недеља, 4. октобар 2020.

Након 49 година проведених у затвору бивши 'Црни пантер' Џалил Абдул Монтаким ће бити пуштен на условну слободу



Џалил Монтаким је у затвору од 1971 године и осуђен је само једном 1993.Имао је право на условни отпуст 1998 године,али су његови захтеви одбијени чак дванаест пута.

Џалил Абдул Монтаким (68),бивши 'Црни пантер' и борац за грађанска права,требало би да буде пуштен на условну слободу након више од 49 година проведених у затвору у САД.Монтаким чије је претходно име било Ентони Ботом,први пут је ухапшен у 19 години,након што је осумњичен да је убио два службеника њујоршке полицијске управе.Захтеви за добијање условне слободе су му одбијани више пута,иако се показало током судског процеса да су докази против њега мањкави.Монтакиново пуштање долази у време када се САД суочавају са масовним протестима против системског расизма и убистава од стране полиције још од маја месеца.

Одбор за условни отпуст је 23.септембра у Њујорку донео одлуку о пуштању Монтакима на слободу пре 20.октобра.Одлука је уследила након што је у јуну хоспитализован као позитиван на COVID 19,тако да је налог дат само неколико дана касније.Иако је Монтаким стекао право на условни отпуст током издржавања своје доживотне казне још 1998,његов захтев је одбијан чак 11 пута.Он је раније ове године у јуну ипак успео у својој намери после 12 саслушања.Међутим,налог је и тада одбијен будући да је државни правобранилац Летиција Џејмс,иначе чланица Демократске странке,интервенисала по жалби Полицијског добротворног удружења из Њујорка (PBA),које се годинама жестоко противи Монтакиновој условној слободи.

Монтаким је један од више десетина чланова 'Црних пантера' и других радикалних милитаната који су заточени дужи временски период у америчким затворима,што је последица акција владиних и федералних служби усмерених према борцима за грађанска права у периоду '60-их и '70-их.

Од тинејџера револуционара до борца за права затвореника

Пре затвора Монтаким је у тинејџерским годинама радио као активиста за грађанска права у сарадњи са Националном асоцијацијом за унапређење положаја обојених људи (NAACP).Такође био је један од истакнутих организатора повезаних са 'Црначком студентском унијом' у Сан Франциску.Касније се придружио Партији црних пантера (BPP) са 17 година,подстакнут атентатом на Мартина Лутера Кинга,као активан део групе 'Black Liberation Army' де факто оружаног крила BPP.

У августу 1971 са свега 19 година,Монтаким и његов друг Херман Бел ухапшени су под оптужбом да су убили два њујоршка полицајца Веверли Џонса и Џозефа Пијанђентинија.Још један члан BPP-а Алберт Вашингтон такође је ухапшен заједно са Монтакимом и Белом због наводног покушаја убиства полицијског службеника из Сан Франциска.

Према полицијским извештајима ова дела су учињена као одмазда за убиство активисте  Џорџа Џексона током неуспелог покушаја бекства из затвора.Хапшење и кривично гоњење Монтакима,Бела и Вашингтона постали су предмет расправе у наредним годинама.

Један од кључних људи у судском процесу Рубен Скот,чије је сведочење било разлог за хапшење осумњичених,признао је много година касније да је означио Бела и Монтакима као извршиоце након преживљене полицијске тортуре.Балистичким извештајем FBI такође је откривено да се меци на месту злочина нису поклапали са мецима пушака осумњичених у време хапшења.

Монтаким је проглашен кривим након оптужбе за почињено убиство,те је осуђен на доживотну казну затвора 1993.Бел и Вашингтон су такође осуђени на доживотну робију.Стекли су право на условни отпуст 1998,што је у више наврата одбијано.Вашингтон је у међувремену умро од рака 2000.године током одслужења казне затвора у Њујорку,док је Бел први међу њима пуштен на условну слободу тек 2018 године.Власти су константно одбијале покушаје ревизије пресуде тј. захтеве за ублажавање казни у светлу нових чињеница и изнетих доказа.

Док је служио доживотну казну затвора у строго чуваној установи 'Sullivan' у Њујорку,Монтаким је наставио са својим политичким активизмом организујући остале затворенике.Покренуо је кампању која се бавила положајем затвореника 1976 што је било од пресудне важности да UN препознају постојање политичких затвореника,од којих су многи управо његови другови из BPP-a.

Нема коментара:

Постави коментар