Понос ирског републиканизма

"Национализам без социјализма,без реорганизације друштва на основу ширег и развијенијег облика јавне својине,која се сматра основом социјалне структуре древне Ирске,суштински представља националну издају."

Џејмс Коноли (5.јун 1868-12.мај 1916) - Ирски револуционар,социјалиста и националиста.Рођен у Единбургу у породици ирских имиграната.Упркос чињеници да је морао да напусти школу већ са 11 година,Коноли временом постаје један од истакнутијих теоретичара марксизма.Коноли је био такође активан у политичком животу Шкотске и САД.Један је од учесника и организатора Ускршњег устанка 1916.године.Један од седам лидера који су потписали проглас Републике Ирске.Због учешћа у устанку,британске власти су га погубиле одмах по његовом завршетку.Џејмс Коноли је без икакве сумње најзначајнија фигура у Ирском републиканском пантеону.

НА ФОТОГРАФИЈИ:

Навијачи шкотског фудбалског клуба Хибернијан из Единбурга са транспарентом на коме је лик Џејмса Конолија.Иначе,Коноли је и сам навијао за овај клуб.Као што је једном написао на друштвеним мрежама култни писац Ирвин Велш (такође навијач Хибернијана):

"Уколико на свом фрижидеру немате магнет са ликом Џејмса Конолија,онда је сасвим очигледно ви нисте а)социјалиста б)кул  ц)Хибс"

Застава 'La Haine' на трибини ПСЖ-а

Ко би други направио заставу на тему култног филма 'La Haine' (1995) или ти 'Мржња' ако не навијачи ПСЖ-а?! На платну су насликани главни јунаци Винсент Касел,Хуберт Кунде и Сеид Тагмауи,док је испод исписан слоган "United Colors of Supras".Иначе ради се о париској групи 'Supras Auteil 1991'.

Масакр у Нанкингу

13.децембра 1937.догодио се масакр у Нанкингу,када су трупе империјалног Јапана заузеле град који је тада био престоница Кине,те започеле шестонедељно убијање,пљачку и силовања,оставивши за собом преко 300.000 мртвих.Да ствар буде још бизарнија,јапански медији су у то време кренули да прате надметање два армијска официра како би забележили који ће од њих двојице први убити 100 људи мачем.Након што су надмашили цифру,официри су започели ново надметање да виде ко може да дође до броја од 150 људи.Десетине хиљада цивила и заробљених кинеских војника је стрељано,бачено у реку Јангце,разнесено експлозивом,запаљено или закопано живо.На све то око 20.000 људи,махом девојака,жена и деце је силовано.Многе од њих су се суочиле са групним силовањима,где су приликом пенетрација коришћени бајонети,бамбуси и остали предмети.Без обзира на то што су кинеске жртве пријавиле сва зверства,без обзира на изјаве сведока,самих учесника јапанских војника па чак и генерала,без обзира што су немили догађаји снимљени и што постоји обимна документација о томе,многи јапански политичари и ултра националисти и даље негирају да се злочин догодио.Чувши за овај масакр,радници на доковима у Аустралији су одбили да утоваре сирово гвожђе и други материјал на бродове,који су требали да отплове и изврше уговорену испоруку Јапанцима.На фотографији је приказан само један део масовне гробнице из Нанкинга.

Кроација Загреб - Спартак Москва 1996/97

Навијачи Спартака у Хрватској на мечу против Кроације (Динамо Загреб се тако звао у периоду 1993-2000).Интересантне заједничке фотографије ултраса Спартака са  'Bad Blue Boys'-има како видимо у пријатељској атмосфери.Знам да српским националистима све ово изгледа у најмању руку збуњујуће,поготово што се дешава само годину дана након 'Олује',али тај сусрет се једноставно десио и вероватно да ни једнима ни другима није било нешто претерано битно шта ће ко са стране да помисли.

Загреб.Стадион 'Максимир',куп УЕФА 1996/97

Кроација Загреб - Спартак Москва 3:1

Чишћење улица од нарко дилера

Поред акцијa које спроводи IRSP тј. њено оружано крило INLA,у решавању овог проблема данас активно учествује 'Republican Action Against Drugs':

https://youtu.be/IDIr2rVaQaI

Задатак је сваког Ирца,следбеника републиканског социјализма,да се свим силама бори да дрога никада не уђе у заједницу и да немилосрдно удари по организованим криминалним групама.

Pilseners / Oi! Barcelona

Pilseners је Ои! улични панк бенд који је оформљен 1994 године на иницијативу три млада каталонска скинхеда из Барселоне.Бенд је до сада снимио три албума плус компилацију.Током 90-их година у шпанској покрајини Каталонији је постојало свега пар тврдокорно левичарских скинхед састава који су се јасно успротивили расизму и фашизму.Један од њих је и бенд 'Pilseners'.Прекинули су са радом 2003,међутим после дуже паузе поново одлучују да се врате на музичку сцену у 2013.Што се тематике песама тиче у њима преовладавају: социјална питања,политика,леви национализам,фудбал и пиво...

Ирски републиканци у борби против дроге

Ирска републиканска група 'Action Against Drugs',преузела је одговорност за седам пуцњава и бомбашких напада који су се догодили у Белфасту током ове године.

У свом саопштењу левичарска парамилитарна група је запретила да ће бити убијено неколико људи за које тврде да су нарко дилери.

Они су том приликом истакли да су испалили неколико хитаца на куће у Лаурелбанку и Полгласу у августу,те да да су оставили цевне бомбе на пар адреса широм града.

Импровизоване експлозивне направе,такозване 'цевне бомбе',постављене су на приватним поседима у улицама Викторија и Лепер у северном Белфасту.

Сличне направе су такође подметнуте у Лавиниа Гарденсу и на још једној адреси у близини Ормеу Роуда у јужном Белфасту,насељу Вајтрок у западном делу града и на Лудлоу скверу.

Експлозивна направа која је подметнута под аутомобил на Лудлоу скверу је деактивирана,а исто је урађено и са темпираном бомбом на возилу у Ормеу Роуду у јужном Белфасту.

Републиканска група 'Action Against Drugs'  обавештава јавност да је прошле године извршила напад у крају Маунт Иглс,као и на кућу у Њу Лоџу пре неколико месеци.Користећи шифровану комуникацију међу собом,припадници групе су најавили да ће пуцати без устезања у нарко дилере:

"Ово је последње упозорење које дилери добијају".

Чланица одбора полиције Долорес Кели,са друге стране у званичној изјави за медије наводи да су једино полицијске снаге те које воде рачуна о јавном реду и миру:

"На северу Ирске постоји само једна полиција или служба,а то је PSNI.Ако је неко забринут због постојања криминалних радњи,онда би требао најпре да се обрати органима реда".

"Природа свих ових напада,где појединци самоиницијативно преузимају улогу тужиоца,судије и егзекутора,само показује непоштовање према људима који живе у заједници где се те акције спроводе",истиче Долорес Кели.

Skin Deep

Skin Deep су 1985.године основали Вејн Кенјон (вокал),Мик Витнал (гитара),бубњар Енди Стејт и бас гитариста Шон Паркин.Вејн,Мик и Енди заједно са Карлом Баклом,раније су свирали у панк кавер бенду под називом 'Chuckie Egg and Soldiers' и имали су свега један наступ у 'Bentley Church Hall'-у на коме су присутни били углавном њихови пријатељи.Старији људи из Донкастера вероватно се добро сећају графита 'Wayne,Mick,Buk punk' исписан великим словима на улазу у стару аутобуску станицу у северном делу града.Skin Deep није имао ниједну свирку све до фебруара 1986.године.

"Главни проблем је тај што не можемо да унајмимо комби,јер ниједан од нас нема довољно година." (Мик '86)

Убрзо долази и до промене у постави.Наиме,Шона Паркина замењује Дин Џордан у септембру 1986.

Oi! компилације

После само три наступа 'Link Records' је ступио у контакт са бендом предложивши им да сниме песму 'Self respect' на компилацији 'Oi! The Ressurrection'.Аранжман није био онакав какав су замишљали,али је био сасвим задовољавајућ за почетак грађења каријере на скинхед/панк сцени.

Годину дана касније 'Skin Deep' снимају нову песму за компилацију 'The sound of Oi!'.Нумера је носила назив 'My life's fine' те је представљала огроман корак напред у односу на минули рад.Она је такође била добар показатељ у ком правцу ће се развијати звук Skin Deepa наредних година.Септембра 1986,Skin Deep постаје први неафирмисани бенд који добија целу страницу у магазину 'Scootering' након што је редакцији послата демо песма 'My life's fine'.

Године 1987,бенду је нуђена турнеја по Јужној Африци,али они је одбијају из сасвим разумљивих разлога - АПАРТХЕЈД!Skin Deep ни по коју цену није желео да свира у расно подељеној држави.

Више од Skin Deep-a 

Skin Deep потписују уговор са 'Link Records'-ом крајем 1986,а већ 1987 им излази албум првенац 'More than Skin Deep' снимљен у 'The billiard room studio' у Лидсу по цени од свега 650 фунти.Године 1988,албум се пробија и на светско тржиште захваљујући сарадњи издавача 'Link Records' и 'Skunk Records'.На неколико песама је додата дувачка секција,Керол Џенкинсон на саксофону и Гев Милер труба.Такође,клавијатуре су додате на две нумере на којима је узео учешће Карл Росамонд.

Албум укључује десет песама.'Our own way' отвара албум мешавином панка,соула и кросовера,а затим следи нумера 'All the fun' дувачке секције која говори о тинејџ периоду.Потом иде инструментал 'Baddies Boogie' којем је Вејн наденуо назив инспирисан транспарентом навијача Ливерпула 'Huyton Buddies' (Вејн и Мик су иначе обојица навијачи Ливерпула),а за њом и 'Come into my parlour' у старом ска/реге фазону.Страну А употпунила је нумера 'There's much more' у стилу пауер попа вођена хармоником.Страну Б отвара 'I won't be fooled' која говори о батинама добијеним од стране банде.Следећа је насловна песма са албума 'More than Skin Deep' још једна ствар у стилу пауер попа.Затим долази омиљена ска песма код публике 'The Sycamores',највише због Билија Брега, 'Another way' са сјајним гитарским рифовима и на крају албум се завршава нумером 'What else could we do' која описује владавину Торијеваца.

Током снимања су се појавили бројни проблеми,будући да су се чланови бенда поразбољевали,миксовање песама се одужило,али је на крају све испало како треба.Након завршетка албума,Ендија је на бубњевима заменио Метју (Стиг) Велч.Метју је одрадио пратеће вокале на пар нумера и наздравио новом пројекту!

"На самом почетку није нам се свидело како је испало,али временом је музика почела да нам се подвлачи под кожу" (Link Records)

"Ово је најбољи албум који ће Link Records икада издати" (Вејн 1988)

"Пуцање по шавовима са веселом и скакутавом поп музиком" (Scootering magazine 1988)

"Skin Deep има ту могућност да се избори са свим препрекама које носи са собом једна обскурна субкултура" (Scootering magazine 1988).

"Skin ко??" (NME,Sounds,Melody maker...итд)

Домаћа штампа

У лето 1988 године,бенд се нашао на страницама најтиражнијих штампаних медија.Након што су навијачи репрезентације Енглеске направили хаос на Европском првенству у Немачкој '88,Гери Бушел је написао чланак у новинама 'The Sun' наводећи да је то бенд око којег се окупљају "фудбалски хулугани" и то једна од најозлоглашенијих група  'Service Crew' Лидс Јунајтеда.Ово је баш насмејало чланове бенда с обзиром да нису наступали у Лидсу скоро две године.

Skin Deep убрзо организују мини турнеју у циљу промоције албума.Прве наступе уговорили су заједно са 'Laurel Atkinom' у Глазгову и Единбургу,да би на крају турнеју завршили самостално у дупке пуном клубу у Скарбороу.

Последња свирка

Skin Deep су имали последњу свирку у 'Brixton Fridge'-у са 'Bad Manners'-има децембра 1988 године.Чланови бенда су већ имали у плану да распусте групу након што одраде Брикстон.Промотер је покушао да скине бенд и не дозволи им да се појаве на стејџу,међутим одустао је од те намере када му је Бастер Бладвесел рекао да ни 'Bad Manners' неће наступати уколико 'Skin Deep' не буде свирао.Промотер се осветио тиме што је ставио 'Skin Deep' прве на сцену у тренутку када се клуб тек отварао,тако да је било јако мало људи унутра.Оно што је требао да буде врхунац каријере једног бенда уз огроман прасак,претворило се у неуспех на велику жалост њихових обожавалаца који су пропустили завршни шоу.

Распад групе

Иако су постојали свега три године и уписали деветнаест наступа у својој каријери,'Skin Deep' су оставили дубок траг на скинхед сцени превасходно захваљујући уредницима андерграунд фанзина.Никада нису наступали под именом 'Skin Deep' у родном Донкастеру,али су гурали своју причу и изградили свој сопствени стил,за који би многи рекли да није био довољно СКА за 'Rude boy' публику,а ни довољно ПАНК за оне који слушају Oi!.Једноставно,били су нешто између,како воле они то да кажу.

Па ипак средином 1980-их 'Skin Deep' је био итекако познат међу скинхедима широм света.Нема сумње да их је крајња десница мрзела,али су их зато анти-расистички скинхеди и левичари обожавали! 

Skin Deep 1985-1988 RIP

Обилић - ОФК Београд 1996/97

СР Југославија.Меч: Обилић - ОФК Београд; Сезона 1996/97.

На фотографијама су  домаћи навијачи,међу којима је и група "Punks Knights".Транспарент се налази скроз десно.

Red London - Kings of the Streets, EP (2019)

Песме:

Kings of the Streets (3:11)

Now We'are Back (2:56)

No War,No Hate (4:24)

Out on the Wasteland (3:11)

Илустрована Политика (1967) / приватна архива

Да се не надовежем на претходну објаву која се тиче односа комуниста према Пећкој патријаршији и православљу,тек толико да се види колико сам био озбиљан када сам све оно написао.Дакле,исечци из новина су део моје приватне архиве,Илустрована Политика (1967) и једна од посета Јосипа Броза Тита Косову и Метохији.Револуционарна тзв. левица посебно нека обрати пажњу на текст који описује младог Албанца ословљавајући га са 'ШИПТАР' који чува Патријаршију.Годинама сам се убеђивао са разним припадницима НКПЈ-а,Маркс 21,АСИ...и осталима како израз 'Шиптар' никада није био пежоративан,већ словенизован назив за Албанца,прихваћен код нас с обзиром да и Албанци један другог ословљавају са 'Shqiptar' на матерњем језику,да је израз користио и сам Јосип Броз Тито у својим говорима,да је постојала 'Четврта ШИПТАРСКА (македонска) бригада' формирана 26.августа 1944 год...итд.Али џаба,модерна левица је инфицирана вирусом 'политичке коректности' својствене либералним круговима када је реч о терминологији,тако да се мора много радити на томе не би ли се умишљена господа вратила на прави пут.

Умро патријарх српски Иринеј

Нека му је лака земља.Ред је да се каже,иако је био неко ко је својевремено благодарио Господу што нам је подарио човека "који се лавовски бори за српски народ,а посебно за мученичко и страдално Косово и Метохију",а то је нико други до Александар Вучић:

https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2997621/patrijarh-irinej-blagodarimo-gospodu-na-vucicu.html

Него,мало ме буни ова фотографија испод на којој је Иринеј.Какво устоличење патријарха Германа у Пећкој патријаршији 1960 године у доба 'најгрђег' комунизма?!Зар комунисти нису затирали српство и православље?!Зар нису рушили цркве и манастире до темеља?!Нешто ми се ту не уклапа.Уколико сматрате да се писац ових редова понаша непримерено у датој ситуацији и да је ово што је написано исувише дегутантно,морам да нагласим да фамилија писца ових редова потиче управо са Косова и Метохије (има нас доле још),да је стицајем разних околности превалила дуг пут од Скадра до Пећи,па све до Лесковца ,Ниша и Београда,активно учествовала у НОБ-у као део партизанских јединица Косова и Метохије,те редовно давала добротворне прилоге након '45 управо за поменуту Пећку патријаршију!Чисто да и ја нешто изјавим за медије.Идемо даље...

Све се мијења ви сте исти,ој Ријечани комунисти...

Тако нажалост у данашњој Хрватској гласи скандирање супарничких навијача у жељи  да се 'омаловажи' Армада Ријека.Истина је међутим да је ово још једна скупина која има фракцију радикалних левичара на трибини (уз наравно бројне Србе) те се у складу са тим неретко могу видети барјаци и шалови са ликом Че Геваре.Од мене пуна подршка због терања контре Усташама како на Кантриди,тако и остатку 'лијепе њихове' навијачке сцене!

Римски комунисти одали пошту Алексеју Маркову

Италија,Рим.Представници бројних комунистичких организација,укључујући и чланове музичког скинхед састава "Banda Bassotti",организовали су скуп у знак сећања на Алексеја Маркова (11.02.1973 - 24.10.2020).Друг Алексеј Марков,командант 14.батаљона територијалне одбране оружаних снага "Призрак" Лугањске Народне Републике,погинуо је у саобраћајној несрећи 24.октобра 2020.Слава му!

Зна се ко је тата!

Званична интернет страница Безбедносно информативне агенције (БИА),некадашње УДБ-е тј. ОЗН-е,на којој је Слободан Пенезић Крцун.Служба не спава!

Гласност ћутања / књига

Књига о Слободану Пенезићу Крцуну "Гласност ћитања",ових дана је објављена у издању Историјског архива Ужице.Приређивач књиге је Жељко Марковић,директор ужичког архива,док је рецензент проф.др.Радојица Лазић.

На њеним страницама су Крцунови аутобиографски записи,ратна писма,послератни говори,чланци,реферати из времена када је био високи државни функционер...Има ту детаља о оснивању ОЗН-е којом је руководио,помиње се и ликвидација наоружаних одметничких група:

"Мени је припадао задатак,као партизанском руководиоцу,да организујем чишћење пете колоне.Све дотадашње директиве биле су усмене,да треба ликвидирати најпознатије петоколонаше и шпијуне.Партизани су са свих страна доводили једног по једног. Довели су и среског начелника Алексића, кога су ухватили негде у Мокрој Гори,и једног његовог полицијског писара.Мој сусрет са Алексићем завршио се са неколико шамара.Нисам могао да верујем да ће тај велики противник комуниста овако лако пасти у руке.То ме је одмах преломило да не треба много размишљати и да треба стрељати...Почео сам водити истрагу.То и нису биле истраге већ политички дијалози и оптужбе.Онолико колико су мене у два-три маха саслушавали,једном баш поменути начелник и његов писар.”

Напомиње да је „служба уживала велику подршку народа”,те да је на све у њој утицао друг Марко (Александар Ранковић): „Њему у првом реду припада заслуга за организовање службе, изградњу и васпитање њених кадрова. Он је и својим личним примером и изванредним талентом државника и политичара пресудно утицао на стварање такве атмосфере у којој су људи, бранећи извојеване тековине, чинили чуда од јунаштва у правом смислу те речи.” 

"Крцун је остао бескомпромисан борац у остваривању идеала које је била поставила Комунистичка партија”, пише рецензент књиге проф. др Радојица Лазић. Приређивач Жељко Марковић у књизи напомиње: ”Незаустављив у политичком успону, описан као најконтроверзнија личност новије српске политичке историје, Крцун у себи сублимира и време у коме је обитавао. Сведок и судионик, немилосрдан и суптилан, одан отачаству и Брозу, сударио се са две стране своје личности које су и две стране српске повеснице.”

Уништен мурал Драже Михаиловића

Мештани села Тврдићи у општини Пожега,бацили су фарбу на мурал издајника српског народа и ратног злочинца Драгољуба Драже Михаиловића.Традиција се не може измишљати,нити наново стварати,а злочинцу је народ већ одавно пресудио.СМРТ ФАШИЗМУ - СЛОБОДА НАРОДУ!

Антифашистичка акција у Београду

Београдски антифашисти су недавно сазнали локацију на периферији града где се нео-нацистичке групе годинама окупљају и праве мурале са својим антицивилизацијским порукама.Како су навели 'Антифашисти Београда' на својој званичној страници,они су посетили ово место и мурале 'преуредили' у року од 48h,уз поруку да фашизам неће проћи.

ВИДЕО:

https://m.facebook.com/antifasistibgd/videos/1308254246173569/?refsrc=https%3A%2F%2Fm.facebook.com%2Fantifasistibgd%2F&_rdr

Типично руска трибина ...

1) Навијачи фудбалског клуба Ротор Волгоград (nazi skins) на заједничкој фотографији са навијачима Зенита из Санкт Петрбурга (Brigada Che Guevara).Сезона 1990/91

2) Навијачи Торпедо Москве.Два момка са занимљивим тетоважама.Један идолопоклоник Адолфа Хитлера,други Ј.В.Стаљина.Сезона 2020/21.

*Само без ишчуђавања!Хулигани су посебан сој људи којима је фудбал на првом месту.

Teste Matte - SSC Napoli

Не волим нешто претерано трибину 'Curva A' код Наполитанаца,али ајде чисто информативно...

Године 1987 у Напуљу је рођена једна од најтврђих италијанских ултра група - "Teste Matte".У то време напуљска 'Камора' пролазила је кроз реорганизацију и генерацијске промене,те се појављују нови кланови са жељом да промене стари поредак.Једна од таквих банди била је и 'Teste Matte' (Луде главе).Име су јој наденули италијански новинари,данима пишући о групи осионих напуљских клинаца из 'Шпанског кварта' који су објавили рат старој 'Камори'.

Ови момци су у основи присвојили амерички и париски модел акција,с тим што није било вође међу њима.На самом почетку кренули су у обрачун са старим представницима 'Каморе' који су држали под контролом 'Шпански кварт',убијајући их у сред бела дана пред гомилом људи.Тако је на пример страдао и један од лидера 'Ћиро Мариано' клана Салваторе Зизолфи.Деловали су попут керова пуштених с ланца,те су очима јавности постали репрезент неког новог типа 'Каморе'!

Када је реч о фудбалу,транспарент са натписом 'Teste Matte' истакнут је на трибини Curva A Сан Паола са добрим разлогом,будући да већина момака долази из 'Шпанског кварта'.Такође одмах до тог транспарента обично стоји и застава са називом кварта - 'Quartieri Spagnoli'.

Прва акција коју је 'Teste Matte' кренула да ради,било је цртање графита по граду,да би убрзо прешла на нападе гостујућих навијача.Једна од најпознатијих акција 'Teste Matte' су организовани напади на ултрасе Роме 2001. год.У том моменту се десила невиђена сцена у којој се преко 10.000 романиста разбежало по околним улицама Напуља спашавајући живу главу.

Група 'Teste Matte' је веома конспиративна и негира да има било какве везе са организованим криминалом.Године 2017,на тридесетогодишњицу од њеног оснивања,један од виђенијих људи са Curva A,припадник групе 'Teste Matte' Луиђи (Ђиђиони) Галатола је преминуо.Широм Напуља је био познат као неко ко је држао обезбеђење већине ноћних клубова у граду.

Милорад Улемек 'Цема'

А сад мало да се вратимо у реалност.Ево неких сведочења о панкеру из нашег краја:

"Милорад Улемек је припадао групи тинејџера из околине Хотела Југославија на Новом Београду с којим се није било упутно дружити,а још мање качити" - Филип Шварм,недељник 'Време'.

"Сећам се Милорада Улемека Легије који је као клинац долазио у 'Звезду'.То је била екипа у којој се налазио и Кристијан Голубовић,а неколико пута је долазио и Александар Кнежевић Кнеле.Легија је долазио пре него што ће побећи у Лондон,а мислим да је и из Лондона долазио неколико пута кришом у 'Звезду'.Памтим кад сам се упознао са Легијом.Случајно сам се сударио са њим.Сећам се да ми је тада одавао утисак веома опасног типа.Био је и тотално различито обучен од екипе с којом је висио.Кристијан и остали су били 'шарени', у тренеркама са своч сатовима.Легија (а као панкера су га звали Цема) је фурао одела,штофане панталоне...Преплашио сам се после налетања на њега и отишао код Чобија,покојног Горана Савића,који је био на 'Академији',испричао му на кога сам налетео,на шта ми је он рекао "А то је Цема,не брини то ми је супер ортак",присећа се Петар Илић Ћирило блиског сусрета са Цемом. - Петар Илић,часопис 'Недељник'.

Пар кадрова из серије 'Мочвара'

Недавно завршена серија 'Мочвара' изазвала је бурне реакције међу гледаоцима.Кажу да је била прљава,мрачна,са пуно тајни,а као главни мотив истичу људско зло!Радња се одвија у мом новобеоградском блоку 11ц одакле су у главни ликови (Никола,Кинез,Микац,Катарина...итд) за које се не може рећи ни да су позитивци ни негативци.Они су од свега по мало: и спаситељи и мучитељи,и жртве и џелати.Када би ме неко са стране питао колико су слични нама у крају,рекао бих да има подударности,али као и у свакој екранизацији доста тога је и пренаглашено.

Нешто слично је изјавио један од глумаца Филип Хајдуковић,момак који је одрастао на Новом Београду,када су га питали да ли је овај део града стварно тако мрачан и мочвара у правом смислу те речи:

"Нисам из 11ц,одрастао сам у блоку 61.Можда грешим,али чини ми се да моја генерација са Новог Београда није тако мрачна.Чини ми се да су све мање разлике између делова града што се моје генерације тиче,тј. да се разлике полако губе.Имао сам прилику да упознам неке старије људе из блокова који су колетерална штета деведесетих,и да,итекако је мрачно."

Не бих ништа даље додао,нити објашњавао,нека мисли ко шта хоће и нека нас перципира како год хоће.Као што се и у самој серији каже:

ДУША У РАЈУ,СРЦЕ У КРАЈУ БЛОК 11ц.

Без старца нема ударца

Групна фотографија припадника 'Celtic Soccer Crew',од којих су многи били активан део екипе током 1980-их година.

Дени Дајер,Харолд Пинтер и антифашизам

У телевизијској емисији о животу левичарског писца Харолда Пинтера,Дени Дајер звезда филма 'Football Factory',води нас до чувеног мурала 'Battle of Cable Street' (1936). Ово је једна од највећих уличних битака,у којој је учествовало више хиљада грађана,са једне стране 'Уједињене радничке класе' Источног Лондона и присталица 'Британске Уније Фашиста' (BUF) Освалда Мозлија са друге,који је покушао да подели кварт по расној и религиозној линији.Није му успело.Антифашисти су победили у сукобу.Као што је Дени Дајер лепо приметио "сви су тога дана били сложни и добро су испрашили фашисте". Пребијање фашиста део је старе добре традиције Источног Лондона и његове радничке класе.

TKP успешно одбила нападе реакционарних снага у предграђу Истанбула

У недељу 4.октобра у Истанбулу,догодио се физички обрачун између чланова Комунистичке партије Турске (TKP) и појединих припадника верских секти.Напетости су нагло порасле откако су чланови TKP-а пре неколико недеља кренули са дистрибуцијом часописа 'Boyun Egme', који је носио наслов "Све верске секте су штетне!"

Мучки напад реакционара одбијен је захваљујући снази и присебности милитаната TKP,тако да је повређених било на обе стране.О томе се нашироко извештавало у националним медијима,што је изазвало бројне реакције политичара и целокупне јавности.Комунистичка партија Турске (TKP) стога је желела да информише међународни комунистички покрет о самом контексту догађаја,детаљима и кључним тачкама борбе TKP-a у Турској.

Зашто се нападају 'локални домови' TKP-a?

На партијској конференцији одржаној 2018 године,TKP је донела далекосежну одлуку о новом облику своје структурне организације: успостављање 'локалних домова' широм Турске!Традиционално,политичке партије у Турској,укључујући TKP,организовале су се у складу са давно успостављеном унутрашњом административном поделом земље кроз партијске канцеларије у провинцијама и општинама.Међутим такве организационе јединица су и сувише гломазне,јако је тешко покрити сваки квадратни метар одређеног локалитета и остварити политички утицај.

Тако је TKP донела одлуку о успостављању 'локалних домова' којих тренутно има преко 60 у целој земљи.Локални домови су мали,приземни,транспарентни и гостољубиви објекти у радничким квартовима - насељима од по неколико хиљада људи.Функционална промена паралелна је са променама у многим аспектима партијског рада: заједница се међусобно упознаје,а такође и чланови TKP-a.У овим квартовима не постоје канцеларије других политичких партија,нити друштвене (културне) институције,те су локални домови такође центар окупљања становништва,где се одвијају образовне активности,попут курсева језика или музике,заједно се гледају филмови у биоскопу,деца учествују у друштвеним активностима итд...Локални домови постали су између осталог места комуникације и јачања колективне борбе у многим квартовима радничке класе.Заједница дискутује о проблемима сиромаштва и радним условима,о угњетавању са којим се жене суочавају.Радници се састају на тим местима како би организовали борбу у свом крају и на радним местима.У протекле две године локални домови су постали стециште просвећености и солидарности радничке класе.И то је управо главни разлог зашто изазивају незадовољство код реакционарних снага.

На локалном нивоу,политичку снагу AKP-a чине различите међусобно повезане верске секте.То је та кључна тачка за разумевање моћи AKP-a,коју многи политички аналитичари или превиђају или намерно игноришу.Ове верске секте су процветале још у време државног удара 1980,али су добиле сад на значају посебно откако је AKP преузела власт с намером трансформације друштвене структуре тј. наметања својих сопствених правила.Оне су у основи улична милиција владе.Иако између њих можда и постоји ривалство у неким сегментима,што се најбоље видело у покушају преврата 2016,очигледна је њихова снажна повезаност са класом капиталиста и антикомунистичким елементима.

Оно што се догодило почетком месеца у Бахчеливлеру,предграђу европског дела Истанбула,је директан резултат новонастале ситуације са TKP-ом.Пре око годину дана,локални дом 'Yayla' је отворен у дистрикту.Од тада TKP је постао интегрални део локалне заједнице,не само кроз редован партијски рад,већ и кроз организовање специјалних догађаја,укључујући и масовно окупљање за Међународни дан жена 8.марта.

Оваква врста политичког утицаја на локалу у директној је супротности са интересима AKP-a и њеним парохијским елементима.Први знаци напетости појавили су се оног тренутка када су појединци из верских секти покушали да се обрачунају са милитантима TKP-a који су дистрибуирали часопис 'Boyun Egme' под насловом "Све верске секте су штетне!"Почетну агресију пратиле су претње,посебно према женским члановима TKP-a.У недељу 4.октобра бројни милитанти и симпатизери TKP-a изашли су на улице локалног кварта како би одбранили другарице и супротставили се нападачима.Напад је одбијен одлучношћу милитаната TKP-a.Полиција је затим интервенисала,поступајући онако како им је наложено од стране врха државе.Узалудни су били сви покушаји агресора који су ширили гласине по кварту говорећи како "комунисти праве демонстрације у знак подршке Јерменији у војним сукобима" или "TKP пали националну заставу". Људи су једноставно били свесни да су то обичне лажи.

Догађаји с почетка октобра само су потврдили наслов из часописа 'Boyun Egme' да су све верске секте заиста штетне.И не само то.Овим је потврђено да је TKP одлучна у намери да очисти квартове у којима живи радничка класа од реакционарних елемената.На 100 годишњицу од оснивања TKP-a,најстарије и најдинамичније политичке партије у Турској,послата је порука да се варају сви они који мисле да било која врста напада или претње може зауставилити комунисте.Уколико лекцију не науче лакшим путем,научиће је тежим!Ни пандемија,нити било који други узрок не могу спречити комунисте да бране своја права на организовање политичких активности!

Опрема ФК Витебск за сезону 2020/21

Нови дресови фудбалског клуба 'Витебск' на којима је исписан слоган "Црвени клин погађа беле",стилизовани су по угледу на совјетски пропагандни постер уметника Ел Лисицког,израђен у периоду 1919-1920 у графичкој техници литографије.Овај јединствени спој спорта и уметности посвећен је обележавању три важне годишњице: 100 годишњици уметничког удружења 'UNOVIS',60 годишњици фудбалског клуба Витебск и навршених 130 година од рођења изванредног уметника и архитекте Ел Лисицког,који је био члан огранка UNOVIS-а у Витебску.Пројекат је осмишљен кроз партнерство 'Центра за културу белоруско-јеврејског наслеђа' и компаније 'Nothing usual',као и уз подршку Музеја за националну историју и економију и ФК Витебск,тако да је комлетна опрема део донације клубу.Што се самог постера тиче он је први пут објављен 1920 у Витебску за 'Litizdat' политичку управу ZAPFRONT-а (BSSR).Један од примерака из 1920 чува се у Руској државној библиотеци.

Сао Пауло - Ривер Плата 2:2

Куп Либертадорес,17.09.2020.

Меч:Сао Пауло - Ривер Плата 2:2.На фотографији навијачи бразилског клуба.

Након 49 година проведених у затвору бивши 'Црни пантер' Џалил Абдул Монтаким ће бити пуштен на условну слободу

Џалил Монтаким је у затвору од 1971 године и осуђен је само једном 1993.Имао је право на условни отпуст 1998 године,али су његови захтеви одбијени чак дванаест пута.

Џалил Абдул Монтаким (68),бивши 'Црни пантер' и борац за грађанска права,требало би да буде пуштен на условну слободу након више од 49 година проведених у затвору у САД.Монтаким чије је претходно име било Ентони Ботом,први пут је ухапшен у 19 години,након што је осумњичен да је убио два службеника њујоршке полицијске управе.Захтеви за добијање условне слободе су му одбијани више пута,иако се показало током судског процеса да су докази против њега мањкави.Монтакиново пуштање долази у време када се САД суочавају са масовним протестима против системског расизма и убистава од стране полиције још од маја месеца.

Одбор за условни отпуст је 23.септембра у Њујорку донео одлуку о пуштању Монтакима на слободу пре 20.октобра.Одлука је уследила након што је у јуну хоспитализован као позитиван на COVID 19,тако да је налог дат само неколико дана касније.Иако је Монтаким стекао право на условни отпуст током издржавања своје доживотне казне још 1998,његов захтев је одбијан чак 11 пута.Он је раније ове године у јуну ипак успео у својој намери после 12 саслушања.Међутим,налог је и тада одбијен будући да је државни правобранилац Летиција Џејмс,иначе чланица Демократске странке,интервенисала по жалби Полицијског добротворног удружења из Њујорка (PBA),које се годинама жестоко противи Монтакиновој условној слободи.

Монтаким је један од више десетина чланова 'Црних пантера' и других радикалних милитаната који су заточени дужи временски период у америчким затворима,што је последица акција владиних и федералних служби усмерених према борцима за грађанска права у периоду '60-их и '70-их.

Од тинејџера револуционара до борца за права затвореника

Пре затвора Монтаким је у тинејџерским годинама радио као активиста за грађанска права у сарадњи са Националном асоцијацијом за унапређење положаја обојених људи (NAACP).Такође био је један од истакнутих организатора повезаних са 'Црначком студентском унијом' у Сан Франциску.Касније се придружио Партији црних пантера (BPP) са 17 година,подстакнут атентатом на Мартина Лутера Кинга,као активан део групе 'Black Liberation Army' де факто оружаног крила BPP.

У августу 1971 са свега 19 година,Монтаким и његов друг Херман Бел ухапшени су под оптужбом да су убили два њујоршка полицајца Веверли Џонса и Џозефа Пијанђентинија.Још један члан BPP-а Алберт Вашингтон такође је ухапшен заједно са Монтакимом и Белом због наводног покушаја убиства полицијског службеника из Сан Франциска.

Према полицијским извештајима ова дела су учињена као одмазда за убиство активисте  Џорџа Џексона током неуспелог покушаја бекства из затвора.Хапшење и кривично гоњење Монтакима,Бела и Вашингтона постали су предмет расправе у наредним годинама.

Један од кључних људи у судском процесу Рубен Скот,чије је сведочење било разлог за хапшење осумњичених,признао је много година касније да је означио Бела и Монтакима као извршиоце након преживљене полицијске тортуре.Балистичким извештајем FBI такође је откривено да се меци на месту злочина нису поклапали са мецима пушака осумњичених у време хапшења.

Монтаким је проглашен кривим након оптужбе за почињено убиство,те је осуђен на доживотну казну затвора 1993.Бел и Вашингтон су такође осуђени на доживотну робију.Стекли су право на условни отпуст 1998,што је у више наврата одбијано.Вашингтон је у међувремену умро од рака 2000.године током одслужења казне затвора у Њујорку,док је Бел први међу њима пуштен на условну слободу тек 2018 године.Власти су константно одбијале покушаје ревизије пресуде тј. захтеве за ублажавање казни у светлу нових чињеница и изнетих доказа.

Док је служио доживотну казну затвора у строго чуваној установи 'Sullivan' у Њујорку,Монтаким је наставио са својим политичким активизмом организујући остале затворенике.Покренуо је кампању која се бавила положајем затвореника 1976 што је било од пресудне важности да UN препознају постојање политичких затвореника,од којих су многи управо његови другови из BPP-a.

Ротор Волгоград - Рубин Казањ 1:3

Василиј Иванович Чујков 12.фебруар 1900 - 18.март 1982,Москва - Русија - Совјетски Савез.Совјетски војсковођа.Маршал Совјетског Савеза (1955).Два пута одликован орденом хероја Совјетског Савеза (1944,1945).Члан Централног комитета КП СССР-а (1961-1982).Од 1942 до 1946 године - командант 62.армије (8.гардијска армија) која се истакла у Стаљинградској бици. 7.маја 1990 године откривен је споменик В.И.Чујкову у Волгограду.На пијадесталу се налази његов цитат:

"Постоји само један град у целој Русији коме моје срце припада...тај град је записан у историји као Стаљинград".

На фотографији перформанс навијача Ротор Волгограда на мечу са Рубином из Казања и шеталица са ликом В.И.Чујкова испод које се налази цитат.

Ротор Волгоград - Рубин Казањ 1:3 

27.09.2020.

Совјетски ратни меморијал (Парк Трептовер)

Совјетски ратни меморијал је ратно спомен обележје и војно гробље у берлинском парку Трептовер.Изграђен је према пројекту совјетског архитекте Јакова Белопољског у знак сећања на 7.000 војника Црвене армије који су пали у бици за Берлин у периоду април-мај 1945.Отворен је четири године након завршетка Другог светског рата у Европи 8.маја 1949.Спомен облежје служило је као централни ратни меморијал бивше Источне Немачке.

Споменик представља један од три совјетска меморијала подигнута у Берлину након завршетка рата.Друга два спомен обележја су 'Tiergarten memorial',изграђен 1945 године у округу Тиергартен,који је касније постао део Западног Берлина и 'Schouholzer Heide Memorial' у Панков дистрикту.

Заједно са меморијалом у Магнитогорску и скулптуром 'Мајка Отаџбина зове',споменик представља својеврстан део триптиха.

Историја 

По завршетку Другог светског рата,у граду Берлину кренуло се са градњом три совјетска ратна меморијала у знак сећања на погинуле војнике,њих 80.000,који су дали свој живот током његовог ослобађања.Што се тиче њихове намене,план је био да то не буду само спомен обележја као таква, већ и гробља за упокојене борце.

Врло брзо расписан је конкурс за дизајн парка.Поднете су 33 пријаве конкурсној комисији,међу којима се посебно истакло заједничко решење архитекте Јакова Белопољског,скулптора Јевјенија Вучетића,сликара Александра А.Горпенка и инжењера Сара С.Валеријуса.Скулптуре,рељефи и посуде за пламен пречника 2,5м изливени су у Лаузхамер ливници 'Kunstgieserei' 1948 године.Спомен обележје је изграђено у парку Трептовер,на земљишту које је претходно заузимао спортски терен 1949 године.Говорило се да су остаци канцеларије Рајха коришћени током конструкције меморијала,међутим та прича нема никакво утемељење.

Негде у време пада Берлинског зида,непознате особе су вандализовале делове споменика исписујући анти-совјетске графите.Спартакитичка партија је тврдила како су вандали десничарски екстремисти,те је организовала демонстрације 3.јанура 1990. пред 250.000 грађана DDR-a,које је партија PDS подржала.Током демонстрација приметно је било да је новооснована партија остала верна комунистичким коренима својих оснивача,покушавајући да на тај начин стекне што већи политички утицај.Међународни комунистички савез обратио се окупљенима истичући да "по први пут у 60 година троцкисти држе говор пред масама у радничкој држави".Слушаоци радио и гледаоци на ТВ-у,могли су да чују два супротстављена програма: стаљинистички (SED) и троцкистички (ICL-а).Председавајући PDS-a Грегор Гизи искористио је тренутак да се позове на "заштиту устава" DDR-a,поставивши питање да ли би Одељење за националну безбедност (Штази) требало реорганизовати или потпуно укинути.Историчар Штефан Веле изразио је сумњу да су можда чак и официри "Штазија" стајали иза вандализма плашећи се губитка посла.

Као део споразума 'Два плус четири' Немачка се сагласила са предлогом преузимања одговорности одржавања и поправке свих ратних меморијала у земљи,укључујући совјетско спомен обележје у Парку Трептовер.Међутим предвиђено је и да Немачка мора да се консултује са Руском Федерацијом пре него што предузме било какве промене на спомен обележју.

Од 1995 године,на спомен обележју се сваког 9.маја одржава скуп,који организује између осталих "Антифашистичка коалиција Трептов".Мото овог догађаја је "Дан слободе", сличан Дану Победе,руском празнику посвећеном коначној предаји немачких војних снага на крају Другог светског рата.

Пројекат

У фокусу самог пројекта је споменик вајара Јевгенија Вучетића: статуа совјетског војника висока 12м са мачем,који држи дете у наручју и стоји ногом изнад сломљеног кукастог крста.Према речима маршала СССР-а Василија Чујкова,статуа је посвећена нареднику Николају Масалову (1921-2001) који је током последњег јуриша на центар Берлина ризиковао живот под јаком непријатељском митраљеском ватром,како би спасао трогодишњу немачку девојчицу чија је мајка очигледно нестала у рушевинама.

Изнад споменика се налази централни део оивичен са 16 камених саркофага,који симболизују сваку од тадашњих совјетских република,са угравираним сценама из рата и цитатима Ј.В.Стаљина са једне стране на руском,а са друге на немачком језику: "Сада сви препознају да је совјетски народ својом несебичном борбом спасио цивилизацију Европе од фашистичких насилника.Ово је велико достигнуће совјетског народа важно за историју човечанства". Централно подручје представља гробље на коме почива 5000 војника Црвене армије.

На супротном крају централног дела од статуе,налази се портал који се састоји од пар стилизованих совјетских застава направљених од црвеног гранита.Уз њих су постављене две статуе војника који клече.Иза споменика са заставама налази се још једна скулптура,дуж осе коју чине споменик војнику,централни део и заставе,приказ Отаџбине која плаче због губитка својих синова.

Последњих година читав комплекс је темељно обновљен.2003 главна статуа је уклоњена и послата у радионицу на острву Руген како би била рестауирана.Враћена је 4.маја 2004 године.

Литература

Совјетски ратни меморијал детаљно је описан у роману Мери Маргарет Кеј "Смрт у Берлину" из 1953 године,који се заснива на њеном првом утиску о тада свеже отвореном комплексу.Главни протагонисти - британски официри и њихове породице далеко од тога да благонаклони према Совјетима,али су и даље импресионирани оним што виде пред собом: "Две џиновске статуе руских војника који клече,главе погнуте у знак поштовања,централна скулптура,степенице и узвишени пространи црвени мермер,непрегледне колоне посетилаца..."

Један од Кејиних карактера из романа предвиђа (мада ће га стварност касније дематовати) да ће совјетски споменик бити срушен "пет минута након што Совјети буду напустили Источну Немачку,кад год буде дошао тај тренутак". Он даље додаје да би такво рушење било велика штета,јер је значај споменика идентичан оном у Карнаку у Египту или пак Акропољу у Грчкој.

Комеморативни скупови

Скупови и церемоније често се одржавају на спомен обележју у организацији локалног становништва Берлина.Председавајућа "Антифашистичког савеза" дистрикта Трептов својевремено је једном приликом истакла: "Ми никада нећемо заборавити подвиг совјетских војника,који не само да су ослободили своју Мајку Отаџбину,већ и Немачку нацију,као и многе европске државе од нацистичке куге". Године 2019,руски амбасадор у Немачкој,заменик московске градске Думе,председавајући Берлинског градског већа и први човек Немачког народног савеза за бригу о ратним гробљима,учествовали су заједно у церемонији обележавања стогодишњице оснивања Комисије која се стара о очувању немачких ратних меморијала.Учесници су том приликом положили цвеће на споменик одајући поштовање совјетским војницима.