The Oppressed ( l deo )

Oi! Priča 80-ih

Marta 1981,Russel (Ducky) Payne je pušten na slobodu iz Borstala,a ja sam takođe pušten iz zatvora.U to vreme mi se nismo poznavali,tako da je to bila obična koincidencija da zajedno budemo u zatvoru zbog nasilja.U svakom slučaju Ducky (gitara),njegov brat Ronnie (bas) i Gary Tier (bubnjevi) koji svi svi do jednog bili Skinsi iz Kardifa zajedno sa Martin Brennan-om (vokal) koji je bio skins novog perioda,odlučili su da osnuju Oi! bend.

U vreme dok je sve ovo trajalo ja sam osnovao INSANITY SQUAD,a članove su činili moj brat Dom na basu njegov ortak Vince King koji je bio vokal,Ed Fleming na bubnjevima,dok sam ja svirao gitaru.Ja i Vince smo bili skinhedi,dok su Dom i Ed bili pankeri,tako da smo upravo mi osnovali u Kardifu prvi skunk bend.Svirali smo na nekoliko lokalnih svirki,nismo snimili nijedan album i na kraju se raspali pokušavajući da napravimo samostalnu svirku,toliko iznervirani da nismo mogli razumno da sagledamo sve što se izdešavalo.

Hajde sad malo da se vratimo na Ducky-a;Ronnie je odlučio da napusti bend.To nije bilo ništa novo jer se momak nije snalazio u svemu tome.Tražeći novog basistu pitali su mog ortaka Peddy (Suedehead) Murphy-ja da li želi da im se priključi.Peddy nije mogao da svira u tročlanom bendu pa je predložio mene.Ja i Peddy smo išli na njihovu prvu svirku,a sećam se da sam tada rekao Jayne-u (Er Indoors) kako bi ja trebalo da budem u bendu.

Tako su Ducky,Gary i Brennan neočekivano pozvonili na moja vrata i izneli mi ponudu koju nisam mogao da odbijem.Predložio sam da Dom bude na bas gitari uz mene kao drugog gitaristu,a momci su to sa oduševljenjem prihvatili.Sve se ovo događalo u periodu 1981 godine,tako da smo ovu liniju gurali godinu dana.Brennan i Gery su odlučili da napuste bend tako da sam ja preuzeo vokale,a u međuvremenu smo našli Kid Lee Jenkins-a da se stara o bubnjevima.Lee je bio iz Risca-e mesta udaljenog oko 20 milja od Kardifa.Ostalo mi je u sećanju to da mi je jednom prilikom rekao : ''Ja sam jebeno fantastičan''.Naravno to mi je rekao onog momenta kada sam ga pitao da li je dobar,na šta mi je on odgovorio : ''pa naravno,zbog toga sam i rekao da sam jebeno fantastičan'' uz pitanje : ''imaš li opremu?''.Ova postava je svirala oko 2 godine i snimila približno sve tokom 80-ih.

Skoro sve naše svirke su se završavale sa tučama (momci će oduvek biti to što jesu) i na kraju će nam se sve to smučiti.Radili smo zajedno u studiju sa Juanom Garciom,pankerom koji je živeo blizu Kardifa i svirao bubnjeve.Odsvirali smo tri verzije albuma,ali nismo organizovali nijednu svirku.To je bilo sve što se dešavalo 80-ih.Prošlo je manje od četiri godine,ali sve izgleda kao da je trajalo celog života.

Oi! Priča 90-ih

Posle razdvajanja 1984,proveo sam narednih šest godina sređujući i radeći na mojim Oi! i Ska izdanjima,pomagao da se osnuje SHARP pokret,1987/88 spojio The Rude Boys-e sa mojom braćom Dom-om i Adrianom (R.I.P.) i tri saksofonista.Krajem osamdesetih The Rude Boys-i su se raspali,jer je trebalo uložiti mnogo napora za nalaženje izdavača.Na sve to treba dodati da je i beba bila na putu (Oi! dečko),tako da sam odustao od muzike i zaposlio se.

Ponovo sam okupio bend The Oppressed 1994 pošto su neka fašistička govna lepila nalepnice Combat 18 – Crnci napolje! u mom kraju.Poskidao sam one nalepnice i pomislio ''ma jebeš ti ovo'',iskoristivši profil benda kako bi se ponovo borio protiv fašizma.Naredne dve godine ja,Dom i Adrian snimili smo neke antifašističke pesme uključujući dodatni EP ''Fuck Fascism'' – Jebeš fašizam!

Svirali smo na nekoliko lokalnih svirki ''Šou za momke'' uključujući našu oproštajnu svirku sa ratnicima koji su snimali film ''THEY THINK IT'S ALL OVER – IT IS NOW!''Iako je ovo bila naša oproštajna svirka dobili smo ponudu koju nismo mogli da odbijemo – svirka u Camden Irish Centru za ANTIFAŠISTIČKU AKCIJU (5.oktobar 1996).Bendu The Business je upropašćena svirka od strane Combat 18,iz raloga što nisu želeli da ih unajme kao obezbeđenje.Fašisti su zatim izdali proglas u kome su saopštili da nijedan Oi! bend ne može da svira u Londonu bez obezbeđenja iz organizacije Combat 18.Momci iz Antifašističke akcije (AFA) su na to odgovorili ''ma jebeš ti to'' i organizovali koncert za nas.Floyd je u to vreme bio u bendu za gitarom i ovo je bila njegova prva i jedina svirka sa nama.Čak je i Stage Bottles (nemački skinhed bend) došao da bi nas podržao.To veče je bilo vrhunsko,bez ikakvih problema kao da je 1981 godina.To je bila jedna od naših najboljih svirki,a Combat 18 je bio nevidljiv što nas uopšte nije iznenadilo.Ljudi su 1998 godine mogli da nas vide ponovo zajedno sa novim bubnjarem Yan-om.Tada smo nešto i snimali, ali od tada nismo zabeležili ništa novo.Sada je 2004 i ponovo smo na probi.U poslednjoj postavci sam i dalje ja,Dom,Floyd,a tu je Tony Kizmus (bivši Societys Rejects) na bubnjevima.Ako sve bude teklo po planu sviraćemo na jednom festivalu kasnije u toku godine.

Oi! Priča treći deo – oštrina SHARP-a

Novembra 1988 godine ja i Peddy Suede uskočili smo u avion i uputili se ka Njujorku.Unapred sam se dogovorio sa Rob Hingleysom (The Toasters) da odsednemo kod njega.Pošto smo prenoćili kod njega,uputio nas je kod Andrea (The Press).Nažalost on nije mogao da nas primi tako da smo drugu i treću noć odseli kod The Radicts-a.Četvrtog dana već sam se uželeo svoje kuće tako da smo se vratili nazad.U svakom slučaju kada smo došli u Njujork uspeo sam da pokupim i prve letke od njujorške SHARP ekipe.

Mislio sam da je to sjajna ideja da proširim taj naziv (SHARP) po svetu.Ubrzo nakon mog povratka održao se i dvodnevni Ska festival u Londonu na kojem je dominirala muzika Laurel Aitkena i drugih bendova.Imao sam gomilu bedževa,flajera i ostalog materijala sa SHARP logom koje smo ja Suede delili na samom koncertu.Skinhedi širom zemlje pisali su njujorškoj SHARP ekipi kako bi osnovali lokalne grupe i nakon godinu dana to sve je poprimilo globalne razmere,a ostalo je već istorija.