Brigadas Amarillas FC Cadiz (Žute Brigade)

Priča o Brigadama počinje tamo negde kasnih '70-ih,kada su momci iz škole San Felipe Nerijem odlučili da osnuju navijačku grupu oko koje bi se okupili verni navijači Kadiza.Na sva ta događanja uticala je pojava engleskih huligana,odnosno pojava ultra pokreta u Italiji.Odluka je pala,a slične navijačke grupe su počele da se formiraju u samom Kadizu.Prvo jezgro Brigada oformljeno je 1980 godine.

Ove male navijačke grupacije bile su smeštene ispd tornja olimpijskog stadiona ''Carranza'' gde se pojavljuje i prva zastava na ogradi ''Napred Kadiz''.Počinju da se izrađuju i ostale zastave,a navijači motivišu tim na način koji grad Kadiz dosad još nije video.

Tifozi su tih godina napravili nekoliko bakljada i koreografija što je uticalo na porast broja članova,mada ne u onoj razmeri koliko se očekivalo.Sledeće godine navijačka grupa menja ime u ''Barra Ultra'' i pod tim imenom putuje u Hulevu,Mairenu,Sevilju...itd.Počeo je da se stvara i navijački fond za sledeću godinu,što je bilo i očekivano s obzirom na to da su gostovanja iziskivala dosta novca,pa se morao naći način kako bi putovanja u drugi grad bila što pristupačnija za džep običnog navijača.

Ono što treba napomenuti je da su se tih prvih godina pojavile slike sa našeg stadiona na naslovnim stranama novina,gde su bili smešteni tifozi iza udarne zastave.Odlazak na utakmice je bio stalan izvor zabave,a kampanja koju smo vodili trebala je da podstakne dalji uspon fudbalskog kluba i proboj do prve lige.Naravno navijačka grupa je povrh svega ispoljavala mržnju prema čelnicima FK Sevilja kao i prema njenim navijačima.

U sezoni 1982 okačena je čuvena zastava ''Brigadas Amarillas'' na južnoj tribini čija je izrada izfinansirana od prikupljenih praznih boca piva.Naziv ''Žuta Brigada'' je osmišljen po ugledu na italijansku navijačku grupu iz Verone ''Brigate Gialoblu''.S obzirom na to da bi prevod bio i suviše dugačak,odustalo se od naziva ''Plavo – Žuta Brigada'',tako da je u nazivu ostalo samo ''Žuta Brigada'' – Brigadas Amarillas.

Na ovoj zastavi još uvek je postojao razmak između reči,koji je trebao da bude popunjen crvenom zvezdom,ali ljudi kod kojih smo izradili zastavu nisu se usuđivali da je stave,jer su verovali da smo bili deo političke organizacije G.R.A.P.O. (levičarske grupe koja se borila protiv sistema).

Od najranijih dana ono što je karakterisalo identitet grupe bio je lik Če Gevare,koji se nalazio na zastavama navijača Kadiza.Svi osnivači navijačke grupe bile su pristalice levih ideologija i pripadnici radničke klase.Ove karakteristike su zadržane sve do danas.

Iste godine (a radi se o 1982) zabeležen je porast članova prve ekipe što se vidi i na fotografijama navijačke grupe.Organizovana su gostovanja u Sevilji i Malagi,gde su se dogodili i prvi incidenti.To je bio sam početak ultra pokreta u državi,a ekspanzija se takođe dešava u celom svetu.

U tim prvim godinama pa sve do 1987,dogodila su se mnoga raseljavanja što je imalo uticaj i na tifoze.Broj članova u navijačkoj grupi je počeo da raste svakodnevno,na tribinama je bilo tifoza različitih nacionalnosti i boje kože,što je bila posledica imigracije.Ime Brigada postaje autentično i više niko nije ravnodušan u samom gradu.Van fudbalskih događanja članovi grupe su bili radno angažovani na brodogradilištu,a bilo je tu i jako obrazovanih ljudi.Među samim članovima podsticane su ideje o radikalnoj borbi što je uslovljavalo mnoge incidente nakon utakmice kako kod kuće tako i u gostima.

U sezoni 1987 uprava kluba počinje sa angažovanjem ljudi iz privatnih bezbednosnih firmi,koji imaju zadatak da se infiltriraju u Brigade i spreče eventualne incidente.Ovo su bile teške godine sa mnogo incidenata,gde su se tuče između navijača i obezbeđenja non stop dešavale kako na samom stadionu tako i van njega.

Broj članova se smanjio za nekih 20-30 ljudi usled hapšenja,mada su uprkos tome navijači bili jedinstveni.Videvši da nikako ne mogu da se obračunaju sa nama,ostavili su nas na miru.Mi kao grupa smo izdali saopštenje da uprkos svemu nećemo prestati da bodrimo svoj tim,a zaplenjen nam je i prvi navijački bilten ''Ultra Cadiz'' koji je par godina kasnije ponovo počeo da izlazi.

Godine 1990 stvari su se promenile,novi ljudi dolaze u grupu,momci koji vide fudbal na neki drugi način,a zajedno sa njima dostiže se i vrhunac kroz ogroman broj članova,kroz akcije itd...Na utakmice počinje da se dolazi sve redovnije,a one postaju praznik za FK Kadiz.Atmosfera na stadionu postaje fenomenalna.

U tim godinama je potrebno istaći nezaboravne utakmice plej-ofa i kasnije onih u prvoj ligi protiv Malage,Saragose,Valjadolida,Barselone...gde je Žuta Brigada ostavila svoj trag i iza sebe mnoge ultra grupe,a FK Kadiz je pridobio simpatije iz celoga sveta.

Nakon ovih uspešnih godina za klub,dolaze crni dani.Klub ispada u niži rang takmičenja (2.liga),a zatim u 2.B ligu sledeće sezone.Bez obzira na sve nedaće,navijačka grupa nastavlja da funkcioniše,navijači ostaju verni klubu,prave se i dalje koreografije,a sama grupa već ima dosta iskustva iza sebe.Ta godina je bila godina borbe koja nas je ujedinila kao celinu.Organizovali smo demonstracije u više navrata,ispisivali grafite,bodrili Kadiz i bili uz njega.Stavili smo jasno do znanja biznismenima bez skrupula (Gil,Grupo,Zita...) da ćemo se suprotstaviti svakom pokušaju gašenja fudbalskog kluba.

Uprkos tome što je tim bio prikovan za dno 2B. Lige,Brigada je davala sve od sebe,napredovavši više nego ikad.Autobusi prilikom gostovanja su bili prepuni.Putovalo se u Taragon,Barselonu,Amurio,Madrid...Ukratko,sve loše što se desilo nije ostavilo posledice na grupu koja je pratila klub svuda,ne propustivši niti jedan minut utakmice.

I na kraju klub se pomera sa dna 2.B lige u spektakularnoj sezoni gde Brigada ne samo da bodri momke na svakom koraku,već putuje na svako gostovanje u velikom broju.U trenucima uspona kluba važno je naglasiti da smo imali stvarno fantastična gostovanja : 4.000 tifoza u Barseloni,1.000 u Logronju,2.500 Las Palmas...To su veliki uspesi s obzirom da su dotična mesta jako udaljena od našeg grada.

Posle svake pobede u gradu su organizovane proslave koje su trajale po tri dana.To nije ništa čudno s obzirom da je klub prošao kroz devet godina patnje,koje nijedan navijač ne bi poželeo.Tih devet godina su učinile da steknemo iskustvo,a to je bio pravi test za nas kao grupu.

Postoji bezbroj anegdota vezanih za Brigade i verujem da ne bi imali dovoljno prostora sve da ih navedemo.Sve u svemu ovo je priča o istoriji grupe,kroz koju je prošlo mnoštvo ljudi.Iako je ovo samo jedan mali trag o našoj grupi,važno je da bude zapisano sve ono oko čega smo se trudili svih ovih godina.

Živela sloboda! Živeo Kadiz!