петак, 28. новембар 2014.

НАРОДНА МИЛИЦИЈА ДОНБАСА




Народна Милиција Донбаса представља војну формацију која држи под контролом Источну Украјину  у границама самопроглашене републике Новорусије. Састоји се од више неформалних оружано-милитантних група, креираних од стране министарства одбране ДНР и ЛНР. У политичком сукобу, а касније и у оружаној конфронтацији на истоку земље, снаге НОД (Народње Ополчењје Донбаса) воде активну борбу против војске централних власти Украјине, које их описују као сепаратисте уједињене око  терористичке организације. Када је реч о симболима, припадници народне ''Народне Милиције Донбаса'' користе ленте Св. Ђорђа, заставе ДНР и руску тробојку.



Историја

22. фебруара 2014 у Харкову је одржан конгрес посланика и представника власти из југоисточних региона Украјине,Крима и Севастопоља, њих око 3500, на коме се говорило о догађајима из Kијева, који су означени као ''државни удар'', па је у складу са тим одлучено да се под хитно морају предузети мере, које ће обезбедити заштиту уставног поретка у земљи. Такође, донета је препорука становништву да се само организује, обезбеди магацине и складишта, и одржава контакт са органима за спровођење закона из ове области, као и са оружаним формацијама Југо-истока.



1. марта у бројним градовима на југоистоку Украјине (Харков, Доњецк, Маријупољ, Мелитопољ) одржани су састанци, на којима је већином гласова изабран Павел Губарев за гувернера Доњецке области.

2. марта у Доњецку је почело прикупљање потписа за референдум око статуса Донбаса. Окупљени активисти су уједно били и припадници НОД.

Након тога, 6. марта Павел Губарев је ухапшен од стране Украјинске Државне Службе Безбедности, па је стога за политичког лидера Народне Милиције Донбаса именована Екатарина Губарева.

Средином марта, Државна Безбедност Украјине је кренула да хапси и остале лидере НОД.

22. марта Државна Безбедност Украјине ухапсила је у Доњецку  човека из врха НОД Михајла Чумаченка, па је Народна Милиција Донбаса, на пресс конференцији представила Мирослава Руденка, а за заменика именовала Сергеја Циплакова.


 7. априла у Доњецку је одлучено да се оснује Народна Република Доњецк.Након тога, уз подршку локалног становништва, народна милиција је преузела контролу над владиним зградама у Доњецку, Горловки, Красном Лиману,Красноармејску,Дружковки и Крематорску.

Опсада Славјанска

12. априла у Славјанску, присталице ДНР су заузеле владине зграде, седиште  Државне Безбедности Украјине и полиције, уз пратњу припадника Народне Милиције Донбаса који су блокирали неколико путева и започели изградњу барикада. Градоначелница Нела Штепа издала је саопштење да власти и грађани подржавају захтеве Народне Милиције Донбаса за одржавање референдума.Припадници специјалне полиције доњецког региона (ради се о некадашњим покрајинским снагама Беркута) одбили су наређење власти из Кијева да иду у сузбијање нереда у Славјанску, придруживши се НОД-у. Тада је на згради регионалног одењења министарства унутрашњих послова у Доњецку  високо истакнута застава Народне Милиције Донбаса.


 13. априла Министарство Унутрашњих Послова Украјине најавило је свеобухватну ''анти-терористичку'' операцију у Славјанску. У Славјанск је послат део украјинске војске уз подршку оклопних транспортера и два хеликоптера, док је на периферији града избио сукоб ватреним оружјем.

Истога дана активисти НОД, на улазу у Славјанск, зауставили су и блокирали војни камион ''Краз'' Националне Гарде Украјине који је превозио ракете система ''Град''. Рано ујутру 15. априла 2014. Председник Украјине Александар Турчинов најавио је почетак ''антитерористичке операције'' на северу Доњецког региона.

16. априла око 60 украјинских војно-десантних падобранаца, послатих на Крематорск да учествују у операцијама против присталица федерализације, прешло је на страну демонстраната. Они су локалној милицији Славјанска предали шест борбених возила БМД,један 120 милиметарски минобацач 2С9 ''Нона – С''.


17. априла председник Украјине Александар Турчинов најавио је да ће 25. Одељење ваздухопловне бригаде и сви остали припадници украјинских снага који су пребегли на страну ''Народне Милиције Донбаса'' и положили оружје, бити отпуштени и изведени пред лице правде.

24. априла јединице Украјинске Армије уз подршку оклопних возила упале у Славјанск.

26. април је значан из разлога што су све снаге ''Народне Милиције Донбаса'' дошле под команду Игора Стрелкова .

15. маја Народна Милиција Донбаса је поставила ултимтум тражећи од Кијева да у року од 24ч повуче своје снаге и обуставу борбу око барикада доњецког региона.Ултиматум није испуњен.

24. маја Доњецка и Лугањска народна република ујединиле су се у Новорусију.

четвртак, 27. новембар 2014.

Бригада ''Призрак'', духови са истока Украјине



Бригада ''Призрак'', што у преводу значи ''Духови'', представља оружану формацију Народне Републике Лугањск.Командант ''Духова'' Алексеј Мозгавој рођен је у Лугањску и сматра се једним од лидера анти-мајдановаца тог региона. Бројно стање ''Призрака'' процењује се на око 600 бораца, чије је упориште у округу фабрике стакла ''Лисицки'' (мај-јул 2014). Од оружја поседују противтенковске ракете ПТУР, ПВО и лако пешадиско наоружање. Уочено је да је упркос надлежности Лугањске Народне Репблике, одеред Мозгавоја повезанији са некадашњим министарством одбране Доњецке Народне Републике Игора Стрелкова, јер је током повлачења из области Лисицки, ''Призрак'' следио команду Стрелкова лично.

Историја



Група Алексеја Мозгова формирана је у Лугањску током априла 2014 као јединица самоодбране,а првобитан назив јој је био ''Народна Милиција Лугањска''.У то време представљала је обичан вод војске. После организационог сукоба са врхом Армије Југоистока Лугањск, одред прави камп у долини Охљовке, Антрацита и на крају Свердловске области (база ''Јесењи'' је сурово бомбардована од стране украјинске војске 27.маја).


21. маја 2014 одред се појавио у округу Лисицки како би чувао одступницу трупама које се боре око града Рубњежје.У то време командант батаљона је био Александа Костин.
22. јула батаљон се повукао из Лисицког ка граду Аљчевск да би наставио борбе на пунктовима Ломоватка и Првомајск.

Као резултат груписања, крајем лета батаљон прераста у бригаду која је названа ''Призрак'' (Дух), тако да је већ почетком септембра њен број износио око 1000 бораца. Поред грађана Лугањска, за бригаду ''Призрак'' се као добровољци боре и борци из Русије, Бугарске, Словачке, и осталих европских држава.


Симболика

Када је реч о обележјима, бригада користи руску тробојку уз ћирилично исписан назив ''Батаљон Духова'', а такође је у почетним фазама борбе користила тробојку Велике Армије Дона (плаво-жуто-црвена).

Командант ''Призрака'' Алексеј Мозговој прослава Велике Октобарске Револуције


''Не чујем вас, требали би да славите зар не?! Немојте да се плашите да испољите своја осећања..Наши непријатељи се не плаше да урлају на нас..зашто би ми онда били тихи кад је прослава?! Сви знају да сам се двоумио око периода 1917, јер иако је то са једне стране била социјалистичка револуција, са друге стране, она је пропраћена деструкцијом...а ја сам увек био за стварање..изградњу! Али данас када видите да су у градовима широм (Западне) Украјине споменици Лењина, сви до једног порушени, ви онда по логици ствари морате да будете на страни социјалиста и комуниста, јер пораст фашизма који ми данас видимо у (Западној) Украјини је неприхватљив за читав цивилизовани свет. Зато сви морамо да се ујединимо као један у борби против фашизма! Не желим да причам много већ да кажем још само једну ствар... бригада ''Духова'' ће увек бити уз народ и изградићемо НОВОРУСИЈУ, НАРОДНУ И СОЦИЈАЛИСТИЧКУ!

понедељак, 03. новембар 2014.

Црно-Бела Аутономија, Јувентусови тифози 70-их



Никада нисам био присталица етикетирања навијача фудбалских клубова у политичком смислу на екстремно леве и десне, умерене социјалисте и националисте, аполитичне хулигане и сл.Па ипак,иако је свака генерализација погрешна, рећи за навијаче неког клуба да су склони одређеним идеолошким тенденцијама је сасвим нешто друго,а може се и оправдати,имајући у виду да ту постоји одсуство искључивости под коју не потпада цела трибина.Или да будем прецизнији, међу навијачима нас има разних поготово ако је трибина велика и ако окупља масу људи.То што ће нпр. 99% стадиона вређати противничке фудбалере на националној или расној основи, не значи да ће и онај 1% подпасти под утицај идиотарија окупљене масе.Клуб је најбитнији и због њега и долазимо на стадион, надам се да се слажете.


Припремајући се да напишем чланак о тифозима Јувентуса, вагао сам да ли би било у реду да на фанзин блогу индиректно промовишем клуб за који махом навијају богати италијански индустријалци, капиталистичка елита, радикални фашисти млађе генерације, као и онај већински, традиционалистички настројени део апениског полуострва, јер Јувентус је управо такав, клуб са највише присталица међу Италијанима.Оно што је мене лично заинтригирало, и због чега сам се одлучио на такав корак је становиште из самог увода изнад, а то је да је чак и овакав Јувентус,симбол конзевативне Италије у идеолошко-политичком и социо-економском погледу, имао (има и данас али у нешто мањем броју) одређени број марксистичких присталица окупљених у организоване групе. Једна од њих је и ''Autonomia Bianconera'' прва организована ултра група јувентина, која је заједно са ''Venceremos'' –има и добрим делом чувених ''Fighters''-а била инспирисана анти- ауторитарном, левичарском политичком идејом аутономизма, актуелном у Италији средином 60-их година.Идеја аутономизма имала је своје корене у тенденцијама радничког комунизма, да би касније на њега извршиле снажан утицај анархистичка и ситуационистичка доктрина 70-их година.


Но, да не би дубље залазили у елаборацију појединих политичких стремљења омладине тог периода (ко је заинтересован озбиљније ће се позабавити тиме кроз разну литературу), фокусираћемо се на саме навијаче црно-белих, код којих је јасно уочљиво што се може видети и из документарца, да сви до једног имају карактеристичан покрет руке –испружена три прста - својствен аутономистима.На жалост ''Autonomia Bianconera'' и ''Venceremos'' више не постоје, а ''Fighters''-и који данас стоје иза транспарента ''Tradizione'' су се окренули ка радикалној десници. Према информацијама којима расположем, данас на јужној трибини стадиона Јувентус постоје још само међу припадницима група ''Nucleo Bianconero'' и ''Bravi Ragazzi'' ултраси који се декларишу ако антифашисти и левичари. Истина, стање није ни издалека као 70-их и 80-их, мада момке треба похвалити на истрајности у таквом окружењу.