ЦРВЕНЕ БРИГАДЕ И ОЛОВНЕ ГОДИНЕ

Црвене Бригаде одговор на тајне операције ЦИА...

Отмица тадашњег италијанског премијера Алда Мора 16.марта 1978,и његова ликвидација после 55 дана заточеништва,означили су почетак краја терористичке организације,која је током 70-их и 80-их година прошлог века извршила убиства на десетине судија,политичара,новинара и виђенијих индустријалаца.

Црвене Бригаде,које су настале као одговор на тајне операције ЦИА у Италији,постале су једна од најпознатијих терористичких организација у свету.Залагале су се за стварање комунистичког друштва у Италији путем оружане борбе,и одвајање те земље од западне алијансе. Њихова најпознатија акција је отмица,а затим и убиство премијера и вође Демохришћанске странке Алда Мора.

Ликвидација Алда Мора представљала је почетак краја Црвених Бригада,које су током 70-их и 80-их година прошлог века убиле на десетине судија,политичара,новинара и виђенијих индустријалаца.Међу отетима био је и амерички генерал Џејмс Дозијер,а 1984 године убили су Лимаона Хунта из Синајских мултинационалних снага и посматрачке групе.Међутим,Морово убиство изазвало је гнев целокупног италијанског друштва,што је приморало власти да усвоје нове строге законе за борбу против терористичких организација.

Црвене Бригаде

Настанак Црвених Бригада (Brigate Rosse) везује се за крај 60-их година прошлог века,када је у Италији,уз подршку ЦИА која је водила тајну операцију ''Гладио'',почео да јача фашистички покрет.Циљ те операције био је уништење Комунистичке Партије Италије,и све популарнијих и масовнијих радничких и синдикалних покрета.Фашистичке организације широм Италије извршиле су серију добро планираних терористичких напада,с циљем заустављања студентских и радничких протеста и да на тај начин натерају власти да се обрачунају с левичарима.После неколико таквих напада током 1969. године италијанске власти почеле су да хапсе левичаре.Највеће хапшење обављено је после бомбашког напада на Тргу Фонтана у Милану,у коме је погинуло 16,а рањено двадесетак особа.Иако су бомбу поставили припадници фашистичког Новог поретка (Ordine Nuovo),напад је приписан левичарима.Власти су спровеле акцију у којој је ухапшено око 4.000 левичара и студентских активиста,који су осуђени на затворске казне.

То је био повод за оснивање организације с марксистичко-лењинистичком идеологијом у Милану.Убрзо је формирана и група у Торину.Њиховим спајањем 1970 године формиране су Црвене Бригаде.У почетку су имале око 500 чланова,старости између 30 и 40 година,који су примали месечне плате од 400 долара.Међу оснивачима истицао се Алберто Франческини,који је потицао из радничке породице.Црвене Бригаде постале су оружано крило великог друштвеног покрета који су чиниле левичарске партије и синдикати,а подршку су имали и од италијанске Комунистичке Партије.

Убрзо су отпочели са акцијама чији је циљ био уништење припадника екстремне деснице.Напади на фашистичке организације и њихове скупове били су скоро свакодневни.Вршили су саботаже у великим компанијама,давали подршку радницима и синдикатима,а најактивнији су били у индустријски развијеним подручјима Италије,посебно на северу земље.У почетку су уништавали аутомобиле власника фабрика,а убрзо су се преоријентисали на киднаповања.Веће терористичке акције почели су да планирају крајем 1971. године.

Циљеви и методологија борбе

Своје циљеве и методологију борбе Црвене Бригаде објавиле су 1974. године саопштењем за јавност.Притом су позвали раднике да приступе ''моћној борбеној Комунистичкој Партији'',што је био званичан назив за Црвене Бригаде.

У жељи да застраше правосудне органе и изврше притисак на њих да не покрећу процесе против њихових активиста,примењивали су тактику свакодневних напада.Како су постали оружана илегална формација,одустали су од акција по фабрикама.Почели су да изводе оружане акције,нападе на полицајце,карабињере,затворске чуваре,функционере конзервативних и десничарских партија.Прва значајнија акција било је киднаповање главног тужиоца Ђенове Сосија 1974. године.Њега су покушали да замене за два ухапшена припадника Црвених Бригада.

Организацијска структура

Црвене Бригаде убрзо су постале једна од најпознатијих терористичких група у свету,која је имала око 800 наоружаних припадника и близу 3000 ненаоружаних активиста који су им пружали подршку.Основни критеријуми за пријем нових чланова поред идеолошког опредељења била је борба против капитализма и стварање комунистичког друштва.

Организација Црвених Бригада била је одлична.На врху субординацијске лествице налазила се Стратешка дирекција (Direzione strategica),која је сматрана мозгом организације.Дирекција је имала од 10 до 20 чланова који су углавном били високообразовани људи,неки и са титулама доктора наука.

Стратешка дирекција била је одговорна за политичко-организацијски програм Црвених Бригада.Њени чланови контактирали су са пуковницима који су били вође борбених формација које су се звале колоне.Једну колону чиниле су три бригаде које су се делиле на ћелије.Свака ћелија имала је од 5 до 10 активиста.По потреби ћелије су могле да се спајају у модуле.

Постојало је десет колона које су своје седиште имале у: Милану,Ђенови,Торину,Риму,Напуљу,Фиренци,Падови,Верони,Болоњи и покрајини Венето.Свака колона имала је своје тежишне задатке.Тако је на пример задатак Римске колоне био да напада политичке лидере и чланове Демохришћанске странке.Подручја на којима нису биле формиране колоне покривали су регионални револуционарни комитети.

Организација је поседовала велики број аутомобила,аутомеханичарске радионице,лабораторије за израду лажних документација,кројачке радионице где су шивене војне,полицијске и карабињерске униформе које су користили за извођење акција.Располагали су и са око 6000 конспиративних станова у свим крајевима Италије.

Убиство Алда Мора

Најпознатија акција Црвених Бригада,која је уједно и означила почетак њиховог краја,догодила се пре 35 година,16.марта 1978,када су отели Алда Мора.Отмица се догодила током дана,док је тадашњи премијер ишао према парламенту,у коме је требало да буде усвојен историјски споразум између Демохришћанске странке,чији је он био председник,и Комунистичке Партије Италије,против чега су биле левичарске радикалне партије.Приликом отмице премијера убијено је петоро његових телохранитеља.

После два дана отмичари су медијима послали фотографије Мора сликаног испред обележја организације,с натписом ''Brigate Rosse'' и петокраком у кругу.Мора су прогласили политичким затвореником коме ће судити ''народни суд''.Италијанска полиција убрзо је ухапсила поједине вође Црвених Бригада - Рената Курћија и Алберта Франческинија.Курћијева супруга Мара Кагол убијена је приликом хапшења јер је пружала оружани отпор.

Црвене Бригаде понудиле су размену Алда Мора за Курћија и 13 осталих чланова којима је требало да почне суђење.За време заточеништва Моро је писао Ђулчију Андреотију,који га је заменио на дужности премијера након отмице,да удовољи захтевима Црвених Бригада како би се избегле непотребне жртве.Међутим,Андреоти је био одлучан да се не преговара са терористима.Оглушио се и о молбе чланова Морове породице.Због тога је после Моровог убиства било све више сумњи да је Андреоти тако поступио због жеље да задржи место премијера Италије.

Црвене Бригаде убиле су Алда Мора после 55 дана заточеништва,у гаражи испод стана у римској улици Молтанћини.Његово тело на коме је било 17 прострелних рана пронађено је ујутру 9.маја у пртљажнику аутомобила марке ''рено 4'' црвене боје у улици Каетани,на пола пута између седишта демохришћана и комуниста,чиме су терористи очито желели да пошаљу поруку италијанској јавности.

Епилог

После убиства Алда Мора држава је кренула у одлучан рат против тероризма користећи сва расположива средства.Познати генерал италијанских карабињера Карло Алберто Дала Кијеза,кога је неколико година касније убила мафија,постао је координатор борбе против тероризма.Комунисти су одмах јавно осудили отмицу и престали су да дају подршку припадницима Црвених Бригада.После убиства и многи интелектуалци који су до тада подржавали Црвене Бригаде престали су то да раде.Чак су и ухапшене вође Курћио и Франческини осудили убиство и вођу Марија Моретија,који је извео акцију отмице.

Тада су поједини ухапшени припадници Црвених Бригада почели да одају поверљиве информације о деловању те организације.Један од истакнутих чланова Патрицио Пећи,који је касније убијен,одао је велики број припадника Црвених Бригада,који су убрзо почетком 80-их година били ухапшени.

Иако је италијанска полиција имала велике успехе у борби против Црвених Бригада,организација је повремено изводила акције,међу којима је и отмица судије Ђованија Дурса,за чије је ослобађање тражено затварање затвора у Асинару.Први знаци урушавања организације осетили су се тек 1984. године,када је дошло до поделе на две фракције - Борбену Комунистичку Партију и Унију Борбених Комуниста.У том периоду значајно је смањен број терористичких акција,а 1989. године већи број припадника Црвених Бригада био је ухапшен.Преостали чланови наставили су повремено да изводе акције,а половином 90-их нападнута је америчка база у Авијану.

После тога,све до 1999. године,сматрало се да је тероризам у Италији побеђен и да су Црвене Бригаде отишле у историју.Али када је испред своје куће убијен Масимо Дантон,аутор владине реформе закона о раду,показало се да Црвене Бригаде још увек постоје.На зиду изнад тела убијеног Дантона спрејом је било исписано ''Brigate Rosse'', и издато је саопштење у којем се наводи да ће тако проћи свако ко покуша да одузме права радничкој класи.Две године касније убијен је Марко Биађи,још један владин саветник за питање рада,а крајем децембра 2003. полиција је у центру Рима у подруму стамбене зграде открила тајно складиште оружја које је припадало Црвеним Бригадама.

Сматра се да око стотину чланова Црвених Бригада и данас повремено делују.

Модерни политичар

Италијански политичар и премијер Алдо Моро рођен је 1916. године у градићу Маглие.Од средине педестих година обављао је неколико значајних дужности у италијанској влади.Од 1955. до 1957. био је министар правосуђа,од 1957. до 1959. министар образовања.Током 1966. био је кратко министар спољних послова,а током 1976 обављао је и дужност министра унутрашњих послова.Круна његове политичке каријере су два мандата на месту премијера,од 1963. до 1968. и од 1974. до 1976.године.Био је један од протагониста модерних политичких савеза и Италији,а на међународном плану залагао се за побољшање односа са тадашњом СФРЈ.

Судбина отмичара

Отмицу и убиство Алда Мора организовао је Марио Морети један од вођа организације.Морети је ухапшен 1981. године и осуђен за отмицу и убиство Алда Мора на шест доживотних казни.Пуштен је на слободу након одлужених 15 година затвора.

Саучесник у извршењу убиства био је Просперо Галинари,који је учествовао и у отмици судије Сосија 1974. године,после чега је ухапшен.Након бекства из затвора 1976.године,Галинари је ангажован у акцији отмице Алда Мора.Ухапшен је 1979. године и осуђен на доживорну робију.

Плашила их се и Коза Ностра

Припадници Црвених Бригада постали су препознатљиви по својој окрутности и методама мучења,међу којима је било и бушење колена електричном бушилицом.Ликвидирали су скоро све чуваре затвора за које су имали податке да су били укључени у мучења њихових припадника.Колико су били окрутни и какав их је глас био и Италији можда најбоље говори податак да су од њих страховале и вође Коза Ностре,који су својим члановима сугерисали да избегавају сукобе са њиховим члановима.