"Национализам без социјализма,без реорганизације друштва на основу ширег и развијенијег облика јавне својине,која се сматра основом социјалне структуре древне Ирске,суштински представља националну издају."
Џејмс Коноли (5.јун 1868-12.мај 1916) - Ирски револуционар,социјалиста и националиста.Рођен у Единбургу у породици ирских имиграната.Упркос чињеници да је морао да напусти школу већ са 11 година,Коноли временом постаје један од истакнутијих теоретичара марксизма.Коноли је био такође активан у политичком животу Шкотске и САД.Један је од учесника и организатора Ускршњег устанка 1916.године.Један од седам лидера који су потписали проглас Републике Ирске.Због учешћа у устанку,британске власти су га погубиле одмах по његовом завршетку.Џејмс Коноли је без икакве сумње најзначајнија фигура у Ирском републиканском пантеону.
НА ФОТОГРАФИЈИ:
Навијачи шкотског фудбалског клуба Хибернијан из Единбурга са транспарентом на коме је лик Џејмса Конолија.Иначе,Коноли је и сам навијао за овај клуб.Као што је једном написао на друштвеним мрежама култни писац Ирвин Велш (такође навијач Хибернијана):
"Уколико на свом фрижидеру немате магнет са ликом Џејмса Конолија,онда је сасвим очигледно ви нисте а)социјалиста б)кул ц)Хибс"
Ко би други направио заставу на тему култног филма 'La Haine' (1995) или ти 'Мржња' ако не навијачи ПСЖ-а?! На платну су насликани главни јунаци Винсент Касел,Хуберт Кунде и Сеид Тагмауи,док је испод исписан слоган "United Colors of Supras".Иначе ради се о париској групи 'Supras Auteil 1991'.
13.децембра 1937.догодио се масакр у Нанкингу,када су трупе империјалног Јапана заузеле град који је тада био престоница Кине,те започеле шестонедељно убијање,пљачку и силовања,оставивши за собом преко 300.000 мртвих.Да ствар буде још бизарнија,јапански медији су у то време кренули да прате надметање два армијска официра како би забележили који ће од њих двојице први убити 100 људи мачем.Након што су надмашили цифру,официри су започели ново надметање да виде ко може да дође до броја од 150 људи.Десетине хиљада цивила и заробљених кинеских војника је стрељано,бачено у реку Јангце,разнесено експлозивом,запаљено или закопано живо.На све то око 20.000 људи,махом девојака,жена и деце је силовано.Многе од њих су се суочиле са групним силовањима,где су приликом пенетрација коришћени бајонети,бамбуси и остали предмети.Без обзира на то што су кинеске жртве пријавиле сва зверства,без обзира на изјаве сведока,самих учесника јапанских војника па чак и генерала,без обзира што су немили догађаји снимљени и што постоји обимна документација о томе,многи јапански политичари и ултра националисти и даље негирају да се злочин догодио.Чувши за овај масакр,радници на доковима у Аустралији су одбили да утоваре сирово гвожђе и други материјал на бродове,који су требали да отплове и изврше уговорену испоруку Јапанцима.На фотографији је приказан само један део масовне гробнице из Нанкинга.
Навијачи Спартака у Хрватској на мечу против Кроације (Динамо Загреб се тако звао у периоду 1993-2000).Интересантне заједничке фотографије ултраса Спартака са 'Bad Blue Boys'-има како видимо у пријатељској атмосфери.Знам да српским националистима све ово изгледа у најмању руку збуњујуће,поготово што се дешава само годину дана након 'Олује',али тај сусрет се једноставно десио и вероватно да ни једнима ни другима није било нешто претерано битно шта ће ко са стране да помисли.
Задатак је сваког Ирца,следбеника републиканског социјализма,да се свим силама бори да дрога никада не уђе у заједницу и да немилосрдно удари по организованим криминалним групама.
Pilseners је Ои! улични панк бенд који је оформљен 1994 године на иницијативу три млада каталонска скинхеда из Барселоне.Бенд је до сада снимио три албума плус компилацију.Током 90-их година у шпанској покрајини Каталонији је постојало свега пар тврдокорно левичарских скинхед састава који су се јасно успротивили расизму и фашизму.Један од њих је и бенд 'Pilseners'.Прекинули су са радом 2003,међутим после дуже паузе поново одлучују да се врате на музичку сцену у 2013.Што се тематике песама тиче у њима преовладавају: социјална питања,политика,леви национализам,фудбал и пиво...
Ирска републиканска група 'Action Against Drugs',преузела је одговорност за седам пуцњава и бомбашких напада који су се догодили у Белфасту током ове године.
У свом саопштењу левичарска парамилитарна група је запретила да ће бити убијено неколико људи за које тврде да су нарко дилери.
Они су том приликом истакли да су испалили неколико хитаца на куће у Лаурелбанку и Полгласу у августу,те да да су оставили цевне бомбе на пар адреса широм града.
Импровизоване експлозивне направе,такозване 'цевне бомбе',постављене су на приватним поседима у улицама Викторија и Лепер у северном Белфасту.
Сличне направе су такође подметнуте у Лавиниа Гарденсу и на још једној адреси у близини Ормеу Роуда у јужном Белфасту,насељу Вајтрок у западном делу града и на Лудлоу скверу.
Експлозивна направа која је подметнута под аутомобил на Лудлоу скверу је деактивирана,а исто је урађено и са темпираном бомбом на возилу у Ормеу Роуду у јужном Белфасту.
Републиканска група 'Action Against Drugs' обавештава јавност да је прошле године извршила напад у крају Маунт Иглс,као и на кућу у Њу Лоџу пре неколико месеци.Користећи шифровану комуникацију међу собом,припадници групе су најавили да ће пуцати без устезања у нарко дилере:
"Ово је последње упозорење које дилери добијају".
Чланица одбора полиције Долорес Кели,са друге стране у званичној изјави за медије наводи да су једино полицијске снаге те које воде рачуна о јавном реду и миру:
"На северу Ирске постоји само једна полиција или служба,а то је PSNI.Ако је неко забринут због постојања криминалних радњи,онда би требао најпре да се обрати органима реда".
"Природа свих ових напада,где појединци самоиницијативно преузимају улогу тужиоца,судије и егзекутора,само показује непоштовање према људима који живе у заједници где се те акције спроводе",истиче Долорес Кели.
Skin Deep су 1985.године основали Вејн Кенјон (вокал),Мик Витнал (гитара),бубњар Енди Стејт и бас гитариста Шон Паркин.Вејн,Мик и Енди заједно са Карлом Баклом,раније су свирали у панк кавер бенду под називом 'Chuckie Egg and Soldiers' и имали су свега један наступ у 'Bentley Church Hall'-у на коме су присутни били углавном њихови пријатељи.Старији људи из Донкастера вероватно се добро сећају графита 'Wayne,Mick,Buk punk' исписан великим словима на улазу у стару аутобуску станицу у северном делу града.Skin Deep није имао ниједну свирку све до фебруара 1986.године.
"Главни проблем је тај што не можемо да унајмимо комби,јер ниједан од нас нема довољно година." (Мик '86)
Убрзо долази и до промене у постави.Наиме,Шона Паркина замењује Дин Џордан у септембру 1986.
Oi! компилације
После само три наступа 'Link Records' је ступио у контакт са бендом предложивши им да сниме песму 'Self respect' на компилацији 'Oi! The Ressurrection'.Аранжман није био онакав какав су замишљали,али је био сасвим задовољавајућ за почетак грађења каријере на скинхед/панк сцени.
Годину дана касније 'Skin Deep' снимају нову песму за компилацију 'The sound of Oi!'.Нумера је носила назив 'My life's fine' те је представљала огроман корак напред у односу на минули рад.Она је такође била добар показатељ у ком правцу ће се развијати звук Skin Deepa наредних година.Септембра 1986,Skin Deep постаје први неафирмисани бенд који добија целу страницу у магазину 'Scootering' након што је редакцији послата демо песма 'My life's fine'.
Године 1987,бенду је нуђена турнеја по Јужној Африци,али они је одбијају из сасвим разумљивих разлога - АПАРТХЕЈД!Skin Deep ни по коју цену није желео да свира у расно подељеној држави.
Више од Skin Deep-a
Skin Deep потписују уговор са 'Link Records'-ом крајем 1986,а већ 1987 им излази албум првенац 'More than Skin Deep' снимљен у 'The billiard room studio' у Лидсу по цени од свега 650 фунти.Године 1988,албум се пробија и на светско тржиште захваљујући сарадњи издавача 'Link Records' и 'Skunk Records'.На неколико песама је додата дувачка секција,Керол Џенкинсон на саксофону и Гев Милер труба.Такође,клавијатуре су додате на две нумере на којима је узео учешће Карл Росамонд.
Албум укључује десет песама.'Our own way' отвара албум мешавином панка,соула и кросовера,а затим следи нумера 'All the fun' дувачке секције која говори о тинејџ периоду.Потом иде инструментал 'Baddies Boogie' којем је Вејн наденуо назив инспирисан транспарентом навијача Ливерпула 'Huyton Buddies' (Вејн и Мик су иначе обојица навијачи Ливерпула),а за њом и 'Come into my parlour' у старом ска/реге фазону.Страну А употпунила је нумера 'There's much more' у стилу пауер попа вођена хармоником.Страну Б отвара 'I won't be fooled' која говори о батинама добијеним од стране банде.Следећа је насловна песма са албума 'More than Skin Deep' још једна ствар у стилу пауер попа.Затим долази омиљена ска песма код публике 'The Sycamores',највише због Билија Брега, 'Another way' са сјајним гитарским рифовима и на крају албум се завршава нумером 'What else could we do' која описује владавину Торијеваца.
Током снимања су се појавили бројни проблеми,будући да су се чланови бенда поразбољевали,миксовање песама се одужило,али је на крају све испало како треба.Након завршетка албума,Ендија је на бубњевима заменио Метју (Стиг) Велч.Метју је одрадио пратеће вокале на пар нумера и наздравио новом пројекту!
"На самом почетку није нам се свидело како је испало,али временом је музика почела да нам се подвлачи под кожу" (Link Records)
"Ово је најбољи албум који ће Link Records икада издати" (Вејн 1988)
"Пуцање по шавовима са веселом и скакутавом поп музиком" (Scootering magazine 1988)
"Skin Deep има ту могућност да се избори са свим препрекама које носи са собом једна обскурна субкултура" (Scootering magazine 1988).
"Skin ко??" (NME,Sounds,Melody maker...итд)
Домаћа штампа
У лето 1988 године,бенд се нашао на страницама најтиражнијих штампаних медија.Након што су навијачи репрезентације Енглеске направили хаос на Европском првенству у Немачкој '88,Гери Бушел је написао чланак у новинама 'The Sun' наводећи да је то бенд око којег се окупљају "фудбалски хулугани" и то једна од најозлоглашенијих група 'Service Crew' Лидс Јунајтеда.Ово је баш насмејало чланове бенда с обзиром да нису наступали у Лидсу скоро две године.
Skin Deep убрзо организују мини турнеју у циљу промоције албума.Прве наступе уговорили су заједно са 'Laurel Atkinom' у Глазгову и Единбургу,да би на крају турнеју завршили самостално у дупке пуном клубу у Скарбороу.
Последња свирка
Skin Deep су имали последњу свирку у 'Brixton Fridge'-у са 'Bad Manners'-има децембра 1988 године.Чланови бенда су већ имали у плану да распусте групу након што одраде Брикстон.Промотер је покушао да скине бенд и не дозволи им да се појаве на стејџу,међутим одустао је од те намере када му је Бастер Бладвесел рекао да ни 'Bad Manners' неће наступати уколико 'Skin Deep' не буде свирао.Промотер се осветио тиме што је ставио 'Skin Deep' прве на сцену у тренутку када се клуб тек отварао,тако да је било јако мало људи унутра.Оно што је требао да буде врхунац каријере једног бенда уз огроман прасак,претворило се у неуспех на велику жалост њихових обожавалаца који су пропустили завршни шоу.
Распад групе
Иако су постојали свега три године и уписали деветнаест наступа у својој каријери,'Skin Deep' су оставили дубок траг на скинхед сцени превасходно захваљујући уредницима андерграунд фанзина.Никада нису наступали под именом 'Skin Deep' у родном Донкастеру,али су гурали своју причу и изградили свој сопствени стил,за који би многи рекли да није био довољно СКА за 'Rude boy' публику,а ни довољно ПАНК за оне који слушају Oi!.Једноставно,били су нешто између,како воле они то да кажу.
Па ипак средином 1980-их 'Skin Deep' је био итекако познат међу скинхедима широм света.Нема сумње да их је крајња десница мрзела,али су их зато анти-расистички скинхеди и левичари обожавали!
