Навијање у доба Covid-19...

Навијачи Ираклиса на кошаркашком мечу против Јоникоса изнели су занимљиву паролу:

"Неки људи пате услед загађења,други због Корона вируса,док смо ми инфицирани Ираклисом још од 1908 године..."

Бивши колонијалисти требали би да се припреме за контраудар НР Кине

Од среде укупан број потврђених случајева заразе од COVID-19 прешао је 2,5 милиона широм света,при чему су најтеже погођене САД и европске земље,док су само САД пријавиле преко 825.000 случајева заразе.Шта раде политички лидери ових земаља у време када њихове домовине пате услед коронавируса?Да ли су заузети поравнањем криве на графикону?Имајући у виду извештаје западних медија,чини се да то није у њиховом фокусу,с обзиром да они тренутно улажу огромне напоре како би умањили своју одговорност,односно прикрили неспособност.

Током протеклог месеца поједини западни политичари били су гласнији но икад у захтевима да их НР Кина обештети,мислећи ваљда да ће успети нешто да постигну својом хистеријом.Међутим како је стање са пандемијом почело из дана у дан да се погоршава у Европи,а нарочито у САД,неке од западних земаља које теже доминацији и утицају на светско јавно мњење,укључиле су се у забаван шоу програм 'како на хиљаду начина оклеветати НР Кину'.

У намери да привуку сву пажњу на себе,велики број западних политичара се усудио да прича свашта,наступајући сензационалистички без обзира на истинитост навода,тј. на чињенице којима би поткрепили такве тврдње.Они су само тиме показали колико је код њих дубоко укорењен менталитет неодговорног понашања у јавним наступима и како све то функционише.

Ови политичари су изнели оптужбе на рачун НР Кине да наводно шири дезинформације и касни у размени информација,при том не обазирући се на оно што је НР Кина покушавала од самог почетка да подели са њима везано за COVID-19,упозоравајући их из најбоље намере.

У поступцима америчких сенатора Тома Котона и Џоша Холија,али и тужиоца из Мисурија Ерика Шмита,ми можемо да видимо да код њих још владају духови западних империјалиста и колонијалиста,истих оних који су освајали свет палећи га и пљачкајући уз употребу пушака и топова.

И шта ако ове Западне земље наставе да се понашају осионо?Оне су те које треба да сносе одговорност за све што човечанство трпи у последњим деценијама,чак вековима

уназад.Чини се да су бројни Западњаци просто заборавили како су њихове државе успеле у кратком временском периоду да акомулирају капитал кренувши путем економског развоја.У доба нових открића,Западна цивилизација се раширила свуда по свету,тако да су традиционалне светске силе приграбиле огромну количину ресурса у том процесу.У међувремену су за болести попут колере,маларије,жуте грознице и малих богиња оптужили староседеоце,иако су колонизатори са Запада били ти који су болести донели на новооткривене континенте.

Пандемија грипа из 1918 године,једна од најтежих у новијој историји,заразила је тада око 500 милиона људи или ти једну трећину светске популације.Процењује се да је број смртних случајева износио најмање 50 милиона широм света.Неки научници сматрају да вирус потиче из Канзаса,где је идентификован код војног особља у пролеће 1918 године,док други опет верују да је настао у Њујорку.Ако би се овде водили горе поменутом логиком Запада,како то да САД нису исплатиле новчану накнаду остатку света због губитака,а за које су криве исте те САД које нису успеле да изолоју вирус унутар својих граница?

Кад већ постоји толика брига код САД,зашто онда оне нису сносиле трошкове за учињену штету коју је свет претрпео,или се барем извиниле након пандемије грипа H1N1 из 2009 године,који је потекао са тог континента и резултирао смрћу,како се процњује 151 700-575 000 људи,само током прве године његовог трајања?

Нема никаве логике нити разлога да се НР Кина стиди,нити би требала да надокнађује било коме било шта,због наводних грешака које никада није ни починила.Да ли Западњаци стварно верују да се Кинези рађају инфериорнији од белаца,па онда живе у убеђењу да као такви не могу да учине ништа боље од њих самих?! 

Ствари су се доста промениле у свету у коме живимо.Давно су прошла времена када су се империјалисти и колонијалисти за све питали.Уколико и даље постоје људи који подржавају политичку хистерију Запада,онда би свакако требали да се припреме за кинески противудар!

Текст преузет са кинеског портала Global Times.

Euskal Herria Gorria!!!

Живела социјалистичка република! Детаљи са прошлогодишњег марша y Баскији на коме су учешће узели припадници батаљона MEABE-2,бивше герилске фракције национално ослободилачке борбе.

Навијачи Манчестер Јунајтеда против Маргарет Тачер / стара школа

- "У априлу 2013 Маргарет Тачер је преминула,у мају исте године пакао је приватизован".

- "Да ли би требало да вратимо смртну казну?Не,она нам неће више бити потребна".

- "За двадесет минута проведених у паклу,Маргарет Тачер је успела три пећнице за спаљивање да отера у стечај".

- "Церемонија испраћаја Маргарет Тачер одржаће се на овом месту.У реду,мада ја мислим да би подијум за игру требао да буде мало шири".

Овакве и сличне шале појављивале су се на друштвеним мрежама у Великој Британији када је бивша председница тамошње владе умрла.На фотографији навијачи Манчестер Јунајтеда са транспарентом " Мрзим Арсенал и Маргарет Тачер".Судећи по старости фотографије,вероватно се ради о периоду с краја '70-их и почетка '80-их док то још није био мејнстрим.

Навијачи Ливерпула славе смрт Маргарет Тачер

Реакција навијача Ливерпула на вест о смрти Маргарет Тачер: "Динг-донг,вештица је мртва!". Ради се о песми из филма "Чаробњак из Оза" (1939).
Такође ту су и снимци песама "We 're gonna have a party when Maggie Thacher dies" као и "Maggie dead dead dead!".

Владавина Маргарет Тачер

Јако поучан чланак другова из НКПЈ-а са освртом на 'Тачеризам'.Вреди прочитати и понешто од тога примити к знању:

08. априла се навршило тачно 7 година од смрти Маргарет Тачер, а ове године се навршава и 30 откако је с власти сишла дугогодишња премијерка Велике Британије (1979-1990) чија је владавина у смрт, очај, беду и несрећу бацила милионе Британаца и људи широм света.

На међународном плану памтићемо Маргарет Тачер као верну сарадницу америчког империјализма посебно за време администрације Роналда Регана, с којим је чинила злокобну камарилу заслужну за бројне злочине широм планете, пре свега за неолибералну економску и политичку доктрину која је докусурила многе економије и завила у беду милионе ако не и милијарде људи широм света, а чије штетне последице човечанство и данас проживљава. Тачер је заједно с Реганом била на челу разорних интервенција ради повећања и проширења профита приватног капитала и целокупног система глобалне акумулације капитала у рукама шачице крупних капиталиста. Током 80-тих је дошло до потпуне консолидације деструктивне неолибералне глобализације наметањем насилног прилагођавања тој политици земља у развоју и присилним отварањем њихових економија, необузданим упадима високо мобилног корпоративног капитала, који је ојадио многе земље и суштински утицао на живот и смрт милиона, најочигледније у Африци и Латинској Америци. Зато ће злокобно лице Маргарет Тачер заувек бити прва асоцијација на слике голишавих изгладнелих малишана Африке или уплаканих безнадежних мајки чија су деца заувек нестала у репресалијама фашистичких хунти у Латинској Америци.

Памтићемо је по тесној сарадњи с фашистичком хунтом Пиночеа у Чилеу, кога је сматрала за искреног пријатеља, те га је помагала и бранила до самог краја његовог суморног живота који је у црно завио милионе Чилеанаца спровевши под патронатом ЦИА и Тачерке један од најмонструознијих геноцида у XX веку.

Памтићемо Маргарет Тачер по пријатељским везама са апартхејд режимом у Јужној Африци, и по томе што је Нелсона Менделу који је провео утамничен 27 година називала терористом.

Памтићемо је по империјалистичкој војној интервенцији против Аргентине, када је Уједињено краљевство илегално окупирало Малвине 1982. године, острва која се и данас налазе под окупацијом Велике Британије.

Маргарет Тачер ће бити упамћена и по арогантном и тиранском односу према борби народа Ирске за праведно самоопредељење и уједињење целог острва, по бесправном и без доказа утамничењу бројних Ирских родољуба оптужених за тероризам, међу којима се посебно истиче десет невиних жртава – мартира предвођених младим Бобијем Сандсом који су преминули од последица штрајка глађу 1981.

Иако је већ сишла с власти када се догодио братоубилачки рат и распад Југославије, она је чврсто заузела доминантну империјалистичку позицију у прилог растурању Југославије, пребацујући сву кривицу на Српски народ и потпуно негирајући интересе империјалиста извана и национал-шовинистичких и сецесионистичких тежњи појединаца из редова других народа у Југославији. Тако је својевремено изјавила: „рат у Југославији није грађански рат, то је рат комунистичке Србије против демократских држава Хрватске и Словеније“, као и „зашто Туђману замерају да је националиста, па и ја сам британска националисткиња“.

На унутрашњем плану она је учинила много тога да стекне статус до дана данашњег најомраженијег премијера Велике Британије.

Кренимо редом: за време Маргарет Тачер приватизовано је више од 2/3 Британске индустрије и сектора јавних услуга, приликом чега је вођено рачуна искључиво о интересу капитала, док је народ овим бездушним мерама остајао на улици. Приватизовано је све што се могло приватизовати, што је чак угрозило и националну безбедност. Примери за то су бројне железничке несреће са катастрофалним смртним исходима, као резултат опште саобраћајне анархије која је завладала јер је приватни капитал наравно водио рачуна само о профиту, занемарујући елементарну саобраћајну безбедност и прописе.

Отпор њеним мерама је био драматичан, снажан и масован. Зато је Тачер покренула политику тзв. „борбе против унутрашњег непријатеља“ где су на удару били пре свега синдикати. Како је њена политика потпуно уништила рударску индустрију на северу Енглеске, где су људи остајали на улици преко ноћи и где су читаве заједнице биле потпуно економски, социјално и материјално девастиране, ту је отпор био и најјачи. Њена влада није презала од употребе силе, паравојних одреда и милиције која се брутално сукобљавала са демонстрантима.

За кратко време више од 2 милиона радника у производњи изгубило је посао, цифра је досегла и 18% незапослених што је у кратком року била драконска мера с страшним социјалним последицама. У исто време стопа пдв-а је порасла са 8 на 15% што је допринело расту цена, дерегулисани финансијски капитал, пре свега банкарски сектор је дизао бесомучно каматне стопе, те су се многи људи нашли преко ноћи у дужничком ропству. Дошло је до резања буџета и потпуног слома социјале и јавног сектора, праћено пореским олакшицама за богате и додатним наметима за сиромашне за бројне социјалне услуге, попут здравства, јер је прешло у приватно власништво. Ишло се дотле да је влада Маргарет Тачер ударила и на права деце у Британији, загарантовано млеко за ученике више није било доступно.

Иако прва и за сада једина жена премијерка Британије, Тачерка је отворено износила свој антифеминистички презир, снажно је уздрмала права жена, посебно права самохраних мајки, које су демонизоване као „себичњакиње које желе да живе на туђ рачун“, и које су биле осуђене као „лоше мајке“ чак и на смањене државне накнаде за децу.

Маргарет Тачер је такође износила изразито подмукао облик расизма, који је потврђен њеним злогласним говорима-упозорењима народу Британије да је имиграција из Комонвелта „преплавила домовину“. Истовремено је присвојила реторику фашистичке крајње деснице и легитимисала њено насиље и јачање, као и репресивне расистичке акције полиције, поглавито против црначких заједница у Британији.

Листа негативних асоцијација и резултата њене политике овде је далеко од финалне. Маргарет Тачер заузима посебно место у светској историји, слободно можемо сматрати централно на њеном сметлишту. Међутим далеко је од тога да се борба с „тачеризмом“ завршила, тј. она никада није ни престајала. Тачеркин утицај на Британију и свет не представља само наслеђе једне завршене ере, то је много више по свим карактеристикама класни рат који је у току и који је итекако жив.

Секретаријат НКПЈ,

Београд,

10. 04. 2020.

'Остани код куће' на наш начин...

Ако капитализам до сада није могао да нас заустави,зашто онда да дозволимо да нас корона вирус мучки сачека иза ћошка?! Остани код куће!

Литвански социјалистички лидер Алгирдас Палецкис пуштен из затвора и смештен у кућни притвор

Социјалистички лидер Алгирдас Палецкис био је заточен још од октобра 2018.године због наводне намере "киднаповања тужилаца" и оптужби да је руски шпијун.Критичари верују да је бивши дипломата на мети десничарске литванске владе због своје социјалистичке идеолигије.

Алгирдас Палецкис,литвански социјалистички лидер и бивши дипломата,пуштен је из затвора након одлуке суда од 6.априла,уз упутство да му се одреди блажа мера кућног притвора.Након одлуке,Палецкис је пуштен из затвора Шаулија,али ће морати да остане код куће још шест месеци.Литванске власти су га ухапсиле и притвориле још у октобру 2018.године под оптужбом да "намерава да отме тужиоце" и да је руски шпијун.

Након што је пуштен у понедељак Палецкис је за LRT.lr рекао: "Уверен сам да ћу успети да се одбраним".

Од притварања Палецкису није дозвољено да се види ни са ким,осим што се видео једном приликом са супругом.Оснивач социјалистичке партије "FRONTAS",био је константно мета лова на вештице од стране литванске владе и десничарских елемената у земљи.Разлог за то су списи које је објавио,а у којима се открива улога десничарских плаћеника у смрти стотине Литванаца током анти-совјетских протеста 1991 године.

Пре донете судске одлуке,Социјалистички народни фронт Литваније започео је кампању прикупљања потписа,како би се Палецкису осигурала основна људска права и одустало од лова на социјалисте у земљи,спонзорисано од стране државе.Недавно је у марту власт повукла још један сраман потез.Наиме владајућа врхушка је захтевала од социјалистичког лидера Гидријуса Грабаускаса да се подвргне психијатријском прегледу како би доказао да је здрав.Треба нагласити да је Грабаускас био активни члан у кампањи против глорификације нацизма и неко ко је подизао свест народу о њиховим почињеним злочинима.

АГИТПРОП

Агитпроп (агитација и пропаганда) је назив за органе који су постојали или постоје при комитетима комунистичких партија.

Задатак агитпропа као помоћних тела комитета у организацији Комунистичке партије Југославије,био је да организују и непосредно руководе агитационо-пропагандним радом ради политичке мобилизације грађана у остваривању задатака које је поставила партија у току револуције и у социјалистичкој изградњи земље.

У току Народноослободилачке борбе при штабовима НОВ од краја 1942. године постојале су партијске војне групе за агитацију и пропаганду с тежиштем рада на мобилизовању свих снага за ослобођење земље. И у другим земљама деловали су у Другом светском рату веома развијени војни центри за агитацију и пропаганду са задатком политичког мобилизовања људства и подизања његове патриотске свести и борбеног морала.

СЛАВА РАДОМИРУ АНТИЋУ (1948-2020)

Јуче је у Шпанији услед тешке болести преминуо великан нашег спорта, фудбалски стручњак Радомир Антић.

Поред спортских успеха, резултата и доприноса, сећаћемо се и његове одбране социјалистичких вредности и посвећености његове породице антифашизму.

Овако је говорио Радомир:

„У мојој се кући увек говорило о жртвама које су током рата поднете у одбрани вредности и идеја, вредности социјализма на које сам веома поносан. На пример, у школи нам је један наставник једном поставио питање о томе шта желимо да постанемо када одрастемо, а шта не. Рекао сам да желим да будем машински инжењер и да не желим да чистим улице. На следећем часу се наљутио и повикао на мене: „Нисам то очекивао од тебе Радомире“. Помислио сам: „Шта сам учинио?“. И објаснио ми је: „Можеш постати инжењер машинства зато што си паметан и добар студент, али оно што си рекао о томе да не желиш чистити улице је срамота. Сваки поштен посао мора да се цени, само је срамота бити криминалац.“

„Никада на терену или екипи у којој сам играо нисам осетио национализам или нетрпељивост. Да није било спољног фактора, верујем да бисмо још увек живели у Југославији. Која то држава настала распадом бивше Југославије живи на нивоу на коме смо некада заједно живели?! Ниједна!“

Нека је вечна слава и хвала великом Радомиру Антићу!

Информативна служба НКПЈ,

07. 04. 2020.