериорнији, међутим смешак са њихових лица је убрзо ишчезао, пошто нико од њих није био припремљен, нити је знао ,шта ће следеће урадити ''незвани гости''.Дохватили смо флаше и засули Ситијеве припаднике ''Националног Фронта'' , док су се остали небеско-плави повукли. Чак је један припадник Ситијеве хулиганске групе који није фашиста пришао нама и гласно се продрао да он нема намеру да брани фронтовце нити да зна за њих! Ово је било велико понижење пред њиховим људима, у њиховом пабу, на дан дербија и то од стране седам навијача Јунајтеда добро познатих по својим анти-фронтвским ставовима. Следећи дерби требао је да се одигра на Олд Трафорду.Договорили смо се да се састанемо у ''Whalley Range'' –у.У петак, дан пре саме утакмице, међу небеско-плавима се препричавао наш подвиг  у ''Clarence''-у , тако да су се и они сами припремали да нам узврате комплимент.Рекао сам им да да ћемо бити у ''Whalley''-у уколико Ситијева  хулиганска екипа жели да дође, и ''попије'' неко пиво са нама пре утакмице. На томе је све остало. Седели смо у ''Whalley''-у, нас не више од осам,али како се Ситијеви хулигани нису појавили,после неког времена смо запалили. После утакмице чули смо да је банда од око 200 навијача Ситија напала  Јунајтедове фанове у ''Whalley'' –у на путу за Олд Трафорд. Неколико навијача Јунајтеда  заједно са локалцима, да ситуација буде још занимљивија, је чак одбила напад! Ето то је био Ситијев фашистички инспирисан одговор на напад у њиховом пабу.
Ситијеви фашисти су увек играли на карту фудбалског ривалства између нас и њих, како би прикрили политичке разлике, док смо ми са друге стране истицали да њихова подршка фашизму значи да ће добити батине у сваком случају,а уколико Ситијеви фанови буду покривали своје хулигане, игноришући њихове идеолошке ставове, и они ће исто проћи.

Зашто је Манчестер Сити  идентификован као фудбалски клуб који окупља фашисте, а Манчестер Јунајтед  антифашисте?

Антифашисти међу Јунајтедовим  навијачима су били укључени  у рад клуба доста дуго и за екстемну десницу је јако било тешко да оснује било какву групу која би пратила клуб.На Ситију је екстремна десница била присутна од првог дана.Они су били активан део хулиганске банде, али су  се организовали око ''Националног Фронта'' како би пре свега били активни политички у акцијама ван фудбала.Међутим, чим су идентификовани политички као фашисти, игра је почела, да тако кажем..Ово је их је уједно довело у конфликт са Ситијевим локалним навијачима афро-порекла.Треба ипак нагласити да доста Ситијевих фанова има дијаметрално другачије погледе у односу на фронтовце.Поприличан бр. информација које смо добили , долазио је управо анти-фронтовких  фанова небеско-плавих, тако да је допринос ових момака за оно што се дешавало на улици немерљив ако мене питате.


Можеш ли да нам кажеш нешто око твог учешћа у организацији Антифашистичка акција (AFA) ?

Из добро познатих разлога, постоји много ствари које не треба јавно износити,али оно што слободно могу да кажем је,  да је то активистичка група вођена од стране људи који су спремни да изађу на улицу и рашчисте рачуне са десничарима. Другим речима  песнице су најјачи аргумент у употреби.Што се лично мог учешћа тиче, уживам када изађем са друштвом на пиће, указујући људима блиским десници да то што раде је веома погрешно, а када речи не уроде плодом, принуђен сам да повређујем чланове таквих организација и наставићу то да радим уколико не престану са својом пропагандом, јер они су болест којој нема другог лека до овог који сам ти навео.

Како је ''AFA'' успела да спречи организовање фашистичких група да оперишу по Манчестеру?

Веома просто. Годину за годином спроводили смо насиље над њима.Уколико не могу да делују политички под претњом напада, онда ће се грчевито борити макар да привуку идеолошки загрижене губитнике, који ће нам послужити ако ништа друго, а оно бар као врећа за ударање.Године 1993 Британска Национална Партија (BNP) је оформила свој огранак у Манчестеру,али је кроз пар недеља њихов организатор из очаја почео да се опија у једном пабу на Мос Сајду, дискутујући са осталим члановима како би можда требало одустати од свега, јер има јако проблема са нама.Такође ''BNP'' је имала свој огранак и у Салфорду вођен од стране Господина Пејна, с тим што је он такав  бескористан кретен, да је нама чак и користило да га оставимо на миру како би водио своју идиотску политику. Разлог зашто је ''AFA'' толико јака у Манчестеру је тај што смо се сви држали заједно.У својим редовима имали смо банде из Лондона и свих делова Британије које су повремено долазиле да нам помогну.Остали смо јаки у критичним ситуацијама,никада се нисмо повлачили, и никада се нећемо ни повући!Верујем да уколико се солидарно држите заједно, можете да се отарасите чега год хоћете.

Шта мислиш, како ће се ствари одвијати на политичкој сцени у наредних дванаест месеци с обзиром да се очекује да ће Лабуристи формирати владу, док Британска Националан Партија тражи простор да угура својих педесетак кандидата у парламент?

Сумњам да ће се било шта променити ако Лабуристи победе, јер једноставно Британска Национала Партија ће опет добро да прође.Лабуристи готово ништа не чине када је расизам у питању, или чине врло мало, таман толико да добију онолико гласова колико им треба, док су за кључне ствари незаинтересовани.Исти су као и Торијевци, баш их брига!Када се буду дочепали власти, биће брзи колико и Торијевци да окриве имигранте за лошу економску сутуацију.Ајмо сада искрено, радни народ ће да гласа за Лабуристичку Партију очекујући промене на боље у однусу на период када су Торијевци владали.Блерова нова Лабуристича Партија за себе тврди да је капиталистичка  партија (то су њихове речи) тако да ће радничка класа у потпуности бити поцепана.Са друге стране ''BNP'' на изборима игра на карту анти-лабуризма, надајући се да ће профитирати на рачун радног народа разочараног политиком празних обећања.

Који би савет дао данашњим антифашистима у првим борбеним редовима?

Свим средствима се борите против фашистичких партија на изборима,али не гледајте на то као на победу уколико Британска Национална Партија не постигне успех, јер она то и не очекује.Права борба предстоји тек након 6-12 месеци пошто Лабуристи буду преузели власт.Избори су као пауза за полувреме.Људи морају да буду способни да се боре свих 90 мин. и продужетке ако то буде било потребно.Мој савет  ''AFA'' активистима је да наставе да раде,труд  ће се једног дана исплатити, мада неће бити лако.Ако је нешто врло битно, онда мораш свим силама да се бориш за то!

Савет тренеру  Алексу Фергусону у наставку сезоне?

Нека наставе и даље марљиво да тренирају и мислим да ће освојити титулу и Лигу Шампиона такође.Уколико буде другачије, са играчима и управом коју имамо, у сваком случају ћемо бити међу најуспешнијим клубовима у наредних пет година. Не заборавите да је Манчестер Јунајтед и даље клуб који се развија и да ће резултати тек доћи.

Намераваш ли да одеш на утакмицу четвртфинала против португалског Порта?

Наравно да ћу доћи.Због приватних обавеза нисам био у могућности да посећујем утакмице у претходним рундама такмичења, али сада ћу свакако испратити нокаут фазу.