Прослава 99 година од оснивања ФК Ливорно

Интервју са представником ''Bolt Throwers Firm''

У најновијем броју часописа ''Kind Fists'' одлучили смо да објавимо интервју са лидером ''Bolt Throwers Firm'', хулиганском групом друголигашког фудбалског клуба Мосенерго. Са сигурношћу се може рећи да је ФК Мосенерго тренутно један од најпопуларнијих московских тимова у свом рангу (што је заправо трећа лига, изнад које су Премијер и Прва руска) и да га редовно прати 40 људи на гостујућем терену, док је на домаћим утакмицама тај број далеко већи. Разлог за такву нашу одлуку лежи у чињеници што се BTF јавно декларисала међу руским фудбалским навијачима као анти-фашистичка. Ипак треба напоменути да ФК Мосенерго не прате само антифашисти. BTF нема директне везе са секцијом руских RASH скинхеда, али смо у јако добрим односима. Надамо се да ћете уживати у разговору, јер ова група може да вам буде одличан пример који би многи навијачи требало да следе.

Kind Fists: Можете ли да нам кажете нешто више о томе како је настала Bolt Throwers Firm?

BTF: Bolt Throwers Firm се појавила пре неких две године као као хардкор навијачко језгро ФК Мосенерга, јер је старија генерација са трибине постала веома пасивна, заинтересована више за пијанчење него за фудбал. Прошле сезоне неколико људи из BTF-a пришло је антифашистичком милитантном покрету и тада је донета одлука да би цела група требало да прихвати такав став на трибини. Како је време пролазило, почели смо да окупљамо навијаче спремне да стану иза својих уверења. Једноставно, никога ни на шта нисмо приморавали, рекли смо отворено људима да ако желе да приступе групи, нека то ураде по својој савести. Наш активизам није ограничен само на фудбал, имамо неки вид сарадње са SHARP-oм (Скинхеди Против Расних Предрасуда) , RASH-ом (Црвени и Анархо Скинхеди) и осталим појединцима који су иницијатори позитивних ствари у нашем друштву. Већ смо учинили нашу групу познатом широм Русије – прилазе нам нови чланови привучени гласинама како смо јединствена антифашистичка фудбалска бригада. То нас заиста чини срећним! 

Туча која се догодила у Владимиру септембра ове године имала је велики одјек међу навијачима у другој лиги. Мосенерго је гостовао локалном Торпеду, утакмица је протицала у потпуном миру, а онда је уследио сукоб са фашистичком фракцијом нашег клуба. Укратко речено, јебали смо им матер на сред трибине. Захваљујући ''Bolt Throwers Firm''-у, ФК Мосенерго је већ изградио репутацију ''антифа клуба'' по угледу на немачки Ст. Паули и остала спортска друштва.

Тренутно BTF чини пар десетина особа. Сигурно да је наше бројачано стање јако мало ако га упоредимо са групама из Премијер Лиге. Многи ће чак рећи да са таквом снагом у људству нећемо моћи да постигнемо ништа значајније, међутим ми тако не мислимо. 

Kind Fists: Ви лично сте дуго година пружали подршку једном познатом премијер-лигашком клубу. Одакле се појавило интересовање за праћење Друге лиге?

BTF:Ако говоримо о томе зашто Друга лига и зашто Мосенерго, важна је чињеница та да ја живим у кварту одакле је ФК Мосенерго. Иначе велики бр. фанова клуба је из рејона Текстишчака, близу самог стадиона. Сваки скинхед у крају носи извесну дозу ''локал патриотизма'' па је такав случај и самном. Није исти осећај када путујете из нпр. Медведеткова ка Лужњикију да би бодрили омиљени тим.
Још један од разлога је и тај што је доста играча ФК Мосенерга кавказког порекла, дакле имамо имигранте у клубу. Нема бољег осећаја него кад навијаш за клуб пун имиграната само да би нервирао фашисте! Е сад ако говоримо о чисто хулиганским разлозима, све више људи који прате премијер лигашке клубове се окреће друголигашима, јер је полицијска репресија постала стравична. Председници популарних клубова такође воде неправедну политку према обичним фановима, подижу цене карата, па вас ја сад питам дал је реално за некога ко рецимо студира, да издваја по пет евра за улазницу?! 

 Kind Fists: Хајде мало да причамо о фашизму међу руским хулиганима данас?

BTF: Тренутно је степен фашизације међу руским хулиганима веома висок, од 10 навијача 9 је радикално десног опредељења. Мислим да је разлог помодарство. Наиме средином деведесетих, фудбалски хулиганизам је доживео процват услед колапса СССР-а и лошег стања у друштву, па сте тако имали ситуацију да је утакмице Спартака код куће пратило свега пар хиљада људи, а на гостовања типа у Самару је путовало не више од 40-50. У тим кризним временима, прва екипа навијача са трибине код Спартака, Динама, ЦСКА уско је била повезана са фашистичким организацијама, тако да су и келтски крстови, свастике и остала срања били уобичајена ствар. Још један битан фактор пробоја фашизма на трибине је и тај што су људи били слабо информисани о хулиганизму на Западу. Јер на крају крајева, и међу навијачима Челзија и Лација, које десничари сматрају ''њиховим'', нема толико радикалних десничара, ако изузмемо тврдокорна језгра група. Имате рецимо пример да је панк бенд ''Brigada Flores Magon'' на издању свог албума за ''Insurgence Records'' посебну захвалницу послао навијачима Милана ''Fossa Dei Leoni''. Толико о томе...Али морам и то да кажем да како године пролазе, сутуација у Русији се поправља. Скоро сви клубови у већој или мањој мери имају организоване групе, навијаче или обичне симпатизере који се противе присутву фашиста на трибинама. Веровали или не то је тако, иако многи још нису у позицији да отворено покажу своје неслагање. 

Kind Fists: Да ли је BTF активна што се пропаганде тиче?

Мислим да не постоји нека посебна потреба за тим. Заправо доста тога већ пропагирамо кроз штампана издања, фанзине итд...е сад постоји конкретна идеја да се отвори један веб сајт посвећен фудбалским навијачима против фашизма. То неће бити сајт BTF-a односно ФК Мосенерга, већ сајт посвећен фудбалским навијачима генерално било да су то навијачи Спартака, ЦСКА, Локомотиве...итд.

Kind Fists: Нека порука читаоцима за крај?

BTF: Свима онима који не воле фудбал бих поручио - треба да им буде јасно да је фудбал поље широких могућности на коме могу да реализују многе позитивне идеје. Што се тиче оних који воле овај спорт, њима бих поручио да покушају да се боре против фашизма на својој трибини. Почетак неће бити лак, али не треба да одустају. Главна ствар је имати јасно зацртан циљ, учинити себе познатим и ствари ће ићи много лакше.

Звезда у Москви (05/09/2008)

Извор: http://offside-mag.com/archives/2054

Вероватно су многи који прате руску сцену упознати, мада то и није нека тајна, да се у једном периоду у граду Иркутску појавила група ''Star Hools'', екипа табаџија, која је отворено изражавала своје антифашистичке ставове. Била је то 2008 година, наше појављивање је одјекнуло попут бомбе, јер у то време међу руским групама практично и није било навијача који су се отворено позиционирали као антифашисти. Да будем искрен, ни данас није ништа боља ситуација. Наравно, ово је довело до праве лавине хистеричног лудила, псовки и мржње десничарских пичкетина преко интернета упућених хулиганима Звезде Иркутск. Многи од наших непријатеља, опет наравно преко интернета, урлали су како смо ми екипа која не иде на гостовања већ изводи акције само у свом граду, обећавајући нам при том да ће нас исећи ножевима где год да се појавимо.У складу са тим, гледали смо да чим нам се прва прилика укаже одемо до Москве, што смо наравно и учинили. Почетком септембра 2008 била је заказана утакмица ''ФК Звезде'' и ''ФК Торпеда'' на стадиону Лужњики. Од Иркутска до Москве нема мање од 5000 километара, стога смо кренули са свега три комбија, договоривши се при том са друговима из престонице да нам се и они придруже са једном заставом.

На дан меча срели смо Московљане у самом центру града, а затим смо заједно отишли у ''Винарију''. Укупно је било око 60 људи, један део RASH скинса и нешто мање SHARP-оваца. Већина је имала менталну битку са самим собом, ипак нисте у свом  граду, непријатељско је окружење, а и мора се признати да је мало неуобичајено да Москвом шета банда антифашиста. Не догађа се то баш сваки дан. Како смо изашли из метроа, формирали смо колону и упутили се ка стадиону у намери да купимо карте. Испред нас је сачекала полиција где је извршен детаљан претрес. Неколико другара је покушало да прокријумчари бакље, нажалост безуспешно, а уз то су нам пандурска ђубрад запленила и пар транспарената. Остао је само један малих димензија на коме је писало : НЕ РАСИЗМУ! САМО ФУДБАЛ! са тројанским шлемом на коме је стајало име клуба ''Звезда''. Коначно смо ушли у сектор за госте где нас је сачекао још један кордон. Требало је видети те тупаве фаце како зуре у наше хируршке маске стављене преко лица. Покушали су да нас испровоцирају, али им није успело. Пандурски глупандери су помислили да падамо на те форе.

   
Одмах је окачен транспарент на ограду и тада су кренула скандирања клубу као и анти-фашистичке пароле. Са наше трибине подршка није престајала током свих 90-мин. што је јако похвално ако се има у виду да није било много људи: ''Вали, дави, уничтожай врага! Ты – чемпион, иркутская “Звезда”!, “ Come on, come on! — Antifa hooligans!”, “Алерта! Алерта! Антифашиста!”..и слично. Без обзира што смо одрали гласне жице Звезда је убедљиво изгубила 3-0 од Торпеда.Изгледа да дефинитивно играмо боље код куће.

По завршетку утакмице пандури блокирају излаз не давши нам да изађемо ван стадиона. Пола сата касније саопштено нам је да можемо да напустимо Лужњики, али уз пратњу полиције под пуном опремом за разбијање демонстрација. Чим смо напустили објекат уочили смо једног од Торпедових ''аријеваца'' који је пришао кордону и кренуо да урла са безбедне дистанце. Знајући да га покрива полиција, задржао се кратко, почевши да бежи чим је неко од момака кренуо ка њему . Поново смо формирали колону, пошто су нас пандури оставили поред најближе станице метроа. Било је поприлично досадно док смо чекали превоз. Седели смо на клупи, зезали се и оно што је најчудније, иако смо очекивали да ће нас Торпедовци сачекати иза ћошка, није било буквално никог. Тотално празна станица – без извиђача, екипе спремне са тучу, само становници Москве који су пролазили  испред и иза нас у журби својим послом. Московски антифашисти из наше екипе, предложили су нам да останемо на журци, с обзиром да се ништа занимљиво није десило у граду. Прихватили смо позив, остали пар дана након журке која је такође прошла без проблема, и на крају се запутили назад у Иркутск. Лепо је било у Москви али нас је чекао дуг пут кућама.Е да...умало да заборавим. Сазнали смо у навијачким  круговима да је тога дана група навијача Торпеда у ствари планирала да нас нападне. Рачунали су да нас неће доћи ни 30 и да ће то бити махом симпатизери . С обзиром ко је чинио нашу екипу одустали су од те намере.

Ливорно - Сасуоло 3:1 (26.01.2014)

Навијачка песма ФК Милонариоса из Боготе - SIEMPRE TE VOY A ALENTAR

Желим да постанеш шампион
Милонариосе хвала ти за ову страст
и када се окренем око себе
цела Богота је обавијена у плаво-бело
Милонариосе даћу свој живот за тебе
свакога дана волим те све више
то је страст и срећа
запамти да ће одувек тако бити
Милонариосе заувек ћу те бодрити

Напред амбасадоре
желим да будеш шампион 
Милонариосе хвала ти за ову страст 
и када се окренем око себе
цела Богота је обавијена у плаво-бело
Милонариосе даћу свој живот за тебе
свакога дана волим те све више
то је страст и срећа
запамти да ће одувек тако бити
Милонариосе заувек ћу те бодрити