1) Навијачи фудбалског клуба Ротор Волгоград (nazi skins) на заједничкој фотографији са навијачима Зенита из Санкт Петрбурга (Brigada Che Guevara).Сезона 1990/91
2) Навијачи Торпедо Москве.Два момка са занимљивим тетоважама.Један идолопоклоник Адолфа Хитлера,други Ј.В.Стаљина.Сезона 2020/21.
*Само без ишчуђавања!Хулигани су посебан сој људи којима је фудбал на првом месту.
Не волим нешто претерано трибину 'Curva A' код Наполитанаца,али ајде чисто информативно...
Године 1987 у Напуљу је рођена једна од најтврђих италијанских ултра група - "Teste Matte".У то време напуљска 'Камора' пролазила је кроз реорганизацију и генерацијске промене,те се појављују нови кланови са жељом да промене стари поредак.Једна од таквих банди била је и 'Teste Matte' (Луде главе).Име су јој наденули италијански новинари,данима пишући о групи осионих напуљских клинаца из 'Шпанског кварта' који су објавили рат старој 'Камори'.
Ови момци су у основи присвојили амерички и париски модел акција,с тим што није било вође међу њима.На самом почетку кренули су у обрачун са старим представницима 'Каморе' који су држали под контролом 'Шпански кварт',убијајући их у сред бела дана пред гомилом људи.Тако је на пример страдао и један од лидера 'Ћиро Мариано' клана Салваторе Зизолфи.Деловали су попут керова пуштених с ланца,те су очима јавности постали репрезент неког новог типа 'Каморе'!
Када је реч о фудбалу,транспарент са натписом 'Teste Matte' истакнут је на трибини Curva A Сан Паола са добрим разлогом,будући да већина момака долази из 'Шпанског кварта'.Такође одмах до тог транспарента обично стоји и застава са називом кварта - 'Quartieri Spagnoli'.
Прва акција коју је 'Teste Matte' кренула да ради,било је цртање графита по граду,да би убрзо прешла на нападе гостујућих навијача.Једна од најпознатијих акција 'Teste Matte' су организовани напади на ултрасе Роме 2001. год.У том моменту се десила невиђена сцена у којој се преко 10.000 романиста разбежало по околним улицама Напуља спашавајући живу главу.
Група 'Teste Matte' је веома конспиративна и негира да има било какве везе са организованим криминалом.Године 2017,на тридесетогодишњицу од њеног оснивања,један од виђенијих људи са Curva A,припадник групе 'Teste Matte' Луиђи (Ђиђиони) Галатола је преминуо.Широм Напуља је био познат као неко ко је држао обезбеђење већине ноћних клубова у граду.
А сад мало да се вратимо у реалност.Ево неких сведочења о панкеру из нашег краја:
"Милорад Улемек је припадао групи тинејџера из околине Хотела Југославија на Новом Београду с којим се није било упутно дружити,а још мање качити" - Филип Шварм,недељник 'Време'.
"Сећам се Милорада Улемека Легије који је као клинац долазио у 'Звезду'.То је била екипа у којој се налазио и Кристијан Голубовић,а неколико пута је долазио и Александар Кнежевић Кнеле.Легија је долазио пре него што ће побећи у Лондон,а мислим да је и из Лондона долазио неколико пута кришом у 'Звезду'.Памтим кад сам се упознао са Легијом.Случајно сам се сударио са њим.Сећам се да ми је тада одавао утисак веома опасног типа.Био је и тотално различито обучен од екипе с којом је висио.Кристијан и остали су били 'шарени', у тренеркама са своч сатовима.Легија (а као панкера су га звали Цема) је фурао одела,штофане панталоне...Преплашио сам се после налетања на њега и отишао код Чобија,покојног Горана Савића,који је био на 'Академији',испричао му на кога сам налетео,на шта ми је он рекао "А то је Цема,не брини то ми је супер ортак",присећа се Петар Илић Ћирило блиског сусрета са Цемом. - Петар Илић,часопис 'Недељник'.
Недавно завршена серија 'Мочвара' изазвала је бурне реакције међу гледаоцима.Кажу да је била прљава,мрачна,са пуно тајни,а као главни мотив истичу људско зло!Радња се одвија у мом новобеоградском блоку 11ц одакле су у главни ликови (Никола,Кинез,Микац,Катарина...итд) за које се не може рећи ни да су позитивци ни негативци.Они су од свега по мало: и спаситељи и мучитељи,и жртве и џелати.Када би ме неко са стране питао колико су слични нама у крају,рекао бих да има подударности,али као и у свакој екранизацији доста тога је и пренаглашено.
Нешто слично је изјавио један од глумаца Филип Хајдуковић,момак који је одрастао на Новом Београду,када су га питали да ли је овај део града стварно тако мрачан и мочвара у правом смислу те речи:
"Нисам из 11ц,одрастао сам у блоку 61.Можда грешим,али чини ми се да моја генерација са Новог Београда није тако мрачна.Чини ми се да су све мање разлике између делова града што се моје генерације тиче,тј. да се разлике полако губе.Имао сам прилику да упознам неке старије људе из блокова који су колетерална штета деведесетих,и да,итекако је мрачно."
Не бих ништа даље додао,нити објашњавао,нека мисли ко шта хоће и нека нас перципира како год хоће.Као што се и у самој серији каже:
ДУША У РАЈУ,СРЦЕ У КРАЈУ БЛОК 11ц.
Групна фотографија припадника 'Celtic Soccer Crew',од којих су многи били активан део екипе током 1980-их година.
У телевизијској емисији о животу левичарског писца Харолда Пинтера,Дени Дајер звезда филма 'Football Factory',води нас до чувеног мурала 'Battle of Cable Street' (1936). Ово је једна од највећих уличних битака,у којој је учествовало више хиљада грађана,са једне стране 'Уједињене радничке класе' Источног Лондона и присталица 'Британске Уније Фашиста' (BUF) Освалда Мозлија са друге,који је покушао да подели кварт по расној и религиозној линији.Није му успело.Антифашисти су победили у сукобу.Као што је Дени Дајер лепо приметио "сви су тога дана били сложни и добро су испрашили фашисте". Пребијање фашиста део је старе добре традиције Источног Лондона и његове радничке класе.
У недељу 4.октобра у Истанбулу,догодио се физички обрачун између чланова Комунистичке партије Турске (TKP) и појединих припадника верских секти.Напетости су нагло порасле откако су чланови TKP-а пре неколико недеља кренули са дистрибуцијом часописа 'Boyun Egme', који је носио наслов "Све верске секте су штетне!"
Мучки напад реакционара одбијен је захваљујући снази и присебности милитаната TKP,тако да је повређених било на обе стране.О томе се нашироко извештавало у националним медијима,што је изазвало бројне реакције политичара и целокупне јавности.Комунистичка партија Турске (TKP) стога је желела да информише међународни комунистички покрет о самом контексту догађаја,детаљима и кључним тачкама борбе TKP-a у Турској.
Зашто се нападају 'локални домови' TKP-a?
На партијској конференцији одржаној 2018 године,TKP је донела далекосежну одлуку о новом облику своје структурне организације: успостављање 'локалних домова' широм Турске!Традиционално,политичке партије у Турској,укључујући TKP,организовале су се у складу са давно успостављеном унутрашњом административном поделом земље кроз партијске канцеларије у провинцијама и општинама.Међутим такве организационе јединица су и сувише гломазне,јако је тешко покрити сваки квадратни метар одређеног локалитета и остварити политички утицај.
Тако је TKP донела одлуку о успостављању 'локалних домова' којих тренутно има преко 60 у целој земљи.Локални домови су мали,приземни,транспарентни и гостољубиви објекти у радничким квартовима - насељима од по неколико хиљада људи.Функционална промена паралелна је са променама у многим аспектима партијског рада: заједница се међусобно упознаје,а такође и чланови TKP-a.У овим квартовима не постоје канцеларије других политичких партија,нити друштвене (културне) институције,те су локални домови такође центар окупљања становништва,где се одвијају образовне активности,попут курсева језика или музике,заједно се гледају филмови у биоскопу,деца учествују у друштвеним активностима итд...Локални домови постали су између осталог места комуникације и јачања колективне борбе у многим квартовима радничке класе.Заједница дискутује о проблемима сиромаштва и радним условима,о угњетавању са којим се жене суочавају.Радници се састају на тим местима како би организовали борбу у свом крају и на радним местима.У протекле две године локални домови су постали стециште просвећености и солидарности радничке класе.И то је управо главни разлог зашто изазивају незадовољство код реакционарних снага.
На локалном нивоу,политичку снагу AKP-a чине различите међусобно повезане верске секте.То је та кључна тачка за разумевање моћи AKP-a,коју многи политички аналитичари или превиђају или намерно игноришу.Ове верске секте су процветале још у време државног удара 1980,али су добиле сад на значају посебно откако је AKP преузела власт с намером трансформације друштвене структуре тј. наметања својих сопствених правила.Оне су у основи улична милиција владе.Иако између њих можда и постоји ривалство у неким сегментима,што се најбоље видело у покушају преврата 2016,очигледна је њихова снажна повезаност са класом капиталиста и антикомунистичким елементима.
Оно што се догодило почетком месеца у Бахчеливлеру,предграђу европског дела Истанбула,је директан резултат новонастале ситуације са TKP-ом.Пре око годину дана,локални дом 'Yayla' је отворен у дистрикту.Од тада TKP је постао интегрални део локалне заједнице,не само кроз редован партијски рад,већ и кроз организовање специјалних догађаја,укључујући и масовно окупљање за Међународни дан жена 8.марта.
Оваква врста политичког утицаја на локалу у директној је супротности са интересима AKP-a и њеним парохијским елементима.Први знаци напетости појавили су се оног тренутка када су појединци из верских секти покушали да се обрачунају са милитантима TKP-a који су дистрибуирали часопис 'Boyun Egme' под насловом "Све верске секте су штетне!"Почетну агресију пратиле су претње,посебно према женским члановима TKP-a.У недељу 4.октобра бројни милитанти и симпатизери TKP-a изашли су на улице локалног кварта како би одбранили другарице и супротставили се нападачима.Напад је одбијен одлучношћу милитаната TKP-a.Полиција је затим интервенисала,поступајући онако како им је наложено од стране врха државе.Узалудни су били сви покушаји агресора који су ширили гласине по кварту говорећи како "комунисти праве демонстрације у знак подршке Јерменији у војним сукобима" или "TKP пали националну заставу". Људи су једноставно били свесни да су то обичне лажи.
Догађаји с почетка октобра само су потврдили наслов из часописа 'Boyun Egme' да су све верске секте заиста штетне.И не само то.Овим је потврђено да је TKP одлучна у намери да очисти квартове у којима живи радничка класа од реакционарних елемената.На 100 годишњицу од оснивања TKP-a,најстарије и најдинамичније политичке партије у Турској,послата је порука да се варају сви они који мисле да било која врста напада или претње може зауставилити комунисте.Уколико лекцију не науче лакшим путем,научиће је тежим!Ни пандемија,нити било који други узрок не могу спречити комунисте да бране своја права на организовање политичких активности!
Нови дресови фудбалског клуба 'Витебск' на којима је исписан слоган "Црвени клин погађа беле",стилизовани су по угледу на совјетски пропагандни постер уметника Ел Лисицког,израђен у периоду 1919-1920 у графичкој техници литографије.Овај јединствени спој спорта и уметности посвећен је обележавању три важне годишњице: 100 годишњици уметничког удружења 'UNOVIS',60 годишњици фудбалског клуба Витебск и навршених 130 година од рођења изванредног уметника и архитекте Ел Лисицког,који је био члан огранка UNOVIS-а у Витебску.Пројекат је осмишљен кроз партнерство 'Центра за културу белоруско-јеврејског наслеђа' и компаније 'Nothing usual',као и уз подршку Музеја за националну историју и економију и ФК Витебск,тако да је комлетна опрема део донације клубу.Што се самог постера тиче он је први пут објављен 1920 у Витебску за 'Litizdat' политичку управу ZAPFRONT-а (BSSR).Један од примерака из 1920 чува се у Руској државној библиотеци.
Куп Либертадорес,17.09.2020.
Меч:Сао Пауло - Ривер Плата 2:2.На фотографији навијачи бразилског клуба.
Џалил Монтаким је у затвору од 1971 године и осуђен је само једном 1993.Имао је право на условни отпуст 1998 године,али су његови захтеви одбијени чак дванаест пута.
Џалил Абдул Монтаким (68),бивши 'Црни пантер' и борац за грађанска права,требало би да буде пуштен на условну слободу након више од 49 година проведених у затвору у САД.Монтаким чије је претходно име било Ентони Ботом,први пут је ухапшен у 19 години,након што је осумњичен да је убио два службеника њујоршке полицијске управе.Захтеви за добијање условне слободе су му одбијани више пута,иако се показало током судског процеса да су докази против њега мањкави.Монтакиново пуштање долази у време када се САД суочавају са масовним протестима против системског расизма и убистава од стране полиције још од маја месеца.
Одбор за условни отпуст је 23.септембра у Њујорку донео одлуку о пуштању Монтакима на слободу пре 20.октобра.Одлука је уследила након што је у јуну хоспитализован као позитиван на COVID 19,тако да је налог дат само неколико дана касније.Иако је Монтаким стекао право на условни отпуст током издржавања своје доживотне казне још 1998,његов захтев је одбијан чак 11 пута.Он је раније ове године у јуну ипак успео у својој намери после 12 саслушања.Међутим,налог је и тада одбијен будући да је државни правобранилац Летиција Џејмс,иначе чланица Демократске странке,интервенисала по жалби Полицијског добротворног удружења из Њујорка (PBA),које се годинама жестоко противи Монтакиновој условној слободи.
Монтаким је један од више десетина чланова 'Црних пантера' и других радикалних милитаната који су заточени дужи временски период у америчким затворима,што је последица акција владиних и федералних служби усмерених према борцима за грађанска права у периоду '60-их и '70-их.
Од тинејџера револуционара до борца за права затвореника
Пре затвора Монтаким је у тинејџерским годинама радио као активиста за грађанска права у сарадњи са Националном асоцијацијом за унапређење положаја обојених људи (NAACP).Такође био је један од истакнутих организатора повезаних са 'Црначком студентском унијом' у Сан Франциску.Касније се придружио Партији црних пантера (BPP) са 17 година,подстакнут атентатом на Мартина Лутера Кинга,као активан део групе 'Black Liberation Army' де факто оружаног крила BPP.
У августу 1971 са свега 19 година,Монтаким и његов друг Херман Бел ухапшени су под оптужбом да су убили два њујоршка полицајца Веверли Џонса и Џозефа Пијанђентинија.Још један члан BPP-а Алберт Вашингтон такође је ухапшен заједно са Монтакимом и Белом због наводног покушаја убиства полицијског службеника из Сан Франциска.
Према полицијским извештајима ова дела су учињена као одмазда за убиство активисте Џорџа Џексона током неуспелог покушаја бекства из затвора.Хапшење и кривично гоњење Монтакима,Бела и Вашингтона постали су предмет расправе у наредним годинама.
Један од кључних људи у судском процесу Рубен Скот,чије је сведочење било разлог за хапшење осумњичених,признао је много година касније да је означио Бела и Монтакима као извршиоце након преживљене полицијске тортуре.Балистичким извештајем FBI такође је откривено да се меци на месту злочина нису поклапали са мецима пушака осумњичених у време хапшења.
Монтаким је проглашен кривим након оптужбе за почињено убиство,те је осуђен на доживотну казну затвора 1993.Бел и Вашингтон су такође осуђени на доживотну робију.Стекли су право на условни отпуст 1998,што је у више наврата одбијано.Вашингтон је у међувремену умро од рака 2000.године током одслужења казне затвора у Њујорку,док је Бел први међу њима пуштен на условну слободу тек 2018 године.Власти су константно одбијале покушаје ревизије пресуде тј. захтеве за ублажавање казни у светлу нових чињеница и изнетих доказа.
Док је служио доживотну казну затвора у строго чуваној установи 'Sullivan' у Њујорку,Монтаким је наставио са својим политичким активизмом организујући остале затворенике.Покренуо је кампању која се бавила положајем затвореника 1976 што је било од пресудне важности да UN препознају постојање политичких затвореника,од којих су многи управо његови другови из BPP-a.
