"Када ми је отац убијен од усташа ,био је партизан.Имали смо једну краву која нас је хранила током рата..Једног дана су четници дошли у нашу кућу, завезали су моју мајку (партизанку) y стају,једну плетеницу су јој завезали за рог од краве а другу за стуб ,где је крава била везана.И запалили су и отишли.Спасиле су нас комшије.Зар ви мислите да после тога ја могу да ставим кокарду..."
Генерал Ратко Младић
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Фракција ''Гробара'' са четничким заставама и транспарентом Ратка Младића
Новинарски позив требало би да представља трагање за истином и објективним извештавањем, зар не? Задатак новинара као таквог је да ту истину подели са јавношћу, било да је реч о небитном естрадном трачу или ситуацији која је од кључне важности за државну политику. Један од таквих новинара био је и Гари Веб, новинар "Сан Хозе Меркјурија", и добитник неколико највиших признања за истраживачко новинарство.
Гари Веб је 1988. године дошао у "Сан Хозе Меркјури Њуз", малу новинску кућу која је била скоро неприметна на мапи америчког журнализма, у поређењу са великанима попут "Њујорк тајмса", "Вашингтон поста" и осталих еминентних листова у САД.
Махом је извештавао о стању у државној политици, и иако је радио у малим, не толико познатим новинама, био је уважаван од стране колега, нарочито млађих, који су неретко долазили и тражили савет од њега.
После осам година у рада у "Меркјурију", Гари Веб је написао причу која је потресла темеље читавог америчког друштва, и због које је освојио све могуће новинарске награде. Међутим, та прича му је уједно и уништила живот.
Те 1996. Веб објављује причу из три дела под називом "Мрачни савез", у којој документује и доказује да је ЦИА дозвољавала дилерима из Никарагве да продају огромне количине крека и кокаина у САД током осамдесетих година прошлог века, и да је од тог новца финансирала "контраше", који су за циљ имали рушење левичарске власти у Никарагви.
Веб је документа до којих је дошао објавио и на сајту "Меркјурија", како би сваки читалац на свету имао увид у њих, јер се плашио да ће га у супротном влада САД дискредитовати и заташкати причу.
Он је до ових доказа дошао тако што је супруга једног од нарко дилера ископирала сва мужевљева документа и предала му их. Била је бесна на правосуђе САД које је судило њеном мужу, иако је, како је рекла "сарађивао са владом."
Прича је изазвала праве потресе на америчкој, али и светској јавној сцени. Од тог тренутка почиње пакао у животу Гарија Веба, човека који је био спреман да брани новинарство до самог краја, и човека који је веровао у истину.
Уредници су полако почели да му "постављају ногу", преиспитују његове изворе, а све због притисака који су долазили "одозго." Чак је био саслушаван од припадника ЦИА, који су му на индиректан начин поручили да су "неке ствари превише истините да би биле објављене." На крају те године добио је награду за "Најбољег репортера на свету", а изгласале су га колеге.
Међутим, огорчен ставом својих уредника, који су га оставили на цедилу и без подршке, Веб је дао отказ. Након тога, никада више није могао да ради у новинарству. Они који су се до скоро отимали о њега, међу којима су и еминентни листови са почетка текста, сада нису хтели ни да чују за Гарија Веба.
Ипак, Вебова прича није остала угушена. Томе је највише допринела афроамеричка заједница, која је изашла на улице и протестовала због тога што се "црначкој деци продају крек и коакаин по рекордно ниској цени", алудирајући на епидемију зависности од крека која је захватила црначку заједницу осамдесетих година прошлог века, баш за време рата у Никарагви и оптужби које је Веб изнео на рачун америчке владе и ЦИА.
У време када је Вебова прича попримила огромне размере, и када је незадовољство Афроамериканаца достигло врхунац, направљен је преседан какав никада до тада нијезабележен у историји САД: тадашњи директор ЦИА Џон Дојч састао се са представницима црначких заједница и одговарао на њихова питања, а све је преносила национална телевизија.
Захтеви сваког од представника били су да ЦИА омогући Гарију Вебу приступ документацији око продаје никарагванска дроге у САД. Месец дана након тога, Џон Дојч је поднео оставку на место шефа Агенције.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Nicaragua once suffered under a fascist regime, but the people brought it down 'cos they had a dream A dream that they could live in freedom from fear But then the U.S.-Government had to interfere!
Americans out, Americans out! Hear the people scream, hear the people shout Americans out, Americans out! We've got to fight the US interference with Nicaragua
U.S.-backed contras, right wing murdering scum Fight to stop the country falling under their thumb! They've tortured civilians, even murdered nuns And they do it with American money and guns
Americans out, Americans out! Hear the people scream, hear the people shout Americans out, Americans out! We've got to fight the US interference with Nicaragua
CIA murderers maim and kill I think Reagan must be mentally ill A dangerous nutter crazed with power He's dragging us all nearer to our final hour
Americans out, Americans out! Hear the people scream, hear the people shout Americans out, Americans out! We've got to fight the US interference with Nicaragua
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Веб је, пак, био потпуно одсечен и дискредитован. Ниоткуда су почеле да испливавају приче о томе да има љубавницу, да пије, да је нестабилна личност која приче пише из измишљених извора. Одбачен од свих новина, почео је да пише књигу, која је касниије и објављена под називом "Мрачни савез: ЦИА, контраши и експлозија крек кокаина."
Шест година касније, 10. децембра 2004. Гари Веб је пронађен мртав у свом стану, са два метка у глави. Полиција је истрагу окончала проценом да је у питању самоубиство, иако су у питању била два пуцња.
Гари Веб је слепо трагао за добром причом и истином. Ипак, своју животну причу можда је најбоље описао одломком из своје књиге:
"Да сте ме упознали пре пет година, наишли бисте на најзагриженијег борца за право новинске индустрије ... Освајао сам награде, добијао повишице, предавао на универзитетима, појављивао се у најгледанијим ТВ емисијама, и чак био судија на разним такмичењима из новинарства.
И онда се запитате: како такав човек данас дели мишљење са људима као што су Ноам Чомски и Бен Багдикијан, који упорно тврде да систем једноставно не функционише, да њиме управљају посебни интереси и моћне корпорације, и да он заправо постоји само да би се заштитила богата елита?
Онда сам написао неколико прича које су ме навеле да схватим у колико великој и тужној заблуди сам живео. Разлог због којег сам безбрижно пловио кроз живот до тада, и бриљирао у свом послу био је тај што сам био изванредан новинар, који се максимално трудио у свом послу. Барем сам тако мислио ... до тада. А онда сам схватио, да сам у слави и благостању уживао само зато што нисам написао ништа важно, све до овог момента ... "
Никарагва и контраши
Латиноамеричка државица Никарагва је након доласка "Сандиниста" на власт 1980. године постала друга земља на америчком континенту с левичарском владом. На челу је био Данијел Ортега, који се Американцима никада није допадао. Командант сандинистичке револуције, егзотично романтични револуционар био је трн у оку САД. Након кратког периода толеранције Картерове политике, долазак републиканске администрације председника Роналда Регана у Белу кућу 1981. године означио је нови заокрет политике САД према Никарагви. Вашингтон је оптужио режим у Манагви за подстицање левичарског устанка у суседном Салвадору те је, упркос покушајима Никарагве да промени слику о себи у САД потезима попут протеривања 2200 кубанских саветника, у мају 1981. америчка помоћ Никарагви била је обустављена. САД ишле су и корак даље подстицањем десничарских герила против режима у Манагви. У пролеће 1981. два герилска покрета - Никарагванске Демократске Снаге (Fuerza Demomocratica Nicaraguanse) и Револуционарни Демократски Савез (Alianza Revolucionaria Democratica ) уједињена под заједничким називом Контраши (скраћено од шпанског Contrarevolucionarios), почели су борбу против никарагванског режима, уз обилату помоћ од стране Централне Обавештајне Агенције.
Милитантни реге састав "FC Apatride Utd" наступиће у петак 6. фебруара, у београдском клубу "SIOUX", али не само у оквиру прославе рођендана Боба Марлија, већ уједно и као део протеста против мејнстрим медија, који је, прошлог месеца покренула Револуциона Народна Партија - Фронт (РНПФ). Бенд немамо прилике гледати често, а њихове свирке скоро увек носе политичку поруку, или су део неке политичке акције. "Радничка класа не гласа", "Never bomb Syria" и "Концерт за помоћ азилантима" неки су од назива њихових претходних свирки. Цена улазнице за концерт је 400 динара, а карте можете купити искључиво на улазу у клуб.
