Francuski Redskinsi

Red Warriors

Francuski redskin pokret (skinhedi komunističkih tendencija) rođen je u jedinstvenim okolnostima 1984-1986 godine.U jednu ruku veoma teška ekonomska i politička situacija,koju je karakterisala masovna nezaposlenost i razvoj neoliberalne ideje,odrazila se na ukorenjivanje ekstremne desnice na francuskoj političkoj sceni kroz program Nacionalnog Fronta.U drugu ruku pojava alternativnog subkulturnog pokreta nije ostavila nikoga ravnodušnim (radi se o mešavini francuskog punk-rock'a,političkog protesta i multikulturalizma).Oko Berurier Noir'a (francuskog anarhističkog benda) kreiran je novi tip bezbednosne grupe,koja je imala zadatak da obezbeđuje koncerte i izbacuje fašiste sa svirki.Mnoge legendarne ekipe su nakon toga oformljene u Francuskoj poput : Lenin Killers'a,Red Action Skinhead'a,Ducky Boys'a,Red Ants'a...itd dok je u Marseju aktuelna bila grupa ''Marseilles Red Army''.Međutim prva i možda najznačajnija ekipa francuskih redskinsa je svakako ''Red Warriors''.Bez ikakve sumnje oni su bili detonator radikalnog antifašizma.Sve ove grupe bile su poznate u javnosti kao ''nazi hunters''-i odnosno lovci na nacističke glave.Godine 1986 mediji su ustanovili da u Parizu postoje crveni skinhedi.Ovi momci su se sukobljavali sa policijom na studentskim demonstracijama,dok su na TV-u pravljene reportaže o njihovim nasilnim akcijama protiv desničara.U emisijama se diskutovalo o uzroku nasilnih konflikata između redskinsa i naci-skinsa (poznatijih kao bonhedi).U prvom delu reportaže pojavljuje se nazi bonhead ''Batskin'' (pravo ime Serge Ayoub) lider ''Jeunesses Nationalistes Révolutionnaires'' (Nacionalističke Revolucionarne Omladine),povezane sa Nacionalnim Frontom.Ubrzo nakon njegovog izlaganja,intervju daje redskin Julien,jedan od osnivača ''Red Warriors''а i šampion Francuske u ful-kontaktu.Neophodno je napomenuti da je ''Red Warriors''e i nekoliko sekcija redskinsa očigledno inspirisao trockistički soul bend iz Engleske ''Red Skins'' – uzevši u obzir da je muzika u prilogu pozajmljena upravo od njih,a pesma koja je snimljena 1986 zove se ''Power is yours''.

Bend je formiran od strane Chris Deana (vokal i gitara),Martin Hewes (bas gitara) i Pola Hookhama (bubnjevi).Sva trojica su bili militanti Socijalističke Radničke Partije (SWP),političke organizacije koja je podržala jedan od najvećih štrajkova u britanskoj istoriji (radi se o štrajku rudara).U celoj toj priči bend ''Red Skins'' je rešio da se angažuje posvećujući pesme štrajkačima,snimajući diskove i organizujući kampanje na kojima bi se sakupio novac za porodice radnika.Sigurno je da su ovi mladi momci bili predvodnici prve generacije komunističkih skinheda koji su se pojavili u Engleskoj,a zatim i uticali na to da se ovaj pokret formira i u okolnim državama.Francuska redskin sekcija je bila ništa drugo do izdanak pokreta kreiranog u Londonu koji je rastao velikom brzinom.Krajem osamdesetih bonhedi se nisu usuđivali da koračaju ulicama Pariza,plašeći se za svoju bezbednost.Pored toga glavna nacionalistička mesta okupljanja bila su skoro sva zatvorena.Prema rečima Simona,člana ''Red Warriors''a: ''Prednost naše grupe ogledala se u tome što se nikada nismo zaustavljali na jednom mestu.Bili smo brojčano slabiji od nacista,pa su zarad toga naše akcije morale da budu dobro organizovane kako ne bi došli u situaciju da nas protivnici iznenade.Studirali smo teren sve do poslednjeg časa.Sastanci koji su se organizovali pre akcija bili su brzi i diskretni,a mesto okupljanja je bio ili skvot ili stan nekog od načih članova.U borbama smo bili sposobni da okupimo oko 60 ljudi.Mnogi od nas su trenirali borilačke veštine (Ful-kontakt,Tai-boks,kung fu...),ali smo za svaki slučaj nosili sa sobom i bejzbol palice.

Bilo je nekoliko situacija kada smo koristili vatreno oružje mada su to bile izuzetne situacije.Politički,unutar grupe svako od nas je imao svoje ideje koje je sledio blisko povezane sa levicom (svaka se svodila na antifašizam),tako da nije bilo mesta za rasprave i probleme na temu militantnosti.Jednostavno okupljala nas je mržnja prema ekstremnoj desnici i fašističkim skotovima.Ulične borbe koje smo vodili bile su najčešće protiv: Division St.Georgesa,Juvisy,Bunkera 84 i JNR-a.Hvatali smo ih nespremne što predstavlja dokaz za sve skeptike da nacisti nisu supermeni.Posledice takvih akcija ogledale su se u strahu bonheda da koračaju ulicama sa svim obeležjima koje su do tada nosili (zastava Francuske,keltski krstovi,svastike...).Malo po malo,pojavile su se i ostale ekipe koje su počele da praktikuju isto što i mi.Ali naše akcije nisu bile uvek baš dobro smišljene,pošto se anti-fašistička borba ne svodi na dezorganizovane napade.U jednoj od njih obeležena je nacistička jazbina u Maraichersu kao buduća meta.Okupili smo oko 50 ljudi i stigli na odredište u 7h ujutru.Nakon našeg upada 23 bonheda je zadobilo što laše,što teže povrede nakon čega je došla policija koja je zatvorila skvot u roku od dva dana.Ovakve akcije bile su česte sve do 1992.