среда, 23. септембар 2009.

Apolitičnost i drugi problemi skinhed pokreta


Članak objavljen od strane RASH Lenjingrada 2009


U poslednje vreme takmičarski duh je postao mnogo prisutniji u okviru skinhed subkuture.Ove godine veoma je rasprostranjena kritika prema RASH skinsima kako parazitiraju u okviru pokreta povezujući sve sa politikom,nasuprot onima koji su posvećeniji kultu skinheda – apolitičnih/SHARP.Kako to obično biva počela su podbadanja i to je ono što predstavlja rak ranu u uzajamnim odnosima koji najviše koriste našim neprijateljima.Nije bilo reči o naci-smeću koji sebe nezivaju ''tradicionalima'',niti je bilo konstruktivne kritike kako bi se uklonili iz skinhed pokreta oni koji tu ne pripadaju.Sve se svelo na uzajamne optužbe bez ikakvog razloga.

Ne mogu da govorim u ime svih redskinsa,ali smatram da je moguće izraziti svoje ideje pa makar one bile i anarho,kako bi se kontriralo smradovima koje možemo da vidimo u filmovima poput ''American History X''.Može se čuti kako je RASH osnovan samo kao levičarska grupacija.Ovakav stav nekih je poprilično čudan.Očigledno je da neke stvari treba razjasniti i osloboditi se takvih predrasuda:

1)Za razliku od nacista RASH skinhedi ne smatraju da je njihov put jedini ispravan i da su oni jedini skinhedi na celom svetu.Isto kao tradicionali i SHARP,ne volimo kada javno mnjenje gleda na skinhed subkulturu iz pogrešnog ugla,pa stoga težimo da ljude upoznamo sa njenim internacionalizmom (da li ima nečeg previše političkog u ovome?)

Mi zovemo sebe skinhedima iz prostog razloga što pravi skinhedi plaćaju danak reviziji subkulture,njenog smisla i oblika.Ipak treba naglasiti da nismo zagovornici dogmatizma uključujući tu i apolitičnost.Pošto su prvi skinhedi bili apolitični,neki će vas smatrati parazitima ukoliko sledite neke ideje koje nisu povezane sa skuterima,pivom i garderobom.Ovo zvuči konzervativno i elitistički,previše zatvoreno i bez osnove u odnosu na radnički pokret.Poštujemo svačije pravo da se ne slaže sa redskinsima,pa i ako je neko apolitičan i ukoliko nemamo isto mišljenje,to ne znači da ne može doći do pregovora kao u slučaju besmislene rasprave o pripadnosti određenoj naciji.

2)Ponos koji nosimo u sebi zbog pripadništva radničkoj klasi je ključni koncept skinhed pokreta.Možeš napisati mnogo pesama,kupiti više cipela i majica,ali kada šef na poslu krene da te nervira,seti se svog ponosa petkom na Reggae žurci,oseti se ponosno zbog onoga što radiš,zbog toga što si tu zajedno sa svim drugim skinhedima.Možeš i da opsuješ šefa,budeš otpušten sa posla i to će biti časnije nego ono prethodno što ti se nudi....bar ćeš znati šta je bio uzrok.Ali za razliku od takve situacije,život pripadnika radničke klase koji je još uz to i skinhed je mnogo lakši.Zato počni da se boriš za svoja prava i prava svih ljudi oko tebe ukoliko si zaista zabrinut zbog problema koje zajedno delite....

уторак, 01. септембар 2009.

Veliki neredi u istočnom Belfastu



Republikanci u akciji odbrane skupa


Ogromna pobuna je izbila večeras u istočnom Belfastu nakon što je miting leve nacionalističke partije Sinn Fein napadnut od strane bande lojalista.

Mirovni skup koji je imao za cilj da obeleži zatvaranje ''Mountpottinger police Barracks'' se završavao,kada su lojalisti okupljeni na ''Albertbridge Road'' – u napali masu učesnika.

Specijalne snage PSNI – ja bile su prisutne,ali nisu uspele preventivno da reaguju na napade.
Tuča je ubrzo eskalirala u velike gradske nerede,a neki izveštači navode da je učestvovalo u njima čak 600 lojalista.Lojalisti su se kasnije povukli do kraja ''Short Strand/Woodstock Road'' –a i započeli napade na kuće katolika koji žive u malim nacionalističkim enklavama.

Potpuno je jasno da su specijalne snage PSNI trenutno prisutne na mestu incidenta i da je ispaljen veliki broj gumenih metaka.Treba naglasiti da je veliki broj ljudi povređen među onima koji su posetili miting,mada kruže još nepotvrđene informacije da se koristila i bojeva municija.

Kraj oko Albertbridge Road-a u Belfastu je zatvoren.Partija Sinn Fein je opisala skup kao priliku da se društvene zajednice ponovo okupe ''nakon duge borbe i duge kampanje'' kako bi obeležili zatvaranje militarizovane kasarne za koju se navodi da je bila ''sramota za celo društvo''.

''Kasarna je služila kao podsećanje na sve ono što je bilo pogrešno u vođenju ovdašnje politike,a predstavljala je i prepreku razvoja civilizovanog društva koje svi mi želimo da vidimo''.

Na skupu je zatraženo i da se obrati pažnja na potrebe ovoga kraja u pogledu povećanja broja domaćinstava i dodeljivanja zemlje u cilju daljeg ekonomskog razvoja lokalnih porodica.