Партизан - Црвена звезда 1996/97

Ових дана испливао је стари снимак са вечитог дербија одиграног на ЈНА у сезони 1996/97.Кореографија,бакље,димови,чарке са муријом...Можда фудбалери Црвене звезде нису оставили добар утисак својом игром на травнатом терену,али су зато "Делије Север" константно свих 90 мин. доминирале на трибинама...ОК,можда сам и ја помало пристрасан.То су за мене биле најбоље године,навијачки почеци,посебан осећај међу свим оним људима,нешто непоновљиво чега се са сетом сећам.У првом плану на огради се налази транспарент групе "БИТАНГЕ".Ради се о групи из мога краја,са Новог Београда о којој сам толико пута писао.

Петковић у одбрани социјализма и његов погодак у емисији Ана Марије Браге / архива

Промотер глобализма Ана Марија Брага просто обожава капиталистички конзумеризам,одлучно одбацујући левичарске идеје.Па ипак њена острашћеност често је пренаглашена.У једној од њених ауторских емисија на ТВ Глобо 2010 године,десило се то да је направила интервју са српским фудбалером Дејаном Рамбом Петковићем,играчем ФК Фламенго,звездом препознатљивом међу навијачима широм земљине кугле.Интервју је кренуо лаганим темпом,али у једном тренутку водитељка није могла да се суздржи поставивши му следеће питање: "Како је изгледало одрастање у земљи са тако много потешкоћа?".

Петковић који је вешт са лоптом,али и веома оштроуман,није се суздржавао већ је постигао још један сјајан погодак,овога пута својим одговором: "Знате у време када сам се родио и током свог одрастања,нисам осећао никакве потешкоће.То је била једна сјајна држава,живели смо у социјалистичком режиму,сви су се осећали добро,сви су примали редовно плату,није било незапослених,проблеми су настали након '80-их."

Водитељка је прогутала кнедлу наставивши интервју као да се ништа није догодило.Људи из њене радакције могли су бар да је посаветују и истраже какве су фудбалерове политичке позиције,не би ли је спасили даљих непријатности током емисије.

Ана Марија Брага већ је имала неколико бламова у прошлости - чак јој је и колега колумниста Хосе Симао поспрдно наденуо надимак Ана "Амеба" Брага.Средином 2007 године,она је важила за једну од "муза" покрета "CANSEI",који је окупљао богате бизнисмене и озлоглашене десничаре,све са намером рушења владе социјалистичког председника Луле Да Силве.

Ана Марија Брага се појављивала чак и на билбордима раме уз раме заједно са Хебе Камарго,озлоглашеном Ређином Дуарте и познатом старлетом Ивет Сангало.Упркос учешћу ових медијских звезда у кампањи,патетична иницијатива није успела да заведе бираче и брзо је доживела крах.

The Exploited против Корона вируса

Шкотски панк састав The Exploited одбио је да откаже своју концертну турнеју по Аустралији због Корона вируса.Њихов фронтмен Валтер Вати (право име Дејвид Бјукен) рекао је у интервју за DRW ENTERTAINMENT: "Јебем вам ја тај Корона вирус!Имао сам до сада пет срчаних удара,бајпас операцију и уграђен ми је недавно пејсмејкер.Зар стварно мислите да ћу да отказујем концерте због јебеног вируса?!Ми нисмо бенд попут Green Day-а,ми смо прави панкери!ПАНК НИЈЕ МРТАВ!"

Јасно и гласно!

У видео клипу је све речено...

Свима онима који коментаришу Hard Skin да је то бенд са комедијашким текстовима,могу да поручим да је Hard Skin пре свега антифашистички бенд.Превише је људи на овом месту у мајицама бендова који су тотално неискрени...
Condemned 84 - СРАЊЕ!
Combat 84 - СРАЊЕ!
Ми више не желимо да стојимо на позицијама оних који не праве границу у музици,са онима који за себе кажу да нису фашисти већ "патриоте",та прича је срање! Немојте то да трпите.Ми смо на истим политичким позицијама као и бенд "The Oppressed" ако не и радикалнији...и курчеви нам нису мали...

Hard Skin love Millwall FC

Део интрвјуа из scannerzina,чланови бенда Hard Skin као и увек директни и искрени...

Претпостављам момци да стe навијачи фудбалског клуба Милвол будући да долазите из тог краја?Зашто Милвол када неће никада ништа освојити?!Зашто не пратите праве клубове из Лондона као што су Челзи или Арсенал...или Вест Хем,Cockney Rejects их подржавају.Поред тога,када је Милвол играо у мом родног граду Ипсивичу,навијачи Милвола су виђени како пију џин и тоник у фенси баровима,а далеко од тога да су одавали утисак опасних момака каквим се представљају?

Дебели Боб: Милвол је наш локални тим.Налази се 10 км возом од места где живимо,и то је сјајан клуб са поносом и традицијом.Челзи су пичке које јуре за новцем,а навијачи су им глупани из више средње класе и богатијих слојева који прате клуб из помодарства.Арсенал је маскирана репрезентација Француске у малом...нека хвала...а Вест Хему тј. његовим навијачима треба олупати онај њихов чекић из грба у главу!Што се тиче лажи које си изнео везаних за навијаче Милвола - није тачно!На улицама Ипсвич Тауна није било никога тога дана услед страха од Милвола.

Џони: Имаш погрешне информације.Не бираш ти клуб за који ћеш да навијаш,већ он бира тебе.Лавови Милвола ће освојити трофеј једнога дана,запамти ове моје речи.Ипсвич Таун је обично говно од клуба и једино што су освојили је тај FA Cup 1978 године захваљујући првенствено Полу Маринеру.

Hard Skin / рецензија албума

Ои! Ои! Време је да се осврнемо на још занимљивих прича о пандурима,пичкама и квартовским дешавањима изречених од стране Дебелог Боба,Џонија и Нипера.Ради се о стрит-панк класицима који покрећу хук и скандирање гомиле бара бар са чувеним албумом "Shock Troops" бенда Cock Sparrer.Албум састава Hard Skin "On the Balls",још један из бројне колекције узбудљивих класика,добар је колико сви остали које су снимили,ако не и најбољи.

Осветољубива претња кроз песму "We're gonna do them" савршено се уклапа са текстом "Another terrace anthem" и нумером посвећеном њиховом локалном кварту "The Gipsy Hill".Бенд Hard Skin је сиров и смртоносан,у потпуности владају сценом,нешто попут глумачке поставе филма о хулиганима "The Football Factory",али са електричним гитарама у рукама.

Неко ће рећи "чекај мало,ово звучи грозно,понашају се као праве битанге"...Тако је,у праву сте и у томе и јесте поента.Али постоји нешто што можда нисте знали.Учествујући активно на панк сцени крајем 80-их и почетком 90-их,чланови Hard Skina нису били ништа мање левичарски настројени од других,само што су они то радили на начин тако што су се подсмевали на рачун различитих људских карактера.Дебели Боб је рецимо предводио анархо састав Wat Tyler,док је Џони наступао у озлоглашеном бенду Thacher on Acid.Њихова појава има све одлике праве Ои! музике: три акорда,пијанка,довикивање са публиком,смех уз пуно сатире...Тај део везан за сатиричне текстове може да скапира сваки идиот,међутим проблем је што поигравање са политиком може да привуче и присталице тих који су предмет подсмеха (питајте Ворена Елиса и Ала Мареја),али јебеш њих,као што рекох то су идиоти и крај приче.

Овога пута,Hard Skin је извадио и кец из рукава са пратећим албумом "Why do birds suddenly appear",којим је претходни целокупно рекреиран гостујућим женским вокалима.Перспективе су прописно измењене,а песме се појављују у потпуно другачијем контексту:описано је сивило живота локалне заједнице,док је приповедач заглављен у кварту у коме је рођен.Међутим замењују га Мерион и Роксен из Veronica Fallsa,чија углађена дикција како се чини, изврће његове речи карактеристичне за буржоаске снобове,згрожене перцепцијама радничке класе.Лукаво заиста.

Неке друге песме звуче сјајно попут перформанса Менде Рин "Crack on,have a booze",док у шаљивом доприносу Деби Смит кроз нумеру "Sausage Man",која представља мамац за хомофобију,нема ничега толико интересантног.Hard Skin можда није највећи бенд на свету,али упркос сировој екстеријерности њихових наступа,без сваке сумње спадају у интелигентне људе који иако ће се испрва поиграти са вашим либералним сензибилитетом,они стоје у потпуној сагласности са вашим већ изграђеним ставовима.Hard Skin,глас обичног малог човека,припадника радничке класе.