Bologna Forever Ultras 1974

Navijačka grupa ’’Forever Ultras’’ rođena je septembra 1974 u bolonjskoj pivari pod nazivom ’’I magnifici sette’’,kao rezultat spajanja prethodne dve ultra ekipe ’’Commandos’’ i ’’Brigate’’.Ostale grupe poput Panthersa,Boysa i Fedelissimi nisu učestvovale u ovom sjedinjavanju.Na utakmici italijanskog kupa između Bolonje i Fiorentine prvi put je istaknuta udarna zastava ’’Forever Ultras’’ 16 metara dugačka,da bi kasnije bila napravljena još duža od nekih 27 metara,koja se kačila na svakoj utakmici tribine Andrea Kosta kad god bi Bolonja igrala kod kuće.To je trajalo do sezone 2001/2002,a zatim je članovi skidaju sa ograde protestujući protiv snažne represije koja je zahvatila ultra scenu širom Italije.Doduše izuzetak je napravljen u martu 2007 na utakmici Bolonja-Frosinone; to je bio poslednji takav događaj pre nego što je doneta uredba od strane saveza da grupa koja želi da donese zastavu na utakmicu mora da traži specijalnu dozvolu od strane lokalnih vlasti.Naravno ultrasima u Italiji ova obaveza se činila preteranom i zamarajućom,stoga su se mnogi odlučili da deluju poput kežuala forsirajući anglo-saksonski stil navijanja.Što se tiče grupe ’’Forever Ultras’’ oni su zastavu ilegalno unosili,tako da se povremeno pojavljivala na ogradi,onda kada bi članovi odlučili da je istaknu.U vreme kada je ultra mentalitet dostigao svoj vrhunac,a to je bio period krajem 70-ih i početkom 80-ih,treba reći da su navijači Bolonje nosili sa sobom još jednu jako lepu zastavu ’’e la tua forza la nostra fede’’ (tvoja snaga je naša vera) dugačku 45 metara, koja je takođe isticana obično na domaćim utakmicama.

Grupa ’’Forever Ultras’’ negovala je navijački stil stare škole.Oduvek sam voleo performanse severne tribine koji su se sastojali od paljenja baklji i raznobojnih dimova uz pokoji barjak,više nego standardno navijanje iza kilometarskih transparenata.Bolonjini ultrasi nisu uspeli da odole šarmu jednog i drugog načina podrške koji je bio kombinovan par sezona, a mogli ste da vidite jako kvalitetna izdanja.Ipak,ako ostavimo po strani uobičajene performanse sa transparentima i sloganima,tribina 70-ih je kao što sam već naglasio izgledala fantastično.
Priča o grupi ‘’Forever Ultras’’ je ujedno i priča o 35-godišnjoj istoriji FC Bolonja.Osamdesete su bile jako teške,jer je tim tada igrao u nižim ligama.Naravno čak i tada masa ultrasa ga je pratila svuda na gostovanjima,bilo da je klubu išlo dobro ili loše.Logo URB’74 sa ukrštenim čekićima,po uledu da grb West Ham-a,pojavio se prvi put na tribini 1984 i to na zastavi sekcije ‘’Crevalcore’’.
Godine 1988 to postaje ujedno i simbol cele grupe.Kuriozitet koji treba istaći je i da je 1983 godine oformljena URB ženska sekcija,jedna od prvih (ako ne i prva) u ultra krugovima.Sve ove sekcije,kao i mnoge druge na utakmicama su nosile svoje transparente sve do 1993,kada je odlučeno da se za dobrobit grupe nosi samo udarna zastava FOREVER ULTRAS.Pored nje istorijski važne ekipe na tribini su još i ‘’MODS’’ odnosno ‘’Supporters’’.
Prva koju sam pomenuo (Mods) osnovana je 1982,a ono što je razlikuje od ‘’Forever Ultrasa’’ je potpuno drugačiji mentalitet.Ukratko za nju bi se moglo reći da je veoma desničarski nastrojena,prema tome to je bio jedan od razloga zašto je dolazilo do incidenata na tribini Andrea Costa među različitim političkim frakcijama.Ne bih želeo da dajem previše prostora u fanzinu drugim grupama,ali mi se ipak čini da je neophodno pomenuti u kakvim okolnostima i u kakvim prilikama se razvijala ekipa Forever Ultrasa.Kao što je i tada bilo tako i danas ima (pod drugačijim imenom) nekoliko fašističkih frakcija koje egzistiraju na tribini … to ne teba nikako kriti jer je nazalost takvo stanje i na drugim tribina u Italiji,a ne samo u ovom objektivno govoreći socijalističkom gradu.Takođe u prošlosti je delovala među bolonjezima i grupa anarhista ‘’Total Chaos’’ koji se trenutno okupljaju oko naziva ‘’Molle Cariche’’.Ova anarho ekipa takođe je respektabilna,tako da bi se o njihovim poduhvatima kroz istoriju moglo što šta reći.Što se ostalih ultrasa tiče treba izdvojiti ‘’Freak Boys’’-e čiji je symbol list marihuana i zastava Jamajke.Oni su i dalje jaka grupa za koju poznavaoci prilika u Bolonji ističu da su doživeli pravi bum i da predstavljaju danas desnu ruku URB’74.

Godine 2001 po prvi put se na stadionu pojavljuje zastava ekipe ‘’Vecchia Guardia’’ koju sačinjavaju stariji ultrasi crveno-plavih,čija filozofija je vezana za mentalitet prvih generacija.To je na samom početku bila sasvim mala grupica koja je organizovala sama putovanja autobusom.Simbol ‘’Vecchia Guardia’’-e je bulldog koga su koristile i dan danas koriste mnogi navijači širom Evrope.Godine 2007/2008 stariji ultrasi se spajaju sa ‘’Federacijom navijača Bolonje’’ što znači da je u neku ruku ekipa prestala da bude nezavisna, .. pitanje godina pretpostavljam.Kada je reč o prijateljstvima navijača Bolonje ono je najjače sa FC Ravenom,ali Freak Boys-i tj. Forever Ultrasi su u jako dobrim odnosima takođe sa ‘’Fighters’’ -ima iz Vijaređa i Crotoneom,dok na inostranom planu održavaju kontakte sa nemačkim Bohumom.Nasuprot tome istorijski neprijatelji Bolonje su : Fiorentina,Roma,Napoli,Cesena,Modena i Torino … ne toliko omiljeni ali cenjeni kao rivali.
Ultrasi su u Italiji poznati po borbi protiv modernog fudbala i biznisa koji je zastupljen.Stoga su veoma česte akcije koje se izvode kontra policijskoj represiji širom cele zemlje.

Na samom kraju članka voleo bih da spomenem Beppea člana stare garde ‘’Forever Ultrasa’’ i da ovom prilikom prenesem jedan deo intervjua iz 1999 koji je dao za magazin ‘’Player N 12’’.Verujem da ovo što je izneo zaslužuje pažnju i da će deo njegove izjave najbolje objasniti karakter grupe Forever Ultras:

‘’Od 1977 godine grupa mladih ljudi bila je nosilac ideološke linije zastupljene na ulici.To je ujedno period velikih socijalnih tenzija primetnih u svim delovima Italije.Što se tiče naše ultra ekipe, ‘’Forever Ultras’’ su možda bili jedna od najcrvenijih tifo grupa naspram Rome,Milana,Atalante,Đenove i Torina kod kojih se osećalo veće zajedništvo.Kriza kod Forever Ultrasa je nastala usled toga što smo ostali neutralni tj. nismo sklapali čvršća savezništva sa navijačima drugih klubova.Najveća greška je ta što nismo radili na izgradnji sopstvenog političkog menatiliteta,ne zato što je politika po svaku cenu morala da uđe na stadion,već zato što se istorijat grupe morao braniti svim sredstvima.Dakle ili ćeš da razmišljaš na određeni način imajući pritom jasan stav ili nisi navijač i deo grupe.’’

‘’Tačno je da je mentalitet bio drugačiji pre,… i to kada kažem pre,mislim na celokupno italijansko društvo.Lično sam čuo 1980 da se na tribini koja nije toliko radikalna (radi se o navijačima Samdorije) peva pesma podrške oružanoj komunističkoj formaciji ‘’Brigate Rosse’’,što je najbolji primer koliko na tribinu utiču socijalni problemi.Zato je i koncept ‘’tribina kao mesto mladalačkog bunta’’ možda i najpreciznije data definicija.’’

Hapšenje jednog od vođa Commando Ultra 84

Cristopheu Bourguignoun-u jednom od vođa navijačke grupe Commando Ultra 84,juče je izrečena kazna u vidu jednogodišnje zabrane prisustvovanja sportskim događajima.U Francuskoj prekršioci su označeni kao ‘’Interditsi’’ i ne sledi im finasijsaska sankcija,ali je svakako veoma ozbiljan prestup koji podrazumeva nemogućnost pojavljivanja na fudbalskim stadionima u određenom roku.Delo za koje je osuđen Cristophe Bourguignoun datira još od 22. avgusta kada su se članovi grupa Commando Ultra 84 i Ultras Bordeaux sukobili kod Bayonna na putu za Udinese i Sevilju,gde su francuski klubovi trebali da igraju svoje utakmice.Kako navode lokalne novine, u narednim nedeljama savez bi trebao da izrekne ultrasima oba kluba takođe neku vrstu sankcije.

Orgullo Bogotano Skinhead

Članak napisao Rodrigo Almonacid

Više od trideset godina,skinhedi su zastrašivali ljude po ulicama gradova kao i na stadionima širom sveta.Bogota je možda čak bila izuzetak od pravila,jer je stadion ’’El Campin’’ nešto kasnije postao kolevka prvih barra brava skinheda u Kolumbiji.Ovi momci su dan započinjali pesmom,a ono što ih je oduvek karakterisalo je svakako specifičan stil oblačenja,ljubav prema muzici,pivu i naravno fudbalu.

Fudbal i obrijane glave

Sisas,sisas. Oi! oi! oi! Skinheads! La,la,la Skinheads! La la la... grmeli su sa tribina kratko podšišani momci hrapavim glasom, u isto vreme privlačeći pažnju običnih navijača koji su se zatekli na Nemesio Camacho ’’El Campinu’’.

Još jedna subota i opet se dešava da stadion u kolumbijskoj prestonici bude premali za sve one koji su želeli da gledaju utakmicu.Ponovo su navijači fudbalskog kluba Deportivo Los Millonarios napravili fenomenalnu atmosferu,a ni prisutna skinhed ekipa nije zaostajala za masom ljudi.Kada se podvuče crta,mladi momci u uskim farmerkama,Dr.Martens cokulama,spit fajer jaknama i tregerima različitih boja,neumornim bodrenjem nacionalnog fudbaskog šampiona jasno su stavili do znanja da nikada neće prestati da prate voljeni klub.

Evropski stil huligana,odnosno skinhed način života,nametnuo se svojim autoritetom,prisustvom na stadionu i ulicama Bogote još 1992 godine.Popularni ’’ćelavci’’ kako ih još zovu,tih godina su organizovano krenuli da posećuju utakmice,a tada je i osnovana čuvena barra brava ’’Comandos Azules’’.Nakon nekog vremena usledio je sukob sa članovima ’’Commandosa’’-a,što je imalo za posledicu formiranje sopstvene grupe ’’Orgullo Bogotano Skinhead’’,ekipe koja prati sve utakmice Millonariosa kod kuće i u gostima.

Pred početak fudbalskog meča,na platformi jugoistočne tribine sreo sam se sa Ernestom Sandovalom,ćelavim mladićem od dvadesetak godina,inače studentom političkih nauka.Ernest (koji je osrednje visine i građe) kaže da je već četiri godine član skinhed pokreta.Stiska mi čvrsto ruku prilikom pozdrava,pripremajući se da udari u bubanj.
’’Za mnoge je ovo trend ili hir,ali istina je da je to način života. To je nešto što se nalazi u srcu’’ – dodaje Ernest.

Tetovaže na njegovim rukama i grudima su dokaz da se ovde ne radi o jednostavnoj igri.Razapet skinhed na desnom ramenu,paukova mreža na levom laktu i lovor na grudima predstavljaju između ostalog simbol ponosa i vere u ono što čini pokret.

’’Obični posetioci često su menjali tribinu čim bi nas primetili.Danas se to ne dešava,mada se i dalje oseća neka vrsta odbojnosti sa njihove strane.’’

Zbog čega,da li je razlog za tako nešto način odevanja?

Možda,ali ono što je sasvim sigurno je da fama oko nasilja i uzurpacija naše kulture od strane nacističkih idiota ima itekako uticaja.
Nažalost,većina ljudi nije upoznata da je originalni skinhed pokret na samom početku bio multikuturalan i da se u svakom pogledu suzbijao rasizam i fašizam.Nacisti su stvorili pogrešnu sliku o nama,tako da mi (originalni skinsi) još od 1969 pokušavamo da je rehabilitujemo – dodaje Ernest kroz smeh – ukoliko zanemarimo izgled moje glave.I zaista njegova glava je bila puna ožiljaka,što od uličnih tuča što od sabraćajke koju je preživeo.

Izdržljivost

Utakmica samo što nije počela a Ernesto ili ’’Erni’’ kako ga prijatelji još zovu,snažno udara u bubanj u ritmu navijačkih pesama,posvećenih klubu i navijačkoj grupi.Ovi barra bravasi su dobro organizovani i lako uočljivi u svojim spit fajer jaknama okrenutim naopako.Sva pažnja obične publike usmerena ka ovoj narandžastoj družini to i potvrđuje..

Mi smo grupa skinsa na tribini kojoj se niko ne odupire.Razlog je taj što uz dobro vino ili pivo znamo da napravimo fantastičnu atmosferu.
U nekim trenucima promukli glasovi ’’Orgullo Bogotana’’ su u senci navijanja ostalih grupa Millonarios-a,međutim to ih nimalo ne uzbuđuje niti previše obraćaju pažnju na to.Ernesto nastavlja da skandira i svi iz ekipe ga prate.Ponekad se čini da se ceo njegov život okreće oko fudbala,piva,žena i zašto da ne – nasilja! Ne mogu za sebe da kažem da sam nasilan,ali nisam ni pacifista.Jednostavno volim poštovanje.To ipak ne znači da mene nasilje ispunjava,jer uvek mora postojati razlog za agresivno ponašanje.
Igrači izlaze na teren,sudija označava početak meča a onda sa tribina kreće da leti ogromna količina rolni i iscepkanih papira koji su bukvalno prekrili travnjak.Navijači u tim trenucima zaboravljaju na svoje svakodnevne probleme,jer njihovo srce danas kuca samo za Millonarios.Gusti oblaci plavog i belog dima prekrili su stadion El Campin.

 Jedino što je vidljivo u ovoj pirotehnički izazvanoj magli su narandžaste postave jakni ’’Orgullo Bogotano Skinhead’’ grupe i ćelava glava Ernesta koji fanatično navija : Embajador, ponga huevo y corazón, desde que nací te llevo en el corazón, para todo el aguante te sigo a todas partes, para toda esta familia… que vive de esta alegría.

Kako minuti prolaze,a gola nema, publika pada u očaj. Vatreni navijači (barra baravasi) za razliku od simpatizera postaju nervozni i tada kreću salve psovki upućenih igračima.
Ove uvrede od strane barra bravasa nisu izazvane rasnim,nacionalnim ili kulturnim razlozima,već kako potvrđuje i sam Ernesto,igrači ne igraju kako se od njih očekuje.
U pauzi Erni se priseća kako je počeo da navija za Millonarios : Znate kako,moj deda i otac su osnovali malu grupu barra bravasa koja više ne postoji,prema tome njih dvojica su mi preneli strast prema plavoj boji fudbalskog kluba.
Ernesto je svestan da igrači ne mogu da igraju uvek onakako kako publika želi,ali isto tako smatra da navijači treba da budu izdržljivi u podršci: ‘’treba urlati i dati sve od sebe bez obzira na ishod igre’’…Skinsi počinju da skači po tribini,lupajući cokulama o beton uz obilati oblak pračine koji se dizao.Niko od nas nije pijan nisti smo pod uticajem droge.Droga je za hipike i kukavice koje nemaju snage da se suoče sa problemima – navodi član ove grupe.

Iznenada gromoglasan urlik proneo se stadionom.Millonarios je uspeo da postigne gol,tako da je sreća na licima skinheda više nego primetna.Skakanje,smejanje,grljenje .. to je ono što je obeležillo ovaj radostan trenutak uz visoko podignutu levu pesnicu u znak pobede.Izgleda da je očaj naprosto nestao pretvarajući se istog trenutka u trans.Ponovo se čuje onaj dobro poznati londonski pozdrav Oi! Oi! Oi!, kao trijumfalni uzvik ratnika koji dolazi da zada smrtonosni udarac protivniku.

Samo skinhed

Kako se utakmica približavala kraju,Deportivo Los Millonarios je uspeo da dotuče rivala sa čak četiri na prema nula.Zadovoljstvo je bilo potpuno i već se uveliko planiralo trijumfalno slavlje u centru kolumbijske prestonice Bogota.Ernesto nije prestajao da udara u bubnjeve,a ni njegovi drugovi iz ekipe nisu posustajali sa pesmom.Ono što je u tom trenutku izgledalo najinteresanije videti je da su se čak i deca zajedno sa svojim roditeljima pridružila skinsima u slavlju.Nije bilo nikakve diskusije u vezi tuče sa suparničkim navijačima,možda zbog toga što se oni na ovom meču nisu ni pojavili.Ne bih da vas lažem,bilo je nekoliko gadnih tuča sa navijačima Nacionala.Zabrana unošenja PVC cevi na tribinu je uvedena isključivo zbog nas.Bilo je itekako žestokih bitki ,ali eto nas..još smo tu – ističe Erni sa ponosom i bez lažne skromnosti.Inače za ovog mladića se još može reći da je član street-punk benda koji ujedinjuje pankere i skinse.

Čim je sudija odsvirao konačno kraj,sreća je bila neopsiva.Zastava ’’Orgullo Bogotano Skinhead,’’ koja je prilikom pravljenja svoju inspiraciju našla u filmu ’’Paklena Pomorandža’’ i na kojoj se nalazi glavni junak Alex, ubrzo je skinuta sa ograde od strane članova ekipe.Skinsi se ubrzo razilaze,jer ono što im u ovom trenutku predstoji je priprema nezaboravne proslave do kasno u noć. Ni oni sami ne znaju u ovom trenutku gde će se fešta održati,ali ono što je sigurno biće tu dosta alkohola!

Ernesto se zadovoljno smeška.Odlučio je da provede vikend relativno mirno,a ne sa svojom skinhed ekipom,koja će biti prisutna na koncertu reprezentativnih bendova u malom lokalu Chapinero.Jedan od prijatelja ga poziva da im se pridruži na slavlju..

-Doći ćeš na žurku gde će se puštati muzika 60-ih?

-Ne druže,ne mogu.Sutra rano ujutru idem na posao.

Da tako je.. Ernest radi skoro svakoga dana za minimalnu platu,kako bi mogao da plaća školarinu na privatnom univerzitetu.On je ipak deo niže (radničke) klase,jer iako je njegova estetika nekonvencionalna to ne znači da treba da bude propalica.Njegova levičarska ideologija i način života naučili su ga da se bori za svoje ideale na racionalan način.

On ne treži priznanje za ono čime se bavi,niti mu je u interesu da seje strah među ljudima.Dobro,ali šta je onda njegova namera upitao sam ga...jer koliko vidim njegov stav je zastrašujuć i nije baš sve tako ružičasto...
Na to pitanje odgovoriću vam stihovima jedne pesme – navodi Erni : ’’Tvoj dom su ulice koje su te gledale dok si rastao..tvoj dom je tvoj kvart,ali ti to nikako da shvatiš...ljudi su zbunjeni,ali šta da se radi...ne, ti nisi svetac,ti si samo skinhed!