Ми нисмо Енглези већ 'Скаузери!'

Када су најватреније присталице Ливерпула претходне сезоне,на мечу Комјунити Шилда између њиховог клуба и Манчестер Ситија кренуле да звижде националној химни,спортска јавност је у намању руку била затечена.Будући да се ради о фудбалском клубу из Енглеске,поставило се питање зашто су то учинили?

Из политичких и историјских разлога,многи навијачи Ливерпула сматрају себе 'Скаузерима',а не Енглезима.То је нешто што ћете тешко разумети уколико не живите у овом граду.

У сваком случају,један од истакнутих припадника Ливерпулове трибине Џон,контактирао је новинаре енглеског портала 'Talk Sport',како би разјаснио смисао пароле "Скаузери,не Енглези",иза које он и његови другови стоје у чувеном КОП-у.

"Желео бих најпре да објасним зашто навијачи Ливерпула не подржавају Енглеску.То сеже стотинама година уназад,у време када се велики број људи,махом ирских имиграната настанио у Ливерпул,тако да су ти људи пре келтског него енглеског порекла.Често можете чути у полушали да је Ливерпул престоница Ирске.Ето,зато становници Ливерпула истичу да су 'Скаузери',а не Енглези.Ја не живим у Енглеској,ја сам локал патриота и живим у Ливерпулу.Ја сам Скаузер!"
-Скаузер је иначе пежоративан назив за локално становништво.

УКОЛИКО БУДЕМО ДОВОЉНО ВЕЛИКИ И СНАЖНИ,БИЋЕМО НЕЗАВИСНИ!ОСНОВАЋЕМО НАШУ РЕПУБЛИКУ ЛИВЕРПУЛ!

Када су га новинари питали за кога онда навија на светским првенствима,ту се ипак ради о надметању репрезантација које је планетарно популарно,Џон је и на то имао спреман одговор:

"Не пратим међународни фудбал,поготово не Енглеску.Једино што можете да видите на утакмицама енглеске репрезентације су групице навијача са заствама мањих градова,варошица и села.Немате много екипа из великих градова,бар не у оној мери колико би се очекивало.Као што рекох,не навијам за Енглеску репрезензацију,нити ме занима међународни фудбал,који је узгред будиречено срање!"

Очигледно је да такве ставове дели већина навијача Ливерпула,а да је Џон само један од многих.Већ је писано о томе да иако је Каталонија аутономна покрајина у Краљевини Шпанији,тамошње становништво је више доживљава као републику.Да ли се нешто слично може десити и Ливерпулу?

Ливерпулов успех се заснива на социјализму

Честитке свим навијачима Ливерпула,играчима,тренерима и менаџерима на освајању шампионата Премијер лиге.

"Ливерпулов успех се заснива на социјализму".

-Питер Мур,извршни директор ФК Ливерпул.

"Социјализам у који верујем се своди на то да сви радимо једни за друге и да на крају сви делимо освојену награду.Тако ја видим фудбал и тако видим живот".

-Бил Шенкли,омиљени тренер Ливерпула који је поставио темеље клуба какав је данас.

"Ја сам левичар,наравно.Када радим добро,желим и да остали око мене раде добро.Уколико постоји нешто што никада не бих радио у животу,то је да гласам за десницу."

-Тренер Ливерпула Јирген Клоп,по опредељењу левичар.

Каталонији верни!

Барселона, 'SHARP' скинхеди на стадиону Камп Ноу бодре национални тим Каталоније.

Каталонија - Југославија 1:0 / '99

Опште је позната ствар да многи становници шпанских аутономних покрајина не сматрају себе Шпанцима и да теже сецесији од Шпаније.Навијачи таквих стремљења,наравно,не подржавају шпанску репрезентацију.Штавише један број покрајина има чак и своје 'националне' тимове.Такав је примера ради фудбалски тим Каталоније.Каталонија није придружени члан ФИФА и УЕФА,стога њена фудбалска репрезентација не учествује на светским и европским првенствима.Покушаји Каталоније да се придружи УЕФА-и према британском моделу,где су Енглеска,Шкотска,Велс и Северна Ирска равноправно заступљене као репрезентације,завршавали су се неуспешно услед притисака Шпанске федерације.Међутим 1997 године,Каталонски национални тим је успео да се избори да редовно игра међународне пријатељске утакмице.

На фотографији навијачи Каталонског националног тима пале шпанску заставу на пријатељском мечу против СР Југославије.

Барселона,стадион Камп Ноу
23.12.1999 год,пријатељска утакмица
Каталонија - Југославија 1:0.

Черан:град у коме влада директна демократија

Овај мексички град,протерао је својевремено са свог подручја полицију,политичаре и нарко картеле,те данас има једну од најнижих стопа криминала у земљи.

У граду Черан,савезној држави Мичоакан,већинска аутохтона заједница Пурепеча дигла је побуну 2011 год,створивши наоружане народне милиције како би се борила против илегалне сече шума и нарко картела.Отишли су чак толико далеко да су распустили владу на локалу и полицијски апарат,оптуживши их да сарађују са криминалцима.

Људи из заједнице су набавили оружје,возила и униформе,успоставивши своју сопствену "ronda communitaria" безбедносну службу.Након тога створени су систем директне демократије засноване на традиционалном начину управљања староседелачког становништва и локална скупштина.

Мичоакан је важио за један од најнасилнијих региона у Мексику,међутим локални званичници наводе да се ниједно киднаповање нити изнуда није догодила од када је народ сменио бившу власт и узео ствар у своје руке.
"Черан је поставио себи задатак да створи мир и успео је у томе.Има најмању стопу убистава у целом Мичоакану,можда чак и најмању у целом Мексику ван државе Јукатан", напомиње један од социолига који се бави истраживањем квалитет живота у заједници.

Статуа посвећена Лењину подигнута у Гелзенкирхену

Марксистичко-лењинистичка партија Немачке (MLPD),политичка организација основана 1982,подигла је споменик првом совјетском лидеру Владимиру Иљичу Лењину у граду Гелзенкирхену на западу земље.Градске власти покушале су да блокирају иницијативу,међутим на крају су ипак донеле одлуку о спровођењу онлајн едукативне кампање везане за његов лик и дело.

Интересантна ствар је да се све ово дешава у сред глобалног протеста "Black Lives Matter" током којих су у више наврата демолирани споменици посвећени контраверзним историјским личностима,робовласницима и расистима.

"Време када су се споменици подизали у част расиста,анти-семита,фашиста и анти-комуниста је одавно прошло.Лењин је био човек испред свог времена,мислилац светског значаја и један од првих бораца за слободу и истинску демократију", навела Габи Фехтнер председавајућа MLPD-а у свом говору.

Спремни за рад и одбрану отаџбине!

Руска реч коришћена у оригиналном називу "физкультурники“,данас се обично преводи као "учитељи из теретане",али је у датом моменту означавала "спортисту" или "атлету".Она представља наслеђе пропагандних парада из Стаљинове ере,које су имале за циљ унапређење физичке способности,како би народ био спреман за напоран рад,могуће ратове и побољшање целокупног здравственог стања.

Спремни за рад и одбрану СССР-а,скраћено ГТО на руском,био је свесиндикални тренажни програм физичке културе,уведен у Совјетском Савезу 11.марта 1931.године на иницијативу Комсомола.Сврха програма била је да "унапреди физичко васпитање и спремност за мобилизацију Совјета,пре свега млађих генерација". Дизајниран за образовне,професионалне и спортске организације,покривао је људе доби од 10 до 60 година.

ГТО програм обухвата гимнастику,трчање на дуге и средње стазе,скок у вис,скок у даљ,бацање (диска,кугле и копља),пливање,скијање и стрељаштво.Они који прођу тест,били би награђени златним или сребрним ГТО значкама,у зависности од оствареног резултата.На пример,да би одрастао мушкарац,старости 25 година зарадио ГТО значку,морао би да истрчи 100м (328 стопа) за 13 секунди и преплива 100м за 1,5 минута.

До 1976 године,220 милиона људи је награђено различитим ГТО значкама,док је све физичке тестове 1986 године прошло око 33,9 милиона људи.Након распада СССР-а 1991 године,ГТО програм је елиминисан у већини бивших совјетских република.У Русији ГТО програм није постојао неких десетак година,али је нагло почео да оживљава 2003.Коначно 24.марта 2014 године,председник Владимир Путин потписао је декрет о обнови ГТО у модерној Руској Федерацији под истим традиционалним називом!

Разбијајући талас (2015) / филм

Ифо Мекардлов "Разбијајући талас" (Every breaking wave) је краткометражни филм базиран на песми бенда U2 истоименог назива.Радња филма смештена је на улицама Северне Ирске раних 80-их,и бави се углавном темама везаним за друштвену одбаченост,али и питањима неизвесности у љубавним односима двоје тинејџера,који се заљубљују једно у друго усред текућег таласа насиља између католика и протестаната.Музичку подлогу филма чине поменута нумерa "Every breaking wave" и "The Troubles" са албума "Songs of innocence".