среда, 30. мај 2012.

Italijanska navijacka scena (maj 2012)

MODENA - Verona






VIDEO CURVA SUD MODENA: http://www.youtube.com/watch?v=AhAImVNYhv0

TARANTO - Pro Vercelli






EMPOLI - Vicenza





LIVORNO - Cittadella





среда, 23. мај 2012.

FEDAYN ROMA


Naslovna strana Supertifa i magična ‘’Curva Sud’’; časopis nam pomaže da saznamo više o legendarnoj grupi romanista

Fedayn, grupa koja je obeležila istoriju ’’Curve Sud’’ po prvi put popunjava stranice magazina crveno-žutom bojom. Iako nerado daju intervjue, ultrasi iz naselja Quadraro su stekli reputaciju doslednih osoba od kojih nikada nećete čuti da preuveličavaju događaje. Fedayn su vremenom uvećali broj članova, međutim to ih nije udaljilo od korena ultra pokreta. Za njih se može reći da su veoma rano označeni kao problematični navijači, bezkompromisni, ponosni na svoju različitost, kao branioci nečega što je započeto daleke 1972 godine.Tragični događaji sa Paparellijem i eksces sa Manfredonijem negativno su uticali na tribinu crveno-žutih, ali je zato u regeneraciji 90-ih godina grupa Fedayn doživela pravu ekspanziju.Napravljena je nova zastava,pa je tom prilikom zauzet i prostran deo tribine. O angdotama kao i o nezaboravnim gostovanjima govoriće nam njihov predstavnik, koji će se osvrnuti i na probleme navijača na stadionu.

Na samom početku neophodno je da imamo širu sliku kako su stvari funkcionisale na Curvi Sud. Nakon što je Commando Ultra (CUCS) ukomponovana kroz uzbudljive utakmice sa Juventusom i Laziom pojavile su se i druge istorijski bitne ekipe na tribini. U ovom slučaju obratićeno pažnju na junake tog perioda grupu Fedayn. Nažalost nismo u mogućnosti da vam prenesemo celu priču o njihovom istorijatu već samo deo, s obzirom da bi za ceo istorijat morali da izdvojimo čitav broj časopisa Supertifo.





<< Fedayn (prva grupa u Italiji koja je prihvatila taj naziv) zvanično je osnovana na starom olimpijskom stadionu na utakmici Roma - Varese 12. marta 1972 godine. Jedna od karakteristika je da članove čine uglavnom momci iz naselja Quadraro, ali se i to izgubilo sa godinama, tako da je danas veliki broj momaka iz drugih kvartova Rima. Bez obzira odakle su vođe ekipe, Fedayn je otvorena za sve tifoze ma odakle oni dolazili. Prethodnih godina nekoliko događaja što dobrih što loših, obeležili su našu istoriju. Od svog nastanka nismo baš bili najbolje prihvaćeni od strane ostalih navijača na tribinama. Agresivno ponašanje koje smo ispoljavali razlikovalo nas je u načinu razmišljanja i delovanja u odnosu na druge grupe, što je imalo za posledicu medijsko etiketiranje Fedayina kao ektremista.Naša grupa ne želi da ima bilo kakve veze sa politikom,prema tome jedini razlog našeg dolaska na stadion je bodrenje kluba. Što se tiče incidenta sa Vicenzom Paparelliem na derbiju 1979 god, taj događaj nas je desetkovao.Policija je bila u pravu za neke stvari,ali sudeći po tome kakve kontarverze su se pojavile u vezi sa incidentom, smatram da je bilo preterano zabraniti nam da nosimo zastavu na stadion osam godina. Nakon tog nesrećnog događaja, u početku smo nosili zastavu ‘’Spartans’’ širom čizme, sve do 87-88 god, kada smo je poslednji put okačili na Olimpiku. Takođe nikada nećemo moći da zaboravimo ni to što nam je 8. maja 1983 policija oduzela prvu zastavu Fedayn Quadraro na kojoj se nalazila lobanja,posle verbalnog duela sa navijačima Sampdorije na železničkoj stanici. Naredne godine smo osvojili šampionat, tribina se koliko-toliko vratila u normalu , međutim Fedaynu je i dalje bio zabranjen pristup domaćim utakmicama dok smo na gostovanja redovno išli. Zastava je u međuvremenu dobila nov izgled (lobanja je ovoga puta bila u sredini između slova). Nakon Romine kupovine odbrambenog igrača Lazia Manfredonija, odnosi na Curvi Sud su bili jako loši, došlo je do međusobnog sukoba i podele među ultrasima, nešto što još nije viđeno kod navijača crveno-žutih. Mi se vraćamo na scenu u punom sastavu početkom 90-ih, našem voljenom klubu Romi i to u vreme kada osporavani predsednik Dino Viola napušta funkciju.Fedayn je u punom sjaju, ponovo u centru pažnje, pun motivisanosti, želje za što boljim organizovanjem, sa novim idejama i koreografijama. A onda se sve iznenada menja. Stupaju na snagu neustavne odredbe, koje prate predstojeće Svetsko Prvenstvo u Fudbalu. Prave se novi stadioni – dušebrižnici su se pobrinuli da ne dođe do kontakta među navijačima u takavim objektima – ali u isto vreme ultrasi se kažnjavaju i tretiraju kao životinje na tribinama Đenove i Napolija koje više liče na kavez. Za ultrase je takođe teško da kače svoje zastave na ogradu, naročito za grupu Fedayn jer naša zastava je preko deset metara dugačka.Nastaju sporovi među navijačima istog kluba ko će gde da okači zastavu, naročito sa onima koji su tu po prvi put. U sezoni 92/93 odlučujemo se da napravimo zastavu sa crnom pozadinom na kojoj će biti ispisana crveno-žuta slova (rimejk legendarnog Londsdale brenda) pet metara dugačka, tako da ne zauzima suviše prostora.

Za kraj bih želeo da ovu kratku priču o grupi Fedayn zaključim sa pozdravima u ime svih članova.Takođe bih želeo da pomenem i našeg osnivača Roberta Rullia,čoveka koji je itekako zaslužan za ono što je Fedayn danas. Našu slavnu grupu vezuje prijateljstvo, napori i žrtve koje smo položili za naselje Quadraro, a sve to smo postigli sami bez donacija i pomoći drugih. Poslednjih godina kao što i sami znate uspeli smo da prevaziđemo mnoge probleme. Danas smo više nego ikada tu jedni za druge, nastavljamo da živimo za tribinu sarađujući sa starim i novim generacijama koje dolaze, putujući sa istim idejama i očekivanjima, kako bi dali novu snagu našoj jedinoj i neponovljivoj Curvi Sud!>>

ROMA - Inter ’91 (video)


Ostale grupe FEDAYN

Fedayn Roma je nastala 1972 godine na južnoj tribini i smatraju se za pionire ovog atraktivnog naziva. Ostale grupe manje ili više bitne na italijanskoj ultra sceni, kasnije preuzimaju ime po ugledu na romaniste. One ne samo što su inspirisane revolucionarnim poreklom termina Fedayn, već ih je na to podstakao i uspon ultrasa Rome kada je reč o organizovanom navijanju… ‘’Štaviše Fedayn Roma je od samog početka ovenčana oreolom misterije, možda zbog različitosti u odnosu na druge grupe ili možda zbog zajedništva istaknutih lidera’’, navodi Roberto Rulli. Naziv za palestinskog borca ‘’Fedayn’’ ( što je bila originalna ispiracija romanista) danas su preuzeli Napolitanci (Fedayn Napoli) čiji je osnivač Re Cecconi. U Caserti je osnovan ‘’Fedayn Bronx’’ , u Livornu se podgrupa Fedayn spojila sa ‘’Ultra Fossom’’, zatim tu su Arezzo, Trani, Acireale…svi oni imaju svoje grupe istovetnog naziva. Ipak kada neko osnuje grupu ‘’Fedayn’’ to nije samo oznaka imitacije, već neukusan način da se izrazi sklonost ka levičarskom opredeljenju.Uostalom  sve ono što važi za njih, odnosi se i na druge grupe navijača Rome : ‘’Brigate Giallorosse’’, ‘’Pantere’’, ‘’Commandos Lupi’’..itd.

понедељак, 21. мај 2012.

Mujika Taldea - Intervju!


IZVOR: http://offside-mag.com

Kada se ljudima pomene fudbal u Baskiji, prva pomisao im je najčešće Athletik Bilbao.Ali ovo nije jedini klub u regionu.Nedavno smo napravili intervju sa navijačima takođe poznatog fudbalskog kluba Real Sociedada, dotakavši se situacije u pokrajini koja sebe ne smatra delom Španije.


Možeš li da nam kažeš nešto više o istoriji navijačkog pokreta tvog kluba Real Sociedad?

Počeci navijačkog pokreta u Donostiji (Donostia – San Sebastijan – grad iz koga klub dolazi) poklapaju se sa slavnim vremenima fudbalske istorije : ranih 1980-ih Real Sociedad je osvojio dva puta prvaka Španije.Tih godina plavo-beli su igrali na starom stadionu Atotksa u uzavreloj atmosferi gde su navijači bili smešteni uz sam teren blizu igrača. U takvim okolnostima je nastala grupa vatrenih pristalica ’’Mujika Taldea’’ 1981 god. Ime se može prevesti kao ’’grupa mujika’’ a ’’Mujika’’ je ništa drugo do ime tribine na kojoj su fanovi bili smešteni.

Biti Baskijac u Španiji znači imati posebne karakteristike.Prema tome od samog početka ’’Mujika Taldea’’ je imala jako puno problema sa ostalim španskim ultra grupama, naročito sa navijačima Real Madrida.Osamdesetih godina Real Sociedad je bio najbolji klub u ligi, igrao je između ostalog finale kupa i superkupa, okupljajući dosta ljudi na stadionu.Ali biti radikalni Baskijac je isto značilo da ste baskijski (ne španski) nacionalista, koji aktivno podržava levičarske ideje.Zbog toga, pored netrpeljivosti koju su gajile ostale španske grupe prema nama, bilo je jako mnogo sukoba i sa španskom policijom. Represija je nanela nekoliko ozbiljnih udaraca grupi.Treba dodati i to da se krajem dekade pojavila i ekipa desničarskih skinheda, koja je podelila naše navijačko jezgro oformivši podgrupu ’’Ipar Brigadak’’ (Severna Brigada).Ovo je naravno prouzrokovalo dosta sukoba između nas samih, ali nakon nekoliko žestokoh tuča uspeli smo da ih izbacimo sa stadiona.Devedesetih smo se oprostili od Atotkse i preselili se na nov stadion Anoeta na kome i sada igramo.Razlike su ogromne, jer Atotksan je imala stvarno paklenu atmosferu.Da stvar bude još i gora, naš klub više nije igrao dobro kao nekada i naravno došlo je do očekivanog pada u svakom smislu.Mi smo i pored svega nastavili da pratimo tim u svakoj prilici gde god on gostovao, sukobljavajući se sa policijom i suparničkim navijačima.Sredinom i krajem devedesetih, evoluirali smo u jako dobru ekipu, tako da smo bili u mogućnosti da vodimo dosta ljudi sa sobom na gostovanjima u UEFA kupu po Evropi.

Decembra 1998 god. zadesila nas je jedna od najvećih tragedija.Igrao se play-off za kup UEFA protiv Atletiko Madrida čiji su navijači radikalno desnog opredeljenja tzv. ’’Frente Atletiko’’.Na prvoj utakmici u San Sebastijanu bilo je nekoliko incidenata među nama,tako da je revanš u Madridu obećavao vruće gostovanje.Mujika Taldea je povela sa sobom popriličan broj ljudi,međutim policija je sprečila veće sukobe.Ipak pre utakmice, Aytor Sabaleta simpatizer Real Sociedada, kukavički je izboden od strane ultrasa Frente Atletika.Kasnije je umro u bolnici.Sećanje na njega živi među navijačima Real Sociedada, a od tog trenutka Frente Atletiko postaje najomraženija grupa u San Sebastijanu.Nakon 2000 god, Mujika Taldea je nastavila da gostuje svuda po Španiji, igrali smo čak jedne sezone i Ligu šampiona gde smo imali dobra izdanja u Lionu i Torinu.Poslednjih godina dekade 2000-ih klub je ispao u drugu ligu gde se zadržao tri sezone.U isto vreme, novi španski zakoni su izvršili jako veliki pritisak na grupu, pa su mnogi od nas dobili visoke kazne kao i dug period zabrane pristupa stadionima.To se sve naravno odrazilo na naš rad.U poslednjoj sezoni klub se vratio u prvu ligu,tako da na tribinama Anoete ponovo ima publike.Imamo mnogo poteškoća i dalje,ali se trudimo.


Kakvo je sada stanje u ekipi?

Glavna grupa ’’Mujika Taldea’’ je dosta angažovana u tom nekom huliganskom smislu.U stanju smo da kod kuće okupimo oko 300 ljudi,dok na gostovanja 4-5 puta u toku sezone iznajmimo dva autobusa. Performansi nisu toliko česti,ali ih ima.Mujika Taldea zna i za bolja vremena, ali to je stvar prošlosti nažalost.Najaktivniji navijači čak i nisu iz San Sebastijana odakle je klub, već iz predgrađa, okolnih gradova,varošica i manjih mesta u regionu...Guijeri, Urola...itd.

Koliko grupa inače bodri Real Sociedad?

Kroz istoriju je bilo nekoliko manjih ekipa, ali su se sve one ujedinile pod zastavu ’’Mujika Taldea’’-e ili su izbačene sa stadiona kao što sam već napomenuo.Danas ima par asocijacija,ali to su pre svega obični fanovi/simpatizeri.




Reci nam nešto o drugim klubovima u Baskiji i njihovim navijačima?

FC Atletik Bilbao – klub koji svakako ima najviše navijača u pokrajini.Njihova filozofija je jako interesantna, a to je da jedino Baskijci mogu da igraju za tim.Glavna grupa im se zove ’’Herri Norte Taldea’’ (Grupa Severnog Grada), uz to što je najjača u regiji, važi za jednu od najboljih u celoj Španiji.Oni su prave siledžije i veoma su bučni na stadionu. ’’Abertzale Sur’’ (Patriote sa juga) je druga grupa takođe navijača Atletika.Broje manje ljudi od Herri Norte Taldea-e, a uz to se okupljaju na suprotnoj tribini.Na kraju tu je i ’’Bilbao North Firm’’ novooformljena banda huligana,prisutna takođe na gostovanjima. Ove tri grupe su u dobrim odnosima i obično zajedno idu na utakmice.

FC Osasuna – Njihova ekipa je verovatno najbrojnija na tribinama.Grupa im se zove ’’Indar Gorri’’ (Crvena Snaga) i pravi veoma bučnu atmosferu, da ne kažem pakao na utakmicama.Nemaju bogzna kakve koreografije i performanse. Na ulici su prosečni,znaju da iznenade,ali u poslednje dve godine imaju preko 100 zabrana! Posledice su vidljive, što znači da im je represije nanela ozbiljne udarce.

FC Deportivo Alaves – najmanja od pobrojanih baskijskih ekipa. Zovu se Eztanda Norte (Severna Eksplozija). Osnovani su 1994, tako da se smatraju za mladu grupu. Od svih navijača u Baskiji jedini ulažu dosta truda u koreografije/performanse.

U nižim divizijama treba pomenuti :’’ Indar Horibeltz’’ (Crno-Žutu Snagu) koja navija za FC Barakaldo i ’’Anai hooligans’’ –e navijače FC Anaitasune.




Možeš li da nam kažeš zašto ne smatrate sebe delom Španije?

To je duga priča. Činjenica je da smo mi Baskijci a ne Španci.Naša kultura, tradicija, način života jezik, su nastariji u Evropi! Narod je dugi niz godina tražio nezavisnost, ali su Španci oduvek vršili represiju, napadajući našu kulturu i osobenosti. Dakle u tome leži uzrok konflikta. Kao nekada,tako i danas, pokrajina je jedinstvena i traži nezavisnost od Španije.
Ukratko ću vam prepričati najvažnije momente naše istorije.Naime mi smo pod Španskom vlašću od 1512 god, kada je Navarra naša drevna država, osvojena od strane španskih trupa.Na samom početku Španija nas je poštovala,ali u XIX veku, polako počinju da suzbijaju naše samoupravljanje.Baskijci su naravno bili revoltirani time, pa su usledila dva rata za slobodu i ostvarivanje naših prava koja smo nažalost izgubili.Takođe u tim godinama u Baskiji se desila prava ekonomska revolucija koja je pretvorila staro agrarno društvo u moderno industrijsko. To je privuklo mnoge španske imigrante, koji su se preselili ovde u potrazi za boljim životom bežeći od siromaštva.Ovo su vam dva glavna razloga nastanka modernog baskijskog nacionalizma i kao što možete videti, nije bilo ničeg desničarskog u tome hahaha.Bez obzira na konzervativnost koju su baskijski nacionalisti gajili donekle, u Španskom Građanskom Ratu 1936 srčano smo se borili protiv nacista. Ali levičarska vlada je pobeđena, tako da je u Španiji narednih 40 godina zavladala fašistička diktatura. Baskijci su propatili više od ostalih, što znači da su morali da se bore. ’’Euskadi Ta Askatasuna’’ (ETA – Baskijska država i sloboda) na samom početku je delovala kao gerilska grupa, da bi kasnije postali teroristi. Oni se i dan danas bore protiv španskih trupa za slobodu Baskije. ETA nacionalisti su levičari, jer je veliki uticaj na njih imao marksizam, ali uvek i pre svega u njihovom programu se ističe indepentizam.Dikatator Franko umire 1976, međutim borbe se i dalje nastavljaju. Prošlo je više od 50 godina, a iza ETA-e je ostalo više od 1000 mrtvih (onih koji su smišljeno ubijeni,kao i onih koji su stradali u nesrećnim okolnostima). Španska vlada je zabranila 4 levičarske partije u Baskiji za koje se smatralo da su povezane sa ETA-om, zatvorila je nekoliko novinskih agencija i radio stanica, a sa zabranom delovanja se suočila čak i naša nacionalna omladinska organizacija. Sve u skaldu sa ’’demokratijom’’ naravno. Trenutno je na snazi sporazum o prekidu vatre, pa ćemo videti šta će se desiti i kako će se sve završiti.




Koji su vaši najveći neprijatelji, a sa kojom grupom imate bratske odnose?

Baskijske grupe se ne tuku između sebe.Ponekad postoje problemi, ali uglavnom derbiji protiču u miru. Što se tiče bratskog odnosa on postoji sa navijačima Osasune ’’Indar Gorri’’.
Kada je reč o neprijateljima tu spadaju sve španske grupe koje se smatraju ’’španskim patriotama’’.Kroz istoriju najžešće konfrontacije smo imali sa dve madridske ekipe ’’Ultras Sur’’-om (Real Madrid) i ’’Frente Atletico’’ (Atletiko Madrid). Trenutno je takođe vruće na mečevima sa Ultra Boys-ima (Sporting Hihon), Ligallo Fondo Norte (Real Zaragoza), Viejo Fondo (Logrones), Ultras Violetas (Real Valladolid) i Juventudes Veriblancas (Racing Santander). Poslednja grupa je apolitična,mada sebe smatraju ’’anti-baskijcima’’.To su naši standardni neprijatelji.

Pitao si me oko prijateljstava. Galicijske grupe su kroz istoriju bile naši najveći prijatelji ako ne računamo ’’Indar Gorri’’ Osasunu koja je baskijska ekipa. Galicijska nacija je takođe istorijska nacija kao i naša i bore se za iste ciljeve.Njihovi navijači su takođe levi nacionalisti i anti-fašisti.Mujika Taldea ima sjajan odnos sa grupom ’’Celtarras’’ navijačima Celte iz Viga kao i sa ’’Fende Testas’’-ima navijačima Compostele.Drugi baskijsci imaju dobar odnos sa ’’Riazor Blues’’-ima (Deportivo La Corugna).
Dodao bih još i to da se poštujemo sa ostalim antifašističkim grupacijama u ligi. Možda se to ne može definisati kao prijateljstvo, ali kao korektan odnos sasvim sigurno.Ove grupe generalno ne smatraju sebe španskim, iz razloga što ih čine etničke zajednice koje takođe traže nezavisnost od Španije : Katalonija,Andaluzija, Kanarska Ostrva,Kastilja...itd. Jednostavno anti-špansko osećanje nas je ujedinilo.

Kakva je situacija sa policijom na stadionu? Da li je pirotehnika zabranjena?

Policijska represija u španskoj ligi je verovatno najveći problem za ultrase i huligane.Kazne su ogromne praktično zbog beznačajnih stvari – 3000 do 4000 eura, i to može da naraste do čak 9000 eura.Takođe ukoliko ponovite prekršaj sledi kazna od 60.000 eura. Uobičajeno je da vam zabrane da posećujete stadion na dve godine, dok je pirotehnika naravno zabranjena uprkos tome što i dalje postoje ljudi koji je konstantno upotrebljavaju.

Koje su najjače grupe po tvom mišljenju u Španiji?

Kada je nastajao navijački pokret u Španiji to su svako bili ’’Ultras Sur’’ (Real Madrid ) i ’’Boixos Nois’’ (Barcelona). One se danas suočavaju sa velikim pritiscima. Na primer ’’Boixos Nois’’ imaju zabranu posećivanja stadiona Kamp Nou, dok ’’Ultras Sur’’ posle nekoliko ozbiljnih kazni se trude da u punom sastavu jedino budu na gostovanjima po Evropi.Treća grupa po snazi je po mom mišljenju ’’Herri Norte Taldea’’ (Atletik Bilbao).
Od ostalih klubova bi izdvojio ’’Biris Norte’’ (Sevilla), ’’Frente Atletiko’’ (Atletiko Madrid), ’’Ultra Youmus’’ (Valencia), ’’Riazor Blues’’ (Deportivo La Corugna), ’’Supporters Gol Sur’’ (Betis Sevilla), ’’Bukaneros’’ (Rayo Vallecano), ’’Kolectivo Sur’’ (Xerez), ’’Symmachiari’’ (Real Oviedo).

Reci mi da li je tačno da ne koristite termin ’’ultras’’?

Tačno je. Ovde u Baskiji do pre nekoliko godina smo čak koristili izraz ’’anti-ultra’’. Zašto? Pa zbog toga što je dosta dugo termin ’’ultras’’ bio vezan za desničarske navijače.Takođe i ostale anti-fašističe navijačke grupe u Španiji nisu koristile taj termin, ali danas su se stvari promenile pa tako imate izrazito anti-fašističku grupu koja u svom nazivu ima baš reč ultras.Bez obzira na sve ’’Mujika Taldea’’ i ’’Herri Norte Taldea’’ i dalje izbegavaju upotrebu te reči i to će verovatno tako i ostati.

Poruka za kraj našim čitaocima...

Hvala vam što ste nas pozvali i što se interesujete za našu scenu.Neka raste anti-fašistička scena u Istočnoj Evropi, želimo vam da nastavite sa radom na fanzinu jer je to veoma bitno za sve nas! Veliki pozdrav iz Baskije!

четвртак, 17. мај 2012.

Čavezove ''bande''...


Sećate li se 5. okrobra 2000 u Srbiji? Svih onih obećanja DOS-a kako ćemo živeti bolje kada Milošević ode sa vlasti? Sećate li se emisija na RTS-u u kojima se tvrdilo da OTPOR i DOS plaća CIA a naši ’’revolucionari’’ isrpva to negirali? Sećate li se kriminalaca,dilera,lopova u redovima DOS-a koji su bili jurišnici ’’revolucionarne pobune’’? Da li živimo bolje? Da li se osećamo prevarenim? Da li je svaki ’’revolucionar’’ ponaosob koji se našao tog 5. oktobra ispred skupštine sebi priznao da je bio samo jedna od mnogobrojnih ovaca u stadu? E..to je bila Srbija 2000 god, a ove 2012 isti scenario se sprema u Venecueli. USA je ponovo pokrovitelj opozicije a Čavez je drugi Slobodan Milošević. Da li je narod Venecuele nešto naučio iz svih ovih prevrata koji su se dogodili poslednjih godina, narandžastih revolucija i ostalih gluposti kojima se truje radnička klasa? Naravno, na greškama drugih se uči. Upravo zato vam je prezentovan tekst iz buržoaskih medija nazvan ’’Čavezove bande’’ u kome sluge krupnog kapitala jadikuju zbog toga što je narod Južne Amerike otkrio prave namere USA i njenih ulizica u opoziciji? Zato se hrabri južnoamerički gerilci, komunisti, pravi revolucionari nazivaju banditima. Zato,jer im smeta što Čavezovi komunisti ubijaju dilere droge u svojoj zemlji,što otvaraju narodne kuhinje za siromašne, što rade na obrazovanju lokalne zajednice, zbog toga što decu uče patriotizmu!  E ZATO ĆEMO DA UŽIVAMO DOK ČITAMO SVI ZAJEDNO OVAJ TEKST U KOME BURŽOAZIJA PLAČE!

p.s. A za koju godinu u Srbiji ... ko zna ;)


Karakas, Venecuela (AP) – Okolo su svuda kamere postavljene na banderama.Zahvaljujući njima teško naoružanoj bandi je omogućeno da pripazi na one koji se usude da kroče u jednu najnasilnijih gradskih favela.Kasno uveče, nekoliko ljudi sa automatskim puškama pokriva svoja lica maskama, stoji na punktovima i sa uperenim pištoljima zahteva od stanovnika da se identifikuju prilikom ulaska u kvart.

Ovde u naselju 23. JANUAR, nekoliko bandi se zaklelo na vernost predsedniku Hugo Čavezu, zavodeći red na ulicama u koje policija retko kad zalazi.Čavez je u par navrata kritikovao paramilitarne grupe, ali ih vlasti uglavnom ostavljaju na miru, čime se potpiruju optužbe opozicije da vlada toleriše oružano krilo svojih simpatizera koji bi se umešali ukoliko bi u predstojećoj izbornoj godini nešto krenulo po zlu.

Jedna od najvećih bandi sebe naziva ’’La Piedrita’’ ili ti ’’Mala Stena’’. Unjihovom delu naselja mogu se videti murali sa sloganima ’’U odbrani revolucije glasajte za Čaveza. La Piedrita’’. Najprepoznatljiviji grafit je svakako onaj na kome se nalaze Isus Hrist i Devica Marija sa borbenom puškom AK 47.

Nedaleko od nas mladići sa maslinasto zelenim kapama čuvaju stambenu zgradu koja predstavlja komandni centar paramilitaraca.Nisu baš blagonakloni prema gostima, naročito ne prema novinarima.

’’Molim vas povucite se nazad’’, jedan od mladića ljubazno opominje AP novinara. Od visoko rangiranih komandanata do onih sa nižim činovima, niko nije raspoložen da daje bilo kakve izjave, jer će se kako to oni kažu sve krivo preneti.



Nakon izrečene opomene, drugi mladić uperio je pištolj 9 mm na fotografa iz ekipe AP naredivši mu da napusti naselje.

Čavezovi oponenti ističu da vlada toleriše ovakve grupacije kako bi zaplašila protivnike, i da je jako teško predvideti kako će oni reagovati ukoliko opozicioni kandidat Enrike Kapriljes pobedi Čaveza na oktobarskim predsedničkim izborima.Takođe nepoznato je kakva će reakcija bandi biti ukoliko Čavez bude podlegao u svojoj dugogodišnjoj borbi sa kancerom.

Ono što je očigledno je da bande raspolažu sa ozbiljnim naoružanjem, automatskim puškama koje jedino zvanične snage bezbednosti Venecule poseduju.

’’Ove ilegalne oružane grupe mogle bi u nekom trenutku da ih iskoriste u zločinima, što bi dovelo do destabilizacije svake vlade’’, kaže Luis Izkiel član bezbednosnog komiteta opozicije.On  dodaje da ukoliko Čavez bude poražen, nova vlada bi morala po svaku cenu da se dokopa oružja.

Čavez koji prolazi kroz tretman lečenja od raka, vodi u anketama ali u isto vreme upozorava svoje protivnike da ne pokušavaju da pobude nasilje.On je ranije rekao da je njegov socijalistički pokret ’’miran,ali naoružan’’.



Predsednik je takođe stvorio Bolivarsku Miliciju, nazvanu po independističkom heroju Simonu Bolivaru, koju čini desetine hiljada civila-dobrovoljaca koje podučavaju visoki vojni oficiri u vladinim kampovima.

U svakom slučaju izgleda da i desetak oružanih bandi ima blizak odnos sa vlastima, dok kontrolišu svoje kvartove udaljene oko 1,5 km od predsedničke palate.

Opozicioni političari procenjuju da oko 300 ljudi pripada pro-Čavezovim bandama, od kojih su mnogi mlađi ljudi.Ipak ne postoji dokaz koji bi ukazivao na to da ove grupe dobijaju oružje od vlade ili se obučavaju u kampovima, kako neki opozicioni političari tvrde.

U retkim javnim nastupima lideri pojedinih grupa obećali su da će svim srcem podržati Čavezov socijalistički pokret. Neke grupe nazivaju sebe ’’kolektivima’’ pa tako lokalno stanovništvo kaže da ’’La Piedrita’’ obavlja društveno koristan rad, otvara narodne kuhinje za siromašne i sl.Međutim tu je i ona druga strana medalje. Na internetu se takođe mogu videti isti ti članovi ’’La Piedrite’’ kako mašu pištoljima, AK 47 i R-15 puškama.

Članovi ’’La Piedrite’’ su nedavno održali protest ispred prostorija opozicionih novina i anti-Čavezovske tv stanice ’’Globovision’’ bacajući zapaljiva sredstva i suzavac na zgradu.Čavez je javno kritikova bandu poslednjih godina, a 2009 je urgirao da se lider ’’La Piedrite’’ Valentin Santana uhapsi.

Uprkos poternicama u vezi sa ubistvima i drugim zločinima, Santana je ostao na slobodi, tako da nije sasvim jasno zašto nije uhapšen.Ranije ove godine Santana se čak pojavio na državnoj televiziji prilikom prenosa crkvene mise.



Tada je nosio maskirnu kapu i u intervjuu jednom novinaru je rekao kako sumnja u posvećenost nekih vladinih zvaničnika idejama socijalizma, obećavši lojalnost svom prijatelju Čavezu.

Miguel Dao, bivši šef policije, kritikovao je vlast zbog nereagovanja na akcije ovakvih grupa.’’Ukoliko imate moć u svojim rukama i ne činite ništa, vi ste automatski njihov saučesnik’’, navodi on.

Dao smatra da bande ne bi predstavljale toliki problem ukoliko Čavez izgubi na izborima ili se povuče zbog bolesti,ali u ovom trenutku čini se da su paramilitarci bolje naoružani od policije.

Ministarstvo pravde nije odgovorilo na pitanje Tarek El Asmia u vezi sa vladinim stavom povodom akcija pro-čavezovskih grupacija i slučaja Valentina Santane.

U prvoj polovini svog mandata, Čavez je javno pohvalio Linu Ron radikalnog podržavaoca koja je vodila jednu oružanu grupu.

Kada je Čavez nakratko svrgnut sa vlasti u državnom udaru 2002, Lina Ron i njeni saborci su okupirali ulice kako bi protestima pomogli predsedniku da se vrati na čelo države.U narednim godinama oružane bande ’’Čavista’’ na motorima su redovno kružile oko opozicionih protesta, mašući oružjem i zastavama. Bilo je i situacija kada su ispaljivali rafal u vazduh kako bi zastrašili protestante.

Takvi incidenti nisu bili toliko učestali poslednjih godina, a u međuvremenu je i Lina Ron umrla 2011.Čavez se distancirao od njenih preoštrih akcija, koje su uključivale obavezan protest ispred opozicionih medija.

Ali već 4. marta ove godine pucnjava je eskalirala tokom jedne od poseta kada je Čavezov rival Kapriljes posetio tradicionalno pro-vladino naselje Kotizu.Oba izborna štaba su optuživala jedna drugu zbog nasilja prilikom koga je ranjen Kapriljasov pristalica.Članovi opozicije su tada rekli da su videli brojne ’’Čaviste’’ sa puškama. Niko tom prilikom nije uhapšen.

U januaru ’’La Piedrita’’ se našla u središtu nacionalnih kontraverzi kada su internetom počele da cirkulišu fotografije sa jedne od ceremnoja na kojima su bila deca koja su pozirala sa oružjem bandi.Nakon negodovanja javnosti Čavez je osudio grupu i zatevao da se preduzme akcija.

’’Ovo povređuje revoluciju’’, rekao je tada predsednik.




Podignuta je optužnica protiv dveju žena zbog sumnje da su upravo one stavile u ruke oružje deci.Treb reći i to da venecuelanski zakon kažnjava svakoga zatvorom od 1-5 godina ko daje oružje maloletnim licima.

Vlasti su takođe uhasile tri člana ’’La Piedrite’’ koji su ubili radnika obezbeđenja ministarstva pravde.Kriminolog Fermin Garcia navodi da policija i druge bezbednosne službe ne ulaze u naselje 23. JANUAR bez prethodne objave upućene grupama.To je samo pokzatelj da paramilitarci imaju svouju mikro-državu i kontrolišu teren.

Ipak oni ljudi koji žive u naselju 23. JANUAR kažu kako su u dobrim odnosima sa naoružanim paramilitarcima koji čuvaju kvart od kriminalaca i dilera.

Ima i onih koji drugačije misle:

’’Posle 22 i 23h uveče, ne možete biti u naselju 23. JANUAR jer postoje slučajevi kad se postavljaju kontrolni punktovi i zaustavljaju automobili, kaže Manuel Mir član zajednice koji tu živi ceo svoj život. ’’Paramilitarci zapravo izbacuju svakoga ko ne živi u naselju,to su maskirani i naoružani ljudi,tako da je neprihvatljivo da ovakve grupe garantuju bezbednost lokalnom stanovništvu’’.


среда, 9. мај 2012.

1. MAJ 2012 BEOGRAD (FOTO+VIDEO)



Oko par stotina učesnika iz Policijskog sindikata, Novog sindkata zdravstva i Združeni sindikati Srbije "Sloga" okupilo se na Slaviji povodom 1. maja praznika rada, odakle su krenuli u protestnu šetnju ka Terazijama,zbog čega je saobraćaj u Ulici srpskih vladara bio zaustavljen na kratko.

Njima su se pridružili i pripadnici SKOJ-a i Nove komunističke partije Jugoslavije (NKPJ).


Nakon što je položen venac na spomenik Dimitrija Tucovića, okupljenima su se obratili Veljko Mijailović ispred Sindikata policije, Živorad Mrkić kao predstavnik Novog sindikata zdravstva i Željko Veselinović ispred sindikata "Sloga".
 
Oni su rekli da 1. maj ne bi trebalo obeležavati roštiljanjem i velelepnim proslavama, već bi se trebalo okupiti i odati počast žrtvama radničke klase. Govornici su takođe poručili da radnička klasa nije izumrla i da treba da se bori.

ANARHO-SINDIKALISTICKA INICIJATIVA: