Антикомунистичка пропаганда веома често износи лажи како су народне власти социјалистичке Југославије након ослобођења Београда 20.октобра,одговорне за смрт славног српског војсковође војводе Петра Бојовића.
Стога је редакција "Гласника" одлучила да изношењем непобитне аргументације и проверених чињеница раскринка клеветничку кампању реакционара свих боја.Лаж бр.1 која се износи у јавности је да су комунистичке власти после ослобођења Београда од нациста позивале војводу Бојовића на "информативни разговор". Истина је сасвим другачија.Војвода Бојовић није привођен већ је у својству сведока дао изјаву,као и велики број београђана,који су читав период окупације провели у Београду.Циљ није био да се испитују поступци Петра Бојовића током окупације,већ да се прикупе докази у одговорности квислинга који су сарађивали са окупатором и радили против интереса сопственог народа.Као неко ко је за време окупације био у Београду војвода Бојовић је знао доста тога о активностима квислинга који су га између осталог звали и да им се прикључи што је он категорично одбио.Дакле,Петар Бојовић је позиван од стране нових народних власти да сведочи о злоделима квислинга,а никако да би био "испитиван".Друга дрска тврдња која је апсолутна лаж је да је војвода Бојовић тучен у полицији,те да је преминуо од повреда наводно нанетих током испитивања.Да војвода Бојовић није тучен у полицији потврђује чак и реакционарни буржоаски историчар Дејан Ристић који такве наводе оштро демантује у ауторском тексту у дневном листу Блиц.Он се позива на изјаве сведока о томе да је војвода Бојовић преминуо више седмица након разговора са представницима народних власти,а не "ноћ након батинања" како тврде острашћени и лажљиви антикомунистички клеветници.Још један од доказа да војвода није умро од некаквог "батинања" је извод из књиге умрлих храма Светог Саве од 23.јануара 1945. у коме се у рубрици - узрок смрти - наводи "обострано запаљење плућа".
Историчар Ристић демантује и лаж да су народне власти забраниле присуствовање грађана на сахрани војводе Бојовића и ноторну будалаштину да је са таласа Радио Београда запрећено хапшењем сваком ко присуствује погребу.Историјски подаци показују да је сахрана војводе Бојовића,великог и часног војсковође,протекла достојанствено и да је чак служен и верски обред.
Такође,веома важно је напоменути да су народне власти 1945. поништиле одлуку такозване Владе Милана Недића из 1942.године,којом је дотадашњој малој,слепој улици војводе Петра Бојовића (која се налази на Звездари) промењен назив.Другим речима,док је Недић свом ратном другу из периода Балканских ратова и Првог светског рата "одузео" улицу,комунистичке власти су му је вратиле већ током 1945.године.Исте те године градске власти доносе одлуку да именом војводе Петра Бојовића назову и један престонички булевар,што се ускоро и догодило.
Оно што је интересантно је то да је након вишедеценијске бриљијантне официрске каријере и победа остварених на бојном пољу,овеначан мноштвом српских,југословенских и иностраних одликовања,војвода Бојовић 10.децембра 1921.године бива изненада смењен са положаја начелника Генералштаба Војске Краљевине Срба,Хрвата и Словенаца.То је учињено по наређењу краља Александра Првог.Званично објашњење било је да је велики војвода смењен "због старости и показане неспособности за даље вршење војне службе".Пензионисан је по хитном поступку већ после неколико дана.Све до смрти краља Александра војвода Бојовић био је предмет потпуног игнорисања од стране владара,чак и у протоколарним ситуацијама.Услед турбулентних догађаја војвода Бојовић био је реактивиран 3.априла 1941.године и постављен на положај врховног инспектора целокупне војне силе Краљевине Југославије.Свега пар дана касније именован је помоћником врховног команданта краљевске југословенске војске.Војводи су тада биле 83.године.Читав Други светски рат војвода Бојовић провео је у свом дому у престоничкој Трнској улици на Врачару.
Са друге стране за разлику од краља Александра који је увео монарходиктатуру и деградирао војводу Бојовића,комунисти су поштовали славног војсковођу иако је 1942. године упутио писмо подршке Дражи Михајловићу у чијим колаборационистичким јединицама се борио војводин син Добрица.Разлог за поштовање комунистичких власти је одбијање војводе да на било који начин комуницира са окупаторским и квислиншким властима.
Пренето из часописа "Гласник".
Нема коментара:
Постави коментар