субота, 24. новембар 2012.

Карлос Шакал (Филм)


После дуго времена дошао је тренутак да се фанзин ''Црвени Скинхед'' позабави играним филмом. Ради се остварењу под називом ''Карлос'' из 2010 године приказаним на Канском фестивалу, чији је сценарио рађен према истинитим догађајима из живота једног од најчувенијих професионалних револуционара, милитаната и што не рећи плејбојева, Илича Рамиреза Санчеза познатијег као Карлос Шакал.

Револуционарна каријера Шакала, момка рођеног у Каракасу главном граду Венецуеле, почиње у кампу за обуку герилаца Националног Фронта за Ослобођење Палестине (PFLP) у Јордану. Године 1970 Шакал учествује у борбама против јорданске владе, која покреће акцију за сузбијање деловања PFLP-a у овој земљи.
Три године након тога (1973), марксистичка организација PFLP Карлосу даје задатак да убије израелског бизнисмена Јозефа Сифа, што је требала да буде освета за MOSAD-ову ликвидацију директора позоришта у Паризу Мухамеда Боудија.Карлос не успева у својој намери, али зато изводи бомбашке нападе на Хаполим банке у Лондону као и на редакције француских новина које је оптужио да су про-израелске. Када су три полицајца покушала да ухапсе Карлоса у једној кући у Паризу, током забаве, Карлос је убио два полицајца, побегао са лица места и успео да се преко Брисела пребаци у Бејрут.Сигурно једна од најпознатијих акција Карлоса Шакала одиграла се у децембру 1975 када је са шест људи упао на састанак лидера ОПЕКА (мултинационалана организација земаља извозница нафте) у Бечу где је заробио 60 талаца. Негде 1976 године, Карлос започиње формирање сопствене револуционарне групе ''Организација Арапске оружане борбе'' сачињене од сиријских,либанских и немачких побуњеника.Такође он успоставља однос са Штазијем источно-немачком обеваштајном службом као и са Секуритатеом, тајном службом Румуније која га ангажује за ликвидацију румунских дисидената у Француској, односно у нападима на просторије Радио Слободна Европа у Минхену. Карлосова револуционарнa група званично је почела да изводи дејства 1982 када је нападнута једна нуклеарна електрана. Карлосова жена Магдалена Коп заједно са два члана организације бива ухапшена на шта марксисти одговарају бомбашким нападима широм Француске. С обзиром да су му многе европске државе које су иначе подржавале његове активности, услед међународног притиска ускратиле боравак на њиховој територији, Карлос је принуђен да се настани у Судану. Француске и америчке тајне службе га хапсе 1994 тако да се његов револуционарни активизам окончава изручењем француским властима. Суђење му је почело 12. децембра 1997 и трајало 22. децембра, када је осуђен кривим добивши доживотну казну затвора.


Е сад какаве све ово има везе са Србијом у уопште нашом бившом домовином Социјалистичком Федеративном Републиком Југославијом. Наиме сем што се у једном делу 338 минутни филм (5 сати и 38 минута) између осталих догађаја бави и Карлосовим боравком у Југославији, ''Црвени Скинхед'' вам презентује и мало познате детаље везане за покушај албанског атентата на Слободана Милошевића, који је спречио нико други до Карлос Шакал почетком 90-их.
У својој аутобиографској књизи ''Анатомија глобалистичког смрада'' Драган М. Филиповић, некадашњи начелник обавештајне управе тајне полиције Србије и својевремено кандидат за првог човека УДБА-е, наводи како су албански националисти намеравали да убију Милошевића, и за ту намеру ангажовали ''Гвоздену Колону'' која је била мрежа Шакалове тајне револуционарне армије која је деловала у Румунији и Мађарској.Међутим та се мрежа распала после пада Берлинског Зида и многи припадници те организације или су били убијени, затворени или су постали плаћеници нових власти у државама бившег источног блока, односно како пише сам Филиповић, ''Гвоздена Колона'' се претворла у класичну криминалну организацију.Пошто су људи из обавештајних служби Србије сазнали да албански националисти планирају атентат преко Шакалове ''Гвоздене Колоне'', потегли су везе како би дошли до самог Карлоса што им искрено речено и није било тешко, с обзиром да је како се даље наводи Карлос Шакал био ангажован као плаћени убица тајне полиције СФРЈ, а био је коришћен и за обрачуне са усташком емиграцијом, па му је због тих услуга било омогућено да се несметано одмара у Дубровнику, Сплиту, Загребу..итд

Оно што је још интересатније, а што иде у прилог овим наводима је да је управо бивши шеф српског ДБ-а Јовица Станишић особа која је 1975 године, као обавештајац Титове тајне полиције у београдском хотелу ''Метропол'' ухапсила Шакала са још четворицом припадника југословенске тајне службе након чега је убрзо и пуштен.Судећи према времену када је Милошевићева тајна полиција дошла преко своје везе до Шакала, он се могао тада налазити у Судану. Карлос је том приликом са својим командантом организације Јоханесом Вајнрихом , који данас лежи у немачком затвору, уверавао српску тајну полицију да никада не би убили ниједног социјалистичког лидера, а понајмање Милошевића.
Шакал и Вајнрих су убрзо у Београд послали имена,надимке и низ података о бившим одменутим припадницима ''Гвоздене Колоне'' али и бр. рачуна преко којих су албански националисти платили за наручени атентат. С обзиром да је овај огранак ''Гвоздене колоне'' одустао од атентата, предпоставља се да је Шакалов утицај на њих био пресудан.


Било како било, читаоцима фанзина се препоручује да одгледају овај филм, који се својевремно могао наћи у деловима и на youtube—u. Ако не тако,онда наручите, купите, набавите, скидајте са интернета, јер стварно вреди. За крај би још напоменуо да на професионалне револуционаре никако не треба гледате као на криминалце, јер овде мотив није новац, већ боље и праведније друштво, идеал за који се гине и лежи у затвору. Зар стварно мислите да би један Уго Чавез, председник Венецуеле, имао контакт са Карлосом Шакалом да је овај стварно криминалац и терориста, како гласи пресуда?! Наравно да не би, јер овде је реч о принципијелном револуционарном ставу.

Нема коментара:

Постави коментар