ЛИВОРНО - лацио 0:2

''Навијачи са фашистичким ставовима курвини синови! Јебеш Лацио и Златну Зору!''

Историја ултраса Аталанте

Групе: Commandos (распуштена), Brigate Neroazzure Atalanta (распуштена), Wild Kaos (распуштена), Nomadi (распуштена), Forever Atalanta (Трибина Моросини), Dell Atalanta Supporters (Северна Трибина)

Пријатељи: Freak Brothers (Тернана) , Ultras Frakfurt (Ајнтрахт Фракнфурт), L'Aquila Rugby.

Непријатељи: Бреша, Милан, Наполи, Верона, Интер, Јувентус, Ђенова, Фиорентина, Перуђа, Ређина, Торино, Лацио, Рома, Комо.

Прва група организованих навијача Аталанте рођена је средином 60-их година, када је уједно и оформљена нека врста координационог центра тифоза, под именом ''Пријатељи Клуба Аталанта''. Пре тога, навијање у овом облику какво га имамо данас, практично није ни постојало.

Дана 12. децембра 1971, приликом једног од бројних гостовања пријатеља клуба, неколико  другара одлучилo је да креира прву организовану ултра групу црно-плавих под именом  ''Commandos'' која се позиционирала најпре на јужној трибини градског стадиона, да би се нешто касније преселила на северну трибину (Федерико Пизани 1997), данашњем стецишту најватренијих Аталантиних тифоза. Група ''Commandos'' тада још увек аполитична, донела је прегршт иновација што се тиче навијања у Бергаму, громогласно подршку и велики број застава. Иако су у првим годинама оснивања тифози Аталанте базирали свој концепт на ненасиљу, како је време пролазило организација је попримила црте милитантног деловања: одржавани су редовни састанци ван стадиона, играни су турнири у малом фудбалу, договарана су окупљања у граду и кортео до стадиона, дистрибуирани су летци и информатори, организовани су аутобуси за гостовања и сл. План је био радити на менталитету ''ултраса'', односно едукацији, тако да је сав труд ишао у том правцу.

 Неколико година касније, учећи се на искуству ''Commandos''-а, испливале су нове групе на северној трибини. Међу најважнијима истицали су се : Ultras Fossa (не толико пацифистички настројени као Commandos-и), Sbandati i Brigate Neroazzure Atalanta. Ову последњу групу , иако формирану из редова ''Commandosa'', није толико одликовала умереност, тако да су ''Бригадисти'' убрзо почели да испољавају агресивније понашање. Од тог момента па надаље ''Brigate Neroazzure Atalanta'' за кратко време доживљава невиђени успон преузимајући вођство, уједно се сврствајући у једну од најпоштованијих ултра група у целој Италији. Нов начин размишљања обележиле су конфронтације између навијача Аталанте, у чему су се посебно истицали млађи ултраси, што је довело до дубоке поделе унутар трибине и самих организација. На мечевима у Серији А црно-плавих долази и до првих тензија и чарски са другим групама које су гоставале у Бергаму (Ђенова, Торино, Милан..) тако да овај део северне Италије постаје за гостујуће тифозе ''врућ'' терен.

Раних 80-их навијачи из Бергама пролазе кроз фазу великих промена. Наиме тврда линија екстремиста предвођена ''Бригадистима'' (која је у међувремену апсорбовала групу Ultras) постаје водећа на ''Curva Nord'' чија реч мора да се поштује.

Дана 14. октобра 1982. услед новог начина размишљања оличеног у  милитантном ултра менталитету група ''Commandos Atalanta'' се званично распушта. Већ наредне 1983 долази до нових турбуленција унутар ''Brigate Nerroazzure Atalanta'' и поделе на пар фракција. Неке од њих се удружују формирајући засебну екипу која ће обележити наредних година историју италијанске ултра сцене. Та екипа се звала ''Wild Kaos'' ! Разлог одвајања од најзначајније групе у Бергаму неки виде у истом оном који је пратио одвајање ''Бригадиста'' од групе ''Commandos'', међутим чињеница је да су ове две групе биле на различитим политичко-идеолошким становиштима. ''Brigate Neroazzure Atalanta'' су кроз историју традиционално биле блиске левици, док су чланови ''Wild Kaos''-а почели да се учлањују у аутономашку партију ''Lega Nord''. У више наврата долазиле је до судара ове две екипе, а сигурно најгоре сцене су забележене када је Аталанти у купу УЕФА у госте дошао енглески Фулам. Трибина је поприлично ослабила, тако да уопште не чуди што нико није могао да исконтролише инциденте који су избили пре саме саме утакмице, на трибини и ван стадиона по завршетку. Дошло се до компромисног решења, новоформирана група ''Nomadi'' , која је у међувремену преузела организацију трибине, заузима став да би политичке ставове требало оставити код куће , тако да се ситуација смиирује. Без обзира на све проблеме, важно је нагласити да су ''Brigate Neroazzure Atalanta'' и ''Wild Kaos'' скоро 25 година држале под контролом сектор''Curva Nord'', и да су већем делу овог периода биле у фантастичним односима. Како је почео нови миленијум од 2000-е па на даље, све ове групе су расфомиране услед рестриктивних закона, репресије и бројних забрана полиције да се посећују утакмице. Насиље готово да је ишчезло...

Године 2005, једина група која је преостала на ''Curva Nord'' је ''Dell Atalanta Supporters'', формирана од бивших чланова ''Brigate'' и ''WKA'' са намером да уједини и оживи ултрасе црно-плавих под мотом аполитичне трибине града Бергама. Неколико иницијатива навијача из ранијег периода и данас су актуелни: кореографије, плакати, фанзини, а од 2002 године у традицију је прерасло учешће на фестивалу у част богињи Аталанте ''Festa Della Dea'' на коме се може пробати укусна храна и плесати у карневалској атмосфери. Навијачи из Бергама се већ дуже време баве добротворним радом, прикупљају новчана средства за најугроженије, па је тако 15.000 евра приложено породицама страдалим у земљотресу L'Aquila 2009 и око 5000 евра за најсиромашније грађане Бергама на фестивалу ''Festa Della Dea''.

Што се тиче екипе на јужној трибини стадиона под називом ''Forever Аtalanta'', која је многе заинтригирала својом појавом,  она је основана 2006 од стране бивших припадника BNA, WKA и осталих фракција старе гарде, активне биле током 80-их када је цела прича у ствари и почела...

Бохемианс 1905 – Бањик Острава

У петак увече у госте нам је дошао један од највећих ривала у борби за опстанак, Бањик Острава. Имајући у виду оно шта се десило у јесењем делу сезоне на стадиону гостију, за овај меч су уведене бројне безбедносне мере, заправо могли смо да осетимо од поднева како се цела полицијска академија окупља у источном делу Прага Вршовицама. Договор је био да се нађемо нешто после ручка у једном од наших омиљених пабова, како би се освежили и припремили за саму утакмицу. Како је време протицало, расположење је расло, па је и атмосфера била све веселија са репертоаром добро познатих навијачких песама посвећених зелено-белима. Сат времена пре почетка утакмице стигли смо до стадиона где су нас сачекали љубазни редари што нас је пријатно изненадило..јебига било је нереда у претходном периоду, а контрола не толико ригорозна. Трибине су се полако али сигурно пуниле, заставе су окачене на ограду, кореографија припремљена и није постојао ама баш ниједан разлог да цео спектакл не протекне онако како смо га сви замишљали.

Прво о ономе што се дешавало на самом терену...Оба тима су форсирала одбрамбени фудбал, нико није желео да срља у нападу са већим бројем играча, па је и игра била очајна да се не лажемо. Било је некаквих полу-шанси на обе стране, али се све завршавало неуспешно. Малоудушност је запосела наше момке који су деловали смешно, а гола ни у најави, надамо се само да ће се неко пробудити у наредним утакмицама и постићи погодак. Посебно разочаравајући био је Иван Лиетава. Човек није добио ниједан дуел, тотално бескористан у акцијама и чувању противника. Право је чудо како се прво полувреме завршило са једним жутим картоном с обзиром на грубости које су преовладавале у том делу меча. Његов колега у нападу Клавик само је потврдио приче како гуши сваку акцију, јер је након доброг напада са ивице казненог простора могао одмах да шутира на гол, међутим он се одлучио за соло продор кроз гомилу играча, и шанса је отишла у неповрат. У добром светлу показао се капитен Пепа Једриншек и можда Петр Нерад, који је ушао у другом полувремену, а могао је и да одлучи утакмицу када је у последњим минутима опалио по лопти са пристојне раздаљине. Када је реч о голману Берковецу, момак нас је спасао пораза по ко зна који пут до сада.Резултат по завршетку 0:0, не значи нам ама баш ништа и само помаже тимовима у горњем делу табеле. Једини позитиван аспект у оквиру овог ремија је то што у међусобним сусретима са Бањиком имамо бољи скор, а то ће нам много значити у борби за опстанак сасвим сигурно

Колико је на терену било незанимљиво, толико су обе групе на трибинама оправдале очекивања. Наиме десетак минута пре почетка меча, кренуле су увреде и подбадања нас и гостију - сасвим задовољавајуће што се тиче навијачких параметара. А онда дижемо нашу кореографију, где на шаљив начин реагујемо на најављене преговоре градских власти са ''Секторим 1905'' уз поруку : ''Градска већнице, обећањe ће бити испуњено!''

Коп је од самог почетка гласно бодрио ''кенгуре'', атмосфера права фудбалска, коју је зачинила још једна парола у 30. минуту: ''Фудбалски Савез и медији лажу, полиција је расплакала децу сузавцем''. Бањиковци су са друге узвратили са: ''Доста лажи'', реагујући на медијску хистерију којој смо сви били сведоци. У остатку полувремена деловали смо као да отаљавамо посао, технички проблеми са мегафоном одразили су се на интензитет навијања. Полако смо падали с обзиром да већи део трибине није ни имао мотивацију да пева, укључујући се повремено тапшањем дајући само ритам. У другом полувремену, форсирамо ''аргентински стил'' са тракама, исцепканим папиром  и вијорењем заставица ..Мегафон је такође прорадио, тако да су то били можда и најбољих 10 минута наставка где је цео коп призивао гол зелено-белих. Узевши све у обзир, нисмо баш показали организованост каква се очекује, јер иако је средиште трибине водило навијање, оно није било синхронизовано са остатком. Тачно се видело да кад нема мегафона, ни људи немају жељу да се укључе и буду јединствени. Треба поменути да је пре утакмице договорено између управе и свих група Бохемианса да се не пали пириотехника. Једноставно нисмо желели да дајемо повода Фудбалском Савезу и медијима да нам лепе етикете, овим другима поготово, јер су нас већ означили као проблематичне навијаче који праве скандале и ''масакр'' на спортским догађајима. Наравно по завршетку утакмице, средства јавног информисања као по обичају нису извештавала о томе како је све протекло мирно, већ се појавила информација о договореној тучи две групе у једном од градских паркова.

 

За крај, да напишемо нешто и о гостима...Бањиковцима је подељено 250 карата, међутим њихов сектор није био у потпуности испуњен, да кажемо да је било нешто више од 200 људи. Одприлике 30 њихових навијача је касније дошло и они су се сместили до улаза А1. Још једном се показало да овакав систем продаје карата (тј. организација прерасподеле) не функционише баш најбоље, и да је врло тешко за оне најватреније да посете утакмицу, а да претходно не буде извршена ригорозна контрола коме је улазница прослеђена. Екипа Бохеминаса се добро организовала по том питању, тако да су момци обезбедили упад онима којима је и место у стајаћем сектору. Али да се вратимо на Бањик...На њиховој огради могле су се видети јасно заставе ''GKS Katovice'' , ''Vlajkonoši domácí'' и ''Svalnatí alkoholici'' иза којих се екипа поскидала до струка. Могу да кажем да су оправдали очекивања и да су показали зашто су једна од најбољих група на чешкој сцени.

 

Следећи викенд резервисан је за гостовање у Оломуцу. Надамо се да ће ''Сектор 1905'' Бохемианса алармирати што више људи, да ће симпатизери отказати суботње ручкове код родбине и кренути масовно на фудбал. Ову утакмицу морамо да одрадимо онако како треба, јер су Бохемиансу три бода за останак у лиги више него потребна!